Velika Srbija

БРО.Т 646. СОЛУН, СУБОТА 27. ЈАНУАР 1618. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСГИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНК

111'КТПЛЛТД ПЗНОС/1: Мсссшо .'I дрпхм!*. тромееечио Ч драх.N. 11 , 10 ДИ. 1 Ш. 1 * .'>6 дрнхми. 1'УКОМИ( II СК НК И1'ЛТ.Л1У

('таи уредиишгеа: удици Крпд.и Г1етра. 6р. 70.

БРОЈ 10 лспта

Урсђујс (1/1, Б О I’"

БРОЈ 10 лепта

ТУРЦИ У БРЕСТ-ЛИТОБСКУ Поглед на прилике у Турској

Мсђу делегатима, који п редста нљају н с п р и ј атсл>ске немље на конфсренцији уБрест-Литонскд налазе се и турски изасланици. Иако њихова улога није од пресудног значаја по развој прегоиора, она ипак са многих раи лога заслужује извесно коментарисан.с. Још прр.их дана преговора пало је у очи безобзирно и донекле надмено држање п редста вн и ка отом а нс ке империје. Они су. одмах прсма Русима заузсли сгав победиоца, ито много више и дрскије него и сами Иемци. Талат паша, који је шеф турског изасланства изјавио је дописнику Фосшие Цајтунга, да ТурекК неТс ни за длаку одусгати од евојих захтева и да )е њен први услов потлун ин сгригет отоманског царства. Кад се узме у обзир општа ситуација '1'урске, овакво држање њених представника изазива доиста смех. Јер, може сс са пуним правом констатовати, да ншедна од ненријатељских земал,а нијс V нсзгоднијем и очајнијсм положају од Турске. Скорашњи успеси британских трупа у Палестини довели судржаву Мехмеда Петог у безизлазан положај. Тешке економске прилике, потпуно упропаш+.ене финансије, огромне ратне жртве све је то учинило, да Турека западне у врло компликовану и мучну ситуацнју. То је најбоље Манифестовано извесним Појавама, о којима. је до сад било говора у врло много прилика. Турском становништву рат је додијао у толикој мери, да је се онопочело отворено бунити н протествовати. У Цариграду, као и у другим већим местима турске империје бурни митинзи су свакодневне појаве. Турци су нарочито кивни на Немце, на које сваљују кривицу за све своје нсда-ћс.Утврфено једакле непобитним чињеницама да је ситуација у Турској врло критична. Притисак, који Енглези врше својим групама у Палестини и Месопотамији угрозио је битно егзистенцију Турске. НиЈедно војиште није толико угрожено зп наше

нспријатсл.е као азијски фронт. И кад се турски делегати усуђују, да са извесиом иадменошћу и »победничким« патосом говоре у Брсст-Литовс.ку, они доиста морају изазвати смех код свпх паметних људи.

П01ИТИЧКЕ В Кариз, 27. — Румупски Јшст » Руманп «, који је почео изла.<чти у Г1 пЈииу пише о Лустро-Усарасо): II е тргба .тборапштш да је Аусшро-Угарска изазнила ооај сшрпшаи раш на Истоку. Она јс директан узрок опог крвопролн1\а. 1 {он( 1 ‘.Н 1 кт са Србајим је и.кшо због опрааданих нациошиних загтевп храброг српског народа. Лондон, 27. Мчнистар финанспји , Боиар Ло , изјааио је, да је еа с снцчка конференција у Нерсаљу претресала нлан о војнпм оиерацчјама у години. <>и је так&ђе рс као ‘да је власт рптног савепиг нроширена а дч су неиетините вести о наимспованјЦ генерилисима свију сакезничких арлија. Рим, V/, — П олишички кругоси сматрају да је'неиздежна ,шкл,учсњс нонаг савезничког сиоразума ради пиваран.а јодинства поморских снага Савезника.

