Velika Srbija
БРОЈ 717.
СОЛУН, НЕДЕЉА 8. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
ЛИС/Г ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, громесечио 13-50 драхми, годишње 54 драхми. НУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.
БРОЈ 15 лепта
Уре ђује О Д Б О Р
I I
БРОЈ 15 лепта
ГОБОР МИНИСТРА НАРОДНЕ ПРИВРЕДЕ ^ ГОСПОДИНА ДРА ВЕЛИЗАРА ЈАННОВНЋА држан на 76 редовном састанку Народне Скупштине
Господо народни посланици! Опозицша 1 е имала прилике да чује Владину декларацију о епољ-, ној политици, и опозиција је, као што сте чули, преко својих во1;а о Њ 01 изразила своје незадовољство. Влада пак чула је реч опозиције и њом је, — ево јавно изјављује—задовољна. Мезадовољство опозиције, господо, нас не зачуЈјава. Ме зачу'ђава нас, јер пада уове дане, кадасмо ван земље; ане зачуђава нас ии зато што је и последња коалицијона влада у Скупштини од 1916. године, у питањима спољне политике, на тајним конференцијама, имала против себе не само опозицију, него и коалиране групе, које данас чине опозицијони блок. (Глас са левице: То није тачно! Да није то на оној конференцији у Риму у вашемстану?)Тачноје; сетите се 'кутања на тајним конференцијама! А у Риму, и у Ници на свима конференцијама ја сам био у заЈедничком клубу свихпартија, с вама, све донде, док је била реч само о парламентарним тешкоћама и захтеву да се сазове Скупштина, а не о спољној политици. Влада, рекох, може бити задовољна оваквим држањем опозиције и то из два разлога. Прво зато, што је опо-
спољне политике;ти напади нису дакле ишли на то да се обори у суштини данашња наша спољна политика, којом дапашња Влада иде, него то су биле више само примедбе спореднијег значаја, које је опозиција учинила Владиној спољној политици. Ја ћу вам их у неколико речи овде најпре изнети, па онда иа њих реагирати. Прва примедба била је,истина, у неколико и начелне природе; пребацивало се у главном Влади и у ствари на то пуцало: зашто Србија ништа није учинила да дође до једног уговора са Савезницима, којим 'ће обезбедити своју ситуацију на конференцији мира? Таква Јепримедба у суштини пала од стране г. Маринковића у његовом првом делу говора, кад је рекао да је г. председник Владе врло всрно изнео опшгу еитуацију и данашње стање у Гвропи, али нам није дао ситуацију Србије и нше нам казао пут и начин како ће она из ове ситуације изаТи. Иза тим мало даље, развијајући ову ствар, г. МаринковиГ је пребацивао Влади да је Србија данас у сличној ситуацији као и у 1813. години, када је била без писаног уговора и зато била на бечкој конференци|и мира од савезника
зици|а,преко својих во- ј иапуштена; па пита 'ђа, дискусију скреиула • Владу: Зашто се ова
са терена спољне политике и више је од две трећине напада и критике упутила унутрашњој политици Владиној, управо решењу ове последње кризе. Свега ако је Једна треТина говора и критике била упу ћена питањима спољне политике, а то значи много. (На те замерке, које су упућене унутрашњој политициВладиној, на замерке, управо које су упућене решењу кризе, ја сад нећу одговараги, то 'ћу оставити једном од својих колега који је био ближе тим догађајима негоја). Влада је даље задовољна и мора бит' задовољна говорима опозиције и зато, што и о- и г. ТрифковиГ и г.Ву-
Влада није бар сада обезбедила да не профе као и 1813. године одиосно као на бечком конгресу? Друга, господо, примедба опозиције, која је пала од странег.Марка Трифковића, састоји се у овоме. Господин је казао: да деклерација Владина садржи готово две трећине само рефлексије о немачким интригама, о руској револуцији, о максималистима и. т. д. Две трећине декларације, вели, лосвећене су само томе!? Трећа примедба која |је пала од опозиције састоји се у томе: Зашто се није нигдепоменула Крфска Декларација?_ Њу су учинили
но што јеречено о Владиној спољној политици, у оној трећини критике, у ствари и није критика спољне политике. То нису били напади, којима се ишло на то, да се обори систем и правац данашње
ловић. Четврта примедба пала је, како је Влада мало радила на убефивању наших Савезника,за оно што 1 е»право« дати Србији, како није код њих вршила довољну пропаганду за нашу
националну етвар. 'Га је примедба пала опет од више говорника из опозиције. Господо, као што видите, све су ово примедбе спореднијег значаја. Њима се није ударало на темеље и зграду наше спољнеполитике.Је л‘те? То Влада са задовољством кон ■ статује. Измефу нас. и вас у спољној политици, увеликим потезима, у суштиии и правцу њеном, не постоји никаква разлика. Консгатујем да и ви сами то потврћујете не само својим ранијим околишним говорима, него и сад ево са добацивањем отворено: »Тако је!«.
