Velika Srbija

БРОЈ 63Г).

СОЛУН, СРЕДА 17. МНУАР 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

1Л 6КШРЕ 6ЕКВ1Е

БРШ 10 лепта | | У|>е1)УЈе О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечио 3 драх:.ге, тромесечно 9 драхми. годитн.е .Ч(> драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ МРАЋАЈУ Стан уредиииггва: у.жца Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ КЈлепта

НАШИ ХЕРОЈИ Успех војводе Бабунскога Претри дана војводаЈован Бабунски са својим чстницима успео је да на Преспанском Јсзеру ноку потспи јсдан нспријатељски моторни чамац са јачом извидничком патролом и том јс приликом заробио два нсмачка официра, од којих јс јсдан начслник немачког оригаоног штаба. Усрдно честитамохрабромс војводи на овом иовом јуничком иодвигу.

ЈЕДАН КОНФЛИКТ Значајне појаве

Инме-ђу мемачке милитаристичке клике и политичких кругова појавио се опет конфликт према извештајима. који стижу преко Шнајцарске. ЈМефутим, суде1.И по многим околностима. а нарочито према последп.им изјавама ка нцсла ра Хертл и нга п|>ед великом комиеијом рајхетага, тај конфликт није акутног карактера, пити јеозбиљиијих намера. Ј ер. чиљеницама је утврфено, да је политика немачке владе потчињена во.ки и жељама главнога генералштаба. Бато је Форверц са пуним правом могао рећи. да су у Немачмој шефови у свакомсмислV речи Хин денбург и Лудендорф, преко којихкаЈзер спроводи сво ; е намере. Једна је ствар јасна. да је данас у Немачкој мо ; ћ милитај)иста всћа но икад. иосле дуге борбе, после 'аких унутрашњих трзавица, након жучне полемике и бурних ма ни феста циј а. немачки милитаристи су успели, да још јсдиом триумфују. Они су успели, да одрже своје за вој е вач ке п р и н ц и пе, и да немачкој влади опет наметну своју вољу. Кроз уста канцелара Хертлинга говорила >е доиста врховна команда. При оваком стању ствари изгледа чудно, да је могао избити нов конфликт између немачких милитариста и п о л ит и ч к и х к руго ва. Он је се ипак појавио, и сам тлј факат показује, да !е успех милитариста више формалног значаја, и да он није заснован на чврстом темељу, нити >е поткрепљен поуздањем нсмачког народа у могућност њсгова остварења. Напротив, народ је већ одавно изг} г био веру у могућност победе и показао је своју

жељу за миром врло честима н пфестаци ја ма и митинзима. Рајхстаг је јаком већином изгласао резолуцију о миру без анексија и одштета. Немачки социјалисти и данас воде живу кампању у истом с.мислу, ? 11 еза в исн и социј ал исти иду чак дотле, да прете и револуцијом. ГЈемачки политички кругови подложни су веома овоме јаком утицају, од кога се није могао сасвим осл ободи и ни сам граф Хертлинг, када је у извесним питањима био јако дво смислсн и нејасан. Милитаристи хо ће да увере немачки народ, како је победа на домаку, |1 зато траже офанзиву на западу и изискују новс и огромне жртве од народа. Међутим, извесни политички кругови нису оптимисти у погледу на развој те офанзиве, и предвњђајућц и свентуалност пораза. наваљују, да се по сваку цену започну преговори о општем миру. Ова разлика у схватању изазвала >е поглавито нов конфликт, који истовремено представља, како изгледа, гЈОСледњу фазу огорчене борбе, која се у Немачкој већ одавно води измефу милитариста и умеренијих политичких елемената. Посред ов нове борбе налази се кајзер, који, иако душо.м одан принцииима и тежњама милитаристичке класе, почиње изненада да се колеба и да чак нагиње тези, коју истичу политички кругови. Његово држање може послужити као мерило ситуације. Оно показује, да је немачка сумњаувоЈнички успех општа и коренита, и да напори милитариста представљају последњи покушај, да се одржи политика анексија и одштета.

