Velika Srbija

ГОД. 3.

Г-.Г-Т-7ПЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мссечио 3 драхмс, тромссечно 9 драхми, годиилое ЗОдрахми. РУКОИИСП СЕ ПЕ ВНАЋАЈУ

СН 6КНИБЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта ј | Урс^ује 0 Д Б 0 Р

(лан уредништва: удица Крал>а Петра бр. 70.

БРОЈ 10 леп га

У БРЕСТ-ЛИТЗВСКУ Једна вратоломна игра|

После извесне паузе, преговори у Брест-Литовеку опет су настављени. Делегати су се опет састали и измењали су мисли. Ади, може се одмах констатовати, да су већ прве седниде показале врло велика размимоилажења у погледима. Немачки изаслаииди поднели су нове захтеве, далеко дрскије но што су били ранији. Овизахтевистоје у непосредној вези са последњим канцеларовим изјавама пред комисијом рајхстага и објашњавају сс само као последицаогорчене пан германске ка.мпање, во•ђсне у последње време. Овде је интересантно забележити, да је фигура графа Чернина. која је у доеадашњем периоду преговора у БрестЛитовску инријалау првоме реду, отишла овога пута у з-асеиу к. Чак је и улога немачког министра спољних послова (|)011 Килмана добила мнрго мањи значај. Генерал Хофман, као представник немачке врховне команде, узео је прву рсч и отпочео је говорити као представник не војне групе пећ целог немачког иарода. Последњи догафаји у Немачкој, изгледа да нису много утицали иа промену политике бсрЛинске владе. Јер, ако све остало оставимо на Страну, дово.ђно је само узети у обзир нове неМачке услове у БреетЛитовску, и доби+.е се несумњиво уверењс, да се Немачка није ни за т рс нута к о д рс кл а с вој и х завојевачких гежњи. Лондонски Дсјли Тслеграф констатовао је у. једној прилици врло умесно, да Брест-Лптовск може послужити као одличан »информациони биро«. Преко њега ее могу еазнати немачки ци.неви и немачко расположење. који се најбоље манифестују у питању руских п о гра н и ч н их п о к рај и на. Није споредно, ни посебно питање, како је то изнео граф Хертлинг проблем Пољске, илирешење питањаЛит ваније, КурландиЈе и Естоније. Ако се жели сталан и сигуран светски мир, и ова се питања морај.у као врло важна у првом реду ко-

начно решити. Међутим, Немци су претпоставили, да једним новим блефом покушају обманути свет. Упркос својо! врло пробл е матич но 1 у нутра шњој ситуацији, они се испол.аваЈу као »победиоци« и траже за себе извесна права, која би -и.ч ујемчила бар релативНу лсгемонију у Европи. Понашање у Брест-Л итовс ку до ка зу (с то шпбоље. Изгледа, да су Руси добро лрозрели немачке маневре. То се види из одговора Троцкога на нове немачке претенсије. Једна ствар изгледа данас сигурна, да до засебног мира измефу Русије и Немачке не може доћи. Провала је постала сувише велика, да би се могла лако попунити. С обзиром на догађаје у Бј)ест : Литовску,може ее констатовати, да Немачка још увек не гаји искрене жел.е за закључење мира. То је Споразум прозрео врло добро, и истичући своје ратне циљеве, он је јасно показао, на којој ;:трани лежи кривица за настављањеовогстра шног крвопролића. Једна је чињеница јасна и проста. Ако Немачка не попусти и не схвати сву опбиљностсвога полож*аја, рат има да се настави са свом жестииом и енергијом. Савезници су Довољно јасно и убедљиво манифестовали своју вољу, да истрају до потпуне победе, и на путу Ка овој ми се нгћемо зауставити. Надмоћност и удружени напори Савезника могу се сматрати као сигурна залога будуће победе.

