Velika Srbija

СОЛК!. СРЕДА 2«. ИОВЕМБРА 1917. ГОД.

Ј"ОЛ б.

БГ’ОЈ 685. I I т~

Ш 6КРГО0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ П3.143И СПЛКИ ДЈШ ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛЛТЛ ИЗЈЈОСИ: Мрссшо 3 допл.'«?, трс:-«сг':ко 9 драт . • ме, годишлс ЛС драддте. - ' РУКОТШСИ ГР, НЕ ВРЛТ.ДЈУ Стаи урсдпштттрл: у.твда Краљл Петр,т бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

ПАД ЈЕРУСАЛИМА — Значајцн британски успсх Лондон, 28. новембра Званичпн коминике саопигта.па: Генерал Алембн јавл»а, да је се Јерусалим, изоловаи потпуно вештим маневром брнганских трупа, предао генералу Алемби 25. новембра.

ВОРБА СРЕШАВА Услови будуће иобеде

Коментаришући рад и одлукг Савеаннчке Конференције у Паризу, лондонскн Тајмс иаводн следећи аакл.учак: »Опога пута морамо имати поверсЈне у донете о.длуке >1 можемо са пуно поуздања претпоставити, да 1;е постигмуго једннстпо погледа И акције испрапитн погрешке, чињене у прошлости и ннаугурисатн нову епоху операција, које мшу донети коначан триумф праведној ствари Савсзника«. 0вај закл>учак, који је раније могао иагледа ги ефемеран, има данас споје битне оеноое и пбчива на извесним поуздаинмчињеницама. После дога-ђаја у Русијн н после италијанске непогоде, постало јс »асно, да се рат може успеиЈно наставити и добити само координацијом свих Савезника, удружењем свих срсдстава иувофењем апсолутног јединства фронта. Хнтна н неодложна потрсба решења ових пктања прет^ксана »е најпре на конфереици*ама у Рапалу, а позитнвме одлуке донете на овима дооиле су пуну санкцнју приликбм дискусија у Верса.кској палати. Г. Лојд Џорџ, први брнтански мнннстзр. у своме дугом говору >Ј нскреном говору после постнгнутог јединства Врховне Команде отворено јс изнео сне оно, што јс досад ометало акцнју Савезника, изазивалб њнхове неуспсхе н одаагало њихов трнумф. Циљ овога говора бно јг, да се укаже на погрешке прошлости н да се за будуТност обезбеди сложна н солндарнз акција. Кроз рсчн брнтаиског премиЈера није вејао ннкакав песимнзам, век Само жаљењс, што јс незгодан стицај прилика одложио победу Сиоразума. Вера г. Ло 1 да Џорџа у крајњу победу остала је чврста и непоколебљива, упркос свима менама, кроз које је рат кроз три године пролазио. Та вера не оснива се на таштим хипотезама, вск на по» уадпннм чп№сгти«пмв.

Рат мора добиги оиај, који у својим рукама држн огроман поморски саобракај. У нсторији ратова није било случаја, дп поб'еда не припадне оиој страни, ко»а господарн поморским и океанским путовима. То Немачка добро зна, и зато упркос свима свошм привидним успесима и данас понавља своју ватрену жељу за што скоријнм мирбм. Друга чињеница, на којој се заснива вера у победу Савезника, јесу огромна средетпа, кошмаови располажу. Мисао г. ЛоЈда Џорџа јс проста и јаена: она страна -ће задобити коначну победу, која буде располагала већимсредствима за вофење и настављан>е рата. Излишно је пак доказивати, да у томе погледу огромно преимућство прнпада Савсзницима. Док су централнс силе на измаку својих срсдстапа, Сапезници распо* лажу неизћерннм и пснсцрпним изпорима оних. Америка, која је тек ушла у рат. мобилисала је сва споја сјк:дсгва у циљу коначне победе. Огромни извори намирница, финансијских средстава и борбених снага стоје на расположењу радн настављањагигантске бор бе. То исто важи и за Јапан, који се у овом тренутку са највећим пожртвовањем помаља на ратној позорници. Енглеска је у пуном развоју својих снага и још увек далеко од кулмннацноне тачкс. На једној страни концентрисана сууборби средства целбга света, а на другој незнатни остаци веф. истрошених срсдетава и снзга центј>алне Европс. И ако ее прнмн генерална немачка теза, да се овај рат не може решити одсудном битком великога стила, пе остаје нимало сумње, којој >е странидосукена победа. Имајући у виду све ове чињенице и целокупну војну и политнчку ситуацију, председник Вилсон упугио је конгресу знамените рсчи: 'лЦодгдп мпра бџ-