ПОЛНТИЧКЕ ВЕСТИ

КРИТИКЕ ХЕРТЛИНГОВИХ ИЗЈАВА Захтеви некачких социјалиста

Цирих, 17. — »Нројц цај- I тунг « јавља да се иемачка Ломдон, 17. јаиуара. владаналази пред одлукама : д 0ПИСНИ к »Франкфуртер Цајтунга« у којс *е бити од наЈвеће & јавља Д;1 .,. с К;1 нцелар Хертлинг поважности ла потоњи ра< ■ (01Н) го “ ВО ј >ити „ Белппи. Многи немачки пу" за т Р°Ј ањ< ‘ рита. јблицисти писали су о правичним принципима Берн, 17. — Кнсз Билов ЈСавезника. препоручио је кајзеру да се »Форверц« тражи да се објасне три главна покаже попустљивији у пи- ; питан.а: 1. Право успоставл,ан,а независности Белгије: 2. Слобода народа да сами одрефују систем владавине и 3. Евакуација северних

тању мира Штокхолм,

17. — Гене-

рал Хофман, немачки де- ј француских области. То је програм за којим тежи радничка класа. Максимилжан Харден одобрава програм Савезника и напада Немачку услед њеног двосмисленог држања на преговорима у БрестЛитовску. Он усваја тачно гледиште Споразума о Алзас Лорену и додаје да се уговори морају држати у тајности.

легат у Брест-Литовску, изјавио 'је новинарима: Ако Руси не усвоје нсмачке услове. мира, немачка 1\е војска окупурати Рсиал. Лондон, 17. — П редседник италијанске владе, посепшо је г. Балфура. Тајмс /шше, ди су се ова дви државника разговарали о савсзничкој конференцији, која '1>с се вероватно систати идуће недељс. Цирих, П .— \\ар Нарло јс издао наредбу да се мора водиши рачуна о ж сљи радкика односно поболииања ситуиције у животним на мирницама. » Берн, //. — П/к'/)стпвници социјалчста у ријхсрпту изјивили су да принци/ш Лојда Џорџа :/ Нилсона могу иослужити кио основа за прсговорс о миру. Либерални посланик Денкср, изјавио је. да буржоазија схвата то иитање исто онако као и народ. Соцнјалисти су се изјаснили у корист права народа да располажу самч својом судбином. ***** тг 'тггшзехл. • ПРОВЛЕМ МИРА КоментарЦ амерачке Шгампе /Г=Г Т 2 . . Лондон, 17. јамувра Америчка шгамиа иетиче разлику измсћу говора Чернина и Хертлинга. Тајмс вели да је сувише безочна тежн.а Немачке да водипреговоре посебно, са сваким од савезника. »Ови вели . 1 ИС 1 — морају још енергичније, сада, наставити рат«. Њу-Јорк Трибин пише да одашиљање америчкихтрупа на западни фронт показује да Сједињене Државе не мисле прихватити ма какав предлог Немачке. Њу-Јорк Нарлд констатује да граф Хертлинг није хтео да изложи ратне циљеве. Политички кругови у Вашингтону веле о покушају графа Чернина за закључење сепаратног мира »ако Аустријажели мир, потребно је да учини званичап корак код Споразума.«

ЈЕДНО ЛРИЗКАЊЕ Вазел, 17. јануара Арбпјтер Цајтцнг истичс дп прсговори о миру у Брест-Литовску не показују никакво побољшање ситуације. РуЈси су послали иа кои|(ји рсици|у демократе, а ‘ централне си.те аристократс. Једни и други објашњавају на свој начпн право народа дз управ.цају сами своЈом судбином. У оваквим околностима споразум је тежаки иерспектива за успех преговора врло слаба. Ми морамо пред видети могућност прекида преговора и пастављања рата док се не постигне да услови мира буду диктирани или РусиЈи од стране аристократије, или Немачкој и Аустрији од стра не демо к ра тиј е.

