Velika Srbija

БРОЈ 632.

СОЛУН, СУБОТА 13. ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

Ш 6КНШЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта | | Уређује 0 Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 3 драхме, тромесечно 9 драхми, годитн,е 36 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стам уредништва: улида Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

ПРОЕЛЕМ МИРА Споразум према централним силама гуке држање.

У последње време питање о миру посталоје веома актуелно. Изазвано преговорима уБреет Лиговску, оно је стављено у реддневнихпроблсма и коментарише се веома опширно и у савезиичкој и у непријатељској штампи. Може се констатовати једна важна чињеница: да је цео свет зажелео закључење.мира, и да би овај веТ. сутра могао бити закључен, кад не би било осетних диференција у поглсдима на ратне цил.евезараћених страна. У чему се управо састоје ове диференције? На то питање 1 е врло лако наћи одговор. Он је веома јасан, јер проистичеизпоследњих догафаја, који се одигравају у Аустро-Угарској п Немачкој. Главна разлика посгоји V објави ратних циљева. Док су Савезници још од самог почстка рата прокламовали 1 авно и очво])ено своје ратне циљеве, дотле су централне силе сакривале своје на све могуће начине и служиле су се свима могуГим средствима и маневрима, да намаме своје противнике на преговоре о миру, у нади да им посредством закључења примирја наметну сво! »германски мир«. То се најбоље показало и осетило на конференцији у Брест-Литовску, где ]е се најбољс испол.ила немачка тежн.а за скспанзијама. У пигањима |)ешс.ња судбине Пољске, Литваније, Курландијеи Бстоније манифестовали су се најлепше немачки ратни циљсви. Ту јс се најбоље показало, како цемтралне силе замишљају спровоЈзењс. принципа без анексија и одштета, као н формулу, да народи сами раеполажу својом судбином. Цонтралнс силе. које су се у току последње двс године стално показивале неискрене у поглсду преговорао миру, нису напустиле свој манир ни приликом последњих преговора са Русијом. То је учинило највише, да Силе Споразума непријатељске покушаје за мир схвате као нове и провидне маневре, и да према томе заузму једино мо-

Данас се може са пуним правом реТи, да су ратни циљсви Споразума детал.но обелодањени, док су цснтралних сила остали и даљс увијсни тамом. Шта више, наши непријатељи су дали небројених доказа, да воде једнусрамну и дволичну игру са питањем мира и да нису Још никако напустили своје фамбзне снове о превласти. При оваквом стању ствари истиче се једна еолуција. Рат има да се настави свима ередствима, идо коначне победе. Без ове не могу се остварити принципи, које је прокламовао Споразум. У тој победи може се еастојати једина гарантија, да •ће овај ратдонети будућим поколењима миран и слободан развој свих културних снага, и да Ге човечанство обезбедити од нових будућих крвопролњћа. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Париз, 13. — »7 ан« демантује вест а конференцијџ председника влаоа. Нсти лчст јавља да 1\е аати само равговора о финансијском, војном и дипломатском питанзу. Берн, 13. — Пеманка иипампа предви!)а врло озбиљно тешкоће за максималисте после распуиипања уставоШворне скупштине. »Ф орверцч. предвиђа нсизбежан иад Лењиновог режими. Берн, 13. - - Граф Тиса, пријашеЉ иаНгерманаста, биКе позвит ди образује Маџарску владу. Гадначка се странка нротиви овом наименовању. Лондон, 13. — Сазнаје сс, да нредставник Лењиновс владс у Енглеској, Литвпнов. жели, да буде акрсдитован код снглсске владе као амбасадор. У неким политичким круговама, влада мшиљење, да је не.чогуАе признати га званично, али да је ипак опортуно иматч. једног посредника »змс 1 ) 1 Ј влада. Ц ени ее да 1\с сс усноставити нсзваничнч односи измећу Русије и Енглсске.

