Velika Srbija

БРОЈ 739. г

СОЛУН, НЕДЕЉА -29. ^НКИА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

вндСРБИЈА СН 6КННРЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОС.Л: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годншње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ I Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта - " ■ ■ ■■ ■■■■■■ 1 — 1 — 1

Ј Е Л Н А Апетити центр Јављено је, да је у Букурешту потписан уговор о миру између централних држава и Румуније. Под каквим је условима потписан овај уговор, најбоље се види по томе, што органаустро-угарскогми- нистарства спољних послова,Фрембенблат, налази, да су Румунији наметнути услови врло тешки и да могу бити сталан извор сукоба на Балкану. Како се из овога види, један од главнихзлочинаца атака на Румунију и румунски народ цинички признаје преко свог органа, да је са условима о миру Румунији учињена велика неправда, да су услови врло тешки, да, дакле, прелазе чак и границе тежња осва'|ачке политике централних држава. Цинизам је толико велик, да му је немогу■&е на-ћи примера! ★ НесреЈшим развојем догађаја на Истоку, а не снагом непријатеља,Румунија је дошла у безизлазан положај, и она је морала пристати да разговара са непријатељима о миру. Али иззесно никада није могла замислити да ће непријатељи, у моменту прокламовања свошх тежња за миром »без анексија и одштета«, бити према њој сурови до најодвратнијег злочинства. А ипак су такви били! И не само то; они су шта више отиш ли толико далеко у задовољавању својих апетита, да се не устручавају отворено признати, како су претерали у прождрљивости.Толико по-

ПОУКА алних држава кварености тешко је наФи! * Позната је истина: да свако зло има и евошх добрих страна. У конкрегном случзју она вреди више но ма где друго. Дуго се веровало, да ■ће се ипак на крају моћи повести разговор о миру са централним државама, а нарочито са Аустро-Угарском. Данас, после дога-ђаја на Истоку и поступка са Румунијом, нема никакве сумње о томе, да је немогућ ма какав разговор о миру са централним државама. Такав разговор био би врло опасан. Он би сваку државу, која би га примила, одвео право у ропство и пропаст, као што је одвео и Румунију, додуше ову силом прилика и њеног несрсћног положаја. А најопаснији би такав разговор са незајажљивим непријатељима био за мале државе. То је јасно свакоме и никонеФе, нити сме да иде несрећном стазом руских максималиста. У осталом, данас би такав разговор о миру са непршатељима био издајнички и до крајности непаметан још и зато, што су непријатељи на прагу к.атастрофе и на најбољем путу да приме мир какав им се буде диктирао. Њихова дуго припремана офанзива, предузета избезумљеношћуна^ве-ћих крволока, потпуно је пропала, а проиаигће у толико пре и свакидруги покушај. Са позитивним изгледима на потпун и коначан успех наши моћни

Савезници настаиљају, удвојеном снагом, борбу за право и слободу, за безбедност и буду ћност човечанства. Маш народ био је први на удару; на нас су непријатељи најпре зинуош, и они би се пре одрекли каквог свог дела но наших територија. Али, »тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломиЈ«. — Наш народ је био први на мегдану и остаће до краја; он ће до крзја остати на мегдану, да би био први у правима. То је најбоља поука, црнљена из догађаја на Истоку и из понашања према Румунији.

полвтвчве тп Лондон, ?9. Из Јаша јављају, да је председник румунске владе, Маргило ман, распустио скупштину и одредио нове игборе за јуни • Цирих, '29. — Председник аустријске 1'осподске К у1\е, принц Виндишгрец, упутио је председнику владе Сајдлеру иредставку, тражећи његово посредовање код цара да га смени са положаја. НОВО НАСИЈБЕ Немачка задржава руеке заробљеннке Амстердам, 29. априла. Званично саопштење објављено у немачким листовима наговештава да је Немачка решила да што дуже искорисги руске заробљенике. Износећи да данашње прилике онемогућавају брз повратак заробљеника, у ноти се додаје: иПренос руских заробљеника у сију мора се вршити лагано и трајаће врло дуго«. Немци истичу као разлог задоцнењу одласка руских

