Velika Srbija

6Р0Ј 597.

СОЛУП, ПЕТЛК 8. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ПО ПОДИЕ ПРЕТПЛАТА ИЗИОСИ : Мрсгчпо Л драхмс, тромсссчпо 9 драх мс, годпшн.е 30 драхме. РУКОППСП СЕ ПЕ ВРАЋА.1У

ГН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лспта

УрсЈзујс 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 лепта

АЗИЈСКИ ФРОНТ Његов велики значај

р?’'Док суНсмци у Европи свс својс напоре управили на то, да изо лују појсдинс спорсдне (Ј)ронтовс и да мале државе потчинс, дотлс су Ец глсзи п ри п рсм ил и и извели један огроман задатак, који Т,с бити од‘ пресудног зиачаја за светски рат. Почевши тако рећиод, ничсга,они су створили јединствену војску од прско пст милиона л>уди и учииили западни фронт не само нсодољивим, већ и веома опасним по нспријатеља. Резултати, који су задобивени на западном бојишту, баца 1 'у у засснак све немачке успехе, који су уосталом сасвим секундарне важности. Тамо, где се решава судбина светскога рата, у Фландрији и Француској, Немци не само нису могли имати никаквих успеха, всћ су осуфени, да трпе сгално неуспехе. Док су на грандиозан начин организовали свој сектор на западном фронту, 1‘Јнглсзи су исто време н о п р и ступ или стварањуједног другог фронта, који је у последње време добио врло велики значај. Да би се спречило немачко надирање ка истоку, послате су британске трупе у Мссопотамију, које су почсле операције против Турске паралелно са руским армијама са севе* ра. Тс опсрације ' развијале су сс врло успешно по Савезнике и после Багдада, Турска је схватила опасност, која јојпрети са тестране и обратила се Немцима за помоћ. И Немци су били принуђени да интсрвенишу. Али уместо трупа, они су послали само своје о-

(Ј)ицирс, који су имали да водс будућс опсрацше. Да би сс спречило надирање Енглсза у .\ 1 ес( > п ота м иј и, Н с м ц и су покушали папад на Египат и Суецки канал, у циљу да британскс трупс иагнају на 'евакуацију Палсстине ради одбране драгоцене колонијс и веома важног канала. Али су Енглсзн скршили свс те нападе не одвојивши ниједног војника са бојишта Месопотамшс. Ови турско-немачки покушаји изазвали сустварање још једног. новог фронта који данас привлачи огромну пажњу. Уз припомоћ извесних француских и италија нских контигената организована јс експедиција против Палестине. Релативно младо бојиште добило је одмах најшири значај и постало веома важно. Турска је морала послати велика појачања, а и Нсмци су притекли у помоћ својим трупама. Развила сс огорчсна борба у којој су Савезници добили одмах превагу. Пад Јерусалима дошао је као резултат великих и важних успеха генерала Аленбиа. Заузеће Свсте Вароши угрбзило је још више Турску, и отворила нове путопе за надирање ка МаЛој Азији. Успех !е толико важап, да је отомапски нароД пао у очајањс, а кроз немачке листовс изражсно је жаљење, што су опсрације у Палестњни потцсњивапе. Пуковник Репингтон придаје у Тајмсц наЈ-' всћи значај борбама у Палестими и вели, да ће оне бити од пресудног значаја за слом Турске, и да ћс веома

много утицати и на сам исход рата. Као најважиији резултат досадашњих победа у Палестини, углсдни критичар истиче чињспицу, што је немачки прсстиж и утицнј иа Истоку већ сада сасвим уништен. Енглеска је обезбедила Исток од германске инвазијс, и ве'ћ сам тл 1 резултат јс од нсдоглсдног значаја.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Амстердам, 7. — Нсмачка јс влада одобрила бслгијском генсралу Лиману а другим заробљеним официрима у Немачкој да се настане у Швајцарској до краја рата. Цирих. 7, — П олитичка ситуација у Пемачкој постаје с в с. критичнија. Пацифистичка пронаганда 'шири се све вшие и втие. Свакодневно се организују манифестације у кораст мира. Форверц јако напа'да владу која натура Русији завојевачке услове. Лондон, 7. — ДоњиДом држао јс тајну ссдницу на којој је прстресана интсрпслација иосланика Нинга о политици Лојда Џорџа. Петроград. 7, — Всрујс се да Уставотворна Скупштина неће бита сазвана.

