Velika Srbija

БРОЈ 634.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 15. ЈАНУАР 1018. ГОДИНЕ

год. 3.

Ш 6КНИВЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАВИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПДАТА ИЗНОСЛ: Мессчио 3 драхме, тромссечио П драхми. годииш.е 3(> дрлхми. РУКОПИСП СЕ IIЕ НРАТ.АЈУ Стаи уредпиштва: улица Краља Пегра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

Уре%је О Д Б 0 Г

БРОЈ 10 лспта

ХЕРТЛИНГОБЕ ИЗЈАВЕ Програм пангерманиста

Немачки канцелар граф Хертлинг држаоје прекјуче пред неликом комисијом рајхстага значајан говор, у коме је уврло повјјшним , неод рефе н и м и ча м р ше н и м фразама изложио програм нсмачке политике мира. Листови коментаришуврло опширно изјавс грап 1 Хертлинга и сматрајуих као одговор на последње декларације г. г. Лојда Џорџа и Вилсона. Пада уочи, да је ову нову прилику употребио и аустријски министар спол.них послова да изложи погледе Аустро - Угарске на питаље преговора о миру. 1 Ни један ни други говор нису још приспели у целости, али су главни пасуси и главне идеје ве'ћ познати, и на основу њиХ ве - ћ се могу повуТ.и извесни за кључци. Најпре се може коистатовати осетна разлика измефу изјава Хертлинга и Чернина, и то не само у тону, ве ћ и у ратним циљевима. Кроз речи немачког канцелара провејава цинизам и дрскост пангерманске клике. Хертлингове изјаве су несумњив доказ, да немачком спољном политиком руководе искључиво пангерманисти, или у ужем.смислу немачки гдавнигенералштаби са Хиндербугом и Лудендорфом на челу. Мефутим. код графа Чернина осећа се већ утицај тешке унутрашњеситуацијс и свсјачег националног покрета. Јер, док граф Хертлинг условљава анексије, дотле се Чернин из-

■ашњава за принцип »без анексија и одштета«. Хертлинг вели, да Немачка намсрава узети од Русије све што може, а Чернин не тражи никакве анекеије. У питању Пољске постоји иста разлика у изЈавама оба државника. Потпунб се слажу у питању италијанских тежњи и Алзас-Лорена, који Нсмачка не уступа ни по коју цсну. Граф Хертлинг се дотакао и изјава председника Вилсона, прихвативши принцип слободе мора и економске независности народа. Овде је нсмачки канцелар у очевидно) контрадикцији са својим програмом ратних циљева, заснованом на принципу анексија. У свомецинизмуграф X с ртли н г је оти ша о до захтева. да се Енглсека одрече Гибралтара, Мал те, Адена, Хонг-Конга п Фалкландских острва. Балкански проблем он оста.вља својој савезницн Аустријн, која је гамо непосредно заинтересована. Савезничка штампа И] 10 пратила је ове изјавс опшпрним коментарима. Она је констатовала, да у немачкој политици није насгупила никаква промена и да су и данас пангерманисти владајући фактор у Немачкој'. Једини одговор, који се може учинитина изјаве немачког канцела|>а јесте: рат до краја! Данас више но икад намеће сс нужност истрајне и непоколебљиве борбе евима средсгвима дотле, док се на елому пруског милита-

ризма не подигне згра да ноног и обезбефеног човечанства.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Цирих, 15. — Из Берлииа те.ле.графи1ШЈ: Г. Вал раф наименован је за мини стра днутртињих с)ела. Цирих. 15. — Граф .1/1драши у пРеви П олитик Иптернисиоиал « предлаже Великој Британији да Аустрија буде ичсредник за измирење са Пемачкрм. Идеја о уншитењу енглеске силе изгледа му опасна, јер ич она нроузроковала серију нових борби. Цирих, 15, — Нереди у Аустрији узели су врло оз биљаи карактер. В.шда је немоћна да одоли ситуацији. П окрст иротиву //<:мачке све се више распростире. АМЕРИКА У РАТУ Њеии уелови шорају се нспунити

Париз, 15, јануара. Из Њу-Јорка телсграфишу: На годишњем адвокатском банкегу уН»у-Јорку, г. Хјус бнвши кандида гза председника републике, изјавио је: »Шефови спију странака акламују дј)жање председника ( је дињених Држава. Амсрика је нримила на себе терет рата и она ће савесно и енергично испунити своју дужност.« Нотом је г. Лансинг изјавио: »Поверење и одушевљење обузима цео Вашингтои. Карактерна је особина Амсричана: оптимизам којп сс манифестује у целој зем.ви«. ГовореКи потом о објављеном прог.ра.му пред седника Билсона, рекао је: »Ако се услови г.

