Velika Srbija

БРОЈ 638.

ГОЛУН, ПЕТАК 10. ЈАНУАР 1018. ГОДИНЕ —- -• —1.--- -та=..-

ГОД. 3.

ИВСРБИЈА Ш 6ННИ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИВЛАЛИ ОВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ЛрЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мессчио 3 дцахме, тромесечпо 9 драчми. годиши.е 36 драх-ми. РУКОПИСИ СЕ ПЕ НРАЋДЈУ Стан уредништва: утица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

I I

У ј >е'Б \'ј е 0 Д Б О Р

I I

БРОЈ 10 лепта

ОЕРНУТА КГРА Максималисти на делу \

У току досадашњег ратовања Немачка је се као једним од главних средстава служила и Својом познатом и фамозном пропагандом. Она је разаслала своје агенте по це.том свету у ци.ву стварања интрига и изазивања пацифистичких покрста. Кроз три годин.е вофена је разграната подземна пкција, док наЈзад није потпуно откривена, разголићена и пресечена у корену. Немачка влада је у томе погледу сасвим промашила свој циљ, и уместо каквих резултата, она је п]>оширила коло сво 1 их, непријатеља, повсћала мржњу и прсзрењс света према себи и појачала енергију својих многобројних противника у борби против германизма. Може сс дцклс данас рећи, да су резултати немачке пропага лде били негативни. Махинације немачких агената откривене су благовремено и осујгћетс. Оне су добилс једин I могу ћ одгово]), који је врло лепо формулисан од стране Савезничких државника. Савезникеније могла поколебати ова интригантска кампања Немачке, већ их је напротив ободрила на одлучнијуакцију,поред осталога и тимс, што је баш она најбоље и најпотпуније показала* колика је и каква је германска опасност по човечапство. Мећутим десило се и нешто друго, што је за Немце много гбре од пеуспеха њихове п|)опагандс. Немачки вла-

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ Г. Илија Јалековић има (2) карте од сестре Нате из Крагујевца — у овом уредништву. - Код т. Милуна Сави'Ка обвезника трупне коморе п. бј). 56 имају карте из села Лучипс, срез Ражањски: 1. Светолик Симоиовић од снахе Ружице и 2. Димитрије Милојковић од мајке Стамене. Милорад Обрадовић од брата Радомира из Неменикућа, срез Космајски код Јоеифа Ђорћевића арт. наредника (шумара) в. п. бр. 414. — Милутин Живковић, молер из Београда од Десанке Живковић из Сикирице — код г. Владимира

дајући кругови били су направили скроз погрешан рачун са Русијом. Сматрајући је као из основа порсмећсну, они су преко својих агената погпомогли победу максималисти.чког покрета, у нади да 'ће ови, чим дофу на власт, закључити с њима мир и склонити и Савезннке на то. Максималисти су истина триумфовали, али 'се нсмачка очекивања нису испунила. Преговори су додуше започети и тра>у скоро два мссеца, не доносећи никаквих резултата. Шта вишс, како по свему изгледа, Нсмци су постали прсдмет једне опасне, и донекле комичне и пзс, у којој сс Лењин, Троцки и њихови приврженици титрају са централним силама. Може се констатоваги, да макеималистима није био једини цил,, да закључе мир и одрже се на влости, већ и да своје превратне идеје пренесу на суседне им земље, а у п])воме реду на централне земље. И они су се далн на посао. На многобројне начине отпочелису пропаганду на источноме фронту мефу аустријским и немачким трупама. За централне силе појавила се велика и нова. опасност и оне су предузеле одмаХ про тивмере. Колика ; с ова озбиљна опасност види сс најбоље из претњи и држања неМачког генерала Хермана у Б])естЛитовску, као и из мера, предузетих од немачке комаиде. Али, све то ни јс много по.могло. Максима-

Милића, 2 завојишге, ». п. бр. 801. — Никодин Петровић има карту од породице из Јовања Ваљевског — код г. Владана Милића, поднаредника, 2'завојиште, п. бр. 801. — Код г. Аце Којадиновића, поручника, 1. бат. послед. одбр. етараце, п. Воден импју карте из Србије: 1. Риста Станковнћ, сарач од сестре Санде. 2. Милутин Французовић од жене Кате. ,

