Velika Srbija

БРОЈ 633.

СОЛУН, НЕДЕЛјА 1-1. ЈЛНУАР 1918. ГОДИНЕј

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ С13АКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 3 драхме, тромесечно 9 драхми, годишње 36 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ НРАЋАЈУ

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 лепта

Уре-ђује 0 Д Б О Р

БРОЈ 10 лепта

СВЕТИ САВА Значај његовог рада

немачког канцелара пока-ј 0 б Л асти. Њихова је жеља, 3 УЈУ да равмимоилажења по- ј ош и д , нас уВ у К у у прего1 леда < Iварно попојс. Да ВО ре. Шго се тиче немачке ли је тачно да се Нсмци јофанзивеназападном фронбоје да иду у Штокхолм? ту, многи иемачки држав-

Њихов је цил> да преваре Русе и да задрже балтичке

ници нсверујуу њен добар исход.

УЧЕШИЕ АМЕРИКЕ Премашена очекивања

Њу-Јорк, 11. јануара. Изјава председника Вилсона о томе да ће Сједињсне Државе имати два пјч веФи број снага у јуну ове године, него што \с раније предви-ђено, проузроковала је јак утисак на америчко јавно мишљење. Министар војни, г. Бакер, потвр-ђује ту изјаву у једној ноти, упукеној Њујорк Тајмсу. Он тврди да се војна организација све вчше усавршава. »Немогуке ми је објапити, рекао је г. Бакер, тачан број ефектива, који ми имамо сада у Француској, као ни број сфектива који кемо имати кроз неколико мссеца. Али је дозвољено рећи да је тзј број много веки него што смо га предвидсли у нашем програму, када је Америка ступила у рат. Наше су трупе V Француској обилато снабдевене у животним намирницама и материјалу сваке врстс.

У КЕМАЧКОЈ Ф10ТИ

нер |е псовао људе и оша1 марио двојицу. Мрнари су га дочепали и бацили у ноду. Један командант, ви-

Данас наше просвстне угганове у Солуну, као и по савезничким земља ма. п росла иљају даи посвекен нашем пајвеФем просветном ]>адсникуи првом српском а р хиј е п и скопу, Свстом Сави — човеку који је свуколику своју способност, љубав и пожртвовање посветио служби своме народу и својој отаџбини. И ми данас, поимајукн прави значај његове појаве у пашој прошлости, придружујемо све наше мисли и осекаје да би са побожним пијететом увенчали дуг пр.изнања и захвалности који са највеким правом заслужујс личност чијаје снага и нссравњена делатност оставила најлепше и највске трагове у нашој славној повесници. ( вети Сава је још као младик, у доба бујнога живота, напустио богате н [)аекошне дворе, да бн сав свој вск провсо на Атон\ т , у земљи где 7 Ј је онда цветала наука, књижевност, вештина и уметност; у области верског заноса и царству МНОГОО|)ОЈНИХ испосника и аскета којису бдили у самоки и тишнни, далеко од људских.страсти, вечито V молитви, %/ -, како би ублажили дане ис ку ше ња греш ном људстиу, којеје грцало у силним пороцима. И доксе јемлади монах Сава напајао истином божанске премудрости и мауком мудраца, кре пећи свој дух свссрд ним молитвама, дотле је његов велики отац. Стеван Пемања, ствај)ао јак и чв|)ст основ политичкој зградисрпскога народа, који је прикупљен око свога храброга владаоца, испол>ио своју исполинску снагу која је, као плаховига б\ч’ица, покретала духове ненадмашном ВОЉОМ II Ј)уШИЛа ПЈ)СД собом све сгихије које су сеистављале на пу гу српског ослобофсња и уједињсња. Но једнога данау Свстој Гори се обрете и творац средњевековне СрбиЈе, кожје дошао у ч.ај кутић земљс, да потражи одмора у својству смиреногинока, како би појјсд свога чеда погражио у молитви утехе својој старости и да умре у земљи где су љу-

