Velika Srbija

БРОЈ 030. СОЛУН, ЧЕТВРТАК 11. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

БД 6НДИРЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта ј Ј Уређује О Д Б О 1‘

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛЛВИ СВАКИ длн ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мессчно. 3 драхмс, тромесечио 9 драхми. 1 одни.и.е 3(')драхми.

РУКОППСП СЕ 1!Е Р.РАЋА.1У ( тан урсдииип в: \мица Крал.а Нстрн бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

ПОКРЕТ УАУСТРИЈИ Побуне узимају широке размере

Преко Швајцарске стижу многобројне вести о дога‘1)а јима уДвојној Монархији, који узимају карактер знатног покрета, озбил.не побуне. Преварена очекивања у погледу брзог закључен.амира уБрест Литоисм уеталасала еу дубоко становништво Аустро-Угарске, а нарочито радничке елојевеЈ г Огроман штрајк, у коме учествује досад преко 300.000 радника, не само што је укочио сав раду најкритичнијем моменту рата, всћ је у толикој мери пооштрио полигичку кризу, даје један аустријски министар био принуђен умиривати радничке масе обећањем »брзог закључен.а мира безанексија и одштета«. Покрет је нарочито 'обележен новим иередима, којн су нзбплп у већим 1 -рад-н!н-; : \\ стрије, као и у Беч\',и \ току којих је манифестовано огромно негодован.е народа противу владајућег режима. .1/)бајтср Цајпијнг, који је јединиу могућности да излази, саопштава ове нереде и коментарише их каоизраз народног негодовања. Ситуација мора иввесно бити веома критична, када цензура није могла забранити вести овакве врсте. Паралелно са овим покретом у Аустриш, појачано је и раздражење мафарског народа против политике ауст ро-у га рс ке вл а де. П ред седник угарске владе г. Векерле, немоћан да умири духове, био је принуфсн да поднесеостав-

ку. Један део мађарске штампе, на челу са Аз Кштом, који је сад забрањен, напада огворено Аустрију и назива је »заклегим непријатељем Мафареке«. Према лоследњим вестима и председник аустријеке владефон Сајдле|) поднео је оставку. С тим јеполитичка криза достигла свој врхунац. На основу тога може се извести зак.ључак, даје покрет народа у Дунавској МонархиЈи узео такве размере, да се владајуЂи кругови почињу осе'ћати немоћним за реакцшу. Њихова полич ика заваравања и обмана промашила ј(‘ потпуно свој цил>. Мпогоб рој п е ч и ње н и це, кој е су V етекле. разголитиле с нровидне смерове аустро-угарске владе и изазвале су покрет, који ће се тсшко мо - ћи заус тавити. Ма какав развој догаг ђајн узели, очевидно је, да је огромна зградаАуСтро-Угарске почела да пуца Векоппма тл.ачени народи Двојне Монархије разбудили су се и са лавовском енергијом истакли своја права. Моменат је дошао, да се Хабзбуршком царству зада самртан ударац и да велике и праведнс идеје потлачених народа добију своје пуно остварење.

ПОШИЧКЕ ВЕСТИ Базол, 11. Б ерЛина јављајц; Најзс.р јс прекјучс разговараа са канцс.тром, о питачлЈ мира, јсдан и по сат. Амстердам, 11. — »Ф ранкфуртер Цијтунг « паше:

Могуке је завришти рат само када г. с. ЛоЈд Џорџ, Племансо а Орландо, буду замењснн другим људима.

матеког иепризнавпња оваквог стан.з ствари од ст|)ане пангерман ске шгамс и капитали-

траже од владо

Цирих, 11. — И .1 Цари -1 с га и гради јочљају. Оадашњи је >■ цегп [ј; л иих сила, да и универ.ттет тражио ЦаЈскорнсте добро распо-

се Нобвлова награда додгли I по.тожење (. порззуча Лењчиу као ирсдспншникур' ако би ее закл>учи<

руског ноЈтда који је про- ■ кламочао идсал мира, прив- 1 де. I/ слоге и.)мг1цј народа. Ј Париз, 11. »Мате.ни | фпадис (а сизнаје и, Кије.ии да је г< нсрал Табонис икредитован 3(1 вишег комесира фрин цуске репуолчке код украјинске владе Ццрих, 11. Нанцелар је наименовио графа Тедерна, мип. финансија да ири 67« чено замењујс вице кинцелара Пајера, к оји јв озбил.ис оболео.

