Velika Srbija

БРОЈ 722.

год. 3.

СОЛУН, ПЕТАК 13, АПГ*ИЛА 1918. ГОДИНК

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНК ИРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4 - 50.драхме, тромесечно 13 - 50 драхми, годиши.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Сган уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђује О Д Б О I 1

БРОЈ 15 лепта

„РАТНИ ЦИЈБЕВИ" КРШ НИКОЛЕ

Изразити и легитимни представмици запад|П. л д- цократнјл јаеио су изложили, и као догму прокламовали, право народа, малих као и великих, да, независно од других, сами собом управљају. ГТри томе нису пропустили да изрично нагласе, да неће осгапити некажњене многе и страшне злочине, почињене од стране непријатељских народа на окупираној територији, и да ће тежити не само повра ћају свих гих територија, него и њиховом материјалном успостављању. И сада када за остварење истакнутих великих моралних циљева савезнички народи чине највеће напоре и преко својих армија воде страшан двобој са непријатељем, полигички представници говоре само у толико у колико је нужно изразити оно што хо"ће да се постигне на крвавим пољима, па и по цену ових до сада непозпатих жртава. Но и у оваквој атмосфери чуо се један глас, глас ситан али каракгсристичан, који и по моралу и по памети одудара од свега што наши Савезници хоће и раде. Њим се тражи да се истакнуте идеје примене на наш народ онако, како би његови најбитнији интереси били погођени. Краљ Никола, кроз уста свог министа војног, а преко енглеског листа »Дејли Хроникл«, гражи у име ових идеја, да се Црна Г ора васпостави као самостална држава, под његовим скиптром, али додаје да је њој, са политичким границама које је до рага имала,

немогуће опстати, те тражи да се прошири ::а суседне покроине: Херцеговину, Јужну и део Средње Далмације, Новопазарски Санџак и Скада[) са околином. У тој подугачкој причи, поред осталога, речено је још и ово: да је југословенски покрет империјалистички, Јер хо ће да анектира Црну Гору, а југословенске идеологе и политичке вође назваоје интригантима и политичким агентима*). Прва мисао, у којој се покрет зл уједињењем једног народа, који броји више од дванаест милиона становиика, преставља као имеријалистички, а захтев да у општу народну државну за|едницу уђе једна од етнички најчистијих нашихнационалних иокрајина као анексиони стички, била би комична, кад се не би одмах додало, да та иста покрајина нема услова за еамосталан држа вни живот, те, да би се то омогућило, дајојтреба придодати крајеве, који су по простору већи, по становништву многобројнији и који економски представљају много већу вредност, без обзира на расположење самога становни-

’)У истом ранговору са урсдником поменугог енглеског листа „министар војви" крал.а Пиколе добацио је Црмогорцпма једну страховиту увреду: да Црногорци нигр Срби! Шго је сн сам пљунуо и себи н своме господару у лице, одрекавши се предцелим светом, иуимесвоје н у нме свога господаро, српског пмсна, — то је ствар њнхове савести п њихова обрааа; алн он и његов господар нису били позваин, нити су бнлп овлашћени, да све Црногорце трпају у евој тор нпродннх одметннка. Црногорци ће, увсрени смо, знати н сметп достојно одговорити својим најновијим Бранковићима. — Примедба Уредништви. штва, те ее ово не можс друкче објаснити сем крајње неурачунљивом амбицијом и страховитом глупошћу. У свему што је ,речеио ипак има једна иети на. Црна Гора заиста економски ие може опстати као самостална држава, а то су увидели не еамо наши трезвени синови, иего и народ у маси. То, ето, уви ђа и краљ Никола, само он тражи решсње које не одговара народним иптересима, већ је директнопротиву њих. Не треба многозиати пада се то увиди. Људе, који познају краља Нпколу, нећеизненадити ни ово,јерје он у своме живогу и рекао и урадио и много горих ствари. Али мора човек да забезекне пред дрскошћу, да ее може

одоли народно) вољи, који хоће 'Ш оствари своје потпуно иолитичкојединсгвб, да би кроз њега дошао до свега онога штс- културном и Пог дитс и народу треба. 8 ап] 1 наа 1918 г. X.

