Velika Srbija

БРОЈ 619.

уЈ ?оЗ>

СОЛУН, НЕДЕЉА -Р. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

имСРБИЈА Ш 6НШ0Е 8ЕКВ1Е

ГОД. 2. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 3 драхме, тромесечно 9 дра.чмс, годишње 36 драхмс. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стат! уредништва: улица Крал>а Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лспта

| I

Урсђујс О Д Б 0 Р

I I I I

БРОЛ 10 лепта

• ОСВАЈАЧКИ АПЕТИТИ "Мир без анексија и одштета«

На неколико врсмепа пред’аустро-немачку офанзиву ’на италијанском фронту, аустро-угарски миписТар спојвних послова, граф Чернин, изЈавио је, да је Аустро-Угарска спрсмна да закључи мир на принципу »без анексија и одштста«. Држало се, да је граф Чсрнин говорио онда истину. Мефутим, кад је Лсњинова влада; понудила такав мир, граф Чернин се солидарисао са немачким канцеларом Хертлингом и одбио је Лењиновс услове. Како се има објаснити овакво држање Аустро-Угарске? Да иије то резултат »побсда« у Италији? Негативан одговор на друго питање повлачи јсДини Могу1>и одговор на оно Ирво. Аустро-Угарска је свесна, да својом последњом акцијом у Италији нс самоштони1 е ништа добила, него је шта вишс толико отежала свој фронт, да јој за њсгово држање треба несравњено всКа снага но што јој јетрсбала рани је. Уз то, стање у земљи по1’Ој)шава се у толикој мери, да не треба много, па да доспе до револуције. Шта онда може биги пресудно у држању Аустро-Угарске/ Изјава графа Чсрнина о готовости на закључсње мира »без анексијаиодштета« П])сдС1‘авља једну од најобичнијих обмана н уобичајених интрига и подвала. ()н јс своју изјаву избацио у јодној јединој тенденцији: да прсд гладним и невољама измученим држав.Канима маскира своју солидарностса немачким милитаристичким тежњама и намерама и да изазове забуну код противника Аустро-Угарске. Другојаче нс би био дослсдан традиционалној политици својс државе. Ако се и за једну државу може казати, да се њена спољна политика руководи националним тсжњама, то се, одиста, не можс казати за Аустро-Угарску. Њсна политика стално је била освајачка; чакје таква и њсна егзистенција. Кад би се одрекла такве своје политике, прсста-

ли би разлози њеног опстанка. У томе, с једнс стране, Треба тражити повод држању графа Чернина; сдругестране, н е т реб а см ет н ути с у м а, да је данас Аустро-Угарска урукама Немачкс Докле год Аустро-Угарска будс постојала, свс дотле кс њсна политика бити освајачка; она 'ћс таква бити и онда, кад дофе ;’до распарчавања. Уништити Аустро-Угарску, значи Немачку довести у изолован положај, значи обсзбедити траши мир. Бсз тога, Аустро-Угарска 'ће увск бити за мир »бсз анексија и одштста«, а постојаће од ансксија и са осватачким апститима. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Париз, 31. — Прсма извсшшајима из Токији, јапанска в.шда категорички демантује вест да је њсн посланик у Петрограду захтевао од максималиста да иризнају сне економске ооавезе Русије нрема Јапану. Париз, 31. — Француска је наименовала свога представника у Украјини. Атина, 31. —Грчка влада преговара са владама Споразума о одашиљању дипломитских представни• ка у Јерусалим. Петроград, 31. — Вилсонов гоаор изазвуо је овде истинско одушевљење. Групе радника манифестовале су у Корист Сједињених Држача. Берн, :!1. Председнчк маЈарске владе г. Векерле у пратњи аустријскдг министра финансија г. Вебера стагао је у Берлин. Парнз, 31. — Леиачка је звинично иризнала независност Финске.

