Velika Srbija

БРОЈ 594.

СОЛУО, ПОНЕДЕЉЛК 4. ДЕЦЕМБРЛ 14117. ГОД.

год. 2 .

ЛИСТ ПЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 драхме, тромесечно 9 драхме, годгдаље 30 драхме. •г РУКОИИСИ СЕ ПЕ НРАЋА.1У

РОЂЕЕДАН ЊЕГОВОГ ВИСОЧАНЕТВА 4. децембра 1917. годике Данас 1 е велики иа-.штаЈима. Таква дела вородни празник: ро'1)ен- јде у бесмртност. А и ‘ту је Он, Изабранпк Народни, бмо први ме'ђу првима. Делио је добро с народом, подносио је пагн»е и невоље пред народом, с иародом је свуда и на сваком мссту бивао, с народом и за народ све је радио. С правом се може назвати Вожд народни, јер је ишао путем, који Му је

дан Његовог Височан ства НаследшУка Престола Александра. Цсо наш народузима учешћа упрослави овога свечаног дана, ро4>ендана Уз вишеног Сл а вљеника, којијебиои остао, и у часовима незгода, ка о и у часовима славе, понос и нада свих трију племена народних. Никада, можда, није се јаче испољила нераздвојност веза изме-ђу једног народа и избраника његових, као р:то је сада случај са српским народом и љсговом Династијом; а нема примера, да ^е Династија делила и добра и незгоде са свошм наро дом, као што се данас српскинародсвојом Династијом може похвалнти. У том делењу данашњи Узвишени Слављееник, ишао је, уз Свога Великога Оца, до самоодрицања. Дани славе и поноса српског народа лаворовим венцем ките главу ' Наследника Престола. Он 1 е водио наоружани народ из борбе у победу, као што га је водио са победом до историјске Славе части и поноса. Борбе за ослобо'ђење вековних робова биће у историји народној забележене улатним словима; на челу записа стајаћс крупнијим писменима исписано име младога Вожда народрог. Судбина то додељујесамо свошм избраницима* Б} г дућа покољења >ош више 'ће се задржати на незапамћеном отпору и жилавости нашег народа у борбама за слободу и ујсдињење његово. Херојска дела садашњсгпоколењаслужиће примером нара-

ничку всрност, и ми своје, искрене и топле молитве, изражене оп штим клицањем: Да живи Његово Величанство Краљ Петар Први! . Да живи Узвншени Слављеник, Његово Ви сочансгво Наследнпк Престола Александар! Да живи цео Краљсвски Дом!

псшшке жт

Цирих, 4. — Аустријки министар санитста, Његов народ обележио. ;Л '.робошсвски, дао јеоставПошао је стопама Свог Р:у на свој положај услед Великог Оца, чије Ј е ј држања аустријске владе. најве'ће задовољство у! , , лг 1 V Ј \ у питањи Иољске. Минитоме, што |е прави на- г . . родни Краљ, »круниса- ј шар Ј е из Ј авио ’ да он ’ као ни председник републи- ј аредставник рутенског накс«. Цео и по целом рода, не. може остати у свету раштркани народ|кабциел 11 /, који је одобрио сматра 1 а сада оудућим анексију источне Галиције Краљем у5едињене Краљевине Срба-ХрватаСловенаца. А то је могла изазвати само неизмерна љубав народна. По томе је Он и Из-‘ браник народни; по томе је и понос и нада његова. Дом УзвишеногСлављеника постаје данас храм народни, у коме, духовноокупљен народ, сватри племена иизсвију крајева,приноси топле молитве Промислу, да му очува и подигне Веру и Наду његову. Хрват, Словенац и Србин, и онај у ропству, као и»у поробљеној Србији, и онај у пријатељској туђини, као и у рововима, има данас ј ед н у жељу, п р и н о с и Богу само једну молитву: да му очува и поживи младога Вожда, будућег Краља Краљевиме Срба, Хрвата и Словенаца, Његово Височанство Наследника Александра. Молитвама цслог троименог народа придружујемо, уз непоколебљиву оданост и пода-

новој пољској држави. Рнм, 4. — У ипшлијанском парламенту г. Орландо је упутио ватреу повдрав славним трупима, које су ослободиле Јерусалим. Лондон, 4. — Савезници чекају резултате Уставотворне Скутитине да би признали закониту владу, која би могла представљати руски народ. Вашингтон, 4. — Америла наваљује, да Савезници наименују једног врхов ног команданта, који би дириговао операцијама на свима фронтовими.

