Velika Srbija

БРОЈ 734.

ГОЛУН, ПКТАК 27. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ИЗДБИЈА ГН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 - 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ \ . Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 лепта

НЕВЕРОБАТНА МОГУШСТ Учешће аустријских трупа на западу

Последњих дана проноси се вест, да. ће Немачка, прилично заморена и још више десеткована у досадашњим борбама,а при томе у немогућности да иопуни губитке и огромне празнине у редовима своје војске, довесги на заг.аднифронт и употребити у борбама при евентуалномновом покушају све аустријске трупе немачке и ма-ђарске народности. Ствар није немогућа, али је доста невероватна и још више опасна баш за саму Немачку. Употреба свију употребљивих аустријских трупа на западном фрон ту појачала би, истина, борбену снагу Немачке, али не никада у сразмери бројногповећања, Јер су аустршске трупе много инфериорније; чак се може тврдити, да аустријске трупе не би могле ни бројно накнадити досадашње немачке губитке. Што се тиче утицаја присуства аустријских трупа на крајњи исход 'евентуалне нове акције на западном фронту, тешко је веровати да се Немци могу заносити •обманом да ће тај утицај бити пресудан. Кад у почетку офанзиве нису могле постићи одлучан успех бројније и хомогене немачке снагс, дисциилинованиЈе и Прожете једним духом, још мање изгледа на то могу имати бројно слабије, искомбиноване и попуњене еа морално лошијим елементима. Оваква се перспектива )авља за случај употребе аустријских трупа. Али је такав случај и доста невероватан и

за наше непршатеље прилично иезгодан. Стањеје у Аус.тро-Угарској до неиздржљивости ровито. Такво стање спречило је, изгледа. и аустријску офанзиву на италијанском фронту. Што се Аустро Угарска упркос таквог стања још држи, има да захвали баш тим трупама, за које се говори да могу бити употребљене на западном фронту. И кад би те трупе оставиле Монархију, ова би била препуштена револуционарној вољи незадовољних потлачених народа. А тада? Тешко да би употреба ма^арско-немачких јединица на западу дала резултате, који би били у сгаљу да парирају последице, разорне последице експлозије незадовољства незадовољних народности. Да није опасно, најприродније би било за Аустро-Угарску, да пошаље на запад баш те незадовољне елементе; али би го било слабљење, а не јачање и иначе ослабљене немачке борбене моћи, 1 ер је данас сасвим поуздано, што је и непријатељу познато, да се ти елементи не би борили противу Француза, Енглеза и Америчана, другим речима: они се не би борили противу свог ослобофења. Не мање језа АустроУгарску опасно слање аустријских ма-ђарсконемачких трупа на запад и због евентуалне италијанске офанзиве, јер је данас, после споразума Италије са представницима потлачених народа, под озбиљним

Уређујеј 0 Д Б 0 Р

питањем: да ли вожици, ва темељ јеЦне нове ере. регрутовани из редова »Међунаро»ни односи потлачених народа, не' рекао је г.Балфур — и би, остављенн сами на'еарадња Азмећу Велике | V италијанском фронту.Британије-'и Америке ода бране Аустро-Угар- .стаће дуг-; и дуго тесно

ску, пришли италијанској војсци да с њоме заједно извојују своје ослобофење!? Свакојако.отишле аустријске трупе на з.апад или не, ситуација централних држава оста ће и тешка и по њих опасна. А из те и такве ситуације оне имају само један излаз: излаз на пут који води низ стрмениту низбрдицу.

ПШМШКЕ ВЕСТИ Цирих, 28. — »Ф осише ЦајпиЈнг« јавља да је за генералног консула Русије у Б ерлину наименован бив■ ши комесар за финансије Менишнски. Лондон, 25. — Украјинска влада наименовали је за свога посланика у Цариграду Левишког. Берн, 27. — Кајзер се вратио из Поздама у Берлин, где је дуго конферисао са канцеларом Хертлингом о унутрашњо] ситуацији у Немачкој. Цирих, 27. — Цар Кар ло поверио је састав мађарског кабинета Векерлу. Вашингтон, 27.— Јапански амбасадор граф Исхи изјавио је: »Сибирски пробљем још није решен. Јапан гарантује његову солуцчју. Сваки потребан по■ кушај предузет од моје владе би'1\е у потпуној сагласности са Садезницима.

