Velika Srbija

БРОЈ «>91.

СОЛ5'Н,'Лк.ГАи 1. ДћДЕЈцБРА. 1917. ГОД.

еа

7

ШШ србија Ш 0КШОЕ 8ЕКВ1Е

аа

Л1ТГ1 1Т31\?|Н ГЕУСИ ДЛЦ ПП ПОДПГ. 1ТРГЛ П.ТЛТЛ ИЗИОСН: М.->сечтга 3 дргхм<*, тјшчрсрчио .0 др.г-ч* гге, гпдттшал 3*5 дрдг.че.

РУКОПИС« С Е НЕ Г.ГЛЋЛЈУ

С '1 дл \ , р?дм>Т1ТШ'.а: улшуЈ КрПЈЛ Пегр.г 6р. 70.

»..■ **1*Д

БРОЈ 10 лепта

Урсђује О Д Б О Г

БРОЈ ГОлепта

ГЕНЕРАЛ САРАЈ

КОД НЕПРНЈАТШ После пада Јерусалвдаа Глрв, 1. денгмбрп Према једној депсшп п.ч Лмстердама, марша.( Макеппен приспсБе. кроз' пеколнко дпна у Бер.пш где Бс копфермсатм са кпјаером «> оперпцијама у Палестшш. ДржаФе со велмки саис'Ј .под предссднмштпом кајлеропим. Гапету 1.с нрисустновачп Хштдеибург и Лудсндорф. Пзпссно јс дл 1е пад Јерусалима прил!орзтм геисрала Фадкснхајиа да да остапку. Фапсеп* хајн јс з'веравао/НсмачЈсу и турСку сладу да Јсрусалнм исће ннкада пастп у еиглеске рукс.

У трсиутку, кад гснсрал Сарај одла.ли са положаја глаплог комапдаита Источне Војске, сматрамо па особиту п пријатну дужност, да одамо достојно прм.чнан*о и захвалиос-т н.егоиој ијшцијатнвн и и»сгоним иапорнма, којпма *е у току двс гстдимо свога командован.а успоо мс само да омогућм извојеван.с лначајних стратегијских успеха, вст. м да стпори једам јак н непробојан фронт великога стила. Још нам јс у живој успоменн првн почетак обралоачн.а м.тКсдомског фронта. Малн контннгенти англо-француски.ч трупа, кош мису бнлн ДОВОЛ.НМ дл спагу Србмју од катастрофе, морали су спакуисатн јужнс крајеве Ср6јј]с н попу+.и се ка Топчнну. Од тога момепта, кош пада од прилнке у опо годишњс Доба, настало је постепсно формиран.е Једног новог фронта, који је ускоро * постао веома важан н опасан по мспрнјатеља. Генерал Сара* схватиоје потпуно нажност момента и предупео је одмах мере, ко}е је снтуација изискнвала. Не могућм бс.а довожннк снага да спасе Србнју. он је одмах приступио органнпован.у одбранс солунске бале, из чсга је пројгзншло стваранЈе јсдмог вглмког фроита, ко!Н је као глапни цил» нмао ■ослобађсн.е Србије. Брзнна, са којо.м јс створ>‘н један од најсолиднијнх борбених ф{ки 1 тоиа мора задипитн свакога, који познајетешко-ће таквог пред\ т зеЈ 1 а под притнском над.моћног иепри»ате.т>а н ко«н зна са колико је с.метњи и препрека

унутрашн.сг и спол.ног карактера то дело извсдеио у псома кратком врсмему. За то сс има највмшсзахпалитм плод ној иницијативн м нсликој еиергији гс-нсрала Сараја. Тошкоће, коЈс јс бивши командант Источне Војеке имао да саплада, билс су пелнке н многобројне. Борећи сс са мајразмомреммјим нсзгодама, генс.рал Сарај имао је да нзвсде јсдаи прло комплнкопан посао од самог почетка. Ом јс ммао дз створн и органнаујс потпуно један нови фроит. И да нијс ништа другоурадно, његове заслугс оетају нсоспорне н всликесампм фактом, што јс за веома кратко време створио један осооито солиданГјак и савршен борбеин фронт. Кроз двс године данз бораба на маћсдопском бојишту ми смо бмли сведоци пеброЈспих и сталнич непршател,скч.ч нруспеха. који су били резултати ме само херо>ских подвига трупа, всћ и одличмс организацијесамогафрон- та. А велике победе на Кајмакчалану, Ници, Чукама, као и ослобофењс једиог дела (фбије заједно са • Бито.Ђем.омогућсне су тако■ђс знатмнм дслом том истом организацијом фронта. Задатак, који јс ма овом фронту ммао гсисрал СараЈ нијс бно само стратсгмјског, вс1; м политичког карактера. Ом нше цмао ту срећну околност осталих појскопофа, да сву пажњу посвсти само појним операцијама. Он је прс свега био принуђсн, да с обзиром па прилике обезбсди позадину војеке од атентата, који је у спора-

