Velika Srbija

Б1 ј <јЈ а9о

СОЛУН, УТОРАК б. ДЕЦЕМБРЛ 1017. ГОД.

1'ОД. 2,

шшСРИМ СН 0КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта

I I I I

Уређује О Д Б 0 Р

ЛИСТ МЗЛАЗИ С13АКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мсссчпо 3 драхме, тромесечпо 9 драхмс, годншње 30 драхме. ГУКОПИСП СЕ НЕ ЦРАЋАЈУ Стан уредннштва: улица Крања Пстра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

МАРИНСКИ СПОРАЗУМ Јединство поморскога фронта

Пре неколико дана свршен је у Паризу још јсдан посао, који ће бити од врло важних последица за даљи ток рата. Између Велике Британије, Француске, Сједињених Држава, Италије и Јапана постигнут је споразум у циљу најтешње зшеднице поморске акције. Другим речима, остварсно је потпуно јединство савезничкс маринс. Овај догађај, којидолази као цоследица оствареног јединства команде на фронтовима, биће несумњиво од огромног значаја по будућност рата. Међутим не може се ређи, да ово маринско Јединство није и раније п остој ало. Са везни ч ке марине еу у току досадашњс акције испољиле врло велику солидарност. Њихово \сдинство манифестовано <е нарочито у блокади нспријате.ЂСКИх обала, V чсму напоре Велике Британије сложно помажу осгалс савезничкс марине. Осим тога.јединство савезничких флота испољено је исто тако у удружсној акцији против непријатељских сумарена. И може се ређи, да је то 'единство акције највише припомогло, да се у борби против сумарена поетигну врло успешни резултати и да се ова опасност сведс на минимум. У поморским сукобима измсђу савезничких и неп р и I атељс К и х рат н и х бродова исто то јединство акције доприносило је често знагним делом победама Савезника. У свима морима и Океанима савезничке (|)л оте дел а ј у за ј едн ички. И мада није постоЈала једна врховна марин-

скакоманда, флоте нису осеђале њено одсуство, јер су .делале увек у једном истом циљу предано и једнодушно, свесне величине свога задатка. Последњи париски споразум ипак је од великог значаја. Њимеје јединство маринске акције доведено до савршенства и одрсђена је V детал>има будуђа заједничка акци1а маринс. Створен је нарочити програм рада, стипулисан у 7 тачака, који има да у најскоријој будућности донесе изванредне важне резултате. Показало се, да се непријатељу може најбоље противстати по већањем тонаже, и за то је томе питању посвеђена највећа пажња. У том. погледу играће Америка најважнију улогу, јер ће она придодати савезничкој марини још више милиона тонажс. Таква тонажа учинићс не само сумаренску кампању потпуно илузорном, веТ> ћс омогућити шнбржи пренос америчких и ^апанскихтрупанаевроп- ска бојишта, као и иребацивање трупа на разне фронтове. То је уосталом један од најбитнијих услова, да се спроведс потпуно Јединство сувоземних фронтова. С обзиром на све ове ч и њс н и це, с п ро вође 11 >е апсолутног маринског јединства долази као неопходна и врло корисна допуна 'единству сувоземних фронтова. Бадатак зајсдничке марине биће не само да обезбеди што потпуније и брже снабдевање армија и народа, да учини још тешњом блокаду централних сила, већ и да јединственој акцији

Савезникаобезбеди ш го скоријп успех брзим и обимним транспортима трупа. Баго је овај марински споразум од огромнога значаја и може се сматраги, да је и он једна од залога сигурне буду ће победе.

ПОЛИТНЧКЕ ВЕСТИ Париз, 5. - /'. Пиишн, мии. спољ. послова , прирег)ио јс доручак у част ч:тиови ме/јусавезничке конференције. Хаг, 5. — Холандски министар фининсија наредио је д <1 се обустави извоз сири из Холандске у Немачку, који је био одобрио министир привреде. Отуди је избио конфликт. Берн, 5. — Немачки намерава, да пошље новиг хинистри у Аргентину, ни место графа Луксбурга. Лондон, 5. — Г. Лорд Сесил изјавио је у Доњем Дому да Енглеска није закључила никакву обавезу према Константину и да о тој ствари има само I 'рчка да се бчви. Париз, 5. — »Матен« сазнаје, да је сс Уставотворна Скупштина већ састала два пута. Париз, 5. — Шпански посланик у Петрограду, који је примио Лењинову ноту о мчру, смењен јс од своје владе.

