Velika Srbija

СОЛУН, НЕДЕЉА 15. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИС.Т ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 Г>0 драхме, тромесечно 13Т>0 драхми, годитње 5-4 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Г1етра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ИШРЕСАНТНЕ СТВАРИ Пред новим интригама

Као непосредна последица објавл.ивања писма цара Карла Сиксту Бурбонском дошла је оставка аустро-угарског министра спољних послова графа Чернина. Нсколико дана по његовој оставци наст}'пило је прогеривање принцезе Марије од Парме. мајке садашње аустријекецарице Зите; а сада се јавља, да Т.е бити протеране и многе друге угледније личности на аустријском царском и краљевском двору. Оставка графа Чернина образложена је у јавности његовом необавештенош-ћу о овој ствари, а протеривање принцезе Маријеод Пар ме њеним недозвољеним утицањем на младога цара Карла и њеним симпатијама за Француску; као разлозиевентуалног протеривања осталих личности наводе се »њихове интриге у корист мира на штету Ил . , С> И т|Л с/. -А— -ч. " Ј " Г. 1 Тако изгледа епоља оваафера. У ствари, она је сасвим друкчија; она има и своје наличЈе, вероватно много значај није но што на први поглед изгледа. Не само што не стоји да граф Чернин није знао за писмо свога господара Сиксту Бурбонском, него се шта више назире, додуше крозједва нешто мало подигнуту завесу, да је он лично учествовао у редиговању тога писма и, што је најлепше, у пуном споразуму са немачким меродавним факторима. Претпоставка ни 1 епроизвољна;она се јавља под утисцима извесних накнадних от-

криФ.а и заснива се на врло озбиљним чињеницама. ПолазеТи са ове претпоставке и не губе/ћи из вида факта и досадашњу аустро-немачку праксу у пласирању интрига, долази се до доста озбиљног закључка: даје оставка графа Чернина, као и протеривање принцезе Марије од Парме, па и евентуалнопротеривање »угледних личности« на аустриском двору, само једна комедија и једна с планом извофена интригантска игра. Аустро-Немци се нису никада, а најмање сада за време овога рата, устручавали употребе свакојаких средстава да би дошли до циља. Кад су били споеобни, да за једну интригантску улогу ангажују чак и Једног свог владаоца, они се неће устручавати ни од тога, да сличну улогу доделе и »угледним« дворским личностима, . . ) Д>4 <1 •*-<-. | —^ . 0 . »»»V 11 V тога кстог владаоца. О утицању принцесе Марије од Парме на цара Карла и о њеној пресији на њега да напише објављено писмо, што је узето и јављено као повод и разлог за њено протеривање, тешко се може са озбиљноогћу говорити, а још мање узети као вероватно, не само због тога што о томе ууицању нема уопште трага у прошлим њиховим односима, него још и зато што би она сада, као изгнаница, могла много више шкодити аустронемачким интересима у иностранству но у Аустро-Угарскоћ Садашње прилике нису за сличне

екслерименте. При оцени оваквих и сличних ствари и појава никада не треба губити из вида скривену као главиу страну њихову. Непријатељ једно говори, а друго мисли и ради. Мора се узети као тачно његово јављање о протеривању принцезе МаријеодПарме и оставка графа Чернина, јер је то ствар ност; а може се узети као тачна и вест, да 'ће се протерати многе угледније личности са аустриског двора. Али не треба ни једног часа заборавити, да то не морају биги изгнаници, него да пре свега могу бити агенги и интриганти. Можда се њихов интригантски рад неће никада осетити, јер ће га, верујемо, обазривост осујетити; али смо апсолугно уверени да ће се тај рад ипак морати уочиги. Онда ће се још боље видети, да је Аустро-Угарска, као држава, дозрела за — ампутацију и распадање.

ВГПТК Вашингтон, 15. — Сснитор Кинг изјавио је у свом говиру на конгресу, да повлачи свој предлог односно објиве рата Сједињених Држава Т урској и Бугарској, поиипо то питање сада претреса комисија за спољ не послове, која Ае врло брзо саопитшти своју одлуку К онгресу. Лондон, 15. — Из Петрограда јављају, да је максималистичка влади наименовала К аменева за свога представника у Бечу.