САОПШЕЊА — Милорад П. Драгојловић, 3 резервна болничка чета П. Бр. 999. извештава Гвоздена Глишића из Горње Микуљане— Куршумлија да је жив и здрав, и моли га да извести за жену и децу да ли су живи и да ли су добили послати новац јер није ни до данас добио одговор од њих. Душан и Петроније као и Владимир здрави су. — Миленко Ј. Јефтовић, наредник пошта 80, моли да му се јави зет Влајко Милисава Јовичаћа, војник о коме нема извештаја. — Лазар Гајић и Божо Дракулић добровољци, болничка чета пошта 216, моле за извештај о Стеви Дракулићу, Лазару Гајићу, браћи Петру, Ристи и Триши. — Милан Г. Стефановић, шофер Ш хируршке бол-

нице, п. бр. 68 тражи Божидара С. Стојковића из Параћина, регрут 1915 год. и моли сваког, ко би ма шта о њему знао, да га извести на горњу адресу. — Са дубоким родитељским болом извешгавамсвојесроднике, пријатеље и другове, да сам добио тужну вест из наше узвишене и напаћене Србије, да је наше најмилије дете а најмлаћа ћерка Олгица — Олга испустила своју анћелску душу заклопивши њене миле очице за навек 5 ог марта 1918 год. у најлепшем цвету своје младости у 17-тој години, у Ваљеву у загрљају једине тужне мајке и сестара, а далеко, далеко од милог јој брата Момчила ђака у Русији и тужног њеног тате, који ■ће је вечито оплакивати, као и њена мила мама Перса, сестре Милица, Вукосава, Стана, Милка и брат Момчило, са осталом многобројном фамилијом. Ожалошћени: отац Владимир Стевановић, артиље. ријски мајор.В. П.801. 2-3

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Милован Д. Милосављевић, резервни пешад. ппоручник, пошта 48, извештава брата Владимира Црнића, економа у селу Рагаје, срез жупски округ крушевачки, да је са синовцима и осталима здраво и моли за одговор. — Миленко Ј. Јефтовић, наредник 1—3, пошта 80, извештава свога сина Десимира М. Јефтовића у селу Гор. Добриње код Пожеге, да су здраво: он и Живко Јефтовић и моли за што скорији извештај и фотографију од својих. — Драгиша Т. Здравковић, 1. пољ. бат., пошта 603, извештава стрица Ђорћа Живковића, из села Печењевца, Лесковац, да су живи и здрави он, браћа Љуба, Милан, Јован, Душан, Бошко, Трајко и Чеда; роћаци Влајко, Влади-

Уређује 0 Д Б О Р

БРОЈ 15 лепта

заробљеиика рћава преносна средетва и велики број који се налази у Немачкој. Најзад у ноти се наговеш тава да бп можда руски заробљеници више волели да остану у Иемачкој.

НОБА ОФАНЗИВА Нова пацвфиотичка пропаганда Лондон. 29. — Министар блокзде лорд Роберт Сесил, лнтервјуисан од представзика РајтерОве Агенције о будућој немачкој пацифистичкој офаизиви, изјавио је: да он очекује тај покрет у корист мира као неминовну последицу офанзиве на западном фронту. Према Лорду Сесилу тај маневар наррчито циљада утиче на јавно немачко мишљење. »Немачки државници — рекао је лорд ('есил — хоће 1 да увере немачки народ, да ће се рат свршвти и да је потребно одржати се још неколико недеља, док се покупи жетва у Русији. У случају немачког неуспеха на западном фронту, централне силе наћи ће се у врло рћавом положају. Бероватно је, да ће предлози Немачкс о миру бити врло умерени. Немачка ће влада моћи говорити народу о германској умерености, али њенн предлози неће представљати оно што ми можемо узети у дискусију«. Лондон, 29. — Де/лц Мел пише: да су Немци предузели пацифистичку офанзиву у Енглеској. Немачка агенти имају за циљ да посеју раздор измећу Савезника. Оии морају разумети да Енглеска неће никада бити жртва маневара са којима су Немци имали успеха код максималиста и Украјинаца. Французи, Енглези и И(алијапи боре се раме уз раме верно и искрено под управом генералисима Фоша.

