Velika Srbija

БРОЈ 712.

СОЛУН, УТОРАК 3. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ВРХУКАЦ БЕСТИДНОСТН Интригантство Карла и Чернина

цара-Карла има једну необично добру страну. Она је пред целим светомдопуниладве нссумњиве истине: да је Аустро-Угарска средство у рукама немачкетежње за превлашћу и да се служиу својој политици најбестиднијим средствима, исто толико неморалним коликоје неморална и неприродна њена егзистенција као државне заједиице. Одувек је Двојна Монархија представљала политичку каљужу. Дошло је време да се та каљужа што пре потпуно очисти, јер њен смрад постао је опасан не само њеним суседи ма, него и целом свету Својим писмомцарКарло је посведочио, да у њој нема непокварена ни једног атома. Цар Карло је сведок каква је његова држава! Наш народ лепо каже: »С главе риба смрди!«

Атинц, .3. — Бугарски краљ Фердг.нанд и председник бугарскг владе Радославов ики ће кроз неколико дана у Цариград ради уређења пипшњл о .телезничкој прузи Цириград Дедеагич.

шмшне вЕси Цирих, 3. — Немачки листови објивили су пилузваничну ноту, којом пози всју чустријску владу д<. се изјасни о писму цара К арла принцу Сиксту од Бурбона , у коме је аустријски цар понудио своје посредовање ради закључења мира, признао право Француске на Алзас и Лорен и пристао на успостављање Србије и Белгије. К лемансовљева открића о томе изазвала су велико узбућење у Берлину. Рим, 3. — Талијанска скупштина састајс се у идући петак. Берн, 3. — Један аустриски дииломата, при пролазу кроз Берн, изјавио је, да се унутрашња ситуација у Аустрији погоршава услед великог незадовољства Словсна који траже своју независност. ПОЗВВ НА БуРБУ Један члавак Троцког Моеккл, 3. априла Лист Известија објавио је следећи чланак 'Гроцког: »Еисргичан рад и револуционарна диециплина могу једино спасти Русију од велике опаслости. У овим трагичнчм данима сваки гра-ђанин мора постаги радник и нојјник. Кроз неколико дана ступиће у живот закон о обавезној војној прииреми. Република Совјета одредиће нарочиче искусне људе, који ће од свакогспособцог граћанина створити доброг војника. Република Совјета позива и моли све војне ииструкторе да предузму овај евети посао ради спасења о-

таџбине. Русија, којусвег-ј Затим Госиодин Псииић одгивара многим говорски разбојници желе да '.ницима и побија замерке, јер је Влада све чинила за разапну на крст импсриа - заштиту српских интереса, о којима су наши велилизма, употребиће аа по- ки Савезници добро обавеште.ни. Чита двадесегппет сао све своје поштене си-! извода из нота упућених савезничким и неутралним нове. Они -ће добити сва ' државама о зверствимп у поробљеној отаџбини. Чита средства, како би њихов ј листу светтеника које су Бугари повеитли. Скуи рад на одбрани земље био штшт устајињем одаје почаст жртвами и кличе: ' Слава им! Други део говора Господин П редседник ће држати данас по подне у тајној седници.

што успешнији. Држави је потребна војска, која -ће моћи да се бори и иобеди. У име еоцијалне републике савет народних комесара апелује на све савесне радничке совјете и сељаке и на све поштене граћане: да приону енергичном раду ради ослобоћења руског

БУГАРСКИ „МАИЕДОНСКИ ПРОТЕСГ

X.

Присвајање охри^ске арнарода и обезбећења не_ ; хијепископије одстранеБузависности наше земље. ! , Ј г . Ј Гусија неће биги ропкиња. ј га Р а ИС1И Ј е сл У ча Ј као и Она ке се увећиги, понра- са св - Климентом. Све што гићс своју снагу, победи-јје у опште у оно време биће разбојнике и живе-| ло под фирмом словенском •ћеуслози са слободним « сне је ))бу 0(( д ст народима сви|у земаља. , Ј г . Потребно је само да сино ' б У га Р ска У присва.јању аувн Русије у овим трагич^ћсг познатаје. Иарод, који ним часовима имају једну,' се нема са чим похвалити мисао: спасење напаћене иа своје прошлости, а иаотџбине. следник расе, која није по Радимо и имајмо у пос-. своме - ђеном инстикту лу реда, дисциплине, издрж-г ј г Ј љивости и оданости, и ми могла бнти пдеменита као

ћемо победити«.