ЈУГОШВЕНИ У РНМУ Чешко-југослоЕенскн односи Рим, 15. априла Иницијативом друштва представника потлаченнх народа у Аустро-Угарској прославиће се идућег у-

торника у Риму мученичка смрт бораца аа хрватску елободу Зринског и Франкопана. Председник Југословенског Одбора г. Др. Анте Трумби-ћ говориће на збору коме ће председавати г. Торе. Сазнаје ее, с друге стране, да се солидарност измећу Југословена и Чеха све више учвршћује. Хрватска Држава у Загребу пише: »Политички, нациоиални и економски интереси Чеха и Југословена су истоветни. Да би имали приступ на море, Чеси морају осећати јаку потребу за солидарношТу са нама. Југословенске ■ће ее земље служити чешком индустријом и чешким капиталима. Чеси ће бити учител>и Југословенима у погледу социјалне политике«. Врло су значајни оии предзнаци односа између будуке југословенске и чешке државе. ЗНАЦИ 1Ш0СТИ Незадовољство у Немачкој Берн, 15. априла Германофилски лист ПаТ Ј, приморан Је да нризна да сгановииштво у Немачкој не сматра да је ова офанзива постигла потребан успех. Коментаришући изЈаву војног минисгра у Рајхстагу о немачким губитцима, овај ласт пише: »Покоравајући се наредбама, немачка штампа различито пише о тој теми. Пемци су били уверени у уепех офанзиве на западном фронту. Добит је, истина, прилична, али народ, коме су обећали брзу и пуну победу, није нимало задовољан. Саветовања, која се упућују немачком >авном мишлењу о стрпљењу, показују да су војни кругови несигурни у добар исход ове борбе. Политика коју Немачка

примењује према неутралним државама и према малим опозиционим групама у земљи може имати успеха само ако се победом постигне брз мир. У противном, иестрпљење може код немачког иарода изазвати таква расположења, противу којих 'ће мачеви генерала бити немоћни«.

НОВЕ ПРЕТЊЕ Опасноет за Холандију и Швајцарску Лондон, 15. априла Немачка претња Холандији све јаче се испол>ава. Бојазан Холанћана је оправдана, јер су Немци огворено изјавили да нису задовољни са држањем Холандије и да ће једном свршиги са том државом. Германији пише: »Ако се рат настави, доћи ће моменат када ће се Холандија, а може бити и Шеајцарска, морати оиределити и ступити у рат. Холандија мора сада извршиги избор«. Вероватно да ће Немци учинити покушај и код Швајцарске, како би ;,е увукли у овој крвави ип с разлогом се плаше Немачке нолитике; Холандија нарочито, јер је Немачка увек прижељкинала колоније Сонда и код ње увек постоји жеља да истакне царску засгаву на ушћу реке Вајне. Један значајан предзнак немачког држања према Холандвји изражен је у изјави фон Јагова, који је био министар спољних послова 1914. године. Да би преварио енглеску владу односно Белгије, фон Јагов је изјавио да ће Белгија бити успостављена, јер би заузеће те земље било некорисно без терито* ријалних анексија на штету Холандије. Немачка сада сматра да је дошао моменат да зау-

зме извесне холандске гериторије које су јој толико потребне.

У АУСТРИЈИ Забринутост владајућих кругова Цирих, 15. априла. Иегодовање словенских кругова у Аусгро-Угарској повећава се још више услед непријатељског држања органа немачких странака, који, бранећи политику Чернина, жучно нападају Словене и соцајалисте. Огромне манифестације приређене су ире неколико дана у Прагу. Чешки прваци и воће Рашин, Клофач, Немец, Сукуп и Куша одговорили су енергично, изјављујући да је чешки народ знао да му слободу и незави сност неће дати Аустро-Угар ска или њени савезници. И поред бруталне политике којој су изложени, Чеси