П0Ј1ИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон, Ћ. — »Тајмс« сазнаједа је конференција // Паризу претресала савезничке ратне цаљеве, а нарочпто ратне циљеве Италије. Претресано је такође ннтање о наимсновшву једног генералисима за све фронтове. Атина, 24. — /'. Подцтис, министар спољних послова, вратио се са Крфа у Атину. Атнна, %. — Објављен је дектрет о наименовању генерала Данглиса за главногкоманданта грчкевојске. Рио де Шанеиро, М .П реко холандског послан-

ства Исмачка је упутила бразилијанској влади јак протест противу француско бразилијанског споразума о искорииАавању немачких лађа. Министар агољних послова Бразилије одговорио је на протест врло , енергично. Лондон, М. — Енглески. премије.р Лојд Џорџ, одговорике у Доњем Дому на говоре Хертлинга и Че.рнина. Милано, М. — Дописник• » Секола« у Солуну послао је листу следеђу изјаву генерала 1 'ијоме-.Стање трупа н'а македонском фронту је изврсно нарочито сади када грчке трупе појачавају фронт. Ако непријитељ предузме офанзиву, ми ћема га енергично дочекити«.

ПОСЛЕДЊА НАДА Мишљење немачкогдри тичара Лондоц, 21. јаиулра. Капетаи Персиус, немачки критичар. отворено признаје у часопису Прогшш’ Јарии гер да је сумаренски рат

Поглед на конФеренцију Париз, 24. јануара Хавасова агенција објав■чт : Па конференцији у Берсо.цј претресени су и расветл.сни новембарски разговори, држани у Рапалу. Све одлуке су донуњене и у ч и њ е н е практичнијим. После дубоке дискусије о будукој иолитици и мерама з а њено спровођелвс утвркен је потпун споразум између шефова влада ивојних. Сви чланови конфе-

последња нада Немачке. Измефу осталога истиче: »Ми не можемо приморати Енглеску на ^акључење мира једино вршењем јаког притиска на пловидбу и додаје да отпада питање да се Енглеска може уморити глађу јер је у вишс маховазванично објавл.ено »да се не идена то да се Ннглеска умори глафу«. Он. исгиче да је овдеу пи гању смањивање непријатсл.ске пловидбетако да Споразум не буде устању да настави борбу с надом у погпун успех«. Персиус излаже да је 1914. године светска тонажа износила 49 милиона тона и цени да је садашња тонажа пала на 42 милиона од које је највећи део на расположењу савезника. Немачки критичар закључујс: »Дужност је сумарена да сведу непријатељску пловидбу на такав етупањ који г ће непријатељаприморати да се покажс вол.ан за закључење мира«.

ренције показпли су се врло мирни и спокојни. Једнодушност у свему била је 1 општа, не само у ногледу мера исредстава већ и изгледа. Коалиција еавести и воље бори се за одбрану народа против најбруталније тежње за светском превлашку. Белики војници наших демократ ија забележике своје место у историји сјајно својим несравњивим врлинама. Цивилно становништво у страшним свакоднсвним искушењима умело је доказати снагу и одваж ност. Наше војске боре се

за моралну победу, која ке бшпи славна ослободитсљка свста. КЕРЕНСКИ Апел бившег шеФа Бери, 24. јаиуара. Керенски, за кога се било прочуло да је убијен, поћлвио се опет са једним новим апелом руском народу. У апелу се вели: »Погледајте — зар не видите да су лењинисти злоупотребили власт, понизили и обманули цео руски народ? Обећали су вам частанмир за три дана, а данас просе ма какав било. Прените се и покажите сви да нисте п р од а л и с в о ј у ч а с т. Сетите се, да сге гра-ђани, не издајите отаџбину и слободу. Спасите револуцију, за коју се Русија борила преко 8 месеца. Промислите ее, издајници, и вратите се на прави пут службе отаџбини и револуцији. Овај апел Дшућу 1 ем вам »а, Керенски, кога су лењинисти прогласили контрареволуционаром и присталицом Корнилова. Прените се, Јер ће ипак бити доцкан и ви ћете севратитипод ропски јарам«.