НЗ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

' што је случај са бугаро [татаЈЈСком расом —кад не: ма свога — кити се тућим 1 перјем. И ако се у више махова — од ауторигета пред којима су се Бугари морали поклониги — расправљало ово питање и

Крф, 1. априла После неколико питања и одговора, динас је у Народној Скутитини Господин Пашић држао завршан говор о деклирацији. Ј дугом говору ! осиодии расправило, а тиме и доП ашић ре жали што се тако диго говири о деклара- \ ,, цији. Оџа је 'сонстатовали ди су и Влида и с рпски ј казало дц У 1а Р и и Бугврнарод до краЈа остали уз своје Савезнике, чију ћемо [ ска никакву везу са Охридсудбину делити. Објашњава зашто је 1 0. јуна нро- ском Епископијом немају шле године наступио распад коалиционе Владе, ! ЊИ ма је она у »Протекоја је дотле сложно радила на добри земље. ( .^ Глаани разлог тога распада био је захтев, ди се , СГ У МаКедонија« буч арска. на смрт ос.ућени превратници из солунског процеса •> књизи проф. Вас. Ђерипомилују на двадесетогодишњу робију. Пз дибљих др- ; ћа »0 српском имену у Мажавних разлога такво се помиловање није. могло под- ћедонији и Старој Србији« нети Круни за све осућене. Над су изашли из Владе на и 14 стоји: ))1466 . господа Давидовић и ЈЈрашковић, тразкило се од го- % к сподина Драшковића да их друга два члана из странке 1 °^' М мита Р> писа Р иа лразамене. Господин Драшковић је казао. да о томе може . това, каже, да се прихватио бити говора: али је господин Давидовић одбио; госпо- посла да на српском језику дин Маринковић такојје. Кас) самосталци нису хтели, еастави дело законик за те потом образована хомогена влада, настунили су ' важни догаћаји и конференције, када је (Го- \ Охридску Епископију по сподин Паишћ) морао ићи да заступа српске интересе. заповести орхидског архиПо повратку са последње конфсренције отшиао је у јепископа (вјеже саставити Солун и са Престолонаследником се сноразумео о са- ми писалием српского езизиву Пародне Скупштине К ад се Скупштина састала, ка чиненије рекше књигу а поводом изоора председништва, згодно са целом ■ ... \ \ Владомдаојеоставку.да би омогућио састав коалици- имен У ем УЈУ законик ) - Ј° ш јшњења од Бугара'. 1 Зашто оног министарства. До тог министарства није се каже да је охридски архи-јк*нчев и Иширков нигде дошло услед захтева опозиције да Министар Пред- јепископ Дорогеј обилазио' седник не може бити и Министар Иностраних Дела сво ју архијепископију и да и питања о ревизији солинског процеса. 0 н се (Го- . '' , д п х \ Ј Ј 1 ' 4 1 е дошао — као штовели сподин Пашић) лично хтсо уклонити, али му странка Ј није дала. Ипак се нада, да ће доћи до споразума, У »наше богохранимоЈв ако се боље и хладно размисли. мјесто рекомое Кратова« и

да је њега (т. ј. Дмитра) к себн дозвао и за.молио га: »да испише овај закоиик охридске цркве« који је преведен на српски јгзик (на српски език прсведен бившв), јер да нема саборна охридска цркватих књига на српском језику (»по езикоу србскомоу«) него на грчком. (Вл. Качановски, старине 12 (1880) 25.5 М. Стојановић стари срп. зап. и натписи I (1902) бр. 328 сгр. 98—100). Ево дакле једног историског доказа из кога се види: да је архијепископу Доротеју требало да се са грчког преведе законик на српски језик. Зашто није имао потребу да преводи на бугарском, кад је архијепископија »бугарска«, и од куд то долааи др пре«еди са грчког, а не са бугарског језика, кад је њихова епископија била? Проста ствар: Бугарски извори — на њих се позивамо — нигде и ни једном речју не помињу којим се језиком општило у тој Архијеписколији. 5' осталом ка кву би потребу имао архијепископ Доротеј да Преводи законик за саборну цркву на српском у Охриду, кад према Бугарима тамо није било Срба?! Јели се то преводило за Бугаре — желели би мало обја-

овај докуменат не цоменуше и не претресоше бар и у оном правцу у коме је ПЈопов онако искасапио повеље Душанове? Незгод-