ВОРЕЕ НА ЗАПАДУ Коментарз и појединоств Лондон, 15. — Енглески дописници описују први сукоб измећу енглеских и немачких теикова, који 0?.Јфљ;••љ.о.с■»«?«. ‘гчг/гоило је о не мачких масивних и добро саграћених тенкова. Енглески су се тенкови почели приближавати њима ради напада. Немци су одмах осули ватру на Ј'едан енглески тенк, али су други овоме брзо притекли упомоћ. После кратке борбе један немачки тенк је био онеспособљен, а осгали су се почели повлачити. Мало доцније нови енглески тенкови, који се крећу брзином аутомобила, имали су успешан сукоб са немачком пешадијом југо-западно од Вилер Бретонеа. Свежи батаљони 77немачке дивизије припремали су се за напад. Еиглески лаки тенк упутио се великом брзином припремљеној маси за напад.Тек штоје отворио паклену ватру на Немце, ови су као снопл.е падали. То је био најкрвавији сукоб у току овога рата. Лондон, 15. — Војни дописник телеграфије без жица јавља: Непријатељ је 12. овог месеца наставио борбу ради заузећа локалних тачака. Северно од истакнутог положаја ЈЈиса предузео је озбиљан покушај да заузме Дранутр и Вилерстрат, али је био одбијен. Он је поновио још жешћи папад са 1 дивизија. Савезничке су трупе биле приморане да се пред јаким притиском повуку са Кемела и са положаја северо-западно од брда. Немци су вршили огорчене нападе и на Соми код Ангара. Утврћено је да је непријатељ у првом нападу на Вилер-Бретоне употребио пет потнуних дивизија на фронту од 4 до 5 миља. Он је успео да моментално заузме село, али је убрзо потиснут претрпевши огромне губитке. Према сигурним извештајима утврћено је да су не-

неће ии у колико измениги свој национални програм о примени принципа изложених у говору председника Вилсона. »Пролазни неуспех нас неће обескуражити— рекли су говорници, — јер смо сигурни да ће доћи моменат крајње победе права и правде«. Социјалисти изгледа потпомажу Чехе и Југосовене и жучно нападају аустријсху и немачку политику. У аусгријским круговима в:.ада велика бојазан, да не избију крупни унутрашњи догаћаји. Због тога се расгурају анонимчи листићи, намењени радницима, да буду спокојни и да не напуштају рад. Арбајтер Цајтунг вели, да народ врло добро зна да су творци продужења рата генерали и империјалисти, који су у Берлину и Бечу узели у своје руке управу пословн.

С АОПШТЕЊА — Сајџиска радња Мише Лазпреви1\а у Солуну улица Венизелос број 12, моли своју муштерију којој је оправила стари сат затворен емалиран, па му је место његовог сата дала исто такав други сат у коме су у капку урезана слова Ж. Д. Т., да му исти врати. 2-2 — Хранислав Бркић из села Јасике, да се јави нареднику Живадину М. Јовановићу, 3. телеф. одел., п. бр. 222 ради пријема из вештаја од својих укућана. — Јанко Прековић, свршени питомац ВоћарскоВинодељске школе у Букову, родом из Померевца, да се јави Драгомиру М. Деспотовићу, јер код њега има извештај о својима из Чачка. — Милан Радосављевић поручник — инвалид нека се јави Петронију Нико.ти-

ћу, потпоручнику митраљ. одел., п. бр. 28, ради пријема извештаја о својима у Србији. — У нашем уредништву имају писма: Милан Јов. Поповић, полиц. писар среза прилепског од брата Драгиша из Крфа. Милан Јунић од сина Владана, ћака из Ајачија. Војислав Косић, преће поручник у Лимском одреду, има карту од поручн. Велимира Вељковића, ратног заробљеника из Гредига. — Добио сам жалосну вест из Жарке Африке — из болнице Дани Берда — близу Бизерта, да је мој мили и драги синовац ф Милан Првуловшћ, п наредник, из Каменице нишке, а питомац Подофицир- Школе 4. чете, испустио своју племениту душу 18 3-1918. год. у најлепшем цвету свом у 22. години, не вративши се нп