ти ншиа. јср надмо!,ност средстава чма да донссс одлцкр I) овомс ратцку.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондоп. 28. — Лор<) Сегил. пдеовпрпјцЈш у Дон>ем Дому на интерпелацију пацифистичког пос.тника Кинга, пзјавио је <)а снглеска плада нс мисли про.ченшпи свога дипломатског представника у Петрограду , нитч мисли пас.тти наррччту мисију у Русију. Бапел, 28. Посланчци Рајхстпга Бернштајн и Ерцбсргер налазе се сада у Бсрну, гдс се са другим нсмачким, аустријским и неутра.тим германофилским личностима дискутују о васпоставлању трајног мира. Вазел, 28. — лФ ранкфуртер Цајтунг« јавља, да потканцелар фон Пејер бити наименован за члана федералног савета. Парнз, 28. — Једна депеша из Варшаве потпвЈн ■кује есст. да је Мшарзевскч наименован за министра предгедника П ољскс* Цирнх, 28. — ».7 окал Анцајгер« сазнајс, да је фон Фалкенхаузеи , син гуесрнсра Белгије, наимелоеан за циеилиог гувернера руских окупираних територф. СТРАНА ШТАМПА Пнтан.е еФектива Тајмс: »А:;о хоксмо да добијемо овај рат, морамо изнести логичннју и потпуиију организацију наших средстава у жуднма. У свима другнм зараКеним земљама сразмера људи под оружјем је много пећа нсго у Великој Брптанији. У Немачкој, у Аустро-Угарској и у Француској граница година војне обавсзе је века него код нас. Италија је позвала под оружје све л>уде до 55. године.« Вашингтон Пост: »Прсдставник Калифорније Кан предлаже да се доба обавезне војнс службе одреди од 18 до 10 година. уместо од 21. до 30. То би додало још 10 милиона људи ратним сфектнвнма. Немачка криза Келншие Фолксцајтунг: »Како 1.емо се моТн одржати у четвртој зими рата, која 1>е бнтн много тсжа од претходних? То је донекле могуће само захваљујућн окупираним територијама. Нијс довољпо корнсти извучено из Ру.чуније. Ни оскудица у вагоннма, ни дипломатске интриге не могу оправдати закашн>ен»е у одашиљању жетви у Немачку и Аустрију. Ако Угарска има довољно намирница, иепојмљиво је, зашто јој се даје' жито нз Румуније, док.је Мемачка у оску-

Урефује ОуД К О 1'

4 " дици. Ако иемћмо допол.ио вагона, непојтмпо јс. да хиљадс вагонг. стојс нспомично у Угарс :ој услсд пасивне рсзистепцијс г.ладс н због локалних чнновника, који неће да Лам нч испошљу плтраг.« Рсчн ЛојДа Џорца Трибуна•. .Сваки доблр патрнота, свака сапезннчка лс.мља мора жслетн, да речи првог снглеског министра буду оролушанс од евпју и да се оне сапкционишу бољом организацнјом. Треба ог. надатн Ее опо опште- Чтање духова потпомоћи решење проблема практичнога рсда, потребгшх за стварање новог н стварног јединства акције«. Влада Клемансоа Виктоар (Гнстав Ерве): »Ми смо били. до јуче са Вивианијем, са Брнјаном, са Рибоом, чак са Пенлевеом. Данас је јаснл и заповедничка дужност свнх латриота, да сс прикупе око Клемансоа«.

