Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р В И .1 А«

БРОЈ 636.

ХЕРТЛИНГОВЕ ИЗЈАВЕ Коминике социјалиста Цирих, 17. јаиуара Полигичка криза наставља се у Немачкој. Либерални кругови испољ жају све већс разочарен.е због канцеларова говора. Социјалистички листови објављују коминике странке, у коме се оштро напада грпф Хертлинг. У овоме се вели: »Задагак графа Хертлинга био је да најире заустави дипломатску офаизиву Споразума, за тим да спречи окретање светског јавног мишљец.а протин нас и да објаном тачних циљева рага припреми зближење зараћених народа. Мисија Хертлингова није била лака, али ни немогућа. МеСугим Хертлинг није успео V своме задатку. Канцелар чак није схватио тај задатак и није признао његову нужност. Онје претпоставио методе старе дипломатске школе. Неуспех Хертлингов био је највећи у делу говора о ратним цил.евима Немачке. Коминике социјалиста за кључује према томе: »Херглингову политику не могу помо-ћи социјалисти већине.« Минхенер Нијесте Нахрихтен критикују врло оштро канделаров говор »Хертлинг следује стопама својич претходника, пише лисг, и само историци будућег времена моћи ће рећи, да ли је говор од 11. јануара имао утицаја д» доведе до часног мира.« Али, има и других знакова, који испо.в^вају политичку кризу. Келнише Ц ајтунг доноси говор независног социјалиста Хофмана, који је рекао: »Шајдеман вам је претио опозицијом. Аустрија је на 10 минута од катастрофе. Ако преговори са Русијом пропадну, ако се економске тешкоће повећају, канцелар ће се наћи иред страшном ситуацијом.« ПРИВРЕДНА НОНФЕРЕНЦИЈА Кориона предавања Женева, 22. децембра 1017 У доба када један знатан део иаше избегличке колоније у Женеви нроводи нреме у бееиослици, не умејући да се у овом гешком избегличком животу сами помогну и у овој културној и у свпком погдеду примерној земљи раде на личном усавршавању, мило нам је исгаћи користан приватан рад двојице Срба. Г. г. Милош Бокшан, адвокат из Ђурћева, и Јован Рогулић, агроном из Вуковара, који живе у Женеви, у последње време пропутовали су источну Швајцарску у циљу проучавања њених привредних прилика и усганова, и резулгате својих опажања ставили су на расположење удружењу српских гргораца у Швајцарској. Ово удружење V недељу, 17. ов. м., у 3 и ио часа по подне, сазвало је у ресторану »Ои Рћбпе« скуп чланова наше колоније у Женеви, на коме је скупу г.

Бокшлн. у виду једног предавања, изнео елушаоцима та сноја и г. Рогулићсва опажан.а. 1'. Бокшан је слушаоцича изпео прикупљенс податке о организацији привредних школа у источној Швајцарској, о разним облицима злдругарствн, о организацији привредносоцијалних институција. о и н ду стр и ј ск и м предуз ећ и ма и, наиослетку, г. Бокшан је описао и једнп понећи п])пватни посед који је имао 'прилике са Рогулићем да посеги. П])исутни, којих је било преко сгогине, слушали су најиажљивије ово предавање, које је било в]>ло поучно и обилно магсријалом и разишли су се са ове конфсренције захвални предавачима на овим обавештењима, тако корисним за будуће развијање наших привредних изво]>а и снага. А.