своје огњиште у нашу милу поробљену Србију, да види своје миле и драге родитеље, а мене оставивши да навек тугујем за њим. Овојављам роћацима ипријатељима. Ожалошћени стриц Крста Б. Првуловић, п.наред. В. П. Бр. 603. --■ Мирко Тодоровић обвезник чете Бр. П. XX извештава све своје другове и пријатеље да је његов добри и никад непрежаљени брат Стеван Тодоровић, двадесето-четворо годишњи члан фирме Браће Тодоровића трг. из Љубовије, по сле кратког и тешког боловања испустио своју душу 6 овог месеца у Сакуљеву, као обвезник трећег позива. Извештавајући другове и пријатеље, како моје тако и мога покојнога брата, обавезан сам најтоплије заблагодарити команданту г. Милошу Манојловићу као и осталима г.г. о-

фицирима, начелнику стани це г. Ковачевићу и станичном особљу, свештенику г. Станку Гошићу покојниковом добром пријатељу, подофицирима и војницима, који испратише мога брата до вечне куће и тиме му указаше и последњу почаст са своје стране покојнику. За навек ожалошћени за снојим драгим братом 2—3 Мирко Тодорови-ћ.

ПОШТА^АСРБИЈУ — Антоније Ј. Гоцевић ћак наредник 2—2 пошта 16, извештава Милана М. Урошевића, Београд, Видинска бр. 15 да је жив и здрав и моли за одговор. — Младен Д. Николић, књижар из Крушевца, телеграфско оделење пошта 222 извештава своју породицу у Крушевцу да је здраво са зетом Душаном Николом, Рашом, кума Јо-

вицом прика Миланом, Милорадом, Јовом и Милутином. — Миладин Миловановић чинов. граћев. оделења у Крушевцу јавља својој породици и оцу Јефти Миловановићу, да је здраво и моли за одговор. — Станоје Н. Боровић из Мачката срез и округ ужички, редов рововске батерије пошта 711. извештава свога оца Недељка Боровића из Мачката, да је са братом Момиром жив и здрав и моли за што скорији извештај. — Драгутин В. Савић, 2 миграљеско оделење пошта 60 јавља: својој породици. у селу Стрижу да су здраво и добро; он, Теча, Пера, Живко Добра, Кола, Милисав Свегислав Бркићи; Ђорће Кола и Бора, Млада Чеда, Радан, Илија, Вукадин, Милићевић, Вукадин Миловановић, Лазар Станковић, Милан Влајић,

Ђорђе Шљивић и Богосав Милановић. Моли за одговор — Милован К. Гвозденовић, војни обвезник књиговоћа из Крушевца извештава своју породицу у Крушевцу да је здраво. — Сретен Милесављевић, војни обвезник извсштава свога оца Михаила Милосављевића, свештеника у Велућу, срез трстекички округ крушевачки да је са браћом здраво. — Коста Живулић, војни обавезник моли суд општине Вучићске срез лепенички, округ крагујевачки да извести његову фамилију да је жив и здрав и моли за извештај. — Ранко Живковић, војник, пошта 36, јавља Марку Живковићу у селу Бродарцу, срез и округ пожаревачка да је са Драгом и Милованом здраво и моли за што скорији одговор,

— Стојан С. Ршумовић, 2—2, пошта 60, моли суд општине Љубишке, срез златиборски округ ужички да јави фамилијама ниже именованих да су живи и здрави: он, Добросав, Љубомир, Јанићије, Младен Ршумовићи; Радован Јеремија, Јоксим, Недељко, Јоксим Јоксимовићи; Милић Марић, Радован Р. Дацовић, Радивоје, Сретен Жунића, Драгољуб, Периша Кукањци, Недељко Обрадовић, Драгољуб Станковић, Миленко, Раденко Лазовићи, Миладин, Вуле, Димитрије Пећинаревићи, Симо Радојчић, Добросав.Паун Јеремија, Божидар Чубраковићи, Алекса Јован, Бранко, Љубиша, Радоје Павле, Љубиша Ј. Смиљанић, Перко, Манојло, Михаило, Миленко, Сава С. Смиљановић, Перо Пећинар, Милосав Б. Смиљанић, Паун Жунић као и остали сви из Љубиша.