Velika Srbija

БРО.Ј 707.

СОЛУН, ЧКТВРТАК 29. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

год. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

вјшСРБИЈА ЕН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ:

Месечно 4 50 драхме, громесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Пегра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре^ује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

НЕУРАЧУНМВОСТ И ПРИСЕВНОСТ Карактеристична црта битке назанаду

Велика битка, ангажована на западном фронту, наставља се са жестином непознатом у историји. Некада борбе попусте у својој жестини, да би обележиле прелаз у још жепгће нападе. Непријатељ скоро без прекида наиада. Он више штеди материјал но људску снагу. Живећи У заблуди, да под ударцима пруских јункера мора попустити гвоздени обруч који га дави, непршатељ наср-ће неурачунљивом избезумљеношћу. Да би се докопао ма и најмање терена, он свуда прави "ћуприје од лешева својих војника, прекокојих надиру и допуњују безбројан низ жртава. Он лудо верује, да се и преко жртава без рачуна може дстћи до циља. Само разлозима из-* безумљености и животињског беснила немачких вофа могу да се објасне ужаси њихових напрезања. Они су навикли да»побе'ђују«, лако и без највећих жртава. Намеривши се сада на противника гвоздене песнице и неуспевши у свом првом налету, онако како су предви^али, они су се осетили увре г ђени у својој обести и сада хо-ће да излију сву одвратност свог бескрајног беснила. Друго објашњење не може да стоји упоредо страхотама непријатељевих жртава. Насупрот овој и оваквој неурачунљивости непријатељевој стоји присебност, обазривост и штедња људске снаге од стране наших Савезника, чија је одлика у томе, да са што мање

жргава идуу сусретконачном успеху. За њих јс сасвим споредно, где •ће се одлучна битка одиграти; главно је да се спреми и што више очува оно штоје погребно за победу. А победиће онај који на крају буде имао наЈвише људи и ратног материјала. Кад се упореде извори једне и друге стране и несразмерно исцрпљивање непријатељево, није тешкосрачунати која 'ће страна на крају у томе боље ста 1 ати. * Никада при оцени развоја догафаја не треба губити из вида главне чињенице и увек треба узети у претрес односе тих чињеница у примени на главни циљ и дефинитиван резултат. А кад се тако ствари посматрају, онда се потпуно разумеју оптимистичке изјаве меродавних фактора наших Савезника. Они још и сада тврде, да су са развојем догафајазадовољни. Мефутим, код непршатеља нема ни трага од тога и сличногзадовољства. Према досадашњим резултатима, ствар би требало да стоји обрнуто, јер су наши Савезници изгу бил и нешто у терену и непријатељ је постигао известан успех. Откуда таква неприродност? Одговор је прост и јасан. Непријатељ је несраз. мерно више изгубио у живој снази, па је разумљива резервисаносг његове штампе у доношењу закључка о коначном исходу битке, као и његова хладноћа према досадашњем успеху. Још неколико

'оваквих успеха, па ће [ непријатељ до!ш у не■ могућност, да, ма и тре| нутно, задржипритисак и налет својих противника. I Са изложених разлога исход ове крваве битке треба чекати са исго толико поуздања, са коликодивљења и пошговања треба пратити дивовске подвиге драгих Савезника.

ПШШНЕ ВЕСТН Петроград, 29. — Дипломатски предспшвници Италије, Србије и Ф ранцускс вратила су се пре четири дана у П етроград из Пожиале гдесу петнаест дана пре тога чекали на дозволу за пролазак изме&у линије Црвене и Б еле Гарде у Финској. П редставници Грчке, Б елгије и Португалије остали су у Кувони, одакле 'ће отпутовати за Штокхолм. Штокхолм, 2.9. — Ластови из Варшаве доносс, да је бивши министар финансија П ољске Стедковски, постигнувши новољне резултате својим путовињем у Беч и Берлин, решио се да сасгпави нову владу. Питиње о сазиву дрзнавног савета је на дневном реду. Берн, 29. — »Норд Дајче Келнише Цајтунг« пише: Пре неколико дана потписан је споразум у Берну измеЦу иредставника Немачке и Белгије о питању заробљеника.