ЕНГЛЕСКА И РАТ Говор лорда Карсона Лондон, 27 | иуа Лорд Карсон, у једном гопору. у Кардиву, рекао је да владу критикују што води војне операције на многим фроитовима. »Али — рекао је он — шта би било да седругчије ради? 5 Солуну, нашс су снаге омогућиле српској иојсци да се организује и спрениле Нсмце да окупиргпу Солуни Грч 1 .у.У Пталији, зајсдно са ( авсзницима, нзбсгли смо опасност која јс прсгила линији пп Пиави«. Говорећи о идућем нападу, који непријат.ељ објављује, на западном фронту, г. Карсон је рекао: »Предузмимо све потребне мсре, прибавимо, вишс. него довољно. муницше, и имајмо потпуно поверење у наше армије. Што се тиче мира, ми га сви желимо. Али га не можемо закључити у овом моменту јер непријатељ неће да поднесе усвоЈиве услове који ће горантовати нашу безбедност. Ми пе можемо поднети да

Немцп задјгжо Апвсрс. Холандија и Скандип шске државе нале би П"Д нсмачки утицај. Француска би била истееудбине ако останс у својим старим границама. Под таквим околностимаПемачка би имала на Гпропу и иа пашу земл.у такав }‘тиц.|ј да га се ми не би могли отрссти. Узајамма ч‘ дужност свију Сансзника да ссза^едничкн одупи)>\ таквој непријатс.вско’ намери«. У АУСТРИЈИ Бурне дискуснје у пар’:аменту Ба.им, 11. ј; 1 кун|.а * У сноме 1 он 1 .| 1 \' у па|)ламсат\ Г;|јдле|> јс илјаано да је др.кнвн у опмснспти. Може се мислити о нли.чи сие што се хоке нли аико ме може 110 |)е|.и ф;|г;и да ома \'пшребл.ас.а сиа срсдствп да :«•) шжп сне нерпс ел<-менте дммасш.је у држани Послс иајниа 'I • ! скуеија. Посламицн мемачке Чешке, Моранске, Шлезије ирочптали СЈ ир 10 теет прол иву чешких тежм.и и тражили с гиарање мсзавмене нсмачке Чеии.е. Г! )сланмци Моранске захгенали су потиуну аутономију пемачкс, Моровске. Чешкн и Јусосло нснсеи иослатти снергично су критиковали преговоре. у Брест Литовску пребацу|ући 1 шрочнто делсгатима да нису води.јИ рачуна о принципу права народа ослободном еа моопредел.ииаи.у. Пољак Гламбииски осудио је држан.е генерала Хнфмана у.Брест Лмтопску н изјанио је да се европски мир мсгке обезбедити када се задовоље захтеви Полака.

Поводом руспо - иемачких преговора

Пелроград, '11. јапуара. Комосвр зп спољнс пословс објавио слсдсћидокуметп : Народи I Јсмочкс, Аусгрије п Ма'ђарске изневерени еу. Игра, коју су владс централних држава водиле п))ема својим народима, са свим је иевероватна. Анексионисги су довољно моћни да потчине својој иофп дипломате из ХертлМнгове и Килманове школе. Али владе, које испуњавају анексионистичку вољу, пе смеју више објављивати народима свој програм. Фон Килман Је изјавио да цснтралне силе не могу евакуиеати заузете територије пре закључења општег мира. Из овога је цео свет, а најпре немачки народ,извукао закљу-

чак, Д 1 'ће централне силе чим се закључи мир, прислати на евакуакцију Пољске. Литванијс, Курландије, Риге и острва. У ствари ниЈе тако. Аустријска и нсмачка делегација, одусгале суда даду ма какву гаранцију односно епакуације заузетих тс))иторија. Ово је .констатовано врло јасно у Брес г-Лиговску ипознато целом свету ссм народима Немачке и АустроУгарске. Пемачка влада нссме да саопшти своме иароду поднете захтеве Русији у Брест-Литовску. Пемачки и аустро-угарскп пароди су обманути од својих влада на очиглсд целог света.«