ди најближи Божанској Промисли, а не као човек, од кога су некада стрепили охоли краљеви и силни ца[)сви!... Али на кратко врсме после тога, у животу Светог Саве настаје нагао преокрет. Он напушта ову свету земљу, б|)Зо одилази у Србију која је пливала у крви услед домаких и спољних ратова, које су проузроковали вековни непријатељи нашега на|)ода, Маџари и Бугари и захваљујући Савиној окретности, хитрини и мудрости, бјлзо је успостављсн мир и поредак. Од овога тренутка Сава п о ста ј е н а ј 1 п а в н и ј а л и ч ност ондашњег доба наше повеснице. То је период срекивања политичких, верских и просвегних питања у држави, коЈа сууСветом Сави нашла најоданијег као и најумпнјег посленика, или бољереки, оно што је Велики Немања створио, Сапа јс тако организовао, да је српска држава на брзо постала један од најутицајнијих и најмокнијих чинилаца на нашем полуострву. Овде нарочито наглашавамо, да није Свети Сава, како се често пагрешно узима, само нашпрвии највеки просветни раденик и пјњи књижевник, пеГ трсба вазда имати на-уму да јс за љегопо име везана једна наша највећа политичка тековина, која је ЈЈепултат његопе дипломатске делатности, а то је автоксфалност српске цркве, после које је следовало и узднзање негдашњег жупанства на степен КЈЈаљевства — успех који Је плод Савиног рада, а не треба никада п])енсбрегн\ г ти с ума чињенице, да је овај велики Србин водио нашдржавни брод у најтежим и најкритичнијим даниманашепрошлости, и то како за владе Стевана Пј вовенчаног, тако и његовог сина Краља Радослава, чиме јесанајвсћим пЈ>авом стекао име у нашег највекег државника. И кад су на.м познаге ове појединости Савине |)адње, истом ћемо онда добро схватити и појмити опсежност његове плоднс делатности, величину његовог ума и огрбмне снаге, која ни-

је знала низакакве пре п|)ске у живогу, У гомс и лсжи пЈ>ави значрј улогсовог нај веКег Србина у нашој прошлости, човеку чији )с живог оличење безгЈкшичшч рада и енергије прожете најузвишенијом л>убављу п ])ема општем доб|)у свога народа. Ето, откуда у овоме светитељу сумволише мо бескрајну скј^омност и самоодрицање до аскегизма, нашубујну и титанску снагу у веЗи са неограниченом оданошћу према општим идеалима, што порафа најузвишеније пожј)твовање са најлепшом плсменитошћу срца и топлином нежне душе. И ако су на данашњи велики дан на тисуће наших п])осветних установа затворенс по вољи бездушних угњетача народних слободп, те је поробљеном српству ускраћена могућност прославе ове све чаности, ипак су на а нашн.инационалниплазник све мисли и чежње нашега великог народа сједињење у једну свету и узвишену молитву, која највеличанственије еимволише наше духовно. и народно 1 'единство, а опо је највећи и најлепши основ политичком ослобофењу и уједињењу нашег троименог народа!.... С.

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ ЦирИх. 14. — Послпмаћ’ Д аоид изјаапо јсу Рајлстпгу\ »Рреме впјне адмцнистрацпје у окупирпним Јемљама мора бчти лавршепо. Свака анексија пољске територијс представља опасност за Немачку. Пемачка администрација у Литванији представља прави скандал. Пемачки народ сматра да су једино политичари у стању обезбедити границе. Војне гарантије могу бити само узрок новог ратак. Цирих, 14. — Кајзер је примио у аудијенцију неке. посланике неутралних држава и сутрадин позвао на ручак посланике Шпаније, Швсдске. и Холандије. Немачки листови придају овом дога%ају велику важност. Лисабон, 14. Председник аладе Сидонио Паез добио јс информације да сс врше припреме за нове нередс. В.шда је предузела потрсбне мере сигурности, Вашингтон, 14. — Тридесет и два пуковника про -

изаедени су за бригадне генсриле. Рим, 14. У једном интервју г. Питоки изјивио је. да сада имају реч ис.кључиво шефови влада. » Кори сно би било — рекао је он да сааезничке владе учине колективну манифестацију к оо одговор централним силама и конференцији у Врест-Литовску«. Рим, 14. — П рема извештају из П уља (Пола) аустријски адмчрал Пегован оттутовао је заБечда при< уствује савету аустријског и немачког адмиралитета који је сазвао немачки цар.