ЗА УЈЕДКЊЕЊЕ Са једне конФеренције у Задру Базел, 29. марта Последњих дана одржана је у Задру, у Далмацији, велика политичка конференција. ПрисуствоЕали су јој представници свијустранака у земљи. Орган Хрватске Народне Странке,#ародни Лист, доноси да је

конфереицију отворио свештеник Продан, шеф Хрватске Странке Права и задарски посланик у бечком парламенту. У своме говору посланик Продан је истакао потребу да се и у Далмацији што озбиљније ради на националном југословенском програму, т. ј. ка уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенацау једну независну државу. Погом је узео реч*српски посланик у аустријском парламенту Др. Душан Баљак. Његов говор изазвао је сензацију. Он је рекао: »Нова епоха за наш народ појављује се иаразито у његовим тежњама и његовој вољи. Народ Срба-ХрватаСловенаца жели да буде уједињен и господар у својој кући. Ово иеколико речи садрже потпун полигички програм наше будућности. Он се заснива на праву које је свечано прокламовано утоку ових бурних даиа, т. ј. на праву парода да управљају сами својом судбином«. Пошто је изложио полицијске и војне ужасе, почињене у земљи за време рата, Баљак је рекао: »Данас се у Аустрији мефусобно боре две струје: с једне стране принцигш права и правде које бранеСловени, и с друге незајажљив апетит Немаца да господаре другим народима. Пут који води новом животу јесте з'једињење Срба, Хрвата и Свовенаца у једну независну држању. Ми смо из свег срца прихватити идеју нашег националног уједињења као наш заједнички политички сгесЈо«. После г. Баљака узео је реч посланик Медини, који је у име Хрватске Народне Странке рекао: »Узалудно је данас доказивати да еу Хрвати, Срби и Словенци један народ, јерје тоједан факт. А пошто смо Један народ, имамо право да живимо својим сопственим животом. Дошао је моме-

нат када наш^ »ародн захтеви морају бити остварени. Посланик у ауСТри јском парламенту г. Перић говорио је у истом смислу. Присутни су донели следећу одлуку: »Становииштво вароши Задра и околине <ражи апсолутно и безуеловно остварење принципа слободног самоопределења народа каојединиуслов живота и слободног развигка )'једињених Срба, Хрвага и Словенаца«.

БЕЗГРДНИЧНО ЛУДИЛО Бугарске аспирације на Бесарабију Софијски Препорец, пишући о максималистима и Румунији, измефу осталога наводи: »У сваком случају Бугарска не може да заборави дау Бесарабији живе и Бугари. Докле они беху у границама руским, ми се интересовасмо само о њиховом културном и економском напредовању. Мефутим, кад се Румунија стара да себи присвоји Бесарабију, када њена војска наступа у Бесарабији, ми не можемо да се неваинтересујемо за питање и с политичке стране; ми не можемо да се незаинтересујемо шта 'ће бити с њом и с бугарским становништвом које живи у тој руској области«. Ако ни ово није довољан знак потпуне умне оболелости, онда је уопште немогуће утврдити границу измефу нормалног и ненормалног душевног стања.

КОНГРЕС У РИМУ Коментари италнјанске штампе Рим, 29. марта Прекјуче је отпочео у италиј анској п р е с т о н и ц и конгрес представника потлачених народа у АустроУгарској. Италијанска се

иштамна врло одушевљено изражава о конгресу и придаје му огроман зпачај: Трибуни измећу осталога пише: »Италија ће искрено и верно потпомагаги рад овог скупа, зато што његови чланови предсгављају тежње народа који су решени да се ослободе од аустријског јарма«. Ђорнале д‘ Италија сматра овај дан као датум великог историјског догафаја. »Програм је овог скупавели лист—да се Аустрија унишги и да се употребе сва полигичка и војна средства да се овај цил, постигне«. Меса-ђсро, говорећи о новом споразуму измефу Италије и потлачених нада, набраја узајамне и искрене користи, које -ће једном за увек уништиги девизу Хабсбурговаца: бтбе е( нпрега. „Италија је — вели лист — горда што може да се стави на чело једног новог савеза«. Идеа Национале вели, да