+ ВАС. РАД0ВАН0ВИЋ трговац и бивши народни посланик Из Србије нам стиже вест, да је честити старина Василија Радовановић трговац и бив. народни посланик из Раче-Крагујевачке умро (ј децембра пр. год. не дочекав да види евоју отаџбину ослобоћену и увећану и да сачека долазак своја три сина који се овде на Солунском фронту налазе. Пок. Васа-Чика Васа-био је вићена политичка лич ност, уживао је добар глас у својој околини и као трговац и као грађанин па је с гога и биран за народног посланика у своме срезу. Њега поред многобројних пријатеља и познаника жале и оплакују и његови еинови: Витомир-Вита, трг. и бив. народни посланик, који је остао у Србији; Чеда,Божа и Пера војници на овом фронту, Илија у Женеви; ћерка Наталија, зет; Вој. Стојковић, чин. Мин. Грађев.; снахе: Никторија, Викторија и Жинана; брат Јеврам, сестра Наста; упучићи, синовци: Љубисав и Милан и остала многобројна фамилија. Вог да прости Чика Ва* силија, пека му Бог подари рајско насеље, лака нека му је Српска земља, коју је он жарко љубио. Љ. Р. Јов.

ВАЖНЕ БЕСТИ Париз. — Услед всровагноће велике немачке офанзиве, коју пангерманисти предсказују, генерал Пеген енергично утврћује дефанзивне положаје ма фронту. Предузете су исте мере и на енглеском фронту. Пре* ма последњим извештајима непријатељ може да оперише са два и по милиона бораца на белгијском и француском фронту , па ипак да не посгигне никакав успех. Штокхолм. — Украјина обухвата 850 хиљада кнадрагних километара и има више од 40 милиона становника. ГА РАТНЕХ ФРОНТОВА

Са солун. фронта Француски комнпике Солун, 17. јануара Наша је артиЉерија успеижо тукла неириј.ггел,шге баге|)ије на завијугки Црнћ Реке и северно од Битоља. Авијатичари су бо м ба рд о ва л и н епр иј ате љ ске логоре код Кабалавчи и станицу Мил.етково. 0борен је иепријатељски аероплан под ушћа Сгруме. Франц. коминике Париз, 17. јануара После артиљериске борбефранцускије одред дубокопродро у н: мач. линије ју го-источно од Еепоа-ле (). Заробл.ено је војника. Обо рен је један немачки аероплан и тридруга приморана да се спусте. Енглески коминике Лондон, 17. јануара Одбијен је непријатељски препад у близини Ар-

лса. Па секго|)у Пре а непријатељ јико гукао наше положа је. У наздужној борби оборена судна немпчка аеропланн 1 [епријател.п.и авијагичари напали еу Лондоњ.Материјалне су штете незнатне. Италиј. коминике Ри.м, 17. јануара Прекјуче у јутру наша је пешадија енергичпо напала непријагел.ске положаје на висови^а источно одјАзијага и пробила иа неколико места и по])ед непријатељског отпбра. У џечс је евпкрисано за позадинц 1500 војпика од којих С 1 Ј 02 официра. Наша и савезничка артиљерија успешно су гукле нспри јатељска појача ња која су нагло притицала у помоћ пепријатељским трупама. (Јборено ; је 12 непријатељских аероплана.

ЛНЕВНЕ Д р уЖИНА ,,ЈУГОСЛАВИЈА" Наши ученици у Волосу, а из Битољске Гимназије, Учигсл.ске Школе и Богословије основали су још 26. нове.мбра прошле године велику дружину »Југославију«. Бележећи са задо-; вољством ову похвалну замисао, ми од своје ст])ане молимо читаоце, да ову ђачку дружину потпомогну прилозима у књигама, часописима, као и другим начииом. УГАЉ ЗА ГОРИВО •'гаљ за гориво може се добити код рибл,е пијаце по цени ока 40 лепта". ЧИТУЉА Радомир Мојсиловић, |)ез. I п-поручник и студент шу-ј марства погинуо је I децЈ пр. год. Слава му! Стеван Веселиновић, тр-1 говац и председник Тргоке Омладине у Алексинцу премннуо је прошле године у Алексинцу. Бог да му душу прорги! ПИСМА ИЗ СРБЧ1ЈЕ Многи нас моле да обја»имо, да с€ код њих налазе писма или карте из Србије, тражећи да им адресанти јане своју тачну адресу; али не наводе, од кога су та писма или карте: ко пише из Србије. А без тога не можемо да их задовољимо. Стога молимо све, да у такми.м огласима нанеду; коме је писмо или карта упућена и ко и одакле шаље, или, а то је најпоузданије и најбрже , Да писмо или карту пошаЉ У намп, па да се‘ ми побринемо да дође до правог адресаита. СРПСКО ТРГОВАЧКО ДРУШТВО Чбавл.а свебанкарске послове - Врши размену новДа по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија ес налази у улици Александра Великог 1 б Р- 7, у згради хотела »Ка-