Вилсона не усвоје, рат се мора наставити. Цил.еви које ми прсдлажемо морају се испун% ти и биће испуњени. Ми морамо да се спремамо и да у конфликт унесемо целокупну своју снагу«.

ПОГРЕШАН РАЧ7Н Смисао Хертлингова говора Ловдон, 15. јануара

ставе рат са удвојеном снергијом. ()д интсреса је знати да ли су немачки соци-

Јалисти примили гледиштесвоје владе, каошто јсто случат са савезничким. СТАЊЕ У НЕМАЧКОЈ Шајдеманов говор

Лондов, 15. јануара. Фореерц доноси одговој ) Шајдемана на 10 вор канцелара Хертлинга у Делегацијама: »Замислите да можемо ту1ги Француску и Еглеску. Верујетв ли ви да би онда имали мир? Ја кажем: не, јер имамо да бијемо Америку. Ја предвифам дан када ћс нам Француска, ЕнглеХертлингов гопоро-јска и Америка нагурити услове мира и рећи: ставља утисак, да пан- ми смо победиоци. германисти и милита-Ј Поводом мученичке Белгије под немачким ристи намефу своју во- јармом, Шајдсман је тражио да влада изиесе љу немачкој влади. Њи-Јсвоју намеру. Наша је дужиост да енергично хов програм састоји се • радимо да се та држава успостави. Спасимо свет у тсжњи, да доминирају.од новог крвопролића ко>е се спрема идућег целом Европом и да од- ј пролећа. Будите уверсни да 'ће ситуација побију малим народима стати критична ако глас нашег на])ода почне право да задовоље своје јодјекивати. Мислите ли ви да катастрофа не би наетупила ако се дозволи да се лрекину преговори у Брест-Литовску?

интересе и да их принуде на останак под немачком влашћу. Хертлингове из!аве биле су уопште веома лукаве и непотпуне. Питањс смењипања наоружан.а, Хертлингје сматрао као споредно. Немачки канцелар нијсводио рачуна о изјавама савезмички.ч шефова. Ј Смисао његоџа може сс овако сажети: ворио миру у Брест-Ли»Ми морамо очуватм /говску ие би успели, ми све што можемо«. Овак-. немамо потребе да каво држање, којеје исч о жемо шта би то значиврсмено заузео н граф л<) - У свима земљама Чернин има за циљ да Споразума, мислило би убаци панику међу Са-] се > 1 ;| ј е мир поравнавезнике (!). У гоме је њасаНсмачкомнемогућ највсћа погрешкаи глу-! пошто га пацифисти-

СТРАХ АУСТРИЈЕ Шта пише Арбајтер Цај тунг -• Цирих, 15. јануара. Бечки социјалистички лисг Арбпјтер Цај'<)во])а' т У нг пише: Кад прего-

пост оба ова диплбмата, ако мисле да такним начињем могу изазвати прсгонорео миру. Напротип,одбијати евакуацију Белгије и сев. Француске, као и урећеп.е питања италијанских гериторија Балкана и балтичких покраина значи подстрека-

Јка влада максималиста није могла остварити. Немачка усмено одобрава мир без анексша, мефутим, у стварности она намсрава да подјарми вољу и савест народа, како би насилно остварила споје тежн.е. АрбајтеЈ) Цајтунг ве ли да графЧернин мора

пати Савезнике, да на- доставитн Нсмачкој од-

Јек аустршског јавног м и шље ња. Гра ф Чернин познаЈе Аустрију иданашње' пЈгалике: Нека га не изненади начин дочека, ако се из Брест-Лиговске врати п])азних руку.

У НЕМАЧКОЈ Негодовање народа Лондон, 15. јануара. Дописник »Дејли Кроникла« у Амстердаму јавља: Ради сазнања ситуацше у Берлину довољно )е само прочитати немачке листове и видеће се да је ста 1 вс много горе, него што би се могло мислити иоговору каицедара Хертлин га. Прогресивне странке у Немачкој ])азд])аженс су всома због страшне активности цензуре у погледу прилика у Аустрији.