демократски мир без анексија и одштста«. 0])гап немачких со»Форверц«, доноеећи ову изјавудода је: »Из дебате у раћ\стагу види се, да ова резолуција пс одговара само гежњама радиичке странке, веФ. и целебуржоазије«. П0СЛЕДЊЕ ПРИПРЕМЕ Нои саетакак у Паризу

Лондон, 11. — ( азније се. да /«' кабинет г. Јојдп Џороа ускоро вбјавиши отииран рапорт о својој нрвој годнни рада. Лондон, 11, Јо/н) Џедаг, амбасадор у бјед. Држовима Си1\е ниименвван и. минастра иравде. Лоидон, 11 Пчционплна странка у Аустралији држала је скуп и изгласила резолуцију, којом изражава /цЈно иОверење иредседнику владе Хјусу. којч је био аоднео оставку. Странка жели, да он осшане на власти.

РАДНИЦИ Н МИР Један значајан протест Лондо.ч, 11.. јпиуара. Бечке радиичке класе учиниле су. "ледсЈ.и проТест: »Радницм траже са непоколебљивом одлучношћу о п штп мир. Они сматрају. Да сс говори г. г. Појда Џорџа п Вилсона могу примити као базе преговора. Бечки радпици иротествују прогив еисте-

Ри.ч, 11 јануара Предссдиик нталијаиске владс. г. Орламдо отт говао је у Пари.!, гдс Кс. се држати нова конферсиција. Италијнмска шгамна примсНујс, да 1.е се у Париау претресати иолнтички и скоиомски иитсреси Спора лума. Прс.ма /»МесаЈјсру« глапие тсме ће бити дога ћаји у Русији, учешће Ајмерике, а иарочиго израда једног програма мира, који !.е обухватити гежн.е ( порааума укупно и посебице. Про\ чиће се још једном и детално мере, којима 1.с се обсзбедитн смабдевање свих Савезника. Нијзад конферснција, у којој ће, како изглсда, \чсствовати шефови санезничких гсиералштаба, претрешће планове за што успешниј? опероције на пролеће.

Дћскуснја у аустрнјском ларламенту

Париз, 11. јамуара. Из Цирихн ј;шл>:ну: Прошлог чстврткћ, нз седници у рзјхсрату, чноги су социјалисти-

чки послзници говорили послс Сајдлера. Они су захтевали од предссдпика в.тзде дз саоггшти гро(ј)у Чернину, да ауст|)ијски нзрод жсли мир,било сепзратзн било општи мир. Посланици су нападали држањс гепсрала Хофмана у Iтрест Литовску. .1 сда н је од њих, у име снију другова, изјавио, дз говор Ло])да Џорцз и преДЛОЗИ П])СДССД11ИКа Вилсонз могу сачињзвати основу зз преговоре о миру,

РАТ И МИР За. или протцв аиексија Берн, 11. јануара Послсдњи догађаји у Аустрији паправили су врло ;кив утисак у Немачкој. Франкфуртср Цајтунг ] нападп аустријску владу, 1

опгуж\ју|.и је да је она изизицач штрајкона. Један немачки нациопалистички мослапик протесткује у том листу против отпадништва Аустрије. (‘а чућсњем се примећује како ценаура није заб])анила чланак бсчког Лј.бајтсЈ) Цајтинга, у коме се истиче огромна супротност иамоћу ратних ци.тева пемачких милигариста, који траже ансксије и одштете, и аусгријског народа, који се изјаснио за мир без анексија и одштета. Бечки Фремденблат прогествује против вероватног наименовања фон Билова па мссто Килмана, који ужива симпатије аустријскс владе. У бројевима од 7. и 8. јамуара Ф орверц објаиљује уводис чланкс, у којима одобрава држање аустрир ских рздника и позива мсј.мачку владу да прпће прчн 'ципима без анексија.

РЕВИ НАРОД-НЕ СВЕСТИ Поводом ревиа југословенског одреда у Микри

Јуче по подне Ње!ово Крал>евско Височапство 11а следник Пресго.та Алсксандар извршио је у Микри реви трупа једногјугословенског одрсда. Онај реви испао јс г.анредпо лепо. П\блика, која је у већем број\ посмаграла ову регку свечаност и у њој духовпо узела видиа удела, би.та је раздрагана и доведена до непоколебљивог поуздања у лепшу будућностг Онај реви, рсдак по своме зпачају, био је, управо, рсви снести и поимања па» трнотскс дужпоСти у тешким врсменима нашсгопиггег страдања и жртвова* п,а себе оствареЊу једне вслике идсјс. Прсд Брхонним Командантом.носиоцем идеје иародног јсдинства нашсг плсмснског тројства,