ЗАШТО СЕ БОРЕ Изјава г. БалФура Л.ндон, 28. априла. На лондонском универзитету држао је г. Балфур говор и том приликом истакао, да улазак Сједињених Држава у рат сачиња-

веване по. оних трагичних моме,.Ата. Резулгат овог јединогва неће биги управљање усветом нарочитом сило.м гли специјалним типом културе. На против сваком ће ее народу дати могућносг да се развија онако како му показује његова иеторија. Ако пак Немци добију рат, они ће онемогућити својом угњетачком управом слободу народа и сЗободие односе измећу нација. Нзјвећи прогрес културе унишгиће се. Б)'дућност не само Велике Британије, него и целог човечанства у питању је. Идеал за који се боримо толико је лначајан, да мећу нама нема ни једног грађанина којч не би био готов да учини све жртве.

ОДВАЖАН КОРАК Писмо носланика Корошца Цирп 27. априла Као одгозор на напад бившег аустријског министра спољних послова, који је оптужио чешки народ за велеиздају, др. Корошец, председник југословенског клуба, објавио је отворено писмо у име Југословена, износећи непоколебљиву солидарност измећу ова два народа. Писмо јесилно одј^кнуло у целој монархији.Оно гласи: »Аустријски министар спољних послова мислио је да ће оптужбом шефова чешког народа за велеиздају успети да посеје ра?дор измећу чешког народа и да одвоји Југословене од Чеха. Министар се је страшно преварио. Чешки народ устао је као један човек да потврди своје јединство. Шпекулација министра

!у питању Југословена та* коће је претрпела жалостан неуспех. Нико код нас не мисли на промену срдачиог споразума са чешким народом. На против, наш је народ стекао убефење, да је сада моменат када требамо чврсто потпомагати једни друге. Наш ће народ са великим задовољсгвом одобрити ову изјаву солидардноети са представницима чешког народа. Нека чешки народ буде уверен, да ће се Југословени, у тузи као и у радости, верно држати на страни чешког народа у борби за част и егзисгенцију. 0 дано и верно уједињени, ми ћемо успети да нашу заједничку ствар крунишемо победом«.

ИНТРИГАНТСТВО Друго писмо цара Карла Лондон, 27. априла Манчестер Г вардиан об јављује садржину другог писма цара Карла о предлозима о миру понуфеним Француекој. Изнесена факта јасно показују, да цар није био искрен и да је говорио о стварима коЈе није био у стању да изврши. У писму је аустријски суверен тврдио, да може приволети Немачку на мир под условом да се савезнички територијалннзахтеви ограниче једино на Алзас-Лорен. Теригорије које је Немачка окупирала биле би евакуисане. Важно је истаћи, да су централне силе употребиле све напоре да одрже у гајности покушаје приближењацараКарла. Али када је граф Чернин одржао свој несретни говор, г. Клемансо је био приморан да открије рад аустријског суверена. Извесно је, да цар Карло није имао довољно снаге и смелости да прекине са Немачком. Кајзер је одмах тражио јавно задовољење

БРОЈ 15 лепта

од свога савезника. јсви слажу у томе, да ће Цару Карлу је била прц Цемци почети нову офанверена мисија да подвоји зиву на западном фронту.

Савезнике. Али када су учињене поверљиве изјаве биле познаге јавном мишљењу и када су оне компромитовале положај централних сила, Немачка је опрала руке пребацујући ствар цару Карлу. Извесно је, дакле, да частан мир не би био обезбефен непоштеним предлозима о миру, јер цар Карло није био у могућности да се ослободи немачког туторства.