СТРАНА ШТАМПА РеФорме у Пруској ФолксЦајтунг: »Миоге диспозиције откривају традиционал ну бојажл.иност бирократску, али ће се ипак морати коистатовати, да овај пројект представља кидањеса прошлошћу, која је дала Пруској глас реакционарне земље«. Тагблат: »Ако се може одобрити принцип, који је руководио владу, овај пројект представља у неки.м појединостима отсжа-

ње у погледу на садашње стање«. Форверц: »Ми неће.мо да потцењујемо пројект у погледу његових иедостатака и држимо, да је прерано и.чрећн одмах суд о ње.му! Фосише Цајтунг: »Не треба желети, да ее искрени н убећени нротивници једнаког изборног права повијају сада сервилно пред краљевским схватање.м.Свака странка има право да чипи опозицију«. Кројццајтунг: »Консервативна страика готова је да сарађује ма реформама изборнога права. Могло би се само желети, да сарадња буржоаских странака спроведе дело, које не би изазвало озбил.нс при.медбе«. Пост: »Кад би демократија успела, да с помоћу једнаког избррног права дође на власт у Прускоц онда би знатни домени, неопходни у Пруској. били осућени на опадање«. ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ Одлучност Словенаца Њубљански Словснскц Нарос) доноси јсдан интересантан чланак о народном уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца. Изтог чланка вадимо најизразитији део: » Народнаидеја данас \чсдињу'е све слојеве нашег народа у на јтешњу заједницу; народна вољапобеТује све предрасуде; народно добро постаје »супрема лекс« целог нашсг народа. У зори побсдоносне народнеМисли унидели смо да можемо бити уметодама и средствпма и подрсТеним циљевима противници. али да морамо бити сви од краше лсвице до крајнс деснице сивсзници, кад се ради о нијвиишм народним циљевима, кад нас судбина ставља пред гигантску алтернативу: живот или смрт.

»Свим снагама своје младе душе чсзнс народ за животом. Из дубине своје тужне п[)ошлости, из бсздна својс пат н и ч ке са д а ш њо сти гледа у зору среТне будуТности. ()д ка к< > су његови изабрани заступници у Бечу пред целим светом дали знамениту историску декларацију, зна наш народ где је живог за којим чезне. »У уједињсњу с браТ>ом Хрватима и Србима, у самосталној и независној, на основу и праву самоопрсделења саграТеној југословенској држави, за Словенцс је живот, —»екетра Југославиам нон есг витам«, ван Југославије је смрт. Ван Југославије постаТемо жртва силних суседа и протмвника, искрвављена, измождена и измучена биТе драга наша домовима као Спаситељев плашт, кош ће делити Пилатове слуге«.

ТАЈНА ДОКУМЕНТА Узајамни споразуми Иариз, 5. децембра Париски лист »Журнал ле Деба« доноси: Троцки је у листу »Известија« дбјавио трећу серију поверл.ивих докумената министарства спољних послова. У овим документима објављена је нота г. 1лшарикова о пројекту споразума са Немачком, са назначењем: »Предата-је иемачком цару ћ.маја 1909. г.«. Пројекат садржава шест параграфа. Први парагра говори о потреби да се, по жел>и Иемачке, отклони руско-немачки неспоразум који је потекао услед аустро-српског конфликта. У другом се параграфу вели да Немачка приетупа