БЕСТИ вала«, преко пута бив. грчке централне поште.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 17. Посла н и к Руму н иј е, по што је пуштен у слободу са својим чиновнидима. имао је дуг разговор са француским послаником. Изгледа доста вероватно да ћс сви представници Румуније напустити Петроград. Рим,17. — Агенција Стефани јавља; Пошто Лењинова влада није добила ^ никакав одговор од Укра јинске Раде на тражен,е да Украјина не помаже ни посредно ни непосредно присталице генерала Каледлна, решила је да прекине односе са украјинском владом. Због тога је секретар 1’аде телеграфски известио свс унрајинске трупе, да буду готове и да бране .' крајину. Петроград. 17. Максималисти врше јаку пропаганду у суседним државама. Лењин је позвао у Петроград румунског социјалисту Раковског ради стварања народног покрета. Ма ксимал истичке трупе у Финској и даље логорују у земљи и енергично помажу социјалистеса крајње леви це који се боре противу Скупштине и Сената (извршна власт). У Финској може лако избити револуција. И1токхолм. 17. Прокламована је у КишсЕвеву република Молдавија која обухвата и Бесарабију.. Влада нове републике упутила је Лењину у л т и м а т у м. Финска је такофе упутила максималистичкој влади ултиматум, захтевајуФи да одустане од

одашиљања трупа, оружја и артил.ерије, и прегеФ.и јој. у противно.м случају, са објаво.м рата.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Париз, 17. — 1'. Клемансо сазвоФ.е савезни ч ку ко н г |>е ре м ц и ј у, којој Г,е присусгвова ги Лојд Џорџ, Орландо, лорд Милнер и генерали Вилсон, Алфиери, Фох и Вега. Седнице конференциједржа ће ее кроз неколико дана. Париз, 17. — Там јавља да Ф,е се идуће недеље држати у Версаљу еедница ратног са вез н и ч ког са вста. Ссдници ће присуствовати Лојд Џорџ и О,рландо. Првим седницама председаваФе г. Клеманео, Берн, 17. — »Мерзецајтунг« је забрањен због чланка: ’1'реба напустити Аустрију! О овом питању води се жива полемика у немачкој штампи. Амстердам, 17. Деиеше изАустро Угарс кс ј а вљај у за вел и ко ш и рење максималистичких идеја у Аустрији. Берн, 17. -—Рајхстаг ће наставити рад прекосутра. Амстердам, 17. — Одржавају се весги, да су оз биљни нереди избилиу ин дустријеким областима Рајне. У Милхајму трупе су употребиле миграљезе. Берн, 17. »Минхенер Нахрихтен« изјављује, да нереди V Прагу узимају карактер револуције. Цирнх, 17, Пангерманска штампа напада немачког мнн. финансија, који је кајзеру доставио, да је због ф жансијских тешкоће немогућа не.мачка офанзива. Рим, 17. ■ Листови јаљају да су бивши краљ Консгантин и његови агенти тражили да Гебен иБреслао изађу из Дарданела и бомбардују јегејска острва, нарочито острво Митилену, Сару, Чио, у циљу да се проузрокује паника код грчког стаиовништва и омеге мобилизација. Берн, 17. — Комисија Делегацијаза спољне послове усвојила је великом резолуцију, у којој са задовољством прима к знању изјаве а устр и ј с ки х м и н и ста ра. Берн, 17. — Килман и Чернин отпутовали сујуче у Брест-Литовск. Врло је вероватно, да тамо нсће наћи Троцког. Петроград, 17. — Лист Известиа објављује чланак, који се приписује Троцком, а у коме се вели, да руска револуција неће никад пристати на игру грубих немачких прохтева. Лондон, 17. — ЕнглСски кругови предвиђају сигуран прекид преговора у БрестЛиговску.' Парнз, 17. — Италијански мин. спољ. послова г. Сонино ириспео је у Париз.