зумуса Пемцима смерао бипши грчки кра.в Константии. М као што је успешно органнзовао борбспи (рронт, гснерал ('арај је успео дп својом енергнјом п имицијатмвом обезбеди његопу лозадину и да припомогис* саиирању нездрапнх нрплика у 1’рчкој. И да је бмло могуће оваЈ послсдњи посао раније саршити, несумЈБИВО јс, ДЛ бн рсзултпти опсрацмја па овом фронту би.т досад кудикамо аамамшији. Одлазсћи с.ч овога фронта. генсрал Сарај можс са пумим правом понетм уисреЈБС, да јс нзвсо један велики сгратегтпско-политички задатагс, јер он остапл.а за собом једаи потпуно сигуран исолндан борбени фронт, кош за нсп р и ј атсл,а п рсдста пља велику опасност. Кад буду V блиској будућности на овом фронту загрмели побсдни топовп офанзиве н кад трупе, источпе армије буду надиралс напред, генсрал Сарај ћо моћи са пуним правом рсћи. да за то дсло великим делом припада њему заслуга. Ј ; Ми, Срби, дугу.јемо ге н е рал у Са ра ј у сп е ци •алну злхвалиост, јср дсло коЈе је он извео нма за циљ ослобофењс наше Отаџбинс. Мн зиамо, да бн оп данас са много внше поноса и задовољства мапустио кашу средину, дз јс Србија данас ослобођена, али ми смо псго тако свеснн свнх чим,енмца и факата са којих то ннјебило могућс. Самзразима интиммич симпатија л дубоке захвалностм за услугс, ко)с ]с генерал Сарај чнмио иамп и нашоЈ ствари, ми му из свег срца желимо срећан пут.

ПОЛИТНЧНЕ ВЕСТИ Лондои 1. Доњи Дпм дочео јр о&иЈкц сп ?00 протпп 7 7 7 г.шп 0“ сг одулмс плборно право људимп који сс т■ ода.твпрЈ војнпј пбавс.т. Цирих, 1. - Многи су голорници ц маОарсиом парммепгт) иитсрис.тсали владц гтводпм нааада иа Угарск]) пд стране иски.г чеиигих пос.иитка ц бечком парлпмсктц. Нарочито грсгф Аидраши. напаа је »рстси.тјс Гливена који л 'оКе да ааменс дуалилам фгдср : г :. резгтмом. П редссдиик в.гадс, Иекерле, изјавио јс да јс ои прсапиван захтееима ацстри јски.г Словена и да сс неће ирсдузсти никаква мера која },е поарсдитн незаапсиост Угпрске и интегршпет лемле. Лондон, 1. — М. Асквит изјавио је у Доњем Дпму, да је јсдна од све.тих ду.жнпсти Савсзннка да у будућноспт обезбедс у погппуностн слобпду и белбед ност Србијс и Румуније. Лондон, 1. Одговарајуки нп једиу . интерпела цију односио будуКндстп П алестггне и вековних иитсреса Францускс у тој об.тсчт, лорд Болфур јс изјавио, да ке британска политика у Пплестини имати највејх. обзггре прсма правима Француске. Рим, 1. — Италијннски мшшстар финансија г. Иити ики ћс ускора у П арил и Лондон ради рсгу.шсања извеснчх финаисијских и економских питања.

Врховнн Рагни Савет

Њујорк Тајмс: »Енглеска, Француска и Италија.учинсле су корак кајсдинстпу војне акцијс. Оме су до душе још- да.теко од јединства које би могао извести сапез демократскнх иарода, а да ие жртвује нсзависност тих народа. Ми се надамо, да ће се споралум