СТРАНА ШТАМПА Прилике у Русији Ф ранкфуртср Цајтунг: Још унек се не види, упркос прокламацијама максималиста, ко јс победилац. Изгледа, да јс у непосредпој околини Лси>иноној илбила крила, која је испол.ена оетавкама г. г. Каменева и Зиновјева«. Штрасбургер Поет: »Изгледа, да су максималисти или прецеп.ивали своје снаге или нису довољно проценили сад постојеће власти. Ми немамо никаквих потврда, никаквих доказа,

да се шефови покоравају наредб.ига и инструкцијама владе. Пе.мачка ие сме вршити никакве војнепромене ни источном фронту, док ствари овако стоје«. , Нешич ка »заштита« Дбјчс Тагесцајтунг (Ревемтлов): »Истављајући се као зашгитница Белгије, Немачка би самим тим осигурала иезависност Холандије. Она би организовала заштиту обала гако, да би онемогућила покушајс искрцавања енглеских група. Њена ситуација била би тада потпуно обезбећена«. Италијански Фронт МссаЦро (Еим): »Наше су тру.пе могле имати један моменат слабости али оне с) г ее ипак одмах повратиле н то тако сјајпнм подвизима, да их и сам непријатељ признаје у својим коминикеима. Тиме су оне погпуно опрале успомену нссрећпога даиа, чија историја још пије написана«. Један шеФ Матен (мајор Сиврие); »Ако је потребан пример, да се покаже предност јсдног врховног комаиданга свих савезничких армија на Западу, изгледа да • може као такав послужити резултат битке пред Камбреом. Генерал Бинг, добро смишљеним и воћснидМ препадом, сломио је Хинденбургову линију. За нсколико часова, његове су се трупе борилс већ иза немач"ких одбранбеиих линија и постигнут је тактички прекид прогивничког фронта. Али, ради постизања стратегијског прекида, који једими даје велике резултате, трсбало је да се интервенцијом других армија остваренови офапзивни услови«.

КАКО ЈЕ У БЕОГРАДУ По саопштењима једног очевица

Са црквених звонара, поскидали еу звопа, а оставили само по једно. Видео сам, да су власти однеле прошле годиче архиву и књиге Универзитета. Када је непријатељ ушао у (фбију, из кућа, чији су сопствепици избегли, опл.ачкане су и однеге боље ствари. Постоји измефу Србије и Ау стро-У га р с к е ца р и н ск и кордон, те сва роба, која се увози, одиосно извози, подлежи плаћању, царинских дажбина. Риболов, као и лов, забрањен јс, а одузето је од народа свако оружјс. По граћапским споровима суди се према српским законима. Много Јевреја и аустроугарских поданика и.ма сад по Србији на разним пословима. Заразних болести сада нсма тако много, али јуна месеца ове године по Београду је владала дифтерија и дизептерија. Пеколико српских лекара, који се сада налазе у Бсограду, мећу којима су Д-р Гашић, Данић, Стојимировић, Панић, Драг. Николић, Максимовић, обављају своју праксу, а има и приличан број аустро-угарских војних лекара, који врше лекарске послове. Оскудица је велика у санитетском материјалу; чак и кимина нема. Неколико београдских апотека је у војној рсжији. Дрогерије су такофе отворене и нису у војиој режији. Врло је велнки број смртних случајева. Наше графанство, у трговипи, много радије прима српски новац, нсго ли круне; али . га у последње време нестаје, јср га сарафи купују плаћајући 120 круна за 100 динара. На државним касама иепријатељ прима наш повац у пола вредности.