НЕРЕДИ У АУСТРИЈИ Покрет се шири —

Женева, 18. јануара Револуционарни покрет у Ауетриш шири се све више. Објавл>сн је опшги штрајк у Пилзену, Теплицу, Рајхенбергу, Карлсбаду, Прагу и другим индустриј-

ским центрима Шлезије и Чешке. У Прагу су били велики нереди где јс (50.000 манифестаната јурило улицама, пљачкајући магацине и вичући »Љивсо мира. По-

ПРОТИВ БУГАРА Протест бившег бугарског питомца Гпјсш де Лозан објавл.ује следећи чланак: Пошто је Балканска Агенција објавила две депеше бугарске владе, упућене бугар. представникуу Берну о потплаћивању штампе у француској Швајцарској, Бугари, видевши да је њиХов Нлан откривен И пеостварљив, предувели еу други пут. Они почин.у врШити пропаганду о МакедонИји кн.игама и брошурама. У последње време изашла је једна брошура под насловом: Македонија онаква, каква јс. Ја остављам на сграну ову одвратну б]) 0 шуру и њеног писца, који се издаје као тобожњи бивши уредник маћедонског листа Отаџбина, и који се стара да под једним псеудонимом прикрије своје право имо. Мој је цил. овде, да покажем, да Бугари, и ако се издају као наша браћа и наши ослободици, не поступају са нама боље од Турака. Бугари су увек мрзели Маћедонца. Ова је се мржња повећала после балканског рата. Маћедоици, који су се налазили у Бугарској били су предмет увреда од стране своје »браће«. Бугари су живали Маћедонце да

крет је обухватио и Гилицију. Побуне су се догодиле у Лавову, Кракову и Пшемиелу. ГТбследње депеше и?Беча потврћују оставку министра снабдевања.

узрок рата и да су због њих изгубили толико војника. Приликом уласка Бугара у Маћедонију, сви Маћедонци који нису били увршћени у српеку војску или онн који нису могли да побегну,’ пали су у руке Бугара који су их уврстили у редове војске »ослободитсл.ке«. Иошто су занршили регрутовање у самој земљи, БуГари су тражн.ш средсгВо какп Ке мобилисати оне који се налазе у иносгранству. Они су то средство нашли. Четрнаест месеца Маћедонци, који живе у Швајца])ској, не могу примати од својих родитеља ни писма ни новац. Оно, што се никада није дешавало под турским јармом, чини се сада под чизмом наше тобожње »браће« и наших »ослободилаца«. Бу* гари су мислили да на тај начин приморају Маћедонце да уђу као »добровољци« у редове бугарске војске! II ти ослободиоци, незадовољни тиме што су прекинули везе са нашим народом, имају још ту дрскост да преко њихових агената, које плаћа бугарско посланство у Берну, мотре на иаше кретање и наш рад!! Бугари! Вама је познаго да смо се, у току од пет векова, борили противутурског јарма. Па добро! Ако

то треба, ми ћемо се борити и противу вас. Јер ми желимо слободу наше отаубине и радићемс да је добијемо». Спиро Китинчев Маћедонац.

ПРОТЕСТ СЕЈЕАКА — Против Лењиновог режима Петроград, 13. јануара Извршни одбор сверуског савета сељака издао је једну прокламацију, у којој оптужује жестоко »Црвену Гарду« и демантује вест, да је у Петрограду проливена крв поседника и контра револуционара. Мани-