Дејли Експрес пише да је један од немачких агената пацифисгичке пропа ганде приспео у Лондон. Он је полузванично доставио немачке предлоге о миру разним вићенијим људима. Он је изјавио да смо одбијањем преговора о ми ру прошле године омели цивилну странку Немачке да угуши милитаристе. »Данас се ми — завршио је овај — можемо надати миру са узајамним концесиј|Ма«. Одговорено му је да у енглеском речнику не постоји реч мир са концесијама. Рим, 29. — Италијански лисгЈ/л Секоло доноси: да је један Холанћанин стигао као нарочити изасланик Немачке у Лондон и поднео немачке предлоге о миру. Цирвх, 29. — Према извешгајима из пресгоница Споразума, владе Споразума не дају никакву важност немачким корацима за мир.

АУСТРИЈА У РОПЦУ Дошао је и на њу ред Амстердам, 29. — Из Берлина јавл.ају: да пангерманистички кругови жучно нападају Аустрију збогњене млитавости у настављању рата. Генерал Фон Либер бесним током пише у Теглише Рундшау измећу осталог и ово: »На жалост, не чујемо ни о каквим новим подвизима наших савезника Аустријанаца. Непријатељу је омогућено не само да са италијанског фронта пошље енглеске и француске дивизије, него чак и да пошље и итали јанске трупе. Немачка, на тај начин, подноси сама тежину рата«. Цирих, 29. — Дописник Ф ранкфуртер Цај т у н г а накнадно јавља: да је војвоткиња од Парме, мајка царице Зате, била упућена за Швајцарску. У последњем момеату издата је су-

протна наредба и онаје морала да се задрзш у једном малом месту уШтајерској. Свуда се говори да је стање на бечком двору узело нов обрт и да је мајка мла де царице прогнана. Пангерманисгички листони монархије огорчено нападају принца Сикста. Када је војвоткиња од Парме напусгила Беч, полигичким круговима знатно је лакнуло. Шгампи је нарећено да не говори о томе инциденту. Цирих, 29. — Догодиле су се бурне манифестнције противу Словена у Салцбургу, Инсбруку, Базелу и јужном Тиролу. Манифестанти су послали бечкој влади одлуку, у којој траже да се са двора уклони пеодговорна камарила, која утиче на одлуке цара. Одлука се завршава: »Очекујемо мир постигнут мачем, а не састанцима и разговорима појединих личности. Мир се може постићи само победом нашег оружја«. Аметердам, 29. Према Б ерлинер Тагеблату одлагање сазива аустријског парламента има се приписати жељи цара Карла, да би се избегла дискусија о његовом писму. Берн, 29. — Бечком листу Арбајтер Цајтунгу забрањен је улазак у Немачку за све време грајања рата. Цирих, 29. — Аустроугарска влада упутила је јаке одреде војске у Ческу, Галицију и Шгајерску, ра-

ди угушивања евентуалних побуна. Цирих, 29. — Загребачки лист Жидов доноси: Јеврејске опшгине у Хрватској потписале су манифест, у коме изражавају искреиу симпатију за идеју о незавиености и слободи српско - хрвагско словеначког народа. Југословенски Јевреји дају обећање да ће употребити сав сној утицај код руских Јевреја да и они потпомогну праведну ствар југословеиског народа, који ће у својој новој држани даги исту слободу и пра»н које Јевреји уживају у слободној Србији. Цирих, 29. — Немци из Аустрије силно негодују због повлачења графа Чернина. Сва шгампа огорчено напада новог министра Буријана. Наје-Фраје Пресе износи неуспех Буријана у преговорима који су претходили уласку Италијеу рап »У моменту — вели лист када је Аустрији потребан човек способан, да паметно управља земљом, долази на положај личност која не располаже са довољно моћи и ауторитета да изврши погребну мисију«. С друге стране, Буријан једискреднтован код Словена због тога шго је он наименован усицајем Маћара. »Довољно је — вели Арбајтер Цајтунг — констатовати да је Буријан Тисин човек, па да се може лако извикати«.