ПЈЈОШнрнтн тако, да се но стигпс стварно једпнство«. \\,ујорк Порлд: »Врхог.нп Ратпн Савет да би чо бно у пуном ежисзу речп, мора иматм бар фуша\ије п власт савсзничког геисралштаба«- Франс Мчлшпер иенсЈЈЛЛ Фонвил): /.Пзбор генера. 1 Испма у коалицијп извесно јо упек деликатно шггап.е. Споразум јс го иитање нлбегавао. Време јс, крајн.е је премс-да се пнтаи.е једипегна фропта коначно решнл. Д иариа Униасрлал (Мадрн.,): »Г. 1 . Клемвнсо и Лојд Цорџ морају остваригн програм, којп се може резимиратп у фразн, илроченој одг. Бријапа: нЈсдпнство ф[х>нта и јсдинство акцнјс«. Том предлогу мо;ке сс само додати: јединство комаиде«. Француски хероизам Б ер.игнср Тагс.блат (генсрал фон Арден): »Фраицузи су се инсталнрали пред Манлелером и Драјбанком. Кзд су нападали на ова села, онп су газнлн кроз поплављенп тереи п вода им је долазнла до грла. Њпхол успел јс дошао о•гуда, што су Немци мнслилп, да јс ла| тсрсн апсолутио непристуаачан. Мсмач* 1 :и официрп диенли су е^ без устсзања овом фрашхуском пападу. Ми, у Немачкој, имамо обичај да прпзнамо и непријатељу храбросл п вештину«. Финанспјспн споразум Порисрс дсла Ссра: »Ушло сс у рат белјаснс прсдстаг.е о факту, да је ради успс.ха потребпо услоставпти, уколшсо јз ч 1 о могуће, јединстио савсза интсрсса. Мере, прсдузете у том смнслу побољшале е.у знатно жпкот становништса савезннчкпх земал.а, чијс с.колности утичу јако на лух бораца. Савсзничке владе морају и те предлоге узстн одма.ч у обзпр п остпарити пуно једпнство ннтсрсеа«. Парнз, 1. децембра Нони прсдссдник фрлн. пладс,г. К.аемансо дао је интервју сараднику парнскоглиста »Птн Журнала«, из кога доносимо слсдсћи пасус: — Ја ћу саслушати снс говорс, рскао је он. Шта се хоће? Енергично иођсн.о рата н ликнидирање тскуЈшх послопз? Па добро! Ја сам пато н доцтао ондс и рећн ћу, како разумсм једно ц друго. Само, ја ћу V дсе речн одговорнти на та питања ннтерпелантима. Сарадник је по том учинио алузију иа спољну политлку: " — Л Нталија? господине прсдссдгшче. — Италија? Она сс нала.лп у бескрајно бољој гптупцији нсго по*

Код Дупаваца. Пре ссег.т џеколнко речи: Голунскн поигар и мене је уарстно у погорслце: упиштпо је нскплико рукописа и моју рубрнку у »Е5елнкој Србнји«. Ево ме сад, пошто је »Велика Србија« обнооилп рупо, да и јт оро дупшм моје белсшке под

Фејол је тамо. Генсрал Фоч' остаћс *7 амо још нсколико дгша н донсћс пл.м план, ]ер плаЦ Саасзнлка мора сад бпгн јсдан. НнЈе у пнтању слати труце затрупама, вз.ђп^ нарочито имати план п извссти га, јср ће се вероватно зимска кампања одиграти у Нталији. А Русија? господинс председниче. Г. Клемансо је подцгао руке иебу ц рскзо: — Ах! Русија! Шта ћете, то доказује лросто, да јс бо.ље имати рђаоу пладу, негоје иемати пикакб. На крају интервјуа, г. Клемансо је рекзо: — Ја ћу одговорнтп ннтерпелантима. Само ја не бих хтео, да парламемт очекупе, да |з говорнм уједно о рзлу, о старим класама, о исхранн... и о боји косе Исуса Хрнста.

нсшто, на моју ес.шку иалост, нЗмрњевом фирмом. Дуго сам сс опирпо, прзћакао. љутио да се аоисрнм са овнм, за моје годцпс — мспи ј-е тек - шесдесста — мпло вепралнчпнм аадимком, адп, кад је српскч фронг нашао тако га сходно, морао сам се као

следњих дана. I еиерал Чака 'Вока СА СРПСКОГ ФРОНТА Из мојах бележака ~

ПИСМА НЗ СРБИЈЕ

— Ззфир Лнтић Жажма, 1 П Прања, кондуктср поштс у Радовишту, да се јавн помесарцјнту за избеглнце у Со.туку рпдп пријема карте од жене. — У уреднвшгпу »Вели»е. Србмје« имају карте: Мирко Ивковнћ, поднциспи чвсар, од брата Јована (00 Болдогасоња) н Ружнце СтефановпЈ., Милорад^тојковић, полискп пиеар (информапнјс о н.еговну.п), Гвозден Мзрннкопвћ од Мнлнце из Гор. Милоновца (2 карте), Мплорад 'Стојковић, полициски ппсар, од Лепосаве пз Шапцп. 1Гн || .11. I

САОЛШТЕЊ А — БорисллвС. Ђорђепић, пешадискн наредник, да се јавн ДрагЈтииу С. Ђорнћу, арт. лотпукрапику преко Мссне Команде у Крфу рлдн извештаја од куг.е. — Пешлд. мајор г. Стеван Ћнрковић умољава сс да јавн своју лдрссу сестрићу Александру М. Петровићу, редову. 2—2, П. Бр. 48. — Зарнја Мнлосављевић ИЗ Прањс, учнтељ дубички. да се јаЈвн на адресу Трајка Мнлааовића, паредиика, пошта бр. четири (римско). — У уредннштву »Велике Србије« имају карту плн пвсмо; Јован Алексић, ср. начел. Владн.чнр М. Мирић (2 к.), Даринка Атанаснјевнћ, ј Паиле Којнћ.

