Velika Srbija

год. з.

БРОЈ 703.

СОЛУН, НЕДЕЉА 2а. МАНТА 1918. ГОДИНЕ

вшСИЕЈА ЕЛ 0НШОЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

V

БУГАРСКИ - ЈАШСНСКИ ПРОТЕСТ' 1

И ако је позната не- ља и покоре ко!е чине тамо могли бар код својих савезника правдати, јер и ако су аихови са-

трпљивост и насртљивост Бугара на све што није њихово, паи акосе они од тога енергично, без успеха, бране, скора прошлост у њиховој сопственој држави, кад су под нож Грке ставили, заузимањем Једрена — кад су децу и жене као јагањце клали, а истребљење српског народа у окупираним крајевима Србије, као и клање болесних и изнемоглих српскихвојника, никад се не може дати забораву, а још мање из душе Србинове изгладити, —то је мишљење укорењено. Па и поред свега горњега, ипак смомислили: клање и пљачкање им је у крви; то им је остало од њихових праотаца и ту помоки нема, али смо рачунали да су ови векови којесу Бугари у Гвропи провели, имали колико толико утицаја на њихове дивље душе и да ће после оноликих злочина поштедети национални по. љ. заосталог броја нашег народа, који у главном представљају жене, деца и старци. Но нашаје нада била обмана, јер својим радом и атаком на народну свест Срба у окупираним српским крајевима, никовећеневаљалство под ведрим небом ниЈе од Бугара учинио. Поодавно еу стране новине донеле: да је Берлин саветовао у Софији, да учине све, те да у даном моменту народ тих крајева ма и привидно да сво' пристанак за њих. Бугарима ова наредба није требала, <ер су и без ње чинили своје, али им је добро дошла, даби своја наси-

везници према другим народностима то исто чинили, ипак су помало зазирали од њих. Сад су и од тога ослобођени. Бугари су се далина посао. Мало и великосложно ради. Сви су прегли послу што »Камбана« каже: »да се залутале овчице врате своме стаду«. Нарочити комитет је основан у Софији, у који су-ушли највиђенији чланови свију њихових политичких странака. Влада им је ставила велику суму ноааца на расположење, коју обилно последњих дана троше. Стари пропагандисти су упукени одбору на рад и овај их ; е разаслао чак и по крај њим кутићима српских области, које су под Бугарима. Нису заборављене во1зе њихових бандита, који су за време Турака камом и револвером ширили »бугарску националну свест«. Бугарска »добротворна друштва« сва су ангажована сада искључиво за овај посао. Штампа н.ихова стоји под контролом овога одбора, који јој даје директиву у писању. Отуд "ће те видети да њихова целокупна штампа пише о једном истом предмету једног истог дана са различитим натписима, али једном истом садржином. Брошуре ничу као печурке. Њих издаје један одбор који је потчињен главном комитету, а у коме су ушли писци познате шовинисте Бугарске. Брошуре, које се ра-

стурају у крајевима Србије под Бугарима, битно се по својој садржини разликују од оних које су намењенеевропском јавном мнењу. По свима окружним вароши.ма организоваци су пододбори, који прире■ђују: јавна предавања, конце|гге; дају се пре ставе, наравно свеу шовинистичком духу прогиву Срба, а све то становници без обзира на њихово национално осећање и њихово душевно расположење морају посе-ћивати. Ко противно уради помрчина му суди. Посете ових наметнутих »забава« ударају на велика звона, преко евоје штампе, па у више прилика истичу имела присутних угледних породица, како би тиме обманули друге. Где им оио неиле добро всгђе бандита су ту да »одобровоље« оне, који су упорни. Па и поред свега овога »Работнически Вестник« вели: »Резултат целе ове пропаганде раван је нули«. Главном комитету је потчињен и одбор, који је нарочито образован за пропаганду у иностранству. Њега сачињавају: угледнији политичари, професори, професори универзитета, истакнутији писци, и њихови опробани политички раденици на националном пољу. Изгледа да је овај одбор најагилнији, и да располаже са ве-ћом сумом. То је у Собрању јавно открио Кирков, тесни социјалиста, критикујући просипање »си|)отињског новца«. Масу агитагора, међу којима људи од пера и политичког гласа, послали су у Швајцарску, за тим у другим неутралним државама. Читаве магацине брошура

на свима европским језицима спремили су и чекају моменат за њихову употрсбу. Отишли су и даље. Истакнутије своје агенте и националне борце из Маћедоније, послали су у Швајцареку и у Њјтокхолм, како би лично доказивали право Бугара нп ову област. И најзад пришли су своме старом и омиљеном методу, насилном скупљању потписа сд становника. Ћ.