Магпсн: »Клемансо јс успсо да иадвлада првс тсшкоће. Општп је утисак, да ће га парлам.еггт п сгнат помо+.п V раду«. Иманите: .»Коцка јс данас бачсна. Догаћаји 1.е покааатн, где је бко разлог да се Кле.мансо позове на плает, као и тп, загито је он од њс уклан.ан рзкпје као опасност«. Г олоа: »Шго се тпче јавиог мишљења, оно је очекивљто минпстарство г. Клемансоа н свако друго решсњс кризс било бн примљеио неповољно«. Либр Парол: »М« ие тражнмо да француску сласе овај или онај. Ми коћсмо, да се она очнстн од издајннка, ослободи од завојепача и да сс што пре пзвојује победа. Ми ћемоподржаватн г. Клемзнеоо, уколико он буде чог.ск са тим програмом«. Птит ЈКиронд: »Нацпонална је дужност, да се даде пуно поверен.е н помогие г. Клемансо сз спојим сарадницима«.

ГОВО? ЛОЈДА ЏОРЏА

Искрене речи британског преавијера — т

ИталиЗапскн Фронт Треба да вам прочнтам једно писмо које је Тајмс објапио прс три дана, од свога дописннкау Вашингтону. То је порука од јсдинствене важности, јер, према старој енглеској нзрсци: »Онн споља пнде 6оље ргру«. И ти Америкаици са продирућим погледом, посматрајући мнрно догађлје у току, са одстојања од хиљада кнломстара, дошли су до закључака, које смо мн трсбзли усвојити пре пишс годииа. ,,Овде се поји.ма, да се делукатна питања престижа истављају измећу великпх европскнх народа, којн поде рат заједно, н да то шкодв брзнни одлука н снази акције, када су ове најпотребнијс. Неки од.најближих саветннка председника Вилсоиа всрују, да Немачка за много својих успеха у овоме рату има да јрхвалн њеио.м једннству контроле, којс омогућава, да се из Берлина потпуио % управља свим германскнм напоркма.

ство новога Аустерлнца и величнна циља, тада готово Ирн руцк. оправдала бн смелост генерала Кадорке, када је он ризпковао превелнко напредовањс од свога центра п привремено ослабл.ење свога л е в о г крнла. Недостатак сарадње взчећу Фраицуске, Велпне Британије и Италије овдс допосп прекор за пораз, којн је следовао и овде су уверени, да се ои нс бн дссио, да је једпа.врховна појна власг упраољала комбинованнм оперзцијача Савезнпка, бгз другог днл>а до победе н изван сваког другог обзнра«. Ви ћете ми можда ргћи, да је мншљењс Американаца о томе, шта је Савезницима било мопће учинити на италнјанском фронту, всома повољно. Зашто? Није моје, да о томе дам мншљење. .1а сам само цивнлна дичпост. Алп, ја имам право, да приметим, да аустријска војска извесно пије боља од италијанске. Напротив. Истину рећн, Л:де се мислн, да ако Савсзници не доспевају до стспена координације равног оиоме к који је Нсмачкој омогућио тако знатне уепехе, па нека с.у онн и без ствзрних резултата, Немачка ће сс моћи много дуже држати, него што би се нначе сматрало за могуће. Амерички војаи критичарн верују, да су савезничке снаге послате у помоћ генсралу Кадорнн ради заустављања иивазије, кад су нталпјаискс трупе биле на 40 миља од ЈБубљаве, Савезници би билн могли отВОрИТИ П)Т 31 Бсч. Побсда код .Бубл^лџа имдда деј-

Свуда, где је било борбе са равним снагама измећу Италијана и Аустријанаца, први су увек побећивалп. А Немци немају извсспо бол.е трупе исго Еиглези и Франпузн. Кад год су сс Немци борнли равним снагама са нама, ми смо свагда тукли њнховс најбоље и најчувеније пукове. Што се тиче тсшкоћа доласка у Италију, најбољи јс одговор то, што с.мо већ учинилн последњих дана. Али, ја хоћу сада да одговорлм на друго пнтање: Зашто то није речено раније н зашто то нијс учињено раније? Ја сам то гоћсрпо ранијс. п покуппвпо