Борбе у Италијн Газета дел Паоло: »Партија, која сс'одиграва од кашггалног је интсреса. Наши војнкци знају да је судбина отаџбине у њиховим рукама.« Трибуна: »Огорчена борба, која се мора сматрати као почетак новог развоја непријатељске офанзиве наставља се измећу Бренте и

Пиаве. На: овој тачки иепријатељ покушава максимум својих напора. Пријатпо је констатовати, да се ми одупиремо херојски непријатељу.ј Наши противнапади су! снажни, наше напредоваИје методско и сигурно. Ми смо дошли у најкритичндју фазу акције«. Меса%еро\ »У очекиваљу развоја операција, мн можемо рећи, да смо победмли у ирвој битци и да смо надвлада. 1 и \узбућење, изазвано порабом на Сочи«. Влада Клемансоа Ф орверц: »Г. Клемансо у своме програму одриче се оетварења друштва народа, које јс раније било један од циљева Споразума. Чврста воља да се настави рат није се могла бољс потвр-' дити него изјавама г.г. Лојда Џорџа и Клемансоа. Док ова два човека буду имали поверење својих парламената, има мало изглсда на мир са западом«. Америка и рат Њујорк Ворлд:» Америка не покушава да се држи аутократски. Американци не уображавају да могу диктирати боље рат и да су способпији за дирекцију, они хоке да сарађују, а пе да диктују. Американци се диве вођењу рата од стране Енглеске и Францускс. То не значи, да ми нисмо уочили учињене погрсшке, али ми схватамо, да су оне неизбежне«. Аустрија хоће колоније Рајхспост: »На конференцији мира, ми кемо имати права да тражимо бар делимичну одштету за претрпљенс штете и пустошење наше територије. Као одштете ми некемо тражи-

ти, да нам велике и мале непријатељске државе услупе један део својих гц)острлних колоиија«.

АМЕРИЧАНИ 0 СРбИЈГ« Поводом јодне забаве

Амерички Југослоаенска Свијет, који је поетао стапањем Храатског Свијета, Храатске Заставе и Словенског Ссета, доноси овај чланак: »Дивно држање наше Србије, Пијемонта нашег југословенског, у овом великом еветском рату, поред улоге коју је одиграла у балканским ратовима, задобило је нашем народу великих симпатија и много поштовалаца у културном свету. Енглеска и француска јавност, — ова последња нарочито, — дала је еву силу доказа истинске си.мпатије према Србији и нашем народу. Ни ова велика република не заостаје у том погледу за племенитом Француском и гордим Албионом. Нарочито у последње време интересовање за Србију у Сједиљеним Државама рапидно расте, колико у званичним круговима, толико и у јавном мишљењу. Амерички дневпи листови и ревије све чешке доносе симпатичне написе о Србији и нашој ствари. А нису регка ни предавања о нашем народу у разним клубовима и другим политичким друштвима Прошле недеље њујоршки женски одбор Српске Народме Одбране имао је забаву V корист српске ратничке сирочади. Забаву је почастио својом посетом н поглавица епископалне цркве, архиепископ Д-р Дарлингтон. У свом говору, пуном похвала херојској нашој Србији, прсосвештени господин архиепископ са дивљењем је говорио о нашем седом Краљу, који је херојски делио са својом војском и зло и добро и који сада, заједпо са бесмртном нашом армијом,

чека срекни онај час, када ке се победоносно поврагити у лепи паш Ббоград обновљену престоницу уједињене државе Срба—Хрвата—Словенаца. Да би дао вндиа израза, колико он и његов клер поштују и цене Српски Народ, архиепископ Дарлингтон, објавио је, да ке у месној епископалној саборној цркви бити одржана служба божја на дан Св. Андрије — Крсно име јуначког нашсг Краља, о чему ћемо читаоце накнадно известити, како би што веки број наших људи присуствовао тој значајној свечаности. По начину, на који је говорио о српском обичају — Крсном имену — види се да је овај прогестански првосвештеник добар познавалац нашег народа. Истом оћом приликом изашао је пред српску публику н 82-го годишњи старац д-р Кетлин, угледни А-