НЕМАЧКИ ЦШВИ Један мзморандум макеималиста Петроград, 27. јанупра Прекид прегоиора измећу максималиста и Нсмаца изгледа са сг.им вероватан, судсћи по агресивцом и уг.редљивом тону немачке штампе према Тј)оцком и по меморандуму који је шеф максималиста, при повратку у Петроград, објавио о резултату прстовора. ОваЈ извештај констату»е да су преговори јавио открили циљеве немачко! империјализма о задржавању готово свијуза 1 узетих територија. Немци се дакле исмејавају када говоре о слободном оп))едељивању народа. Меморандум оптужује Немце због капиталистичких тежн.и. »Под притиском народа иели се у меморандуму — Рајхстаг се је изјаенио у корист мира бсз анекснја који је влада у својила. Фон Килман. опумомоћсн да води прсговори у том смислу, постарао се на против, да да а 11 е кси ј а м а дем о кратс к и изглед. Фон Килман сс надао да ће га руски делегати, не. примећујући контрадикције између изнетнх прмнципа у Рајхстагу и анексиоиистичког апетита немачких власти, потпомофи да прикрије од заинтересованих народа, стварну важност програма нсмачког мира. Руска делегација објавиће целом свету немачке тежње. Анексионизам капиталиста је сада откривен. Не може се ништа очекивати од ирегопора«.

ОБНАВЉАЊЕ СТДЏБИНЕ Просветни послови Доиста дивно је сваКена та ствар и код Господина Министра Просвете и код Господина Министра Унутрашњих Дела као центра целокупме државне Управе и сарадника на свима гранн.ма народног живота и д)>жавне управе. Жеља за школовањем та* ко је се јако осетнла код деце у ослобођеном делу нап)е отацбине, да су деца сама ве|, ночела у неким местима дм живе ћачким животом и бс.з школе скупљајуКи се бар да се заједиички играју ту где би требнла да им буде школа. Господин Министар Просвете одмах је предузео све што треба да се обнови настана у ослобофеном дслу отаџбине, и у туче се успело веК толико да еада бнр свако друго, веће, село има школу и учите.ља. Деца врло радо посеКују школу и добро уче. Учител.и су вредни и жељн и рада у евојој струци после толиког застоја, да ће НСс/уил.иао послиЦи успсл, Л коликоје нама потребио ваепитање нодмладка за обнављање Србије, то су над-. лежин фактори довол.но н дсбро схватили, и ми ие сумн.амо п и мало да ће овој рад одличним плодовима уродити. Другаједна ствар, доиста дивиа и на скоме месту, то је школовање наше омладине ев)да код наших савезмика. Поред оне деце, која су нсГ одмах после повлачења отишла и нашла прибежишта код наших племенитих савезника, Господин Министар Просвете потрудио се да прикупи и пошаље и све оне младиКе, који су због рата морали школовање нрекинута, а вишс суу рату неугтбтребљиви стално или привремено, код наших савезника на школовање. Ови младићи и они дечаци који су већ одавно на школовању код наших савезника дснеКе нам културу свију наших савоника, сјединити разне културе, умети да наћу средину, нренеКе гу кулгуру иа подм адак кош се код пас школује, раширити по народу са народом, који и сам продире додиром са својим друговима донекле у културу наших савезника, тако да мо жемо очекивати и надати се брзом културном препороћају наше отаџбине кад буде ослобођена, а са тим и сваком напретку по свима гранама народног и државног живота. »С«

ДОГАМЈИЈ РУСИЈИ Петроград, 27. Совјеапи се 'втално занимају спољном ситуи ојом. Они су нареди.т опозивање свих руских војних и маринских аташеа. Петроград, 27. — Овдашњи Совјет упутио је одушевљен поздрав сов-