На познату изјаву аустро-угарског министра спољних послова, графа Чернина, о чврстој солидарности аустријских и немачких интереса и о тобожњој понуди Француске за мир, као и о тобожњем доцншсм одбијању од стране председника францускевладе, г. Клемансоа, преговора на бази одрицања Француске од свог права на Алзас и Лорен, — предеедник француске владе, г. Клемансо, одговорио је кратко и јасно: »Граф Чернин лаже!а. 17осле такве изјаве, било је од нарочитог интереса, шта ће граф Чернин казати, ма да никоусветунизачасније био у двоумици: који од два државника говори истину. И граф Чернин се одиста јавио. Он је покушао, да на основу рекла-казала колико тслико оправда своју изјаву, рачунају-ћи са гтефињеним обзирима и прирофеном куртоа •3 А ј О М И 15 Л СП КТ <д ЊС М француских лолитичара. Мефутим, граф Чернин је изгубио из вида, да је част преча од свију обзира и— онјестраховито насео. На накнадна објашњења графа Чернина председник француске владе одговорио је публиковањем писма, упућеног посредним путем од стране цара Карла председнику Републике г. Поенкаре-у. То писмо, сензациорално само по себи, говори сасвим противно ономе што је граф Чернин тенденциозно објавио у своме говору. Апстрахујући интригантску тенденцију пи-

ПРИЗНАННЦЕ ИЗСРБИЈЕ ЈХамберт Антон мајстор, Ламнл Јован наредник, Лаудановић Милан капетан, Леви: Азриел поручник, Манојло, наредник (2) и Самуило Н. ппоручник, Лилер Хенрих мајор (2), Лојаница Сретен, ЛукиЕ Влад. и Јанко професор, Луловић Момчило поручник, Лучић Данило М. учитељ, Лазаревић Риста. ЈБујић Миладин цензор. Миловановић Аврам скретничар, Маговчевић Јован адв., Малуцковић Ненад машиновоћа, Манојловићи Ђока ппук., Жарко, Манојло и Милан каллар, Марић Милутин учит., Марјановићи Боривој и Михаило начал., Марковићи Анта ппор., Богосав благ., Велимир, Војислав Т. благ., Дан. Р., Драгољуб порезник, Ђорће скретничар, Љубиша обв., Љубомир наред., Милорад пцор., Миша писар, Свеги-

сма, његова се садржина може свести на признање од стране цара Карла: да не може бити говора о чврстој солидарности аустријских и немачких интереса и да су претензије Француске на Алзас и Лореи правичне. Ма и са задњим намерама учињено ово признање, у колико се односинаправоФран цуске на Алзас и Лорен, оно ипак има неког значаја. Али објављено писмо није толико важно по својој садржини, колико посвојој тенденцији, нарочито у вези са изјавама графа Чернина. Може се мислити шта се хоће, али се не може доказати: да граф Чернин ни!о знао за писмо свога господара; пре се може тврдити да је он имао удела у редиговању његоватекста. Садржина и форма писма како су добро приме гили француски листови — не остављају сумње о томе, да је писмо дело професионалних поличара. И, ако се то не изгуби из вида, лако ће се уочити веза измефу писма и изјаве графа Чернина, ако не ни по чему другом, а оно свакојако по интригантској тенденцији њиховој. Писмо је имало да дејствујена један начин, а изјаваграфа Чернина, после неуспеха са писмом, на други начин. Мефутим,и цар Карло и граф Чернин изгубили су из вида да су овакве и сличне интриге мач са двс оштрице што су, у осталом, сада врло лепо, али и прилично незгодно, насеби осетили. Публикација писма слав наредник, Стеван К. капетан, Маршићанин Татомир М. мај., Маслаћ Милован ппор., Маћејка Рудолф инж., Матејић Милутин наред., Мелка Милутин инж., Мијовић Богољуб музик., Мијушковић Бор., капеган, Миладиновић Богосав наред., Миладин Вељко обв., Милеиовићи Ђорће С. благ., Петар поруч., Милетићи Андрија нар., Душан ппоруч. (2), Љубомир, Милић Драгомир кап., Стеван. Милићевић Алекса, Душан и Љубомир, Миловановић Воја д-р, и Драгомир В., Милојевић Драгутин С., и Лука, Милорадовић Драгосав, Милосављевић Милан Ђ. (3), и Радосав. — Наставиће се —

СДОПШТЕЊА

— Наредник Иван С. Булајић, митраљ. оделење 1 батаљ. бр. 8, моли свакога који би шго знао за Лазара Когфивицу из села До-

бротића среза добричкога округа топличког који је као добровољац прешао из Америке у 1917. год нека ми јави на горњу адресу. — Вељко Вуковић, наредник 1—1, пошта 216 моли да му се јави Теофило Милошевић, из Сребринце (Босна). — Благоје Радојковић, поднаредник 3 брдска батерија п. 801, моли свога ујака Ацу Рајковића из Дервена који се налази у Паризу да му се јави. — Илија Милановић, санитетско оделење п. 84, моли сроднике и другове код кога се налазе његове карте из Србије да му исте пошаљу.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

— Богдан Црноглавац, п.поручник 4—1, п. 48, извештава оца Милоша Црноглавца, у селу Строинце, срез копаонички окр. крушевачки, да је жив и здрав и моли за одговор.