меричанин и ветеран граканског рата. Ои јс са заносом говорио о нашој мајци Србији, говорио топло и с осекањем истинског пријатеља нашег народа. Рекао је, како се ингересује за С.рбију и њене саплеменике и како је читао нашу историју, која је пуна патње, али и славе, као ма која друга. Тачно је схватио улогу Србије у садашњости и прошлоеги. Рекао је, да јс Србија била она, која је спаела хришћанство, не. само Еврони, него и Америци, од турске најезде, и да се то не сме заборавити. Свој одушевљсни говор завршио је изразивши чврсту наду, да ке Србија извршиги свој амапет коначним и пуним уједињењем Срба - Хрвата - Словенаца. Овакве појаве могу нас не са.мо веселити, негојош и крепиги у нади за остварење наших идеала«.

Чнка Ћока

СРПСКОГ ФРОНТА Из мојих бележака —

У том нешто зашушта озго. Помислих: ево је.... То беше бугарска »мина«. Ужасан тресак разлеже се лево од нас на падини »Безименог кувика«. ' Висок бео стуб дима диже се у внс. Тренутак за овим још неколико експлозија проломише ваздух. Противници се завадили. Пажња свију ровова за тренутак окренута на ту страну. Тренутна пауза, а затим неколико муњевитих фијука кроз ваздух и рафал екеплозија. У сваћу се умешали наши пољаци са положаја. Тре бало је казнпти минофрљаче. Наше тобџије, увек на опрези, а снабдевени брднма пројектила, на сваки непријатељски метак обаспу рафалом бугарске ровове. Шта, зар се ви усукујете да бацате мине на наше ровове! — Као да сгра-

ховито грмну ред експлозија у и око ровова непријатељских. Тако наше тобџије, јер је код нас неограничен кредит за утрошак муниције... Бомбу— довикује водник оном војнику што је чекао да избаци из пушке на ровове »Усамљеног ■ћувика«. Ћак — шшш.... чу се пуцањ пушке. Једна светла линија, бацајуки искре од запаљење бомбе, подиже се у луку изнад маших глава високо ка рововима, пови се прсма врху а затим праснк бомбе разлеже се горе.... Добро је — рече неко..., У рову смо, на падинама Усамљеног кувика. Ту су ровови врло близу. Измеку наших и непријатељских размак је 25—40 метара. Из ровова чује сејачи кашаљ или разговор... Сваке вечери — вели ко_

ПИСМА И3_ СРБИЈЕ Обвезници из Ужица и округа ужичког имају карте из Србије, па треба да јаве своје адресе Сими ЈањутевиЈау. чиновнику Обавештајног Бироа у Солуну, с позивом на број карте: 852. Јовичик Спасоје, 747. Јовичик Стеван, 767. Јовикевнк Божо, 1030. Јовикевик Милик, 365. Јојик Комнен, 366. Јојик Милоје, 367. Јојик Срето, 369. Јојик Владимир, 911. Јовановик Марко, 763. Јовановик Софроније, 486. ЈовановикЉубомир, 195. Јовановик Милош, 209. Јовановик Јован, 167. Јовановик Љубомир, 170. Јовановик Тома, 840. Јеремик Миљко, 822. Јефгић Јовиша,

906. Јеличик Миленко, 924. Јеличић Станислав, 904. Јевкевик Ранко, 905, 760. Јелик Периша, 824. Јеличик Станиша, 727. Јездовик Драгомир, 588. Јечменик Јовица, 621. Јелик Периша, 626. Јериник Миљко, 471. Јечмица Јовица, 109. Јеремик Раденко, 533. Јанковик Стојадин, 566. Јанковик Радомир, 1090. Јаковљевик Марко, 1054. Јовановић Марко, 1141. Јовановик Обрад. 499. Михаиловик Милутин, 504. Михаиловик Живко, 329. Митровик Петар, 345. Мирковик Михаило, 590. Мијовик Добривоје, 1680. Милошевик Светислав, 1681. Милошевик Милорад, 4610. Милошевик Милош, 655. Милошевик Милета, 660. Милошевик Драгољуб, 1275. Миловаиовик Сима,