ОБНАВЉАЊЕ ОТАЦБНИЕ Одржање становништва У кратко смо упозна.ш читаоце са стањем домова наших граћана на ослобоЈ.еном делу Наше отаџбине и радовима на обнављању поруШених и оштећених кућа за време борби у округу битољском, Није само у томе пустош која је остала иза Бугара у тим нашим крајеви.ма. Доцније ћемо изнети јаснију и потпунију сликуцелокупнога затеченог стања после бугарске управе у овим крајевима, а сада желимо да упознамо наше читаоце о стању загеченом у погледу на исхрану становништва у овом малом делу наше отаџбине ослобоћене од непријател.а. Без икаквих обзира, без осећања дужности према мећународном праву а још мање човечносги, непријатељ је за' време своје окупације одузео нашем становништву у тим, крајевима све што је имало за исхрану Тога становнишгва. При повлачењу непријатељ је одузео све што је могео понети, а што није могао понеги он је уништио, држећи се свога начела »циљ оправдава средства«.

Непријатељ је радећи гако, а знајући да ми и наши савезници не можемо оставити наше становништво да умире од глади, намерно ишао на то да нас и наше савезнике позабави пигањем о исхрани и одржању нашег становништва, које је тако обилато унесрећено за време бугарске управе да ни првога дана после машег наступања у ослобоћену територију то становништво није имало ни залогаја хлеба ни ма какве хране. Али непријатељи наши стално заборављају да је за обезбећење нашега становништва довољна гаранција друштво у коме се налазимо да су средства наших савезника неисцрпна и увек довољна да подмире све потребе и да стигну у све крајевецелога простран- > сгва акције наших савезника. Одмах су организоване нарочите установе и одре•ћени нарочити органи, изнаћена средства и предузето све што је требало да се иашем становмиштву олакша беда и да се осигура првенствено са исхраном. У томе се успело тако да је наше становништво одмах снабдавено са најнужнијим потребама а нарочито са хлебом чим се од непријател.а ослободило, тако да ни дана по нашем уласку у ге крајеве није трпело оскудицу у хлебу. Тај јепосао органи-зован и изведен тако да је целокупно наше становништво, па и оно које се морало евакуисати из порушених кућа или из села у ватреној зони и које се морало збоГ тога, као и због тога што су борбе воћене р у насел.еним местима, у којима се непријатељ био утврдио, у прво време прил и ч н о расгу р ити, и па к п р и х ваћено од органа наших установа у хуманих установа наших Савезника, нахрањено, па и оденуто. Број тих невол.них тада је био управо толики колико и број нашег становништва тамо затеченог. Целокупно, дакле, наше становништво било је • у потпуној оскудици и целокупно то сгановнишгво прихваћено је и нахрањено па и са осталим потребама снабдевено. Упоредо са непосредном бригом око исхране становнишгва предузете су и друге нужне и корисие мезе како за исхрану становништва тако и регулисане послова у питању исхране. Шта је у том погледу до сада ураћено и шта је припремл.гпо за да-

ДОГАПЈ И У НЕ МАЧКОЈ Цирих, 24. 0 немачким штрајковима стижу опет непотпуне и ретке иести. Народјејако огорчен због хапшења соцшалиетичког иође Дитмана, и због изговора канцеларова, да он није надлежан за ослобођење овога, већ само врховна команда. УвераваЈу, да иије никакав споразум постигнуг из.мефу владе и радничких шефова, и напори владе да учнни крај штрајковима остали су узалудни. Због овакве ситуације говори се о оставци графа Хертдинга, који 1е, изгледа, намеран да уступи место другоме. Берн, 21. Према Дајпцтер Тагеблату, Посламнци немачке социјалдемократске странке држали су скуп, упркос забрани вЛаде. Послс дуге ДНскусије, они су одлучили да изразе канЦелару своје неповерење према начииу, На који немачка клада води прсгокорс у Б ресг-Л и товс ку. Берн, 24. У Нирнбергу су били нереди озбил.пих размера. Пре него што је врховна команда предузела мере, радиици су опљачкали радње са намирницама и злостављали опе, који су им се хтели успротивити. Полиција чува радничке центре у овој вароши. Јавни скупози су забрањени.

У В Е Р С А Љ У