Velika Srbija

БРОЈ 709.

СОЈ1УН, СУБОТЛ 31. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ИМСРБИЈА БН 6ННМБЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхчи, годишње 54 драхми.

РУКОПЖ И С’Е НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ОДЛУЧНЕ ИЗЈАВЕ Све за победу правде и слободе

Борбе на западу настављају се нај веТ.ом жестином. Немци непрекидно нападају, нарочито на енглески део фронта. Са француским трупама раније су у ве•ћем стилу опробали своју разметљивост. Ствар им се тада разбила о главу. Сасвим је разумљиво што нису имали довољно одважности да понове игру. »Парен кашу хлади!« каже наш народ. Зато су сада, вероватно у самообмани да им Енглези нисудорасли, ударили на другу страру. Али су и на тој другој страни добили по прстима, изазвавши чак и јединсгво команде. Овај први неуспех у нападу на Енглезе није их опаметио. Изгледа да су тај свој неуспех приписалиучешТузнатних француских резерви. Скретање северније и преношење борби даље од додирне тачке изме!>у Француза и Енглеза, са фронта код Амијена на сектор ИпрАрмантијер, очигледна јеслабостове велике немачке офанзиве. Та сла бост је утолико уочљивија, у колико су на новом борбеном сектору чак и њихови теренски успеси много мањи и безначашији. Овде им Енглези, спремни увек да парирају сваки препад непријатељев, да<у лекције достојне енглеског националног поноса и величине енглеске Отаџбине. Дивљење је мала награда енглеским херојима; награда -ће бити потпуна тек онда, када својој Отаџбини, као и целом човечанству, обезбеде мир и сваки напредак.

У ово 1 борби, незапамћено! и незабележеној, Енглези стоје,са својим савезницима, Французи маАмеричанима иосталимкао чврст и непробојан бедем. Они, као и Французи, каошто мислеи Америчани, спремни сунасвеи решени су на борбу до краја. »Ми •ћемо — рекао је енглески премијер у Доњем Дому — употребити мак симум нашег напора ради ГТравдеиСлободе«. Затим је додао: »Све донде, док и једна енглеска ла-ђа буде пловила по мору, док се садашња бордане завриш у нашу корчст, нећемо пристати да преговарарамоса Немачком«. Овако одлучна реч скоро није пала у Енглеској. Она је добар знак за успех у овом крвавом рату. Овакве речи не падају у часовима неизвесности; она је зато и гарантија за будућност. Код нашег народа укорењено је веровање: да је тешко ономе коме се Енглеска попне на врат. Прошлост ствар потпуно об>ашњава и потвр-ђује. Речи Лојда Џорџа значе: да се је Енглеска попела Немцима не само на врат, негоЈи да их је ухватила за врат и попела им се на грбачу. Немогуће је да Немци издрже тај терет. Што је главно, Енглеска овога пута није самаХ њомесусви који воле правду и слободу. Једна велика заједница човечанства бори се противу сграховитог зла. На крају, зло 'ће безусловно морати подлеЕи. Закони природе не знају за изузетак.

Одлучној изјави Лојда Џорџа треба придружити и ретко самопоуздање главног команданта савезничких војсака. На поздрав председника Српске Владе •ђенералисимФош је казао: »...Желим да вас уверим, да је Ваше поуздање у савезничке труие погпуно оправ дано. Оне -ће уметп да заједннчком непријатељу наметну победу и мир са накнадама«. После ових изјава, сваки даљи разговор је сувишан.