КАРТЕ 0Д ЗАРОБЉЕНИХ И ННТЕРННРАШ

— Карте од заробљених и интернираних имају у Обавештајном Бироу, за које, с позивом на број, треба се обратити преко капетана Уроша В. Ковачевића: 36. Алексић Петар М., из 13. пешад. пука, од брата Љубомира, Ашах. 280. Ан'ђело Михаило Моша из Ашаха. од Моше А. Алкалаја. 278. Андрејевић Драган, из Браунау, од Петра Р. Крстића. 88. Антонијевић Живота, 12. п. пука, питање преко Беч. Црв. Крста. 398. АнЈзеловић Милан, из Ашаха, од Косте Јанковића.

416. Антић Александар (из Куманова) из Ашаха, од Милана Апостоловића. 417. Антонијсвић - Марић Сима, из Ашаха, од Нсдељка Дуловића. 204. Бановић Радомир, из Ашаха, од сина Драгутина, кадета. 158. Белегић Сава, из Хајнрисгрина, од Светозара Шербановића. 513. Белегић Сапа, из Хајнрисгрина од Николе Грујића. 375. Берах Ј., из Наћмеђера, од сина д-р Боривоја. 388. Богдановић Милосав, трговац из Лесковца, из Ашаха, од Ђорђа Младеновића. 397. Богдановић Милосав, из Лесковца, од Добросава Динића. . 435. Богдановић Мнлосав, из Лесковца, од Мијаила Јовановића. 240. Др. Богдановић Владимир, из Ашаха, од Николе Крстића. 280. Вогићевић Лаза, Инспектор Мин. Привреде, из Ашаха, од Вукашина Трифуновића. 120. Бојковић Стеван, из Нежидера, од Рајка Јездића. 128. Богићевић Маринко благајник војни, из Аустрије, од Ранка Зечевића капегана 1. кл. 179. Бркнић Никола кафеџија, из Ашаха, од Милана Ц. Стошића ппоручпика. 192. Брковић — Алојс Стеван, из Беча, од Кларс Брковић. 517. Брегопљанин Коста, деловођа општ. у Пријеполл\ од сииа Ангела Бреговљанина, из Одсрберга. 520. Бугарчић Ти^омир, из Комарона, Маћарска, од Живка Новаковића. 1231. Стојамовић Ђорће, Баљево, од Лепе и Соје. 1277. Стојановић Јеротије, Кланица, од Зорке и деце.

ПОШТА ЗА СРШУ Илија С. Бојковић; Илија П. Стоилковић, Басилије С. Русимовић, Стојан Ј. Илић сви из Честелина; Стојан Доднћ, Јаича Н, Митић,

Цветко М. Младеновић, Цветко Д. Костадиновић Петар Т. Стаменковић, Лазар Тасић, Милан Јанковић, сви из Содерца; Владимир М. Станковић, Стојан С. Стошић, Михаило Алексић, Страшимир Ј о в а н о в и ћ, Цветко Стевановић, Гавра Младеновић, и Михаило Т. Стаменковић сви из Моштанице. Сви моле за одговор о својима. — Симеун Лазовић, пошта 40. извештава ЈБубомира Тодоровића, из села Миокавца, окр. чачански, да су живи и здрави: он, браћа Данило, Милан, Гојко и Чеда, Љуба и Будимир Топаловић, Милентије, Бојин и Милутин Бузаџић, Божо, Милорад и Радомир Толићи

Милан. Јован, Милисав и Рајко Никитовићи, Милорад, Милан, Миливоје, Мнлан и Слободан Радованович, Адам Миленко, Здравко и Миливоје Ненадовићн, Божа, Гојко, Бошко и Драгољуб Лужанин, Петар и Славко Вукосављевић, Басилије и Миливоје Бласановић, Момир Миловановић, Милорад Стевановић, Павле , Ковачевић, Здравко и Чеда Сретеновић, Љубомир Илић, Јован Ђорћевић, Милан Стеваповић, Веселии Радојичич, Антонијс Дунић, Милић Марковић, Пикола Сретеновић, Повица Каровић, Миленко Мијајловић, Живко Кузмановић, Рајко Гавриловић. Сви моле за одгевор о својима.