Народа, у српском парламенту изјављују, да иду само за једним циљем, иду само уз своје Савезнике унади и всри да ће поред њих доћи до остварењасвојих народних идеала. Свака друга политика, која би се могла иџаугурисати, била би противна томе циљу, противна нашој тежњи.а то је политика зл о.гл а с н и х цент ра л н и х сила. Према тометакве политике не може и не сме битимеђу нама, ме■ђу српским народним посланицима који истински представљају Српски Народ. И ја зато понова подвлачим: Ми можемо бити само задовољни! Трећа могућа политика у опште, господо, »ни са Савезницима, ни против Савезника«, била би политика неутрал-
нити а не погађати, свак нам је био добро дошао, ко нам је дошао у помоћ,— да ли је онда умесно питање — зашто смо остали без уговора и зашто тога угонема? У осталом,
На то ћ
и 'Јанковик 'добити садодгс јо|ј
■.еге мало ДОЦНИЈС. Господо, као што видитс.не лежи п.ранција нашмх претензија и гаранција наших права у вора нема/ .у осталом,|писаним уговори.ма, господо, да сезапитамо: те да нам можете пре-
да ли оаш много вреде данас, у овом општем рату, писани међунаЈа не
оацивати што тих писаних уговора ие.мамо, него она лежи једино V ситуацији на бој-
Прематомето ности. Али таква поЈе ствар, која се може литика за Србију, велим узети као аксијома, као одмах, немогућа јеииснешто посве сигурно, и кључена. Зашто? Зато кад је то тако, госпо- што смо м.и 1914. годидо, Влада, верујте ми, не били у положају наможе и мора оити тиме паднутог, у полржају потпуно задовољна по- нужне одбране. И тада ред свих ваших опози- смо.ако смо имали пред цијоних говора и кри- очиманашесуверепство тика. (Глас с левице: и наш национални поАли српски народ није нос, ако смо на образадовољан).То није тач- зима осећали ма наЈмано. А ако велите да нијс њи жар наше националзадовољан, ви изволте не части, те историске променити спољну по- 1914. године, морали улитику. Ја волим тачна радити само и једино и прецизна изјашњења! оно, што смо и урадили. Дакле. измефу вас и нас Извукли смо мач из коне постоји никаква ра-‘рица и устали, и ако злика! Нека уђе узапи- без ичије помоћи тада, сник дау великим лини- .у одбрану сама себе, у јама нашеспољне поли-'одбраиу наше народне тике између нас. и вас части и слободе, одбанема разлике! (Свето-'цивши куражно ропзар Ћорфевић: Имасамо ски мир. у извофењу. Немате ме-; И као што знамо, Сатода у спољно 1 поли- везници су тек доцније тици, нисте ништа из-'пришлии рефали се на вели). | браник слободе народа Потпредседник Љуба од германеког насртаја. Р. Јовановик: Пустите И хвала имћ Ј " говорника да говори. I Према томе, неутрал-
родни уговори мислим говорити о то-јним пољима. (Одобраме, шта вреде написани вање). Јер, госпсјдо, као ме г ђународниуговориза ■ што вам рекох, и кад наше непријатеље. Ви би имали писане угосте видели шта они вре-*воре, као шго су ихдру; оп- ! ги имали,
де. Оии уговоре у
ако ситуаци-
.6
ште, клот не поштуЈу. За њих су они »сћШоп буде с1е рарјег«. Али хоћу дајнаше