Ш8ТННКЕ ВЕСТИ Цирих, 31. — Из Софије јављају, да је за бугарског представника у Украјини наименован Иван Шишманов, ирофесор универзитета и бивши миНистар про ■ свете. Базел, 31. — Из Луксенбурга јављају: Услед неспоразума између парламента и државног савета у питању о ревизији устава, председник владе Кауфман поднео је оставку свога кабинета. ПРОСЛАВА У ЗАГРЕБУ Поводом Прерадовићеве стогодишњице Џирих, 31. марта Бечка Рајхспост жучно напада Југословене због јачег покрега у српским, хрватским и југословенским областима после итало-југословенског споразума. Поводом демонстрација у Загребу о прослави стогодишњице хрнатског песника Петра Прерадовића исти лист пише: »Чудноваго је, што власти не спрече, једном за свагда, овако недостојне и непријатељске манифестације. Југословенској је штампи дата потпуна слобода писања. Ко год је присуство-

вао демонсграцијама у Загребу 6. марТа или из листова прочитао извештај са тих демоистрација, питаће се са великим изнена-ћењем: да ли је све ово могуће ида ли се ово сгварно десило у аустро-угарској монархији?! Полиција се, по наредби, показала б.тагонаклона и није хтела да спречи оно што би могла и морала спречити. Шта више, шеф полиције разговарао је са манифестантима, извињавајући се што му је пало у део да одржава ред. Човек је морао биги гњеван, бесан када је слушао узвике масе: »Живела Србија!« » Живео Трумбић !«, »Живео ПашиМ« и »Доле \устрија \«. Прилнком полагања на песников гроб многобројних венаца, украшених српском тробојком, воће манифестаната држали су врло одушевљене ангидржавне говоре. Сви су, на очиглед власти, ноеили на грудима српску тробојку. Потом су манифестанти одржалч велики збор у народном позоришгу. При изласку из позоришта маса је тражила да се варош окити заставама, што је врло брзо и учињено. Затим су уш. зграду Сабора и истакли заставе. Демонстрације од 6. марта нису невине, како су неки склони да верују. У ствари, овај дан био је по свећен Пашићу и Трумбићу«. КОНГРЕС У РИМУ Резолуција примљена на конгресу Рим, 31. марта Конгрес представника потлачених народа у Аустро-Угарској завршио је прекјуче, на свечан начин, свој рад, у присуству многих политичких личности. Сви шефови делегација говорили су врло одушевљено. Г. 'Грумбић, поздрављен бурним овацијама скупа, исгакао је историјски значај Крфске Декларације, која садржи вољу југословенског народа да оствари уједињење, ослобафајући се јарма Хабсбурговаца. Затим је рекао: да је постављена основа итало југословенском споразуму и да тај споразум мора бити ствараи и искрен и после рата. Изасланик Заморски казао је, да пољско питање мора бити решено у смислу независности и уједињења Полгске и да је судбина пољског народа везана за победу Савезника. Чешки представник Бенеш исгакао је, да је задатак конгреса страшан за Аустрију и да ће се његове последице ускоро показати. Изасланик Лупу прокламовао је неукротиви огпор румунског народа. * Конгрес је изгласао ову резолуцију: Потлачени народи Аустро-Угарске, окупљени на конгресу у Риму. изјављују: 1) . Сваки народ прокламује своје’ право на народно и држанРш јо динство и потпуну државну независност; 2) . Сваки народ зна да је аустро-угарска монархија инструменат немачке превласти и главна препрека остварењу њихових права; 3) . Збор износи потребу заједничке борбе противу заједничких непријатеља у циљу потпуног ослобођења. * Измефу италијанских и југославенских представника засебно је утврфено: 1). Уједињење и независност Југословена сматра се као животни интерес италијанског народа, а уједињење и

јнезавиеност италијанског народа као животни интерес Југословена; 2) . За оба народа је животни ингерес ослобо-ђење Јадранског Мора и његова одбрана од сваког будућег непријатеља; 3) . Територијална питања биЕе решена пријатељски, у моменту закључења мира, на оснону пЈшнципа народности и на начин да не буду повре-ђени животни интереси двају народа«. ★ У пољачком иитању изгласан је засебни додатак. У њему пољачки предетавници сматрају