У ААНСКОЈ Радничке маниФестације Копенхагсн, 14.јануара. Економскс. тешкоће изазвале су у Данској јако негодовањс код сиј)омашних класа. УпЈ)есгоници је дошло прекјуче до обилних радничких манифестација. Око 10.000 шт|)ајкача манифестовали сујуче. После сери 1 с састанака на којима је социјалистички министар Штаунинг говорио одлучепа је ревизија закона о штрајковима. Манифестанти су отишли пред парламент да предаду изгласану резолуцију. На заставама. ношеним исп|)ед масе, биле су исписане речи: Сељаци гладују! 150.000 радника мрзну се! Доле са капиталистима! Пред парламентом, де.монстранти су певали »интсрнационалу«. Маса се разишла бсз инцидента.

НЕМАЧКЕ НАМЕРЕ Тенденцнја преговора у Врест-Литовску Париз, 14. јануара Француски листови пратс са великим интересовањем развитак руских догакаја. Неки објављују, да су максималисти делимице искреии у своме отпору према немачким захтевима. Ом Либр пише: Једиа је ствар јасна: Немачка не жсли сепаратан мир са максималистима, јер бл то ишло на штету потењим преговорима за општи мир. Немци ће, вероватно, бити задовољпи, ако ови прего вори створе прилику, да ее преко максималиста приближе Савезницима. Да лн максималисти разумеју замку у коју су пали и да ли је промена мишлења, коју пзноси руска шгампа, искрена? Машен каже, да изјове

Искази немачког маринског ОФицира Лондоп, 14. јануара. Дописник Дејли Експрсса у Амстердаму доставља листу разговор са једним немачким маринским официром, који је дезертирао прошле недеље из Кила услед оскудице у намирпицима. Немачки официр вели, да се битка код Јитланда сматра код њих као немачки пораз и уверава, да се маринци боје од новог поморског сукоба. Престиж немачке флоте мањи је сваким даном. Нсмачки маринаи признају, да је сумарепски рат пЈ)омаШио циљ. У послсдњим мссецима губици у сумаренима били су врло озбил.ни. Герија побуна десиле су се у флоти, а нарочито код посада лафа за истраживање мина, где је излагање опасности највеће. Например, недавно једна флотила таквих лафица враНала се са вишенсдел.ног рада, у току којега је имала сукоба са Енглеаима. Била је изгубила три јединице, а једна је била јако оштећена. По приспећу у пристаниште, мрпарима |е дата дозвола од једног часа, да могу изићи на суво. Мрнари су тражили више времсна да се одморе и нахране, али им је то одбијено. 150 људи скупили су сс на месту и нису се хтели покорити наредби. После једнога часа официр Вагнер је дошао и позвао их да се врате на лафу. Они су одбили. Ваг-

девши то, отвори на њих митраљеску ватру. Убијена су 44 мрнара, рањено 77. Остали су ухапшени и истог дана суђени. Осуђени су из.међу 5 и 20 година робије.

ПРОТИВУ АНЕКСИЈА Розолуција немачкнх соцнјалнста Цирих, 14. јануара На седницисоцијалистичке парламентарне групе у немачкој изгласана је слеДећа резолуција: »Имајући у виду Догафаје у БрестЛитовску ијаку пропаганду анексиониста противу права народа да располажу сами собом, социјал-демократска странка у Рајхстагу поново изјављује, да су пријагељски односи и трајан мир могући, ако се искрсно примени принцип нрава народа да слободно располажу својомсудбином. С оцијал-демократска стра нка тражи да се обезбеди народима, чија је судбина у питању, да слободно и независно изражавају своју вољу. Социјал-демократи једнодушно одобравају држање својих представника у главној комисији. Они су рсшени да енергично протествују противу сваке повреде права народа који су способни да сами управљају собом«.