нису дефиловали само чони војннци; ми смо у њп та гледали цео наш народ сппско - хрватско-словеначкпг имена, који је добровољмо., осећајући потребу да цео узме учешћа увеликом делу народног ослобоћења и уједињења, похитао из разних крајева света, где је био отеран из свију раско* маданих делова Отацбине насиљем џелата народни\, да би се сјединио под командом и мудром управом народног Идола и тако с.је* дињен пошао к јсдном ве* ликом циљу и по^здано поШао у сусрет свог општег пародног добрп. Ни сгс дошли опиЧо рекао и.м јс од приликс ; т; хов Брхбвнн КомапданГ, ко.ме су се опи и раније дивили и чпјем су се мсдром и очинском старању

САОПШТЕН>А — Нашем добром другу, коњичком жандармсриском наредпику Младену Станићу, ордонансу пошта 999 11, даваћемо четрдесетодневни парастос у суботу 13. јануара ове године у 9 часова пре подне на његовом гробу у Зејтинлику. Молимо свс иаше и покојниКове другове и пријатеље да присуствују овом тужном помену. Покојникови другови. — Јаза Стефаиовић, иреЗзе благајник... пукадајави своју адресу д-р Божидару Мирићу лекару муниционе колоне, пошта 711, да би му послао карге од пороДице. — Владимир Милинковић.И. завојиште.пошта 2-1(1, моли за извешгај о Милеви кћери Симе Ћираковића из Слспчевића, Мачва, за коју питају родитељи њени из Србије. — Живојин Николић, по доф. школа, Бизерта, моли брата Милутина Николића капетана, да му се јави или ко шта зна о њему. — Јовапа Живковића, последња одбрана стараца, из Винарца, Лесковац, који је дошао на Крф, тражи син Димитрије Живковић, 3—3, п. 8, и моли ко би шта знао о н.ему да извести капетана Уроша В. Ковачевића, Обавештајни Биро, Солун. — Војислав Б. Милоје-

вић, актив. наредник, штаб. добров. корпуса, пошта 9’Ј9, моли за извсштај о њего-. вом оцу Благоју Милојевићу и брату Браниелаву Ми лојевићу. — Радојица Думаповић из Врњачке 1>ање да се јави г. Рајку Мићићу, цензору, п. 999, да му даде трошка ако му је потребно. Живојин ТомашевиН, има карту из Ашаха од Симе П. Сгамболића, код поручника Гаврила С. Томашсвића, п. 84, коме треба да јави своју адресу. — Живота Цветковић и Милорад Милојевић, из Вишевца, срез лепенички окр. крагујевачки, да јаве својс адресе Радомиру Стој-

конићу, 3 1, п. 8, ради пријсма карата из Србијс. Мплорад Зарић из Веограда, има писмо од брата Радомира Зарића, из Будим Пеште, код Живзте А. Парађаиина. Нсчса пошл>е своју адресу Божи Загорцу, финансијска дслегација Солун, како би пис.мо могао добити. Сава Ј. ЂорђевиИ, ђак-ре* гру г, родом из Гелотина, да ес одмах јави Николи Касапићу, благајннку пошта 711. — Милутина В. Луковића тражи наредник Мира М. Кастраговић, пошта 21, и моли да му се јави да би му могао доставити извешгај од мајкс Живане из Шапца.

Извештавамо наше сроднике, пријатеље и познанике дл је наш добри и непрежал.ени муж, одпосно син, брат, шурак, ујак и рођак Витомир Рајић, виши инжињер, умро 14 дец пр. год. у Солуну а сахрањен је 13 иетог м. у Српском Гробљу у Зејтинлику. Ожалошћепи: супрога Зорка; Мати Анка; отац Лука; ссстре: Зорка, Гина, Даца и Лзубица; зетови: Вилиман и Радомир Јовановићи и Тијосав Благојевиђ; рођак Коста Спасојевић; сестрићи, сестричине и остала многобројна фамилија. — Коњички п.прручник Војислав Лхивковић, моли сваког оиог, који ма шта

зна о редову - регруту из П.пука Владимиру Мијалковићу из Клоке среза Лепеничког округа Крагујевачког (последњи регрути) нека јави на адрес\' пошга бр. »Ов».

Новаамериканска зубна клиннка Д-р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Кгнатија бр. 357 на углу * »К а м а р а« Једини атеље нове американске зубне клинике, где се могу излечити болесни зуби и начинити вештачке американ. десниса зубима. За г. г. српске официре и војпике знатан попуст у ценама. 12—12