VII. \ Г1ре него ли шго се осврнемо на ове »доказе« о бугарском праву на Маћедонију, које Бугари ваљда већ хиљадити пут износе, право је да упознамо наше читаоце са. потписницима »маћедонског протеста«. Ми ћемо и о њима прогоиорптк с;ју • - '■ . ред и верно изнети њихову важност у народу као и њихов рад и занимање, јер су нам познати многи, а нарочито во%е бандита који су поптисници овога памфлета. Њихова имена износимо оним редом којим су и Бугари са свима атрибутима која су им Бугари дали : Из Скопља: 1. Диме Ни колов, етарац од 82 године; учио бугарску школу 1845. године, код учитеља Игњатија из Скопља. Узео учешће у борби за самосталну бугарску цркву; 2. Трајче Чакиров, стар 76 година, учио бугарску школу код учитеља Игњатија 1855-60 године. Основао бугарску читаоницу 1873 године у Скопљу;

Немачку главним непријатељем Пољске и у ослободилачкој акцији народа противуАустроУгарске гледају главни услов збацивања зависности Пољске од Немачке. 4 Резолуцијајеједногласно примљена. Политички кругови придају јој врло велику важност. Председник италијанске владе г. Орландо примио је југословенске представнике: г. Трумбића, г. Јамбришака, Тринајсти а и Стојановића, и том п^иликом изразио поверење у добар резултат италијанско-југословенског споразума и у остварење југословенског уједињења.

3. ХХешруш Шагманов, стар 66 година, члан бугарске општине у Скопљу 1878. год., сродник бугарског митрополита Натанаила у Охриду; 4. Спира Гајдиџија, двадесетогодишњи члан бугарског месног револуционарног комитета у Скопљу. свога рада револуциционарног шест пута; 5. Краљо Хаџи Морнов, старац 78 година, учио је бугарску школу код учитеља Игњатија из Велеса и Стевана Шошаљчева из Скопља. Дуго година био члан бугарске општине и учасник у борби за одвајање цркве од патријаршије; 6. Лазар Волкоа, војвода бугарских комитепш изДовље. Четовао дуго година. За време српског режима тукао се са Србима; Из К уманова: 7. Хаџа Зафир Тасев, старац од 71 г. учио бугарску школу у Куманову код учитеља Симеона Момчеџикова 1860 г. Био члан општине дуго година.

БУГАРСКИ V „МАВДОНСКИ ПРОТЕСТ

ЛРИЗНДНИЦЕИЗСРБИЈЕ

Обавештајни Биро Српског Црвеног Крсга у Солуну, добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеће улагаче. Умољавају се г. г. улагачи да се обрате овом Бироу лично или писмено, како би им се приспеле признанице предале. Лица, која се обраћају Бироу писмено, да им се признанице испошљу на означену адресу, дужна су тачно назначити: коме су новац слала, место где и време кад, како би им се приспеле признанице могле испослати. Зарић Бор. Н. капетан и Светислав С. Здравковић Милан пнаредник, Златановић Радивоје С. мајор (3), Златковић Ћока. Ивановић Драгић и Ђорђе кочн., Ивковић Мирко и Светозар учитељ, Игњатовић Светислав, Илићи: Богосав, Димитрије, Илија, Милода, Сава чинов. и То-

дор капетан, Миодраг, Ми- ( лан шофер и Милош начелник (2), Исаиловић Жив. 1 учитељ. Јаковљевић Обрад пор., Јањић Коста цензор, Јанковић Таса, Јаџић Милош ппоручник, Јеремић Јанко, Јеротић Драгутин, потпуковник, Јечменић Драгутин благајник, Јовановићи: Александар Р. капетан, Андра Д., Антоније Д., Бранко поручник, Војислав чиновник, Добривоје, Драгољуб Ј. ппуковник (2), Драгољуб капетан, Душан инжињер (2), Душан поштар, Ђорће, Живадин ппоруч., Јован С„ Јован А. ппуковник, Милан Т. наредник, Милан К. Свештеник, Милан Ч. ппоручник, Јанковић Мирослав, Јовановићи: Михаило Љ. пуков. (2), Пера кондуктер, Петар М. капетан, Светозар, Станимир и Урош, Јовић Младен А., Јачић Петар наредник, Јоксимовић Витомир, Марко и

