Velika Srbija
БРОЈ 7&к.
СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 30. АПРИЛА 191«. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Крал.а Петра бр. 70.
БРОЈ 15 лепта
Уре*ује 0 Д Б 0 Р
I I
БРОЈ 15 лепта
ЈЕ1НА ПОУКА Апетити централних држава
Тављено је, да је у _љурешту потписан уовор о миру измећу 'ентралних држава и умуније. Под каквим условима потписан аај уговор, најбоље се т по томе, што орустро-угарског ми. истарства спољних по1 о :,Фрембенблат, на• . су Румунији | и услови врло и да могу бити лавор сукоба на ку, се из овога ви^главнихзло- ака на Румуунски народ лризнајепреко " 1 , да је са 1 иру Румуена велика да су услови т, да, дакле, ; и границе 'ачке полигр.лних држае .1 је толико у је немогуу А^Р а1 * српска народ! А, °" Алв. примивши фактдепортација, ваља нагласити оно што ј'е анкета утврди ла о начину живота депортираних. Из докумената и свих саслушања се види да су сви ти изгнаници стављени у најгоре могу ■ће хигијенске прилнке да би само у што нећем броју нспропадали. Њи.чов живот је псећи, свих без обзира на пол или на старост. Во ља њихових господарајеи сувише провидна; њоме се постиже циљ окупације који је свуда и увек исти: истребљење српског племепа. IV Систем управе За анкету је било од ин тереса проучити систем бугарске управе у ново о
кварености тешко је наћи! ★ ГТозната је истина: да свако зло има и свошх добрих страна. У конкретном случзју она вреди више но ма где друго. Дуго се веровало, да Фе се ипак на крају мо■ћи повести разговор о миру са централним државама, а нарочито са Аустро-Угарском. Данас, после дога-ђаја на Истоку и поступка са Румунијом, нема никакве сумље о томе, да је немогућ ма какав разговор о миру са централним државама. Такав разговор био би врло опасан. Он бп сваку државу, која би га примила, одвео право у ропство и пропаст, као што је одвео и Румунију, додуше ову силом прилика и њсног несре-ћног положаја. А најопа- г*јиби такав разговор н еза ј ажљ и ви м не п риатељима био за мзле се ио.,,. -П 1 .. дс оу ... ли хаисити под видом »шо дозривих као Срба«, а у ствари да би затвореног уценили и пустили га на слободу за добру пару. Наравно није изостало ии батинање, ни мучење вићених људи који су били наше присталице. Али чимје режам уклонио »србофиле« одмах се приступидо уцени у најширем смислу. Гипична пл.ачка под видом ординарне уцене била је оваква: дофе се том и гом домаћину и каже му се да се налази на листи оних које треба интериирати, али се може спасти тога ако положи озњачену суму новаца. Анкета располаже тако многим именима уцењених и разних сумама уцене. Или би се казало
Савезници ластављају, удвојеном снагом, борбу за право и слободу, за безбедност и будућност човечанства. Наш народ био је први на удару; на нас су непријатељи најпре зинули, и они би се пре одрекли каквог свог дела но наших територија. Али, »тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи!«. — Наш народ је био први на мегдану и остаће до краја; он ће до краја остати на мегдану, да би био први у правима. То јс најбоља поука, црпљена из дога-ђаја на Истоку и из понашања према Румунији.