ШМ1Ш1 ВЕСТМ Лондов. 2,). — Кнглески парламенат поччње рад прекосдтра. Г. ЈЈојд Џорџ говориЈхе о врјној ситуацији. Копенхаген, 25. — Социјалистидцсиденти Нигрон и Николезен покренулн су нов дневнц лчст, искључиво ради борбе противу германофилске цолитике Ворбјерга и Штаунинга. Шгокхолм, 25. -г Шведска влада опозвала је свога представника у Буенос-Аиресу, графа Љ-вена, који је •компромитовин Луксбурговом афером .. На његово је место аостављен саветник министарстаа спољпих послова г. Хилтрен.

СРВИ И ИГАЛШАНИ Из писма г. Титони-а Бивши италијански министар спољних послова и италијакски амбасадор у Паризу, а сада сенатор Краљевине Италије, г. Титони, упутио је једном пашем резервиом мајору, своме пријатељу, писмо, у коме измећу осталог вели: »Мој драги мајоре! Ја сам пресрећан што сс осгварило братство италијанскосрпске војске. Са срцем пуним радости придружујем се вашим племекитим жељама за триумф наше

опште ствари. В ерујем да Ј\е наиш оба народа остварпти своје народноснеаспирације. Верујем да ће они остати увек сједињени у пријатељству и да ће н,ихове здружене снаге бити јако јемсгво за успех будуће ц и в и л и з а ц и ј е и правде....«

РУСИЈА И РУМУНИЈА Ликвиднрање питања Беоарабнје Париз, 25. марта Једна депеша из Москве јавља о условима ликвидирања руско-румунског кон фликта у питању Бесарабије. Румунија Ке евакуисати Бееарабију у току од два месеца. Она ће одмах сада евакуисати Габриану. Када истекне одређени рок, 10.000 Румуна осгаће у Бесаребији ради прикупљања животиих намирница за Румуме. Одржавање безбед ности у Бесарабији прелази у руве локалне милиције. Румунска се влада обвезала да не врши хапшења, нити админвстративне. исудеке ј ословс, пошто поспоразуму зршење овога г рипадало кал пи м власти м а. Лзвршике се узајамна размена интернираних Румуна и Руса.- Румунија се обавезује, да не напада републику Совјета. Русија оставља становнишгву за његову потребу сувишак жита у Бесарабији, У случају акције против Централних Сила румунска и руска команда дела-ће споразумно. аарочите комисије еастављене од руских, румуиских, енглеских, француских и америчких представника регулисаке све спорове измећу Румуније и Русије. Сем овога, у споразуму је предвиђено да Румунија преда Русији све руске војнике који се тамо налазе и да уступи област Акермана.

ЈШГА НАРОДА Један предлог америчком Сенату Башнштон, 25. марта У Сенату је вофена значајна дискусија о образовању Лиге Народа у циљу учвригћивања мира посде рата. Придаје се велика важност предлогу г. Овена, сенатора из Оклахоме, личног пријатеља г. Вилсона. У предлогу се тражи, да се дозволи председнику Вилсону да позове Велику Британију.Француску, Јапан, Италију и Кину да уђу у Лигу Народа, Ове би државе имале закл>учитиуговор оосно вимамећународног зако нодавства, По том пред логу, стране уговорнице имајутражити одНемачке да закључи мир у року од 00 дана. У противном Немачка се има искључити изЛиге Народаи трговачки одвојити од осталог света за пет година. Да би то и постигла, Лига би имала да забрани немачкимтрговачким бродонима да улазе у пристаништа држава које су у Лиги. Сем тога, Лига би имала одузети Немачкој све користиувоза и извоза, каои слободан поштански, телеграфски и телефонски саобра^ћај.