V. Пораз, који су Бугари у Штокхолму претрпсли од наших социјалиста био је огроман, као што се из њиховог признања види. Својом несмотреношћу Бугари су у полемици противу себе, изазвали чак и своје осведочене пријатеље. То их је још више заболело. »Работнически Вестник« од 27. децембра вели: »Незајажљиви апетити наших »широких другова« довели су ствар довде. Тежња за освајањем захватила је све наше друшгвене слоЈеве. Нема наде за нашу поправку«. И орган тесних, баца сву одговорност на широке социјалисте, ма да су заједнички сарафивали на истој сгвари. Скуп социјалистички у Софији донео је резолуцију: у којој протеетвује прогиву од-

је програ.м прекјучерашњег скупа у томе: да се проведе у дело заједнничка акција, како би се распарчавање Аустро-Угарске убрзало. Јавно мишл.ење прати са великим интересовањем рад овог конгреса. Министар Леонида Бисолати доставио је писмено да се потпуно слаже са изложеним програмом. Као представници )'• словена учествују: Бнин, Газари, Мешгров.. Пегровњћ Стојановић, Срш кић, Тринајстић, Трумби и Јамбришек. Као изасланици сриске Народне Скупштине учесгвују: Коста Стојановић, Настас Петровић, Аранћеловић, ЂорћевиЈј, Атанацковић, Бајкњћ, Минић, Павловић, Пера Јованонић а Јоксимовић. Конгресу присуствује и француско, енглеско и америчко представништво. Сједињене Државе представља амбасадор г. Нилсон Пеџ.

луке донете у Штокхолму. Бугарска влада, односно комитст за пропнганду дао се Ј - е на посао. Социјалис/гима који су остали у Штокхолму, као стални одбор бугарских социјалиста г.ридодани су неки писци и журналисте, а мећу последњима је Даскалов, иначе тознаги фалсификатор историских написа у Маћедонији. Затим, није им се могло а да се не »чује« и »глас народа« из Маћедоније, али како? Ако се то учини помоћу митинга; зло дознаће маса и онда стара мука. А ако се буду купили потписи Јавно опет зло, сазнаће се, а што је најгоре биће одбијени на много месга, па и ако је бич ту, као шго је био случај за време прославе Св. Климента у 0хриду. Народних првака

БУГАРСКИ - „МАШОНСКИ ПРОТЕСТ

ПРИЗНАНИЦЕИЗСРБНЈЕ

Обавешгајни Биро Српског Црвеног Крста у Солуну, добио је нову партију оригиналнихпризнаница из Србије за следеће улагаче. Умољавају се г. г. улагачи да се обрате овом Бироу лично или писмено, како би им се приспеле признанице предале. Лица, која се обраћају Бироу писмено, да им се признанице испошљу на означену адресу, дужна су тачно нааначити: коме су новац слала, место где и време кад, како би им се приспеле привнанице могле испослати. Ђоковић Радисав потпоручник и Љубомир мајор, Ђокић Миладин С. поручник и Спира мајор, Ђорћевић Ђока Ж., Јован Ст., Крста капетан, Милош Н., Милутин, Петар чиновник, Сотир, Ђорић Драгиша, Ђурћевић Милоје П„ Ђуричићи Борисав и Живота кацетан, Ђорфевић Душан

ппоручник, Михаило п-наредник, Никола мит., Радивоје и Стеван капетан, Ђукић Милован чиновн., Ђур•ђевић Милош, царев. Ерић Љубомир, магационар. Живковић Мелентије, конд. поште, Жарковић Жарко С. капетан и Вој. ппуковник, Живановићи: Живадин, Радован В. и Радосав.ЖивковићиБор.Благ. Борисав В. благ., Драгољуб чиновн., Јован, Миливоје С., Стојан пекар. (Наставиће се)

САОПШТЕЊА Солунског Обавештајног Б ироа Срп. Црвеног Крста (улица Филипова бр. 182) Моле се ниже именована лица да се одмахјаве онима који их траже. Ова су питања за сваког упућивана командама, и на свако је одговорено да тражени није у тој команди. Ко се буде обратио овом бироу, ' нека се позоие на број ли-