на оојним пољима рђава ло нас и Савезнике, онда кажем, да писани уго-јти уговори не вреде нивори у оваком општем шта. Хоћете ли их онда рату, пред силом окол-Јпрезентирати Немцима ности иуслед испрепле-1да их они изврше? тених дога’ђаја и мефуј Г. Маринковић је ренашим Савезницима, ијкао усвом говору и напротив њиховевоље мо- рочиго истакао: Па кад гу да изгубе вредност.! немамо писане уговоре (Др. Дража Павловић: ми онда морамо добро За Савезникевреде). Р} г - пазити какве ће изјаве сијаје н. пр. имала са дати премијери држава Савезницима писан у- наших Савезника, какве говор и по императив- се манифестације чине, ном тексту тога писаног за кога и како. Подвууговора она је имала да као је ту своју идсју добије Цариград и сло- једномјаком реченицом, бодне Дарданеле. И ево, рекавши: »То су наши
сад, стоји више и ако јс друга странапристалана њ. — Значи, господо, да у овом општем метежу, светском рату, има нешто више и ван воље уговарајућих страна. Према томе данас и кад
тај уговор не по- уговори:« Господо, ја се не слажем до краја са тим мишљењем г. Маринковића. Не, ни ту не греба тражити Наше уговоре! Ни у тим декларацијама савезничких влада, ни у изјавама које дају имате уговор —нисте поједини ресорни Мисигурни, да ћете доби- нистри у говорима и у ти оно, што вам се уго- манифестацијама пред вором даје иобезбеђује. парламентима или инаПа, господо, имала је че не треба тражити уи Румунија писани пакт, век све гарантије за нас. мсђународни уговорса Само донекле можемо Савезницима, па и ако тим декларацијама, тим ниједна Савезничка Си-- говорима и манифестала није порекла свој цијама бити задовољни. потпис са тога уговора, Зашто? Зато, што се и (као што Немачка и о- те декларације, и те изстале централне снле јаве и сви говори и маиначе раде), ипак пи- нифестације стално, готам вас, да ли јеРуму- тово перијодично, меМинистар Пародне ност за Србију била је’нија оствармла својена- њају; мењају се према Привреде Др. Велизар ' и правнички и фактич-јционалне идеале, т. ј. да стању и фазама у којиЈанковиЈ : (наставља); ки искључена. [ли је тај писани уговор ма се налази ситуација
донео што — Није. И
Оставите методе гледај-ј Е па, господо, онда те на резултате у спољ-'да се запитамо: Кад је ној иолитици! за наш случај неутралОпет понављам: из-!ност била у опште исмефу нас и вас нема двс кључена и немогућа, дајнат, спол.не политике,једна!ли је онда био уговорјсилама пришла, не до- до скора имала на]већег је само ми циљамо добравање). инда Је све југовор
Румунима?! на бојном пољу; увек и ако је тим само према томе! уговором обезбеђен Ру- ј Господо, ми смо имунији и Ердељ и Ба- мали врло широка обеона је централним ћања од стране која је
1 «1(14 , ј П .'I П Ј V ' Ј 1 I Ж Ј V V 1 ј 1 и то она којој'за нас могућан, да ли је јбив ништа из уговора, ауторитета на страни шо и идемо. (0-|било могуће тражити него је чак изгубила и Савезника, од наЈМоћње). Онда је све'уговор од оних који *Добруџу I I нијег фактора, баш од
друго сигно,]ер велите: притичу у помо г 1 Између нас и вас уЈнаших Савезника,
Светозар ЂорЈевиЈ: самог руског цара; оосМогу ли да вам учиним ћања, којима би биле ' " (битно обезбеђене нај-
једно питање
од коспољној политици нема ји од наше етвари наничега шго нас раздва-’ правише своју општу?! _ , , ( ја; јелитако? (Гласови: Је ли то могуће било?| Привреде Др. Велизар’ купног српског народа. Тако је). Е пак ако је'(Марјановић: А на еко-| Јанковик: Мене може.Ми смо имали, господо,