1430. Миловановик Љуба, 356. Миликевик Мијат, 362. Миликевик Љуба и Светозар, 363. Миликевик Светозар, 1186. Миликевик Младен, 463. Миливојевик Милош, 41. Матијашевик Вилиман, 1349. Марковик Вељко, 180. Марковик Петар. 179. Марковик Драгомир. 172. Марковик Теофило, 1665. Максимовик Милаи, 233,245. Максимовик Радосав, 1596. Максик Велимир, 1777. Митровик Милован, 1878. Мијушковик Михаило, 1849. Марковик Богик.

ПВШТА 2А СРБВЈУ

— Никола Ђокик, П. Бр. XX, моли Благоја Хаџипавловика у Соко Бањи, да иавести његову фамилијуу

селу Дуго Поље, да је лшв и здрав, и моли извеш гај о љима. То исто моле Л>убомир Милошевик и Владимир Милутиновик, којима треба јавити на исти број поште. — Живко и браг му Миленко Радосавл.свик, митр. одел. П. Бр. 88, моле гракане вароши Прокупља, да известб њихове фамилије да су здрави и добро. Исто тако да известе фамилије да су здраво и добро: Ранћел ЈДветковик; Јоича, Васа, Гаврило и Саватије Антонијевик, Тодор Веселиновик, Цветко Стојановиђ, Јован Миладиновик, Љубомир Цветковик; Димитрије, Михајло и НиколаСтоиљковик; Младен Симик, Антоније Радивојевик са Николом и Стојадином из Мале Плане и Дреновца. Моле сви за извсштај о својима.

— Каплар Ђорке I'. Стефановик, митраљ. одељ. П. Бр. 88, извештава свог оца Гигу Стефановика Вележанца из Призрена да је жив и здрав са Лукиним браго.м Анкелком. — НиколаЂ. Васик, поткивач из Пирота П.-Бр. 999 извештава оцаЂелуКостика, жену Љубицу, децу Добросава, Бошка, Душанку, као и осталу фамилију, да је здраво као и Јова шурак, Панта Стануловић, Сава Ж. Живковик из Пирота, Јосиф Матик са брагом из Велике Лукање, среза нишавског. — Радојко И. Бранковик наредник стражарске чете 1 батаљона, п. бр. 414, извештава свог таста Илију Д. Одерковића у село Вигежево, среза Ресавског, округа Моравског, дајежив и здрав, и жели извештај од куђе.

Такоке су живи и здрави од Витежеваца, и желе извештаја од својих и го: Тодор и Радосав синови Траила Пауновика, Јован Трме Пушњака; Мика Пушњак; Сава син Илије Пушњака; Јоваи Илије Вукића; Јован Радосава Пицана; Петар М. Одерковика;Ђорке Ј. Траиловик; Костадин И. Траиловик; Илија А. Траиловика; Живан Дим. Г. Перика; Живан П, Илика; Лека Ралчик; Петар П. Радуловпка; Јован син Милосава Чикана; Милан Л. Томића; Јован син Петра Н. Петковика; 'Гома Л. Сганојевик; Тома Ж. Стојановика; Јанко и Вујца Трандафиловика; Јован Л. Николика и Петар Ј. Тодоровика; сви из Витежева среза Ресавског, и Јанко А. Бошковић с братом Породинии. — Милоје П. Ђурик, капетан п. бр. 56, извешгава своју породицу у селу Штубину—Неготин, Крајина, да је са сином Радомиром здраво н да о њему не брину. Моли да се јави кад су новац примили. — Миладин Стануловик, п. бр. 999, извештава мајку Тону и жену у селу Крупцу, округу Пирогском да јс жив и здрав са Милијом ВељковиКем из села Боровца и моле за одговор. — Првул ПрвуловиК, рековален. оделење, Воден, извештава Радула Николића из села Прлипа, среза Зајечарског да је жив и здрав као и Калин ПрвуловиК, Димитрије НиколиК, Лазар Николик.Тодор Стојковик, Тодор Тодоровик, Груја Радуловик, Првул Васиљевик, Михаило ДимитријевиК, Трајило Ристик,