ИРИЗН. ИЗ СРВИЈЕ Обаветтајми Биро Срп. Црк. Крсга у (Ђлуну, д<»био јс нону партију оригииалмих признапица из (фбије ва следеће улнгаче. Умол.авају се г. улагачи да се обрнте овом Биро-у лично или писмено, како би им се приспеле ггризнанице преднле. Лицн којн се обраћију Бироу- писмено да им сепризнпнице игпошл.у па означену адрсеу, дужнн еу тач но низначити коме су новиц слцли, мссто, где и време кнд, како бих им се приспеле признапице могле испослати. Из крајева под Бугарима : Јакић Смиља, Јанковић Атанасије и Светолар (2), Јацић Игњат, Јевтић Ђорђе, Јелисавчић Милош, Јоћапови-ђ, Арнггђел, Б^агоје, Јова, Мнрко, Милнн, Миленко, Обрад и Светозар, Јовић Младен и .1 оргаЂевиН Никола. Качаревић Живојин, Коваченић Србислав, Ковинић сГилип, Којен Дрон, Крстић Драгомир (2), Кузмановић Нелимир, Кусгурић Нлада. ЛазарФранц. Лазаревић, Тодор (2), Лазић Бошко и Мирко, Лукић Петар (2). ЈБујиђ Матија. ГЈагденопић Радмило, Мнн.ојловић Петар (2), Марковић Вој., Драг., (2), Милун и Светислнв, МаргиновиТ Стеван. Маршићании Тихомир(З), Матић Драгомир, Мацић Стојнн, Микић Милан, Миленковић Пе+нр, Милићевић Михаило, Милојковић Владим., Милосављевић Добривоје, Милошевић Рада (3), Митић Јован (3) и Огеван, Михаиловић Милош, Младеиовић Арса и Риста. Недић Димитрије, Никодијевић Никодије, Николић Н. Димитрије, Ђураћ, Јован и Чеда, Новачек Драгутин. Ог.шћ Мил. Павловић Миљко, Палуревић Милан, Пауновић Јован, Петковић Чедомир. Петровићи: Владимир, Мика, Нико 1 ц и Радисав, Пећанин Милан, Попови; Младен, Михаило и Петар, Прокић Ж. Милан, Протић Дннн .10 и Марко. Раденковић Јован, Радовановић Милош, Радојковић Јокан (2), Радомировић Филип, Радосављевић Драг., Рајковић К. Милан (2) Ранђелоиић Милутин, Ристић Добринојс и Тодор. Саватић Милорад, Самусл Мор, Сарић Владимир, Симић Бошко и (!танко, Симомовић Душан, СпасиК Жарко и Илија, Стојић Сгаменковић Алекса и Никодије, Ст апковић Влада и Нера, Станојевић Милан и Милутин, Станојловић Рад., Стевановић Веља, Стсфановић Милорад, Иикола и Петар (2), Сгевчић Арсепије П. Добривоје, Стојанорић Благоје (2), Во.јислав, Петко н Риста, Стојиљковић Драгутин, Душан и Мих., Стошић Годор и Тома. Тасић Димитрије и Јордан, Терзић Драгољуб, Тодоровић Бошко, Томић Ко* стантин, Грајковић Манасије, Трифуновић Велимир и Милорад. Ћирић Љубомир (2). Цветковић Борђе и Св'егозар. Чупић Павле (2). Џипковић Бранко. Шурдиловић Јован. — Насгавиће се

Одговорни уредник Бошко Богдановић Штамп. »Ветика Србија