РУША И НЕМАЧКА Злочинац правда насиља Базел, 25. марта. Државни подсекретар немачког министарсгва спољних послова, фон Буше, говореКи о догађајима на источном фронту, илјавио је у Рајхстагу: »Вама је познато, зашто смо, при крају друге фазе преговора са Троцким, приступили енергичној акцији и зашго смо се решили да по сваку це-

ну закључимо жељени мир. Троцки није хтео да доће до споразума о миру. Он је пре свега хтео, да у нашој земљи изазовебуну. Он је поуздапо рачунао на револуцију у Немачкој и Аустро-Угарској, која је требала да прикрије руски неуспех. У ствари, он није никада водио искрене преговоре. 11е треба се дакле чудити, штс смо ми, због двосмислснос држања непријатељева, морали тражити гарантије ла нашу будуКност и што смо морали привести у дело наше захтеве«.

ДОГАБАЈИУ РУСИЈИ Лондон, 25. — Према телеграфским информацијама са разних страна, ситуација је у Финској несређеиа. Револуционарнисе покрет иротиву Немачке нагло шири. Немачка влада, приписујући ову узрујаност руској иропаганди, упутила је Лењиновој влади ултиматум, тражећи од н.е да не помаже револуционаре. Рим, 25. — Коментаришу:ћиапел Троцког руском народу ради организопања војске. Форверц износи узнемиреност Немачке и вели да се борба на источном фронту не може сматрати као завршена, пошто Русија припрема Немачкој изнена^ења упркос закључења мира са максималистима. Лондон, 25. — Из ПетроЈ’рада телеграфишу: У једном интервјуу Троцки је изразио своје дубоко поверење у триумф револуције. »Ако је потребно — рекао је он — извршни ће одбор од уралских планина организсваги дефанзивну базу. Русија и Немачка не сматрају да је измећу њих закључени мир трајан. Ми смо сада одлучили да организујемо националну одбрану«. КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Велимир Петковић, од Сгева ЈовановиКа из Велике Крушевице ('Крушевац). Милан Јовановић, жандарм каплар од ЉубицеЈовгновић из Бруса. — Живојин ЦакиК, који је раније био у 9 пуку, има фотографију од своје жене и деце (место непознато) — код Крсте Св. Милића, 1. брд. батерије, п. бр. 216. — Код Милоша Ристовића, капет. 2. кл., 2—2, п. бр. 84 имају карте Петар Мијатовић, од жене Зеке из Крагујевцаи Милован (превиме непознато) из Балосава (Груженског) од пашенога Луке Стефановића, Голс Чела(Грушонског). — Радомир Живановић, (2 карте) од своје породицс из Гродкс — код Др.ч-

гослава Ђурчића, рањеника, 1. хир. пољ. болница, п. бр. 222. — Код Велимира СтефановиКа, мајора Краљеве Гарде, п. бр. 999 имају карте: Властимир Јовановић, инж. поручник од брата муСвете [место непознато). Љубомир Ташкић од г-ће Хрисанте (место непознато). САОПШТЕЊА — Алекса Поповић учитељ (срп. централ. болнице у Седесу) извештава своје пријатеље и другове да су му умрли у Србији: отац Јован Анћелковић, 35-годишњи свештеник у Неродимљу на Косову и стриц Никола АнћелковиК. — Катарина Михајловића, родом из Београда стара 51 годину преминула је 17 ов. мца у овд. Српској Болници за избеглице. Из канцеларије Краљев-

ско Српског Генералног Консулата у Солуну бр. 2381 од 22 марта 1918 г. — Тимотије ЧикариК и Милан Савић, болничар да се јаве каплару Богољубу Савићу, 4—3, п. бр. 20 ради пријема извештаја од својих породице у Србији. — Владимир М. Милошевић, п.поручник, који је био у Русији, да се јави своме брату Радисаву Милошевићу, делегација, п. бр. 414. — Драгољуб Дамн>ана Танасковића, рез. поручник, који је био у 1. митраљ. одељ. Југословенског пука, да се јави Миленку ЈевтовиКуј нареднику, 12 чети, 3 бат. заробљ. Бугара, п. бр. 80. — Јеремија Максимовић, допун. батер. п. бр. 80, тражи свога брата Милорада П. МаксимовиКа, из Петловача (мачва), који је био обвез. труп. комореУ! пука, 2. позива, а из Дра-