БРО.Ј 10 лепта

сам да учлиг.м ранпје, п некв од мојих францускпх колега, које впднм овде, чиннлн су лсто пјто п јп, иедсл.амл, мсссцима, годинама, у комптетнма, на коиферснцнјама, у слветовзњима, да сам сс готово уморио у нлпорнма. Јп сам то писао и моћн ћс се то читатн, читаће се, кад буде дошао тренутак. Хтсо бих, да вам могу прочитати један документ, који сам лоднсо конфсренцнјн у Ри.му у последњсм јанузру • о опаспостпма и могућностнмо италнјаиског фронта у току ове године; хтео бих, да глм га могу показатн, да бпсте га расудилк у светлости догаћаја, који су наступвли. Уверен сам, да ништа не бн могло убедл,ивнје доказати какве су прилнке Савезници пропустилн, услед кедос.татка комбиноване мисли и акције. Ми смо, у последња времсна, стално покушавалн да ово стање ствари побољшамо врло честнм копферепцнјама и разговорима, и без сваке сумње било јс ствариог побољгаања. После ове конференцијс у Рвму и разговора, којн су њој следовалн, извесио споразуми су учињени, који су врло осетно скратцли време потрсбно, да се Италији при■гече у помоћ у случају напада иа ту земљу. Ја сам убећеџ, да се трзгедаја Србнје и Румуввјс неће поновити дзизсупркос врло узнгмврујућнм содашњим околностима, зато што су прапреме, које су бнле рсзултат конфереиције у Риму, озбиљно нзмснизе ситупцпју. Али, дз је бнло стварче сарлд|-и > војннх напора Савезнига, ми бн данас билн заузстн у Нталнји, ие да од својих савезннка одвратимо несрсћу, већ да непријатељима задамо пораз. »Рат Је продужеи услед посебностп; он ће се скратнтв солидарношћу«. Его зашто смодошлп до закључка, да тежак и невешг механвзам конференција морамо замеинти стал* ним саветом, овлашћсним да прати целу позоршгцу војних операцнја у цнљу да одрсћујс где н како се средства Спвезника могу употребнтп са најбољим резултатнма. Што се мене тиче, ја сам био дошао до чврстог закључка да кад сс ношта не би променило, ја не бих могао вишс примитн одговорност дирекцпје ратз, осућеног на оораз, услед недостатгш једииства. Несрећа Нталије може још спастп савез, јер не Еерујем да би ми без ње чак и данас створили правн ратие савет. Нацаоиолне и профссцоиолнс традициЈс, пвтања престижп п спс*

циј.тлнп пнтереси заверпвали су сс да нашс најболх. иапоре учппс узадудним. Шч::о поссбице нпје за то сноспо орекор. Крнва јс бала ппиродна тешкоћа, да тоЛпко парода. то.шко нсзависних органпзација стопе ујодно ссе својс индивгхдуалне посебности рздн заједничке акције, кпо кад би 'чвнили један народ. Сада, клд смо установилв оглј савет, трсба до де.тамо тпко, да једиистпо, које он предсгавља, буде факзт, а не пропНдност. . — Свршићс се —

ЈЕДАН МАНИФЕСТ Наде аа' Уставотворву Саупштанр

Лоидон, 28. иов-снбра Дсјли Кронинлел знд»е из ГГстрсградз: Више армнја протеСТ8 >ЈУ оштро пропш Лен.ииове владе, а главнн геиералштаЗ остлјо чврст. Максималистнчкетрупе заузеле су бнрое разних листова, којн су објавилн декларацију Пропнзорне ададе, мећу којима су Ден, Новоје Времја, Единство. Вародно Слово, Биржевија Вједомости, Народна Воља, Рабачпја 1'азета. Шдамоарнја Насаје Врсмја реквнрирана је за штампање максималнетичког лнста Правде, У СЕоме мацифесту, Пропнзорна влада изјављује, да једнна мада на спас лежн данас у Уставотворно* Скупштини, која ће, нако јс непотпунз, мофидовод.но нзразнти вољу народа. 0 БУГАРИМА Кано Енглепи мвсле Угледпи лондонегш .шст Морнинг Пост објовно јс јсдан чланак о Бугарској, чнји завршегак г.гасц: »ПогледаЈте гадна нздајстг.а, незахвалностп н покоље, за које носн одго вориост Фердинзкд бугарски са роаскнм пристанком н,сгова иарода. Прео. 1912. закључсн је Балканскн Са&ез ради ослобо1уења Маћедоинје н Албаиије испод рФд>»с турскеудраве, Буггрска нскорнстн свој нарочнтп полшкзј и покуша