фестанти су билифабрички радници, војници и извршни комитет сељака. »Рсгистри гробл.а — вели се у прокламацији — показују, да су радници убијани по наредби народних комесара, јер су тражили да се призна пуна власт Уставогворној Скупштини. »Црвене Гарде«, под изговором да штите револуцију, штите међутим деспоте. Вратили смо се у времена царизма, кад се пуцало на масу, која тражи устав«. Прокламација се завршава: Отворите очи! Видите аутократију иза социјалиста који прождиру ваше слободе. Нека су они проклети! У ЦЕНТРАЛНИМ СИЛАМА Размере пацифистичког покрета Париз, 13. јануара. Хавасова Агенција саопштава: , »Хабзбуршка монархија преживљује, изгледа, јединствено озбиљну кризу. Иако је тешко упознази стварну ситуацију, одјеци штампе показују да су све веће тсшкоће изазвале општу пометеност. Жеља за миром је јача но икад. Иајзва фон Арца учињене »Арбајтер јтунгу«, који публикује један апел за револуциј) изјава у корист пеодложног мира без анексија показује сграшљиво душевно стање аустријске владе. Овс концесије изазивају протесте немачких милитаристичких кругова, раздражених против Аустрије. Ти протссти налазе широког одјека у немачкој штампи, која сваким даном пооштрава тон својих напада. »Франкфуртер Цајтунг« изјављује, да Аустро-Угарска није слободна да формулише властито мишљење. С друге стране обил.ак пацифистички покрет распростире се и у Немачкој. У многим градовима говорници су прекидани певањем »интернационале«. У Келиу се отишло дотле, да је певана »Марсељеза«. Многи ге питају, да ли ће војничка странка моћи гриумфовати. Нести из Софије и Цариграда показују да исто стање ДуХова и исти пацифистички покрет влада у Бугарској и Турској.

ЈАБИИМОШУ СРСИЈИ Вера у успех наше ствари По евакуацији наше војске и власти из Србије непријагсљ је и штампом и нспосредпом акцијом власти, и терором, интригама и свима могуђим средствима покушавао да поколеба моралну чврстину нашег потлаченог народа и његово поверење у своје управљаче. Грђени су и омаловажавани и владајућа Династија, и Краљ, и Влада, и политичке вође и прваци, али је све било узалуд. Народ је лепо схнатио и знао, да је, напротив, добро за нас оно шго швабе нападају н грдс. Отуда су онда била настала интернирања »тврдоглавих« Србијанаца, које се проширило било чак и на жене и децу, а ове су по селима натеривали и на најтеже радове — оправку друмова. Сироте жене и

девОЈке морале су радити, али су ипак—певале. У једном срезу сеперне Србије женскиње је тако оправљало пут и певало: »Краљу Петре, девојке ти оправише џаду, "Па те моле да дођеш на владу«. Ова их је песма и вера у пролазност аустриске управе одвела у Мацарску|у ропство, али су оне после извесног времена ипак цраћене заузимањем једног човечног свештеника. Та вера и нада није никад ни у једном крају наше отаџбине напуштала наше паћенике тамо. Сви се они уздају у наше осветинке са Кајмакчалана и наше моћне Савезнике. Па и крајеви у Јужној Србији који су највише били заведени бугарском пропагандом, по причању свију бегунаца, једва чекају сада наш повр^гак, у који су уверени, ј'ер су ипак сад

НАШИ НЕПРИЈАТЕМ Очајно стање у централним државама Петроград, 13. јануара Члан руске делегације за преговоре о миру, г. Каменев, излажући у Новоја гКилн своф импрееије о последњим догафајима у БрестДитовску, истакао Је супротност интереса централних сила. »Док Турска и Бугарска — рекао је он жуде за миром по сваку цену, њихови су делегати немоФни да утичу на немачку делегацију, која игра главну улогу. Пасивно држање представника Турске и Бугарске пада у очи. Уосталом, разумљива је њихова тежња за миром, Јер је, судеФи по иавештајима наше делегације, ситуација у Турској и Бугарској очајиа. Пкономска дезорганизација и глад сваког даиа се повеФавају. Војна ситуаци'а је у-Турској таква, да она не може наставити рат. Ситуација у Немачкој јс тако исто жалосна. Криза око снабдсвања 1 е постала врло озбиљпа. Без сваке су чње земља сс налази у очи глади. Сгање у Аустрији је још жалосншс. Сем ем .к .! к 'сзорганизације, односи између разних народности постали су врло затегнути. Жел.а за миром је гако велика у цело^држави, дп би Лустрија одмах пристала на повраћај окупираних територија.

оптусу