СИТУАЦИЈА Саопштења Хавасове Агенције Париз, 27. априла »Хавасова Агенција« саопштава: Испитујући ситуацију, војни се критичари

Неки од ших доказују даје морална снага немачких војника јако опала и износе као доказ многобројна дезергирања немачких војника у очи скорашњих напада. Други пак критичари износе да Немци концентришу велике снаге на појединим секторима. Нерују да ће непријатељ поновиги напад са свежим снагама. Мефутим, сви су критичари убећени да ће и овај немачки покушај пр« трпети слом. Сви понављају да ће Амиен за Немце бити други Верден. Ехо де пари верује да ће Немци вршити напад на Ипру, а Ж урнал тврди да ће идући напор Немаца бити уперен на сектор где се спајају англо белгијске трупе.

НЕПРИЈАТЕЈБСКА ЗЛОЧИНСТВА

Из најновије анкете Д ра Рајса

II Пљачке и реквизиције. Пљачка је краћа графанских добара силом или лукавстаом: пеквизииија неплаћена или извршена на основу бона који се никад није могао наплатити у стварн је пљачка т. ј. обична краћа,и разлика измећу прве и друге врсте крафе је само у привидно законитој форми друге. Бугари су према подацима анкета у ослобофеним деловима крали и харали што су год више могли. Сва саслушања сељака из ослобофених села могу се свести на једну општу формулу »узели су нам све шго смо имали«. Оно што милом не хтедоше дати узето им је силом. Ваља нарочито истаћи »методу« Бугара: да опљачкају савршено места из којих су евакуисали мегптане »због операцијских потреба«; кад су се вратили у своја ме-

О) ста сељани ниеу затекли од својих добара више ништа. Пљачкали су војници, комите, чиновници, официри, једном речи сви могући Бугари, а попљачкали су све шго се могло придићи. Најочевиднији доказ њихове пљачке дали су сами они документом који нам је пао шака а у коме интендант, пуковник Бе■ђзров, саопштава коман-данту 21 пука од стране команданта Дивизије Трачке: »да што пре и што строжије стане на пут пљачкању коме се одају свуда војници због чега се губи поверење у бугарске власти«. Документ је под нумером и потпуно аутентичан. Немци, у колико их је било, нису се ништа разликовали од Бугара. У Битољу пљачка је достигла врхунац. Трагови се могу још и данас видети, предмете које не могоше однети разорили су и уништи-

КАРТЕ ШРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Алексвје Гвозденовић, полициски писар од брата Ђуре Гвозденовића из Трбушана. Бранко П. Татић, полиц. писар од мајке Белке и сестре Анке. Стојан Ђорћевић срески начелник од Лепосаве Ђорћевић из Београда. Чеда Стојановић судија, резервни капетан 2. класе од сестре Кате из Пожаревца. Велимир Цветковић инжињерски поручник од Десанке Вељковић из Осипаонице (Смедеревске). — Код Станише Борисављевића 1-1, пошта 16, имају карте из Србије: Мирко Курсулић (2) од Иаде Курсулић из Рашке Велимир Милићевић од Дарвнке из Дебелог Јасена ЈРашка). « /

Велимир Радаковић од Антонија Богојевића из Ђакова (Рашка). Војислав Коларевић од Зорке Милошевић из Мрсаћа (Краљево). Адам Шулубурић од Мил. (име непотпуно) Вучанића из Гуче. Сава Миљковић од Станке Марковић из Ивањице. Матија Пунишић од Мирка Пунишића из Даића (Ивањица). — У Команди Места у Солуну имају карте из Србије: Владимир Стојановић капетан од Десе Ђорћевић (место непознато). Глигорије Шљеровић ппоручник одМилана Шљеровића из Краљева. Драгутин Савић потпоручник од Вуке Савић из Београда. Драг. С. Поповић пешад. мајор од Михаила Т. Голубовића из Рабе (Маџарска) Драгољуб Тодоровић мајор од Драгослава Мил. Митрови 1 _а ив Београда.