Из Монархијс нико не може изнети више од 500 круна. Поштански саобраћај добро јс урећем. Новац, који се шаље нашем свету из Швајцарске, Банке исплаћују еамо одбијају своје трошкове. Ово је био-случај еа мном. Аустро-угарске власти непрестано протура/у гласове о скором миру. Подсљена су мишл.ења у аустро угарским круговима, на који ће се начин решити судбина Србије. Маћари желе да Београд и још нека места остану и дал>е у њиховим рукама, а да Маћедонију задрже Бугари. Велики је антагонизам измећу Немаца, Бугара и Аустријанаца. Нико никога не трии. Мени је маја месеца ове године причао један аустро-угарски официр, да ћс се Аустријанци, тек после рата, тући са' Бугарима. Нсмци извлаче храиу и стоку из Србије, као и из Бугарске, и народу исплаћују гогов новац — марке. Мислим, да је јевтиније живети у унуграшњности Србије под Аустријанцима него ли Бугарима, где је прошле године килограм кукуруза коштао 7 круна. Без нарочитих дозвола власти није слободан прелаз из крајева под Бугарима у крајеве под Аустријанцима и обратно. На селу се не оскудсва у истој мери као у варошима. Пошто, као што рекох, Немци извлачс и откупл>ују храну и стоку од нашег народа, чссти су сукоби измећу 1 вих и Бугара, као и Аустријанаца. Сењски је рудник у немачким, а алексиначки у аустро-угарским рукама. Угал> се тешко набавља и 100 килограма стаје 10 круна.

Бан>с су у аустро-угарским и бугарским рукама, а потребна је нарочига дозвола, да се свет можс лечити у њима. Кос^а Поповић, бивши директор Српске Народне Банке, сада је у служби Пештанске Есконтие Банке У Београду, и он лично пише нашим вићенијим и иму ћнијим граћанима, препоручујућ и им упис аустро-угарских зајмова. Није обавезан упис ових зајмова и народ га и ие уписује. Наравно има и изузетака. ВластиЈсу трпењивије пре ма пој)одицама и оних углсдних политичара и чиновника, који се налазе у иностранству, али ипаксва имућнија лица строго кажњавају за најмању погрешку, само да би што више новца утерали у државне касе. Немци веома цене храброст и издржљивост српског народа и српске воф ске и бол>е посгупају него ли Аустријанци. Један дсо наших земЛ>орадника и занатлија, Аустријанци су из разнихлогора, где су били интернирани, спровели кућама, да под строгим надзором раде пољске радове. Службени језикје по канцеларијама српски и немачки; ка)? се представке пишу на српском језику, онда се пишу латиницом. Мораторијум је укинут. Односи измефу сопственика имања и вакупацарешен је на тај начин, што се кирија има уредно плаћати од 1. јануара 1916. године, али мало ко, и поред тога, плаћа кирију; плаћају само грговци који имају ради.е и по неки петрговци граћани. Пшеиична жетва ове године била је врло добра, али је кукуруз мало родио. Аустро-угарске власти издале су биле наредбу, да се сви сопственици, чија су имања подесна за обраћиван.е, пријаве, и ко не може или неће своје имањ с

ПИСМА И3_ СРБИЈЕ У Обавештајном Бироу имају карге доле наведени Наљевци који треба да се обрате капетану Урошу Ковачевићу Обавештајни Биро Срп. Црвеног Крста, с позивом на број карте: 248. Максимовић Чеда, Грабовац Обрен. од Влад. Максимовића, 112. Манојловић Драгомир, апотекар, Ваљево, од Катице Вилотијевић-, 1342. МанојловиГ П. Петроније, У6ј од Софије П. Манојловић, 973. Марјановић Миливоје, Мионица, од Лепосаве М. Пауновић, 1061. Маринковић Михаило-Кијамет, Ваљево, од Добриле Љ. Марковић, 1051. Марковић доктор

Божа, Скела Обреновачка, од Франца Комесаровића.