ХНШШНЕ ВЕСТН Лондод, /'■'. — Рајтерови А генција јавља, да руски комесар за спољне нословс Чичерин нч је хтео да призна Лиднчског за пољског предстачника код мак счмалнстичи - в.тде. Цирих, /.). Нови <пјстро-угарски министар спољних послоиа граф Буриан одлази за Берлин да регулише пшшиве о П ољској Лондон, — /'. Бонар Ло изјавио јс у Дошем Дому: да Ве.њки Британиј« неће послити свига предетавника код максимали-

рачунати на толику необавештеност јавмог мњења, које се овом изјавом поглавито имало у виду. Србима у опште, а посебице онима од нас који смо из Црне Горе, не може бити равнодушно овакво држање краља Николе, и ако је савршено безопасан за срећно решење нашег народног питања, јер би, да њега нема, и ако смо на ударцу свима непријатељима, а далеко од свих савезника и пријатеља, и у овом светском вртлогу били поштсђени да иам сс може пребацити и 1едпа мрља у раду на остварењу појединачиих и народних идеала, али се ои постарао, да нам тозадовољство ускрати. Он јеупоран и доследан у своме раду на дезорганизациш нашег народног питања, што му ни народ ни историја заборавити неће, али је и сувише немоћан да

(тичке владс.

КРАЈЊЕ МЕРЕ Мобилизацчја жена у Аустрији Цирих, 13. марта. Паје Фрај Пргсе објавила је пре школпко дана нов закон о општој обавези рада за време рага. 0вај је обухватио л.уде од 17 до 61 године и жене од 19 до 41 године. Л рбајтер Цајтунг жучно критикује овај закон, нарочиго обавезу која је наметнута женском свету. »0давна — вели лист •— жене нижих класа и буржазије приморане су, силом околпости, да раде тешке и заморне послове. Јединс жеие, које не раде и које уживају сва задовољства, јесу кЈ.ери и сунруге богаташа, племића и виђенијих граГана. Да ли Ге их аустријска држава нриморати на рад? Онога дана, када будемо видели кћери директора ба нака, жене чиновника, гро-

фова и великих богаташа да скупљају сено и да обраћују поља, ми ћемо са великим задовољством поздравити општу обавезу рада за жене. У Аустрији су данас. ослобођеии рада сви виши кругови и жеве милионара. Зар може неко да верује да је аустријска влада хтела овим новим законом да примора и тај виши свет плутократије и аристократије на рад? Веровати, значи не познаваги нашу »драгу« Аустрију«.

СГШД ОПЕРАЦИЈА Енглескн нанад ма 0стенде и Зебриџ

Лондон, 13. — Адмиралитет је објавио следећи коминике о пом ој»с к и м о п е ра ци ј ама код Остенде и Зебри џа: У току операције 10 априла, авијатичари су пратили резултат нашег бомбардовања. 1Јосматрање је било огежано услед облака, те су се аероплани морали спустити доста ниско, да би могли бацатибомбе. Авшатичарису бомбардовали објектс на обали. Енглески краљ послао јс вице-адмиралу у Ду вру следсћу депешу: Срдачмо честитан вама и снагама којима командујете на успешно воЈјеним операцијама прошле ноЈш. Јединствена храброст коју сте показали изазива у мени поное и дивл.ењс«. Лондон. 13. — Дописник »Дејли Телеграфа описује повратак маринаца, који су учествовали уборби код Зебриџа: »Многи су рањени, али изгледају весели. Они причају да су изненадили Немце и да су ушли готово неопажени у пристаниште Зебриџа.Потом су били

изложеии пакленоЈ ватри батерија са сувл. Један немачки детроајер покушао је да нагло побегне, али је био потопљен. Енглеске једииице ушле су у пристаниште и приближиле су сенемачким детројерима пре негошто су Немци имали времена да их нападну. Напад је био тако неочекиван, да су топови били још покривеии мушемама«. Дооисник Тајмса у Дувру телеграфише, да многи војници, који су учес гвовали уборби код Зебриџа, причају да су видели да је вода канала Бриџа, после но што су порушене нарочитебра не, почела одлазити.