аустро-руском. споразуму од 1897. године. 1 рећи параграф излаже гарантију Не.мачке да одстране Аустрију од сваке завојсвачке тежње на Балкану. У прогивном, Немачка неће сматрати улазак руских трупа у Аустрију као казус федерис. У четвртом параграфу говори се да ће Немачка, дипломатски помоћи Русију у решењу питања о мореузима и то повол.но по Русију. Пети параграф износи да ће Немачка убрзати грађење жел>езничке пруге Дунав - Јадранско Море. Један додагак горњој ноти садржи следећу поверливу клаузулу: Потребно је да Италија, Француска

Један Србин из покрајина под Аустро - Угарс.ком, који је и раније познавао Београд, а од окупације био у њсму на војној дужности све до половине септембра, па онда упућен на талијански фронт, предао је се Италијанима у послед«>им борбама. О садањим приликама у Београду он је дао ингересантне податке, од којих овде износимо оно, што се без повреде општих интереса може објавити, пли верно по његовим саопштењима. »Почетком прошле годипе непријатељ је почео нагло да извлачи из земље храну и стоку, од чега је, већи део, упућен у Немачку. У прво време, храну и стоку, коју су одузимали, нису плаћали, него су издавали реквизиционе признанице, али многима су одузели, храну или стоку, без икаквих признаница. Тако једноме трговцу из

и Енглеска прићу споразуму за делове на које оне полажу право. Објанљена је такоће нота са назначење.м »врло поверл.иво«, без датума, о споразуму еа Италијом 1915 године. Руска влада није била склона да верује у неизбежну акцију Италије, бојећи се компликација у узајамним односима Савезника. У ноти је забележено, да су држане конференције у Лондону. Мећутим, војни догађаји уверили су војне шефове да је потребно да Италија одмах у ђе у рат. Пошто је Русија издејствовала од Италије концесије за Србију и Црну Гору, уговор би потписан у Лондбну.

Београда, који је имао на разним жељезничким станицама око 5000 кубних мегара дрва, сва су одузели, а свега му платили 900 кубних метара по 8 марака метар. По селима, општински одбор сачињавају наши грађани, а по варошима у одбору је и један представник аустро-угарских војних власти — Бладин Комесар. Полиција је у војним рукама. Полициски чиновници су већином Мађари и Хрвати, а има и мањи број Срба из Баната и Срема. Полициски је режим врло строг, и за најмању ситницу сваки се строго кажњава. Тако г. Драг. Пећиђу, адвокату и народном посланику, понуђен је положај председника пореског одбора х Београду, а када је овај то одбио, извињавајући се слабошћу, одмах је кажњен са 1000 круна или 3 месеца затвора. Марта месеца ове године,

КАКО ЈЕ У БЕОГРАДУ По саопштењима једног очевица

ПИСМАИЗ СРБИЈЕ Владимир С. Ерић из ссла Милике, срез јадрански, округ подрински, има карту од својих од куће. Нека се јави Драгутину И. Филиповићу, артил. П. Бр. 114» како би му послао карту. Тома Томић, студент, има извештнј из Србије код арт. ппоручника Михаила С.ј. РељиФ>а, П. Бр. 315. Митар Газетић има Каргу од мајке Руже Газетић из Змињака, среза Мачванског, округа подринског; нека се јави Димитрији Мирчићу, Треће ЗавојиШте П. Бр. 315, како би му могао послати карту. — Јевта Ивановић из Скраћана да се јави Димитрији Мирчићу, Треће За-

војиште П. Бр. 315, како би му овај могао послати карту из Србије од браће Алексе и Драгутина. СДОПШТЕЊ Д — Имају писма у уредништву »Велике Србије«: Јаков Николић из Француске, Милап Витомировић, Драгомир Поповић, Миливоје Ж. Ћирић, Б. Предић, полицијски писар, Никола Димитријевић, адвокат (карту и писмо), Стеван Симић, професор. — Петар М. Јевић, 1—1, п. бр. 84, моли, ако ко шта зна о Ђури Бошковићу, учитељу V Јабуковцу, да га извести. — Ко шта зна о Чедомиру Некићу, који је у месецу мају био у гелегр. одел>.