САОПШТЕЊА — Из поробљене нам отаџбине стиже нам тужна вест да -'је Нашдобри и непрежлљени огац, брат, стриц идеда Василије Радовановик

листичке идсје продр ле су ипак преко затворених граница и почеле су се пробијати у Аустро-Угарску и Немачку. То потврћују не само по}^зданс вести из Швајцарске, веФ и врло јак пацифистички покрет у централним земљама, штрајкови огромн их размрра, крвави нероди, жучна политичка борба ијако негодовање маса. Оно, што су Немци хтсли изазвати код својих противника дешавасе данаскодњих. Централне силе би је данас, њихово властито оруж.је. Изгледа, да је у то умешано само Провифење. Ко зна, да им те властите интриге и замке, окренуте сада против њих самих, нс■ће врло брзо до ћи главе. ПОАИТКЧКЕ ВЕСТИ Атана, 16, — Радничкиј

мекјЈ \абсб{Јргов<\цн и Хохснцчлсјпш. [\с1>:шна<и <)«ој> чции одгооорним лично Карла за догакаје који су сс а били посждњих исдеља.

У АУСТРИЈИ Покрет против Немачке Цирих, 19. јануара У Аустрији још траје врло озбил.на политичка криза. С о циј а л истичк а јстранва доминира целом земљом. Арбајтер ЦајпиЈнг стално напада пангерманисте. Лист пише: Ако пан.германисти и да.ве воде прву реч у Немачкој, Аустрија ће тражити да преговара у Брест-Литовску о сепаратном миру, који ће бити заснован на принципу без анексија и отштета. Ако пангерманисте наставе своју аиексионистичку политику, Немач1 ка ће се јако кајати. 1 а .Јисч завршава гиме, да да Ке Аустриј.ч бити при,„ . . зоЈкша да прекиие савез одоор ч Атини примио нч • , ■ , 1 са Немачком и закл.учи сеод г. Хсндерсона тс.лс.гпт >лпчратан мјш сн ( поразумом. Сазпаје се с друге страие, да је Чернин дуго разговарао са царем Карлом, пре свога одласкау БрестЛитовск. ски Шзт .шрчсткс на кон ференцији радника спијусавезничких народа која кс одредити ратне циљеве социјалиста Споразума. Цирих, 19. — Државни подсекретир фон Б\јш изјавио је у Рајхстагу: »Ја сам овлашкен да изјавим, у име канцелара , да није извршена никаква промена у инструкцијама које је примио фон Килман односно преговора у Брест-Литовску, Ова изјава мора да демантује све веста које владају код јавног мишљења и код итгампе. Берн, 19. — Максималисти су наименовали засвога представника у Б ерлину КарНиНЧпа. АтИна, 19. — Из Ци/)иха саотцтавају: Односи су измску Б счи и Берлина нрло ркави. Потвркено је да постоји непри\атељство из-

бе измефу полиције и жена. У Малаги жене су разлупале прозоре богаташа. По наредби полиције затворени еуспи јавни локали. Штампа гражи да влада' предузме потребне мере како би се ово стање привело крају. Ха ва со ва А ге н циј а ј а вља дасу триратнешпапске лађе добилепарсдбу да буду готове за одлазак у Барселону где се нереди настављају.

ПОКРЕТ РАДНИКА Борба против пангерманиста , Лондон, 19. јануара Дописник МанчестарГвардиана у Амстердаму телеграфише; Немачка цеизура није успела да еакрије озбиљност штрај кач ког покрета у Немачкој, кг, у Аустро-Угарској. !)!трајк је отпочео у Немачкој због мира. То је прва.манифе-

стација жеље немачкот народа од почегка рата за једним демократским миром Обсервер иртиче да се микроби руСких максималистичких идеја све више шире у Немачкој и АустроУгарској, где су се социјалистичке масе почеле будити. Организовани су келики митинзи у многи.м немачким градовима противу пангерманистичких изјава канцелара Херт.шнга. Непобитан је факат да држање Аустро-Угарске јако узне.мирава немачке управљаче. У Берлину влада велика бојазан, да се немачки радници не споразумеју са својим друговима из Аустро Угарске за извршење заједничког програма. Дејли Њус пише: Тсжње пангерманиста да гачем управљају целим светомнаилнзе на огроман отпор у уну грашЊости Немачке. Ријхстаг, штампа и маса одупиру се извршењу њихових тежњи.