МОРАЛ ИТАЛИЈАНА Једна изјава Дра ТрумбиБа Рим, 13. аарила Др. Анте Трумбаћ, пред седиик Југословенског Одбора, интервјуисан од новинара о утисцима са и талијанског фроита, изјавио је следеће: »Морал италијансккх трупа је одли-

чан. Они очекују хладнокрвно и са поуздањем е ве нту а л а н непријачел.ски напад. Игалијански и савезнички но1Ници опходе се иотпуно братски. Изгледа да се човек налази мећу војницима једног истог народа«. Г. Трумбић је похитао да достави борцима на аустријском фронту одлуку римског конгреса потлаченмх народа у Аустро Угарској о постигнутом сиоразуму измећу Игалије и представника тих народа. П оноло д' Италија. истичуки јаку помоћ ит. лијанских војника у овој борби народа, вели: да сада Игалија има да изврши нов племенити задатак. АустриЈСки ђенерал Фон Арц изјавио је: да треба задати Игалији јак ударац. Алије она поуздана у своме праву и своју судбину, док је аустријска царевина, каои турска империја, осућена да се распарча. Стара и изнурена Аустрија почела је већ да се распада. Унутрашње стање Аустро-Угарске је страшно. Нико је не може спасти од њене заслужене судбине.

БУГАРСКИ „МАШОКСКИ ПР0ТЕСТ“

XVII Кад год Бугари говоре о Маћедонији и Маћедонцима, никад друкчије, иего ли као да је то један од њихових округа у Бугарској, који је насељен чисто Бугарима, шш је наравно тешко код њих на4ш јер се зна, да становништво Бугарске сачињавају, један добар део, ако не половину: Турци, Грци, Јермени и т. д. и све остале народности и вероисповесги у Маћедонији негирају. За њих друтих сем Бугара нема, па и ако је Кнчов у његовој статистици, која је далеко од истипе, признао чак и посто-

(СпршетакЈ јаље Срба. По тој истој статистици, која Ј'е за време Турака издана једва а‘ ко би добра трекина била »њиховил Б угара«, у којој су ушли као »Бугари « Ниво Пазарци, Сјеничани и Плевљаци, јер му је нзвор био службена статисгика Турска; и оида се намеће питање, у име чије они говоре, протествују и кога они престављају у тим крајевима?! Сам факат, да они нису смели као што рекосмо иозвати — да тај памфлет звани »Манедонски протест« потпишу прваци других вероисповссти, јасно обележава страх Бугара од народног располо-

КАРТЕ т СРБИЈЕ — Радивоје Шћеловић, од своје жене Даринке, из Поцесја, срез студенички, код Вукосава Т. Милића, 4—1, п. бр. 48. — Марко В. Пантовић, има карту из Србше од своје жене Андријане из Прнлака — код Здравка М. Бугарчића, 1—1, п. бр. 16. — Дана Николићева има карту у нашем уредништву од Мице Николићева из Крагујевца. — Мика Јаћимовић, кангарџија од жене Саве из Врање — код Мијајла А. Милића »Џоље«, 2—1, п. бр. 4. — 'Гихомир Игњатовић, има 2 карте и 1 фотографију од своје жене — код наредника Прокопија Савићвћа, 6. пољ. батер. п. бр. 711. — Код Алексе Станковића, п.каредник, штаб, п,

бр. 414, имају карте из Србије: Милаи Максимовић, од мајке Христина из Крагујевца. Драгомир Јешић, жандарм, од жене Јане из Неменикућа. Крста Марјановић, (писмо) од шурака Александра А. Докића, који се вратио из ропства. — Код Драгутина Јовановића, болничара Инвалид. Одреда, п. бр. XX имају карге из Србије: Станко Д. Ристић, пекар од жене Драгиње из Варварина. Миливоје Лазаревић, од оца Драгутина Лазаревића нз Варварина. — Данило Тошић, обућар иа Чачка има карту од куме Јеле, из Чачка код Радевена М. Ђорћевића, п. поручника, п. бр. 711.