— Милан К. Алексић, ћак иаредник, иивалидски одред, еобл бр. 20, касарна Ламберт, Бизерт—Африка, моли свакога, ко шта зна о Николи Ђ. Станковићу, капеушу, Тихомиру Д. Ђорћевнћу и Живадину Тнјашгћу, ћаци.ма, да му јлвн. — Наредник Мнра КасТратопнћ, пошга 2Ј, тражи г. Милутпна Б. Луковнћа, обвезника, н молн га да му се јави, јер за њега пита матн му Жнвлна пз Шапца. — Мнлош Пешић из села Ђорића, округа београдеког, сада ннпалид у Монпелиеу, у Францус.кој,*болница бр. 10, сала бр. 13, јавља сс Душаиу Сретеновићу и моли га за одговор. — М. С. Марковић, рефлскторско оделсље, П. Бр. 111, молп да му се јави шурак Јов. Н. Снмић, аеФадисви кргЈствн друго нла

се, којн је као инвалид пугатен из Аустријс. — Љубомир Рајић, мптрлљеско .одслеи.е П. Бр. 81, моли брата Милеитија Рајића, поручнпка, за кога од пре две године ипје чуо да му се јапи. Исто тако моли и сваког оиога ко би шта зиао о Мплгнтију да га изпесгп. — Моли сс Спира Николић кон.нчки поднареднпк, да се јави адмшшстратору »ВелнкеСрбијеа или Јоснфу Букавцу, како бн сс кзвссгио о својимау Нншу. Нсто тако молп се и сваки онај, који би што знао за Ннколића, да јави једном од ове двојнце. — Стојан Павловнћ, Драгомир Костпћ, Никола Крстић учитељ пз Ресиика, ЈКика Милосавл.евпћ, учн-

нз Београда, Ср.етислав СI ефановић срескп пнсар, Милорад Мнтић пошгар, Тома Костнћ кројач н Татомнр .Маршнћанпи да се одмах јавс саипт. пуковигку Дру Драг. С. Петковићу радв врло хитног саопштења. - Милосава Стојковића, којп је пао жандарски под-; иарсдппк био на службл у срезу галичком, у иовнм областима, и повукао се с пашом војском, тражн брат Нестор Стојковић, која је као тешко рањеп остао у Србвјн, па кпо инвалид пуштен и сада је у Француској у допунској болницн ла српскс војнике бр. 58, Фрашнвил. Рои.' ПОШТА ЈА^ СРБИЈУ — Рафаило Р. Ннколић, обвезник артил. П. Бр. 414., гђу Дарнниу Ч. По

тељ из Читдука, Радонић чпја јо жчнп професорка*'| 0 .> и

повића, Ваљево, дч известн Миленпју Р. Нпко.тића нз Веселнновацз, с[ге.ла и округа каљевског, да је жпв и здрав п да су живн и здраен: Војислав Пегровић, Светпслав и Спасоје Радоваиовић, Војислав Јованоенћ, Мнхаило Пивић п Добривоје Јовамовпћ. Сви моле извештој о својнма. — Драгутвн А. Младено вић, телегр. оделење, . п. бр. 909, пзвеи 1 тавз Ђоку Милошсвића. ссло Вел. Бољинци, Бабушница, Нирот, да су ашви издрави: Драг. Иејчнћ, Стојнљко, Дрпгољуб, Свегозар, Милосав и Мпхаило Соколовић, Урош н Драгутин Анћелковпћ, Милорад Стапковнћ, Сведозар Аранђеловић, Јован Илић, Јован Сганковић, Богосав Костанднновић, Драгољуб Тодоровнћ, Илнја Вељковић, Чвд П<*јчЈгћ. свтт (Јз Дел. Бољпццв.

- Будшшр С. Марковић, толеграф. оделсње п. бр. 999, јавл»а гестри Ншголн Радовановвћа у Грујиће, ■село Гор. Добрања, срез ш> Јвешки, округужички, да је жив издпзв о да су нсива в здрави: Белисов в Радован Иавтовић. Моли за одговпр, јер још ништа од куће ннје добио. — Влада Ралаћ, о. бр. 999, нввецггова жену Молицу, Крушевац, дз је здраво. — Станко С. Наколић, п. бр. 999, извкштава Молорвда Маркоаића, Косјерић. срез црногорско, округ ужич.кр, да ]е здраво н да су здраво: Светозар Кремановић, Адам, Михалло, Настас а Живојвн Ђукић, Ђорће, Мутомдгр а Светомир; сви молс да ам и.ихоси иашу на едресу: Моугирт ГтсфшЈпгпћт, гг. бр, 999'