САОПШТЕЊА — Сава Б. Јовановић, редов 3—2, бр. п. 60 моли другове и пријатеље да га известе о Мирчи Симићу, п-нареднику, ако што о њему знају. — Будимир Симоновић, каплар сигнал. одељ. п. бр, 84 гражи свога сгрица Петра Милошевића п-пуковника, преће командант 15. 3. позива и моли пријатеље ако би што о њому знали, да га известе на горњу адресу. — Влада М. Радосављевић, п поруч. муниц. колона п. 711 и СтанисавРадосављевић редов 4—2 п. 52 извештавају сроднике, пријатеље и другове, да су добили из поробљене отаџбине тужну вест, да је њихова добра мајка умрла прошле године. — Миленко А. Љујвћ из Чачка моли сваког брата Србина да га иавссти о

његовим сестрићима Велисаву и Милисаву браћи Кулашевићима из села Тијања срез драгачевски овруг чачански на адресу: Мидадину Љујићу цензору п. 999 за Миленка Љујића. — Момира Стефановића, наредника телеграф. чете I. телеграф. оделење Врховие Команде, тражи Живко И. Петровић, монопол. благајник П. 6р. 111, ради саопштења поруке Драге Стефановића, архивара касације у Крушевцу. — Молим онога код кога се налази фотографија од моје жене Олге и деце из Нов. Пазара, да ми је пошље на адресу: Лазар В. Живковић, санитетско одељ. п. бр. 88. — Периша А. Пантовић, жандарм. п. наредник тражи Михајла Пантовиће, ратног заробљеника, који је као инвалид дошао у Француску и моли да му се јави и иааести, ако што

зна, о Милутину Јеремићу из села Барича округ Београд , срез посавски. — Младен Илић, марвени болничар, п. бр. 711, тражи свога брата Ивана Илића, преће редов. 4—3, XX пука, који је као болесник отишао последњом санитетском лаћом из СанЂовенија и до данас се није јавио, и моли сваког оног ко би ма шта о њему знао да извести на горну адресу. — Милош К. Милошевић, 2 железничка секција број 999/5 тражи шурака Ранисава Снмића који је био коморџија и Јанаћка Маргитића, о којима ни до данас нема извештаја. — Петар Б. Недељковић, обавезник 4—1, пошта XVI моли за извештај о сину Борисаву — Бранка и синовца Радивоја Недељковића, из Вирова среза драгачевског, — Лука Плавшић, на-

редник 1—1 пошта 216, тражи оца Ђуру и мајку из среза бољевачког округа гимочког. — Пантелија Марица, 1 — 1 пошта 216, тражи брата Стевана. — Илија Вулета 1—1 пошта 216, тражи брата Симу. — Љубомир Ђорћевић, пекарска чега пошта 711, тражи брата Јована Ђорћевића, који је раније био у 4 прекобројном пуку. — Миладин Ј. Стојановић, поднаредник да се јави брату Драгутину Стојановићу, 1 брд. батерија пошта 861. — Маринко Шимшић, 3—2 пошта 96, тражи брата Мирка Шимшића. — Александра П. Андоновића, редова, регрута 1—1 битољ. пука тражи огац Панда Андоновић из Битоља, Солунска улица бр. 39, или ко шта зна да јави његовом оцу који о њему до данас н и ш т а не зна,

— Са најдубљим болом и неизгладивом тугом за својим сином, јединим братом, девером, стрицем, ујаком и шураком јављамо евимасродницима и нашим и његовим пријатељиматужну вест, да смо изгубиди изненада 7. ов. м. нашег доброг ф Николу Радови-ћа кафеџију из Београда који је као обвезник дринске пекарске чете на 1ффу преминуо у Ахилеону после седмодневног боловања у 39. години живота не дочекавши да се поврати у своју милу отаџбину. Захвални смо пријатељима: Недељку Николићу нар. посланику, Радоју Ускоковићу професору — секретару мин. просвете, Алекси Милошевићу архивгру и Авраму Аврамовићу нареднику, који нам први јавише о смрти јадног Никола, као и свима многобројлим пријатељима и друговнме Николиним, који својим присуством увеличаше му спровод до вечне куће и друговима, који му на одар венац положише. ОЖАДОШЋЕНИ; брат Ми*