У ПОРТУШИЈИ Изјаве новог шеФа владе Лиеабон, 31. дец. Шеф португалске владе г. Сидонио Паез изјавио је: »Ја јако жалим што смо рсволуционарним путем оборили владу, која је изашла из револуције. Неколико министара су изјавили да једино друга револуција може њу оборити. Још више оплакујем жрт зс које су учињене у току револуције, али су оне биле потрсбнс

ради учвршкивања рс-ј публи канског престижа. Ми смо на страни Савезника и готови смо да часно испунимо ј уговоре, који су закључсни са нашом земљом. Ова јс револуција има-ј ла за циљдауклони злоупотребе, којејс дсмо-ј кратска странка прак-| тиковала«.

ЦРНЕ ПРИЛИКЕ Харденово мишљење Цирих, 31. децсмбра.] Говорећи о економској ситуацији у Нсмач-Ј ко), публициста Макси-1 милијан Харден изјавио|

ј е : „ С редњ и стајк;ж н а л а зи се у очајним приликама. Скорашњи скандал кријумчарења у општини Ноччслна је.врло карактсристнчан. Ако су самс општине приморанс. да кријумчаре да би се снабделе потрсбним намирницама, онда значида 1сстање народа несношљиво. Цсонемачки народ приморан је да изиграва заКОНСКС 11 ])ОП исс. Ко хоке да будс сит, излаже сс евентуалпости да будс ухапшси а она ј који сс тога одричс, сматра сс зрео за одлазак са овога светасГ.

ОВНАВЉАЊЕ ОТАЏБИНЕ Подизање ослобођеног дела

Мило нам је што на завршетку године можемо констатовати један леп и позитиван резултат од рада на обнављању ослобокенот дела отаџбине. Као што смо већ ималп прилике изнети на овом мссту, иницијативом ГосподинаМинистра Унутраш њих Дела и предусретл.иношку Господина Министца Војног, средином овота лета предузети су послови да се још пре ове зиме оправи што више оштећених и подигне извесан број нових на место кућа порушених за грсме прошлогодишњих борби V округу битољском, као и да су и Господин Министар Војни и Врховна Команда, поимајући важност овога посла, са нвјвећбм готовошћу обезбедили сарадњу војске, без које се, у садањим приликама, они послови не бћ могли ни иавести. Досадашњим резултатнма на извршењу ових аослова можемо бити задовољни, како због тога шго је нашем, у беди заосталом становништву тих крајева, услед немилосрдног пустошања које су вршили Бугари при своме повлачењу. знатно обезбећен смсштај у удобније станове, тако и због тога што видимо свесрдно старање, како Господина Министра Унутрашњих Дсла и Војног, тако и Владе и осталих државних органа и у овом и осталим пословима на свему оном што води ка народном добру, у колико се шта, још сад, може вршити или за извршење спремити.те лотпуно верујемо у обезбекење нашег становништва још заосталога у ропству по ослобо-ђењу испод непријател.скога јармп, којо

становништво бсз сумње нсћемо плћи у бољем стању него што је стање становннштва оиог малог де ла наше отаџбине дб сад ослобоАзене. А {сакво ]е то стан.е до сад ослобоћеиога становништва види се најбол>е по томе, што га јс непријател, немилогрдно био оставио и без крова над главом у многим местима и у великом броју, тако да су се морали у оно заосталих ку1\а нагомилавати на многим местима по 30 до Ј0 лица у једну куку, и ако су куће ових крајева онеепособљене да примс по једну или тек по нужди по две породице. Предузетим мерама на обнављању у рату оиггећених и порушених села до сада се успело толико, да становншитво може разместити по становима , та ко да 11 једну Куку до1>е највише по десет лица. До сада јс направл.сно у разиим селима округа битољеког близу 100 нових кућа, на којима се ради још само на довршењу дрвенарија и оправљено, оштећених 110 кућа, тако да Ке становништво ових села имати на расположењу за станован.е 210 доста удобних кућа више него што је имало. Али оно штојејош важније, организован је рад на извршењу ових послова комбиновањем народних и војних средстава тако да се, нарочито с погледом на заузимл.ивост и преданост послу непосредних наредбодаваца и-извршилаца ових послова, има потпуно поверење да ће сс ови послови продужити и довршити ако треба, у толикок пре што су досадањи послови, аршеии уз једнопре-