НЕПРИЈАТЕЈБСКА ЗЛОЧИНСТВА Из најновије анкете Д-ра Рајса

Анкета показује даље да се исто радило и у свој о сталој Маћедонији. То на рочито вреди за чисто српске крајеве, Пореч на пример, одакле су депортирани становници у масама. Око 10.000 породица изгнано је само од јуна до децембра месеца 1916 годи-

(5) не. Документи, аутентични, показују да су те изгнанике, брутално свуда и увек поступајући са њима, кампирали у баровите и нездраве пределе измећу Софије и Кнежева. Колико се ишло далеко са тим нечовечним изгнанствима и у коликој се мери хтела ис-

мир, Прока, Драгутин, Таса, Душан, Живадин, Тоза, Јованча, Цена, Ставра, Трајко и Миче, сви из Печењевца. Таса Јовановић, Милан Стевановић.Војислав Станковић, Љубомир Стефановић, Драгутин и Гарча Николић, Михаило здравковић, Стојадин Поповић, Душан Стевановић, Војислав Здравковић, Мика Руменић, Милан Мијаиловић, Миладин Перић, Јоса Петријин, Мица Здравкин, сви из истог села. Сви моле за одговор. — Љубомир М. Симовић, 1 хауб. батерија пошта 711, извешгава оца Марка Симовића, у селу Прњавару, срез таковски, да су живи и здрави: он, шурак Војислав, Милан, браћа Љуба, Миша, Драгомир, Милић и Радомир Н. Павловић. Моли за одговор. — Милан Павловић штаб дивизије п, 246, извештава своју сестру Јеросиму у се-

јлу Поповњаку срез деспој товачки округ моравски, да је са братом Николом здраво и моли за што скорији одговор. — Милован Павловић, 2—1. пошта 40, извештава свога оца Радивоја Павловића у селу Доња Трешњевица, срез јасенички окр. крагујевачки, да је жив и здрав са Дамњаном и Љубомиром. — Јован Зоћевић 2—1 пошта 40, извештава свога оца Богосава Зоћевића у селу Рогачу, срез драгачевски округ чачански, да је жив са браћом С.ветозаром, Тихомиром и Светиславом Ђоловићем. Моли за одговор. — Милан Миливојевић, војни обвезник — Вертекоп — из села Лозовика, срез вел. орашки, округ смедеревски, извешгава оца Мату Миливојевића, да је жив и здрав и моли аа извештај о свима својима.

ј — Стојадин Јовичић, наредник на служби у 2. за[роб. пуку, п. 80 јавља маћ ци Савки Јовичић, у селу ј Рокрову ср. пожаревачки, да је здраво са Живком Милошевићем из Бабушнице и моли за одговор. — Петко Ј. Маринковић, п. 8, и вештава суд општине влаховске, Прокупље, да је жив и здрав и моли за извештај о своме оцу Јованчи Маринковићу из села Лукомира и о осталој породици. — Јован Дурлић болничар 4—1, пошта 52, извешгава суд општине Јасиковачке, срез хомољски округ пожаревачки да су живи и здрави: Он, Павле Андрејевић и његов брат Цоле, Петар Ј. Петровић, Журж Петковић, Милан Илић, Драгутин Младеновић, Тајило Царан, Димитрије Николајевић, Ђорће Симоновић и Спасоје Ђорћевић, Сви моле аа одговор.

1 — Василије Станковић обвезник 1. хирург. болнице п. 222, извештава своју мајку Сгамену Николе Ми. тића из села Јагличе, срез и округ нишки, да је здраво и да му се чашће јавља. — Благоје Ђокић, поднаредник профијант колоне п. 603, извештава своју фамилију у селу Бобичко, општина црковничка, срез лесковачки да су живи и здрави: Он, Стојан Пешић, Милан Стојковић, Миладин Стојковић, Јосиф Стојковић, Светозар Цветковић, Јосиф Цветковић, Глигорије и Јордан Стевановић, Вучко Костић, Вучко Илић, Михаило, Драгутин и Антанасије Влајић, Ђорће Станковић, Стојан Митић, Глигорије Марјановић, Прока Стаменковвћ, НастасМиленовић, Михаило Цекић, Светоаар Коцић.