ста у коме буде питање оштампано: ТимотијевиЈда Тому, обв. 7. пука последње обране, гражи Марица Тасњћ, Вардарска бр. 30 — Београд бр. 123. Тодоровића Александра, обв. болничар дрин. арт. пука тражи Опште Удружење Хришћанске Заједнице у Женеви, бр. 124. Тодоровића Љубомира из Кушиљева об. 5. допунског пука тражи Јован Премовић из Женеве бр. 1164. Тоди&а ЂукиТа Милутина, обвезник 1. чете 2. батаљ. 2. пеш. пука 1. поз. тражи Дана Додић из Прокупља, бр. 125. Тодоровића Милоша, из Осипаоиице, обв. 3. чете, 4. бат. IX пука, 1. поз. тражи Милан Тодоровић из Осипаонице, бр. 19242. Томашевића Чедомира, из Трнаво, окр, чачански, редова 3. чете, 2. батаљ. X нука, 2. поз., тражи Жииан

Томашевић, жељез. раденик у Паризу, бр. 126. Трифунца Чедомира, резерв. официра XIV пука, тражи Радомир Станковић, студент ОегтоШ - Реггаш! Ргапсе, бр. 54. Трифуновића Ђорђа, бр. поште 502, тралси Косара Трифуновић, ул. Новопазарска, бр. 6. Ниш бр. 127.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Велизар М. Милошевић, 2 митрал*. оделење, п. 20, моли Махаила Васића, у селу Узовници, срез азбуковачки окуг подрински, да га извести о његовојфамилији о којој није добио извештај. — Сретен Николић, жичка жељезница п. 111 јавља своме оцу Јосифу Вељкови-ћу, у Белој Паланци, да су живи и здрави он, Душан и Милан Стојановић, Димитрије Тишић са сином Живојном Манићем,

ЈованВојновић, Јаћим Вучковић, Чедомир Јоцић и Никола Ђорић, сви из Беле Паланке. Сви моле за одговор. — Никола Стевановић, хаубички дивизијои п. 711, извештава трговца Стојана Станковића Локошница, да извести његовог оца Ђор■ђа Иванови-ђа у Доњој Речици, срез прокупачка да су здраво он, Видоје, Танаско, Љубомир, Јован, Антоније Лазић, Благоје Алексић, Благоје и ЛукаМладеновић. Моли за одговор. — Алекса Милутиновић, пошта 56, извештава свога оца Миленка Милутиновића из села 1 Ј есника, Соко Бања, да је он са шураком Милованоми Миланомздраво, тако исго здраво су Мита Станисављевић, Велимир Лилин, Милорад и Милутин Димитријевић, из Читлука,, Пера Тоцин са браћом, Спаса Илић из Соко Бање, БранкоРашић,

Лазица са браћом, Борко Бобић, Драгутин Стојковић и шурак Миле, Сава Завишић и брат, Бранко Милутиновић, Тикн Полкић и брат Драги Трпковић. Сви моле за одговор. — Милош Г. Обрадовић, 3 пољ. батерија, п. 801, из села Бољковца, срез качерски округ руднички, извештава Д. Танасковића у Гор. Милановцу да јездраво и моли да о воме извести његову нородицу и пошаље извешсај о истој. — Петроније А. Стевано вић, 3 митраљ. оделење п. 4, извештава оца Андреју Стевановића у селу Белишеву, срез пољанчки, округ нрањски да је здраво са Светозаром Стевановићем, и моли за одговор. — Константин Живановић, 2 пољска батерија п. 414, извештава свога оца Миљка Миљевића, срез голубачки округ пожаревачки да су живи и здрави,он,

брат Стојмир, браћа Урошевићч, Живојин К. Иввћ, Нестор Степић и Светизар Радивојевић. Моле за одговор јер немају извештаја од својих. — Јован С. Миленковић, п. 36, јавља Игњату М. Јовићу у селу Брадарцу срез и округ пожаревачки да су живи и здрави он, шурак, Драгутин. Никола, Илија Грујичићи и Ранко са Драгом и Милованом Живковићем. Моле за одговор. — Душан Антић и Тодор Николић, 1 пољ. батерија п. 603, извештава Перу Ражњанца у Нишу да је жив и здрав и молн за одговор је су ли здрава његова деца и жена. — Радован В. Богојевић, 3—3, пош га 44, јавља своме оцу Вучићу Благојевићу у селу Поскурице, срез гружански округ крагујевачки, да је здраво са стрицем Илијом и Милутином братом Миланом, шураци-