( Славко, Јоксић Миливојс (2) Јулас Марко и Јанош, Јан1 ковић Чеда капетан, Јевтић Владимир капетан, Јовановићи: Владимир Ст., Димитрије, Јован магационер, Мирко поручник (2), Мирослав капетан, Светозар, судија, Јоксимовић Славко ппоручник и ЈоргоВић Ђорђе мајор. — Наставиће се —

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте: Света Белић, (фотографију) од Мирољуба Белића из Београда. Михајло Милошевић, од жене Катерине из Деонице (Јагодина). Цветко Јосић, полиц. писар од мајке Марије из Лознице. Михајло Јаковљевик, полиц. писар од Данице и Радмеле из Паланке,

— Душан Матејић, каплар има 2 карте од жсне Милеве из Великог Шиљеговца ( Крушевац) код Драгомира С. Анђелкоаића рез. наред. 3—3, п. бр. 92. — Никола МартиновиК, има карту од жене Јованке и сестре Зоре из П ожаревца — код 'ђорЈа Јовановића, 3 одел. проф. колоне, п. бр. Ш. — Код Миодрага Ј. Петровића, п. наред. 3—3 и. бр. 36, имају карте: Ласа Митровић. артиљ. мајор од сестре Милке (место непознато). Маринко Петровић, учитељ од жене Сиде (место непознато). — Ранко Јоксимовић, студент технике (3 карте ) од сестре Горе (место непознато). — Илија Тршиковић болничар ( фотографију ), од сестре Даре са децом из Алексинца. — 7>ир$е Стојановић,

пешад. п. поручник (2) од: мајке из Крагујевца и Лепе из Баљева — код Славка 'Герзића, 4— 1, п. бр. 83. — Јован Шурдиловић, ( писмо ) од Мице Лазаревићке из Јасике ( Крушевац) — у нашем уредништву.

САОПШТЕЊД — Михаило Р. Поповић, свештеник п. бр. ОБ, тражи брата Андру Ћурчића, глумца из Ниша, или ко шта зна о њему. — Душан Илић — Латинче 3—3, п. 88 моли Ристу Стајића, књижара, Тому Влашчета, трговца, Јаћима Ковача и његовогзета, из Врање, да му се јаве. — Драгутин И. Живановић, капетан 1. кл. који је био у Русији, моли се да се јави брату Игњату Живановићу, п. 24. — Танасије Николић, на-

редник, тражи свог сестрића Момчила Пере Драгојевића, Матића кројача из Зајечара који је пре евакуације био порески помоћник пореског оделења среза зајечарског да му се јави на адресу војна п. бр. 52. У исто време моли сваког оног ко би ма штазнао о њему да га на горњу адресу извести. — Милован М. Марковић, каплар телесне гарде бр. 999, моли свакога друга, пријатеља и познаника који ма шта зна за мога брата Миленка М. Марковића, стрица Марка С.Марковића и Божидара Маринковића, сви из села Ђурћева код Раче Крагујевачке нека на горњу адресу извести, на што ће му потписати вечито бити захвалан. — Данило Крајиновић, благајник покретне арт. радионице пошта 414. моли свакога онога, који би што

знао о ниже именованим војницима да га известн, како би им могао послати карте, које су за њих из Србије стигле: Јовановић Радомир, послед. регрут од Злате Благојевић из Ракинца. Јовановић Љубомир.болничар од сестре Милеве Антонијевић из Ковачевца. МаринчиК Вожидар, артиљерац од жене Маре из Ратара. Маргиновић Влајко, од Мице из Смедевова. Матић Данило, од жене Полексије из Марковца. Марковић Љубомир, од оца Илије из В. Орашја. Милојевић Огњан, од жене Савке из Селевца. Миливојевић Ненад, послед. одбр. младица одмајке Стамене из Азаше. Милановић Љубомир артиљерћц, од снаје Наталије Мраморца. Милошевић Милиоје, наред. 8. п. III п. од жене Живке из Кушиљева.