тако, ако има само Једнеј номској конференциЈи свако питати српске спољне полити-:у Паризу — шта сте' ке, — а то је ова —-јтамо утврдили?) Никад онда Влада може бити ‘ и. ништа противно! Али
будиге љубазни, па ме после питајте шта жеја ћу вам одго-
овом дискусиЈОм само потпуно задовољна. То је задовољство у толико лите веће, да будем још ја- ( ворити на све. снији, што ће сви, цеој И — дакле, господо, свет, цео Срлски Народ кад је уговор са Савечути и видети, да свијзницима био немогућ, представници Српско^ — јер је се требало бра-
Министар Народне тире претензиЈе цело " 'куп Ми токујтако рсћи саг!е ђ1апсће, / дам па шта је било? Данас
мога говора ако мудам па шта |е оило7 Да право. Изволте! јето руског цара нема; Светозар Ђчргђевић: јњегове су изјаве и обеВи кажете шта је Ру- ћања пала, пала заједно мунија уговорила. Ја с његовом круном. 1 оснас. питам: Хоћели, акојподо, ми смо имали изнаши Савезници побе-'јаве и многих савезничде, Румунија остварити ких државника и пресвоје идеале или не^ јмијера, које су по своМинистар Народне јнм перипетијама ;пре-
леко последње изјаве Лојда Џорџа и изјг.ве Вилсонове, па шта је било? Видели смо, да те изјаве и лепе речи нама нису никакве практичне корисги донеле, и да се мењају као мене месеца. Све су, дакле, господо, то само изрази и одјеци моментане ситуације на бојиштима рефлекси онога тренутка, онога часа оне слике, која се у тој фази, у тој периоди ратне ситуације показује. Кад је та ситуација на бојишту боља, бол»е су и декларације; кад је та ситуација гора по савезнике, горе и декла рације! (Насташгће се)
П0ЛЛТ8ЧКЕ ВЕСТИ Берн, 8. — Између немачког министра саољних послоаа фон Нилмана и аојнчх кругоаа и канцелара Хертлинги избио је. озбиљан сукоб поаодом питања о миру а турско-бугар■ скога спора. Његова је оставка неизбежна. Б ивши посланик Бернсдорф би1\е, вероватно, наименоаан за министра саољних рослова Лондон, 8. — Лорд Сесил је изјавио у парламенту , да је постигнути споразум изме1)у Италије и Југословена задовољавајуки. Енглеска се радује иипо види да су се њени савезници ме1јусобно сложили. Цнрих, 8. — И поред објашњења које је цар Карло морао учинатч поводом публиковања његовог писма, односи између Немачке и Аустро-Угарске ирилично су затегнути. Кајзер је изразио жељу да до1>е у Беч, да би изравнао несугласице између ова два народа. САРАДЊА ИТАЈШЈЕ
Италијанска војска западу
на
Изјава председника владе, г. Орланда, у италијанском парламенту: да италијанске армије сачињавају десно савезничко крило и да ће ускоро и италијански пукови учесгвовати у борби на западном фронту, била је примл»ена са великим одушевд»ешем, Социјалијастички иосланици придружили су се такође поздраву, који је председник владе послао француским, енглеским и америчким армијача. ИтилиЈанске армије и цео народ одушевљено су нрихваталч изјаве г. Орланда и оссћају се гордим помишљајући да ће игалијанске трупе моћн показати своју вредност удружене са херојским трупама Француске, Енглеске и Сједињених Држава. Сви једнодушно мисле да ће то је-
Привреде Др. Велизар вазилазиле далеко и да- динство у операцвјама о