поште 999, нека извесги каплара Ћорђа Г. Стефановића, митраљ. одељењс пошта 88. — Жандарм. пнаредник Арсеније Стојаиовић, пошта 999, родом из селаТамнича, среза неготинског, округа крајинског, тражи свога сина Станоја А. Станојевића, који је 1915. год. ступио у војску, и моли свакога, ко шта зна о њему, да га извести. — Миленка Миленковпћа инжињер. капетана, моли мајор Светислав М. Савић, пошта Г)0. да му достави слику, коју је у Паризу добио од гђе Кат. Илић. — Павле Брашанац, поднаредник митр. одел. п. бр. 52, тражи стрица Нику Брашанца и моли све његове другове, који би што сазнали о њему, да га о томе известе.

Јован Лукић, кап.чар 2 2, п. бр. 24, моли сваког брата Србина, који што зна за Миливоја Спасојевића, трговца из Обреновца, који је у 1915. години био при Војној Станици у Обреновцу, да га о томе изпести.

ПОШТД ЗА СРБИЈУ Станимир Миловановић, телеграф. оделеље П. Бр, 999извештава општину Црквењску, среза Заглавског округаТимочког, да су ниже именовани сви живи и здрави и то: Благоје и Таса Цветковић, Игњат, Сганоје и Ђура Милутиновић, Вељко, Јован и Михаило Станојевић, Драгутин П. Миленковић, Драгутин и Живул Вадосављевић, Милоје и 'Гадија Виденовић, Серафим и Љубо.мир То-

шић, Милан и Војислав Јовић, Ранћел Игњатовић, Крста Милосављевић, Јован Милијић.Стеван Никић, Добросав Никодијевић, Живко Илијић, Миливоје и Милутин Милошевић, Милан и Мнлутин Миленковић, Живко Јеленковић, Миљко и Милен Милутиновић, Анћел Милетић, Милош Ристић, Стојан Стојановић, Ставра Савић Нича ц Никола Стојадиновић, Андра Николић, Миљко Павковић, Велимир Станојевић, Ђура Милошевић, Милун Тричковић, Јован, Миле и Милан Трифуновић, Владимир Живковић, Светозар и Влада Малаћевићи, Вукашин Правловић, Петар и Јова Никодијевићи, Милош Манојловић, Павко, Јелен и Воја Виденовић, Зарије Мидојевић и Миливоје Марјановић, Јанко Пауновић, оббезник артиљерије п. бр. 414, моли Животу Стокића кафеџију у Петровцу, да известе суд. Општине Сгарчевачке среза Млавског округа Пожаревачког да су живи обвезници из те општине и то: Јанко Пауновић, Траја Пауновић, Јеврем Пауновић, Трајко Лазаревић, п. поруч., Јосиф Јанковић, .Јосиф Илић, Миљко Васиљевић, Петар Симеоновић, Траја Илић, Сава Илић, Трифун Пауновић, Паун Станисављевић, Јанко Симоновић, Трајило Журжевић, Петар Јанковић, Сава Ђорђевић, Петар М. Пауновић, Мита Јанковић, Јован А. Илић, 'Грифун. Журжевић, Јанко Миљковић, Риста Миуцић, Миљко Виљковић, Стеван Милосављевић, Милош Т. Јо-

вић, Стеван Миљковић, Тодор Стевановић, Јевта Антић, Мијаило П. Јовановић. Мијаило Јаношевић, Ђека Васиљевић, Панта Ст. Петровић, Раденко Трајић, Петрика Јанковић, Паун. П. Јовановић, Лазар Алексић, Здравко М. Пауновић, и Пстар Милосављевић; сви моле за одговор својих фамилија. Драгољуб Димитријевић, музик. наред. п. 6р. 801, извештава Аћима и Јелу Сремчевић, као и жену Персиду у Нишу да је са кумом жив и здрав и молИ за извештај. — Добросав Јовановићу вој. 3. брд. бат. п. бр. 603у јавља мајци Драгињи да су он и Јован Гајић, Борисав Пантелић, Радомир Ђукановић, Сретен Митић, сви из Дворске, живи и здрави као и Живан Мили-