ча био евекуисан као болестан и моли да му се јави. — Живота М. СтефановиК, код кога се налази карта за Мирка и Војина браћу МарковиК, моли се да је пошаље на адресу: Војну МарковиКу, редову п.бр.111. — Мита ШевиК, редов, 1—1, п. бр. 32 тражи свога брата Ђоку Шевића, који је дишао из Америке, до ми га пошаље на адресу: Никоки Беатовићу, 3—1, п. бр. 88. — Коста В. Милојчевић, регрут да се јави Новаци В. Милојчевићу, 1. брд. батер. п. бр. 801. — Витомир Мијовић.бив. благ. шумад. дивиз. 2. поз. да се јави Николи Л. Жикићу, арт. капет. авијатичару, [ескадрона А. Р. 522Ј, п. бр. 222. ради пријема извешгаја од своје жене. — Јеремија Г. ЈеремиК, да се јави Углеши ПајиКу.

2. одел. колон. возова, п. бр. 111 — ради пријема извештаји од своје жене. — Александар ПеришиК. добровољац има (три) писма из Америке — код Арсе Жегараца, 4-1, п. бр. 52. — Пакетско оделење у Женеви примило је 25. октобра 1917 године 160-47 швајц. франака упутницом из Париза од Милутина ЈаналшиновиКа (МПоибпе ЈапакНЈпоуИсћ) \Пг1екор—никаквог другог назначења нема, па се је обратило овом бироу да изнаће пошиљаоца. Како је ова пошиљка без суми,е из Вертекопа позива се улагач да извести овај биро, коме се има предати овај новац и да ли је намењен за шиљање пакета и коме. Из обавештајпог Бироа Српског Црвеног Крста у Солуну 23 марта 1918 год.

П0ШТА_ЗА СРБИЈУ — Митар и Влада ПолилиКи 2. чета 1. батаљон п. 20, извештавају Радишу МитровиКа трг. Лозница, да извеети Л>убомира и Данила Полића, да су живи и здрави, са Крстом, С»етом, Сретеном, Риста, Милорад и Милорад, Михаг ло, Пантелија, Сава, Радо.шр Васа, Аранћел, Илија, Летко, Светислав, Драгољуб, Видоје, Миливоје и Живан ПолиКи. Такоће здрави су и из ових села: Из Цостеља: Милорад, Сима и Рада Симићи, Пера, Милорад, Радивоје, Велизар, Веља и Васа Марковићи, Јован и Лука Митровићи, Младен и Милорад Игњатовићи, Живан Секулић, Миливоје, Бошко и Чеда Јовановићи, Сретен и Цветан Живановићи, Остоја, Рајко и Светозар Богданоиићи, Чеда,

Љуба, Драго Цветин и Велизар, Веља и Драго ТадидиКи, Вељко и Божа Таназићи, Милорад и Панта Ранковићи, Драгољуб Нешковић, Милорад и Мијаило МиКићи и Милоје 'ГомиК. Из Грачанице: Рада, Љуба, Драго, Милисав и Данило Цветковићи, Јован, Мијат, Урош и и Данило Степановићи, Васа и Никола СпасојевиКи, Љубисав, Никола и Славко Ракићи, Гача, Милорад и Милан ЖивановиКи, Радован ИлиК, Љубинко, Радомир и Станко Николићи, Милан и Влаја КрсмановиКи, Милан Живановић, Видоје Матић, Цвеја и Пано СтоиКи, Никола, и Веља БановиКи, Света Ђукановић, Чедомир Милугиновић, Крста Биљић, Војин ПетковиК и Десимир Андрић. Из Узовице: Ненад, Радоје и Љубисав Иасићи, Обрен и Велизар