СМТУАЦИЈА У ШПАНИЈИ Нереди услед скупоће

Мадрид, 19. јануара. Нереди, проузроковани скупоћом животних намирница, узимају узнемираваЈуће размере. Телеграми из Сантаде])а, Валенсе и Барселоне јављају о великим манифестацијама које су организовале искљумиВо жене. Ситуација је Најкритичнија у Барселони. Полиција је била немоћна да разјури мани(Ј)естанте. У Сантадеру водиле су се бор

СТАЊЕ У НЕМАЧКОЈ Штрајкови узимају велике размере Цирих, 19. јануара. Дипломата једне неутралне државе, који је приспео прекјуче из Минхена, изјавио је Једном новннару следеће: Стање је у Немачкој сасвим озбиљно. Никада цод централних сила није била тћко критична ситуација. У Берлину објављен општи штрајк распростире се нагло. 1’адници шлеских рудника, типографски радници уЛајпцигу, као и они из свију великих берлинских фабрика за производњу муниције престали су радити. Стругаре у Солингену, у којима ради више од 40.000 радника,фабрике уДармштату, у Франкфурту, значајни и огромни рудници у рајнској области затворени су од пре три дана. Организују сс манифестације по свима великим индустријским центрима. У Дармштату 20.000 радника ишло је улицама тражећи мир бе» анексија. Трупе еу одбиле да пуцају на манифестанте. Власти су немоћне да одолс покрету и да спрече његово ширење. У току 15., 16. и 17. јануара ухапшено је више стотина манифестаната. Било је крвавих. сукоба из.чефу

трговац и бив. народни посланикиз Раче крагујевачке, испустио своју добру душу 6 дец. 1917. год. у својој кући, одвојен од своја четири сина, као стар остав у поробљену му отаџбину, не дочекав да је види ослобофену и увеличану, недочекав да види остворен цил, свога политичкограда, коме је он сав свој живот био посветио. Ожалошћени: синови, Витомир (остаоу Србији) Чеда, Божа, Пера (војници на Солунском фроту) и Илија (у Женевиф снаха: Викторија, Викторија, и Живана, ћерка Наталија, братЈеврем, сестра Наста, унучићи, синовци и остале многобројна фамилија.

— Јеромонаха Јосифа Цвијовића, професора Богословије, моле Јеврем Игумановић и Љуба Алексић, да им се јави на адресу Болничарска чета, пошта 216. — Велимир Перишић, учитељ из Пожаревца, бив. благајник, да се јави Владимиру 3. Протићу, свештенику пионер. полубатаљона, пошта 216. — Жџван Л. Љубинковић, полицијски писар и Илија Д. Малетић, артиљ. поднаредник да се јаве артиљ. п.поручнику Остоји А. Роландићу, на адресу 1. брд. дивиз. п. бр. 801.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Здравко Јовић, 1—1, послед. одбр. пошта 999, пита Стојапа Антића бојаџију из Врање за своју породицу. Коста Стојановић,!—I, послед. одбр. пошта 999, пита Ранђела Маринковића, из Грделице, за своју породицу из селаБојишика. Живота Костић, телефонисш, пошта 40, јаввља суду општине Гор. Бањанске да су живи и здрави: он, Василије, Миодраг, Милић, Драгић, Душан, Вилотије, Драгољуб, Љубиша, Милутин, Владисав, Станисав, Драгољуб, Добривоје и Рајко Деспотовићи, Драгољуб Живковић, Аврам

Владисав, Миодраг Милошевић, Вожо, Бошко, Велимир и Драгомир Драшкићи, Илија Весковић, Светолик Солујић, Светислав Бонсовић и Божа Живаповић, Борисав Петровић, Драгиша Савић, Првислав Ђуровић, Деспош Топаловић, Милорад Жижовић и Браћа Симићи. Моле за одговор о својима. — Крста Н. Крстић, каплар, 1—2, пошта 52 извештава своје у селу Врдици, срез и округ тимочки, да је са брагом Ђорћем живо и здраво и моли за штб скорији одговор. — Илија В. Аџи Бабић, пошта 333. шеф станице извештава у Нишу Милеву Аџи Бабовићку, Вистићева