— Драгиша Вујановић, 4—1 пошта 48, јавља оцу Владамиру Вујиновићу у селу Губеревцу, срез драгачевски, да је жив и здрав и моли за одговор. — Иван Првуловић, жандарм битољског одреда извештава своју сесгру Ристану Радивоја Првуловића, из села Локве округ томички, да је жив и здрав и моли за што скорији извештај. . — Новица А. Павловић, 2—2, моли суд општине Сиљевачке, ерез левачки, округ моравски, да извести његовог оца Арсенија Павловића, у Сиљевцу да је здраво са ујаком Благогојем СпасојевиКем и стрицем Богићем. Моли за што скорији извештај јер од куће није добио избештај. — Благоје Спасојевић, 1—2 пошга 60, моли Јована Поповића, свештеника из Рековца, срез левачки, окр, моравски, за извештај

о његовој фамилијн јер му се никако није јавила. — Милорад Миладиновић, 1 пољ. батерија, пошта 801, јавља своме оцу Марку Миладинов-ићу у селу Ђуиису срез расински, округ крушевачки да је жив и здрав. — Неиад Савковић, трупна комора пошта 414, извештава своју жену Ранћију у селу Непричави, срез тамнавски округ ваљевски да је здраг.о и моли за одговор. — Драгутин Калановић, каредник 1 пољ. батерије, пошта 801, молу суд општине Стргарске, срез јасенички округ крагујевачки да извести његове родитеље да је здраво са братом Ацом и Николом и моли за одговор. — ТомаМанић надзор.фин. страже у Радујевцу извештава породице нижеименованих лица из Радујевца ср. негот. окр. крајинског да су живи и здрави и пн-

тају за своје и то: Стева М. Живковић управ. цар. у Радујевцу, Димитрије Крачун, рез. капет. друге класе, Јован Шишко драгоман, Калин Стевановић служит. стов. дувана, Паун Вановић, Ђорће Кицуловић, Царан, Ђорће Петровић, Ђорће Станко Анет, Лазаревићи: Спасоје Г1., Милутин Ј., Љубомир, Милутин Кошовјановић, Љубомир Кацалај, Сава Андрејевић, Анћел Митран, Станко Поркарин, Анћел Палић, Поркорими: Димитрије и Александар, Иикола Васиљевић, Димитрије Билон наредник, Петар Ђорна, Петар Прњеч, Петар Н. Јовановић тргов. Милан Петровић, Петар Микуловић, Никола Нинић, Јон Гајина, Ђорће Балић, Љуба Бода, Бора Никотић, Бора Раденковић хотелијер, Драгугин Жећа. Милутин Ђ. Првуловић, Душан Гогић, Воја Манојловић, Љуба Петриш, Јован Петриш, Милутин Панић, Милан Добрвћ и Спасоје, ААлександар Добрић, Илија и Милан Цукићи, Петар Борца, Александар Владић,

Александар Д. Станојевић, Милан Димитријевић, Пе« тар Домаћин, Карло Шрајнер шгек. Срп. Бродарског Друштва, Душан Поповић, Сганоје Танасијевић, Мијајло Калиновић, Јон Кошавјановић, Крста Јења, Милан Рошом и Ђорће, Димитрије Чубља, Милан чича, Димитрије Порбој, Милан Домаћиновић, Анћел Митран, Петар Кацалој и Петар П. Коцолој, Ђорће Костић, Јован Царан, ДимитриЈе П. Маратакој сви из Радујевца, Јован Димитријевић и Првул Станчуловић из Пролава, Стојан Анћелковић из Брзе Паланке, Марин Блуза из Пролова, Ђурће Панцор, Петар Бубулан. — Владимир Милисављевић, 1—2, пошта 60, извештава своју мајку Јелену Стојана Милисављевића, у село Шарбановац срез сокобањски, округ нишки да је здраво са братом Гајом Милосављевићем.Свеголик, Живадин, Никола Милија Богосављевић. Сви моле за одговор.