САОПШТЕБА — Милан Радаковић, тражи браћу Стевана и Јову Радаковић, који су раиије били у Америци, ако ко зна што о њима нека ме извести преко листа »Велике Србије«. — Драгољуб Н. Димитријевић, учитељ из Сепаца, п. бр. 999/104 моли онога код кога се налази фотографија његове породице, да му пошал.е на горњу адресу. — Огњан Раденковић и Јездимир Павла Иешића оба из села Бугарића (онштина Соколичка. — Косовска Митровица) да се јаве Стојану Костићу, жандарму Битољског жандарм. Одреда у Битољу, ради пријема извештаја од својих породица. — Божидар Ст. Марковић, обв. чинов. реда 999/102 тражи да му се јани Рацко Жввкоаић, иа

Брадарца, обвезник пука. Пита фамилија за њега. Моли ако ко о њему што зна да га извести. — Добривоје Јанковић, обвезник сталног кадра, Светиелав Станић, трупна комора 1 позива, Тихомир Поповић, 2 позива Светозар Петровић, обвезник 3 цозива и Ђоле Митровић, обвезник 2 позива, да се јаве лично или пошаљу своје адресе Сими Даниловићу поднареднику франц. болница. Мали Карабурум. — Павле Ивановић, капетан; Миливоје Богдановић, капетан; Александар Делић, Михајло Павловић, Војислав Митић, Љуба Јовановић, Живота Арсенијевић, и Андра Нигриновић — редови да се јаве Мирку Хаџи — Николићу из Свилајнца, 2—2, ради пријема извештаја од својих породица. — Ал. В. Тодорпвић лекар 3 бат. л. 6р. 16. изве-

шгава Воју Ст. Јанковића из Београда, сада рез. инж. поручника, да му се кум Милап Илић, лимар из Београда налази интерниран у Нежидеру у крајњој беди, преклињући за веш, одело и намирнице. Његова је адреса: бр. 108:57; др. 3; Ваг. 8. — Драгољуб Божић, медицинар да се јаве Љубомиру Н. Димитријевићу, 4—1, п. бр. 44. ради пријема извешта од сноје иородице. - Дика Марковић иМа карту од своје породице из Босне — код Уроша Маринковића, профијант, п. бр. 4. — Риста .1. Јовановић, војни благајник да се јави своме брату Ристи М. Михајловићу, нареднику Зћи рез. бол. чета, ц. бр. 999, ради прајема извештаја од својих из Србије. — Влада Јованорић, санитет, одел. п. бр. 36 тра-

жи Милоша Дукића, регр)г та из 1896, из Београда, који се од евакуације није јавио. За њега непрестано питају његови из Србије. | — Јован Антонијевић, члан народног позоришта у Београду извештава своје пријатеље и другоне, да су му родигељи, отац Радован и маћеха Перса, умрли јануара месеца овегодине у Чачку. — Жика Миленковић, кочничар Сри. Држ. жељез. да се јави Васи Јовановићу, 4-3, п. бр. 4 — ради обавецЈтења о својима. — Радоје Церовић, заробљ. наред. налази сежив и здрав у Ашаху и моли за извештај о своме брату Радулу Церовићу, који је при евакуацији био редов митраљ. оделења 2. пука. Извешгај послати на адресу: Драг. С. Матковићу оббез. чинов., француског депоа болесннх коња, п. 6р. 999.

— Михајло Н. Живковић, 'добровољац 2 батаљ. п.^бр. •32, тражи Ђуру Жиковића из Широке Реке, срез Војнић и моли да му се јави.

ПОШТА ЗА СРБШУ — Станимир Марковић, 4—1 пошга 48 извештава мажу Јелику Марковић у селу Магличу, срез жички округ чачански да је здраво са Матом и моли за одговор. — Влада Маринковић, пошта 32 извештава свој‘у породицу у Дугавчини, Смедерево да је здраво са братом Јован, Гајом, Даном и Стевом и моли за одговор. — Војислав Ж. Гајић, поднаредник ровов. батерије пошта 711 извешгава своју мајку Ристосију у селу Кукљину срез расински округ крушевачки, да је са братом Чедом здраво и мо* ли за одговор.