мено вршен.е организацијс посла, проучаван.е истих, савлаћиван.е и огклаи.ање многих гешкоћа и недостатака, а нарочито што су вршени усред читаве томиле других неодложних послова којима су исга радна снага и иста средства била потребна за њихово остварење. И мри свем том сад моментглно урадило се све што се мОгло урадити, према чему се у будуће могу очекивати још бољи резултати. Не можемо изоставити овом приликом да констатујемо, да заслуга за извршсње ових послова, под овако тешким условима, поред команданта армије и његовог заступника, у највећој мери припада једном нашем пуковнику јер се без његова заузимања ти послови пе би могли извршити, шта више ни почети; а служи му на част, што, захвал.ујући паметном извршењу и извођсњу послова и његовој трудољубивости и умешпости у распореду, није створен никакав поремећај ни застој у вршењу других послова. Ни заступник шефа техничких радова заробљеничке команде не може Изосгати од похвале за толико посвршавањих послова у своме кругу рада, које ипак без обилне помоћи у граћи од пуковника г. Станојловића не би могао извршити. Али се мора признати и то да је заслуга и непос-

редних органа на извцшсн.у ових послова г. г. инжин.ера и њиних помагача полицијских чиноввика, штосу семогле видети ствари дотле непознате за те крајеве, да, напр: и жене у Скочивиру праве саме лично ћерпич и приносе материјал за вршење ових послова;да и старци и деца у Добровени доносе материјал и суделују у извршен.у послова; да, шта више, и буле у Живоњу доносе воду за прављење блата и друге потребе, и материјнл; да се у Меџидери буле још и отимају окогра■ђе за покрпвање кућа, бојеђи се да неће за сваку стићи; да у Броду жене и деца обилно суделују ца вршењу како ових послова, тако и о отклањању рушевнна и затрпавању рупа произведених гранатама за јвреме ратних операција, и г. д., и то све код онога света који се, тако рећи, до јуче плашио кад види да му се непознат човек приближује. Онај рад тих оргача влмсти доиста нам мора уливати лепо поверење у бољу будућност наше домовине кад буде ослобоћсна. Овом приликом дужни смо одати признање и вахвалност и нашим СавезНИцима Игалијанима на њином старању око изв])шења ових послова на еектору италијанске војске која је мештанима оправила неколико и направила неколико нових, лепих и укусних к) ћа.

БИНОБНИЦН РАТА Немац о немачком милитаризму

Јест, али шта ћемо са руским Свесловенством?! Истина је, да је и у Русији било сгранака, којесу имале освајачке програме. Као што је и међу нама било људи, који су широм света трубили, да се васељена мора препородити на пруском оргапизму, тако је и у Русији било л.уди, који су јавно тврдили, да је широка словеиска душа природом опредељена да поведе прву реч у свету. Као Немачка, тако је и Русија имала своје јупкере. 11еобо|)има је, међугим, истина, да је баш Русуја била та, која је прва предложила да се српски спор изравна пугем хашке конфереиције, а да је Немачка то одбацила. Утврђеи је и факат, да је Русија тек онда почела мобилисати, кад је Аустрија мобилизацију већ била иривела крају.

Немачка је захтећДЛћ од Русије, да сместа демобилише, само је иренебрегла, да то затражи и од Аустрије. Не руска, већ аустријска завршена мобилизација учинила је, да је раг постао неизбежан. Лаж је обична, што немачка влада непретаиотврди и понавља, да јеруском мобилизацијом изазвата на рат„ 3’ истини је, да је Немачка, дозволивши Аустрија да објави рат Србији, руској савезници, изазвала мобалазацију руску. Русију је нагнала на раг, дакле, аустријска објава непријатељства Србији, а не 1 Бена »свесловенскв тежња за освајањима«. За то нам најбољи доказ лружа руска револуција. И револуционарна влада, и руски народ, као и раденички и вочшчки савети, изјавили