ПОШТД ЗА СРБИЈУ Л>убомир Манојловић, пионерац, пошта 801, извештава своју породицу у селу Драгобраћу, срез гружански, округ крагујевачки, да су живи и здрави: оц, Драгутин, Милосав, Гадован, Лазар, Војислав, Стевап, Недељко, Младен, Дикан, Павле, Миленко, Љубомир и Драгутин Варјачићи; Маринко, Пикола и Михаило Маринковићи; Танасије, Радивоје и Драг) г тин Петровићи; Милован Радуловић, Радивоје Петровић, Радовап Петровић; Марко и син Панговићи; Миленко син Василија Миловановића, Петир Аћимовић, Марко Вучићевић, Милосав Николић, Вогдан У-

раковић, Милан и- Милош Минићи; Божидар Апичић, Милисав Николић из Кораћана; Божидар и Драгослав Тошовићи; Миливоје Миленковић, Петар Милошсвић, Драгол.уб Крсмановић, Драгомир Маричић, Милош и Милија Миловаповићи, Владимир Јаковл>евић; општина трошиичка: Миладин и Милош Милетић, Драгомир Бојовић и Живота Милосављевић. — Мијаило Никић, пионер, пошта 801 јавља својој породици у еелу Белоеави срсз гружански округ крушевачки, да су : он, брат Милутин, Ђорће Томовић, Милан Обреновић, Славко и Милош Рафаиловић, Радоје и Живојин Дробњаковић, Бранко Басарић, Војислав и Никодије Марјановићи; Радосав, Радован и Милап Стојанови-

ћи; Милован Ковачевић, Радивоје и Богдан Лазаревићи; Вожидар и Радован Бојовићи; Божидар и Милован Дачовићи; Милорад Милановић, Јован Величковић, Тихомир Мршовић, Милутин Јсремић, Милорад и Драгутин Алемпијевићи; Миодраг Вучићевић, Божида]> и Богдан Милосавл.евићи, Миловаи Јовановић, Велимир и Милисав Милошевићи, Владимир и Драгомир Марићи. Коста и Пикола браћа . 1 . Цветковићи, војни обвезници, пошта 999 извештавају свога оца Јанићија Цвстковића из Крушевца, да су живи и здрави и моле за одговор. Марјан Петронић, артил>ерац, пошга 216 извештава свога оца Глишу Петровића, да су он, Радосан, Радислав, Тадија и

Чедоми|) Васил>евићи, Ваеилије Ранковић, Рајко Радовановић и Драгомир Марић, живи и здрави и моле за Одговор. - Илија Антић, редов, трупма комора, пошта 8, извештава своју породицу у селу Караћорћевце, срез лесковачки, окр. врањски, да је жив и здрав и моли за одговор. — Радомир Ивошевић, обвезпик, пошта 88, моли суд општине Сарановачке, срез лепенички, окр. крагујевачки, да извести Василију С. Ивошевић, да је са оцем жив и здрав и моли за извештај. — Никола Анћелковић, 2. завојиште, пошта 603, извештава оца Илију Анћелковића у Лебану, окр. врањски, да је жив и здрав са Наком. — Благоје Јањић, 3—1,

пошта 12, извештава оца Јована Јањића у Лебану, окр. врањски, да јс жив и здрав и моли за одговор. — Ставра Момировић, поднаредник, пошта)12, извештава своју породицу у Лебаиу, окр: врањски да је жив и здрав и моли за одговор. Радован Вабић, болмичар, пошта 801, извештава мајку Јелицу Вабић, у селу Кутлову, окр. крагујевачки, да је он, а тако исто Радован, Радоје и Леко, Мирослав и Војислав Недићи живи и здрави. — Најдан Петровић, профијант, пошта 216, моли Косту Манојловића кафеџију из СвилајнЦа, да извести н.егову жену Милану и сина Љубисава, у селу Суботици, срез ресавски, округ моравски, да је здрав и моли за одговор.

— Љубисав и Радош Бићанин, војници, иошта 801, извештавају своју фамилију у селу Осредцима, срез копаонички, окр. крушевачки, да су они са Драгомиром Павловићсм и Данилом Милинчићсм живи и здрави и моле за извештај. — Душан Николић, аргиљерац, пошта 216, извештава своју породицу у селу Малошишту, окр, нишки, да су ои, Ставра Цветковић, Драгољуб, НајДан, Крста, Младен, ДрагуТин Стојкоћић, Живадин, Јован, Душан Анћелковићи; Гаврило, Михаило, Алекса, Никола и ДрагутиИ, живи и здрави и моле за одговор. — Милаи Стевановић, каплар 3-2, пошта 84, извештава зета Дрлгутина Секулића из Зајечара, да су он и брат Цола живи и адрпви и моли за извештај.