РУСИ И ЈЕРМЕНСКА За еамоОпрОДељењб Јер мена

Рим, 17. јануара. Агенција Стсфани јавља: Савет комесара објавио је следсћу прокламацију: »Савег комесара руског народа досгавља јерменском народу, да ће влада сел,ака и радника потпомагати право јерменског норода из Русије и Турске, да сам располаже својом судбином. Савет комесара изјављује, да .је остварење овог права могуКе, ако се постигну, апсолутан потребне за слободо.м референдум јерменског народа, еледеће претходне гарантије: 1. Да се одмах повуку трупе са границе Јерменске у Турској и да се организује јерменска милиција која "ће обезбедити слободу јерменеког становништва; 2. Д,ч се врате у отаџбину сви емигранти јерменски који живе у разним државама; 3. Да се дозволн повратак свима Јсрменима, које су турске власти. у току рата. депортирале у унуграшњост Турске; Саветкомесара изг.еЉе исти услов у преговорима о миру са Турцимп; \. Да се образује у Јерменској привремена влада изабрапа према демократским принципима: 5. Комесар за спол,не пословс на Кавказу, Стеван Надулитан мора помоћи јерменски народ у осгварењу прве и друге гачке и у организовању мешовите комисије, која ће поставити граннце.

НАШИ НА КОРЗИЦИ - Из једног приватног писма —

Ајачио, деце.чбра Овде смо пре петнаестданаимали изложбу женских радова, које су наше женскиње израдиле у овдашњој енглеској радионици. Осим израфених предмета показивало је се и како се која ствар ради,

нарочито тканине, разне нрсте платна, ћи.жмови, ручне торбе и друго. Продавачице сј' биле у српском народном оделу. Цео један спрат елегантног »Рринд Хотела« био је украшсн предметима, које су вредне руке наших жена и девојака израдиле. Једне су преле вуну на српским преслицама; друге су сновале и уводиле платно па правим српским разбојима, које су у овдашњој енглеској радионици израдили српски занатлије; а треће су ткале. Французи и Францускиње са највећим чуђењсм посматрали су све то, јер они ие могу да појче, да српска жена може и уме да изради оне ствари, којс се код н,их раде еамо у фабрикама. Продато је за 20Ш франака изра'ђених предмета, махом ситница, јер веће ствари и од веће вредности Енглескиње чу»ају за изложбу, која ће се доцније ириредити у Лондону. Од суме добајене за продате израћгшпе, управница енглеске радионице дала је Ј00 фртнакч »Дпу штву за помо), интернираним и заробљеним Србима«. Данас ово нашедруштво прирефује концераг у српској колонији у Бокоњану; јер гамо има неколико Француза, чланова утемељача са улогом од 2(Н) франака, А уочи наше Нове Године биће и овде концерат. Ових дана дошао је један свештеник, Србин из Америке. Он води једну партију добровољаца за солунски фронт. Прошле недеље држао је у овдашњој српској цркви величанствен говор о васкрсу који чека васколико Српство, Своју беседу занршио је громким речима: »Срби могу бити гробови, али никада робови!« Држао је говоре и у другим српским колонијама. Прекјуче је отпутовао за Бастију, где такофе има Срба Д.

АУСТРИЈА И НЕМАЧКА Социјалисти против пангерманиста Лондон, 17. јануара Дописник Манчестер' Гардиана у Амстердаму телеграфише: Накнадне весги показују, да су штрајкови од последње недеље у Чешкој, Будим-Пешти и Доњој Аустрији имали веома озбиљан карактер. Њихови главни узроци нису економски, већ политички. Огроман је јаз измећу политике аустријске дииломатије и схватања радника. Док су у Немачкбј пангерманисти задобили победу свуда, у Аустрији су осуфени од радничке класе. Немци не могу више са Аустријом поступати као са оруфем. Аустро-угарска демократија се већ одупире. Франкфуртер Цајтунг јавл.а: Последња седница велике комисше рајхсгага показала је јасно да присталице програма анексија чине мањину у рајхсгагу. Коментари немачке штампе показују, да су озбиљне днференције измефу немачких политичких странака,