пзлмпмнЕ вести Лоидои, 2.9. — Из Јаша јављају, да ј'е председник румунске владе, Маргило• мин, распустио скутитину и одредио нове изборе за ју ни ’ Цирих, 29. — П редседник аустријске Гоагодске К уће, г.ринц Ниндишгрец, упутио је председнику владе Сајд леру представку тјажекп та чију је т лику листу имена анкета утврднла Рел.им је упропастио пропаганду; увек и свуда је начин поступања са »браћом« био у толико ведикој опреци са ранијом пропагандом за »бугарску Маћедонију« да остатци становништва данас добро познају бугарску управу и да је више никад неће пожелети. Оно што је било у Маћедонији било је и са сви ма територијама које су окупирали Бугари. Користећи се побуном у ист. Србији, Бугари су могли до миле воље заводити режим војничког герора. Оно што се хтело пости ћи убиствима, депортација ма, пљачкама и иезаконитим реквизицијама, постизало се и овакним »систе-
заробљеника рђава преносна средства и велики број који се налазн у Немачкој. Најзад у нотн се наговештака да би можда руски заробљеници више волели да остану у Немачкој.
КОВА ОФАНЗИВА Иова пациФистичка пропаганда Лондон. 29.—Министар блокаде лорд Роберт Сесил, интервјуиеан од представника 1’ајтерове Агенције о будућој немачкој пацифистичкој офанзави, иајавио је: да он очекује тај покрет у корнст мира као неминовну последицу офанзиве на западном фронту. Према Лорду Сесилу гај маневар нарочито ц. ка да утиче на јавно немачко мишљење. »Немачки државници рекао је лорд Сесил — хоће да увере немачки народ, да ће се рат свршити и да је потребно одржати се још неколико недеља, док се покупи жетва у Русији. У случају немачк јг неусг.еха на западном фрокгу, централне силе м. ,.и ће I у врло рћавом положају Бе^оватн е, да ћ> предНа дап 5 :• :рила у ! часа по подне извршемо је уз суделовање дојне м.узике свечано отвграње иојничког позоришта Шумадиске Дивизије. Нланови очог позоришта су војници са по ложаја, од којих су самодвојица били и ранијеглумци. Посета је била обилна, а било је и гостију. Играла су се три кратка комада: »Доктор Рооен«, »Слепчева жена« и »Женомрзац«. Игра је била врло добра и присутни су имали једно пријатно изненађење. Овом приликом изјављујемо своју искрену благодарност Еиглеској Мисији за помоћ српских избеглица, нарочито њеној управигељици Мис Финш Когон, која се одмах одззвала с I својим драгоценим прило • гом у оделу, чиме је омс гућен рад позоришта. Истл тако изјављујемо благодарност и управи француског
Дејли Енспрес пише да је један од немачких агената пацифистичке пропа ганде приспео у Лондон. Он је полузванично доставио немачке предлоге о миру разним вифенијим људима. Он је изјавио да смо одбијањем преговора о миру прошле године омели цивилну странку Немачке да угуши милитаристе. »Данас се ми — завршио је овај — можемо надати миру са узајамним концесијама«. Одговорено му је да у енглеском речнику не постоји реч мир са концесијама. Рим, 29. — Италијанеки лист Ил Секоло доноси: да је један Холанђанин стигао као нарочити изасланик Немачке у Лондон и поднео немачке предлоге о миру. Цирих, 29. — Нрема извештајима из престоннца Споразума, владе Споразума не дају никакву важност немачким корацима за мир.
АУСТРИЈА У РОПДУ Дошао је и на њу ред
Амстердам, Берлина јављају
29. — Из дз пангер-
• ;. ■ , 1( , ..." КЦУГОРН Ж'ЧНО ку, КОјЗ ЈС приложилл потребне боје. Управа палпршчта, БЛАГОДАРНОСТ Г. Периклес Барбери, трговачки агеит из Београда, нриложио је 100 драхми, да се поделе сиротним српским избеглицама. Комесаријат за избеглице и овим путем у име сиротних српских избеглица из јављује своју благодарност дародавцу. Из канцеларије Комесаријата за избеглице, 27. априла 191«. године, број 3156, Солун.
адресе ревићу, шефу Кројачке Ра дионице Војне Задр,ге у Солуну.
ПАЖЊА ЗАНАШЈАМА Моле се сви иредседни ци Еснафа (а у случају њиховог одсуства који од Јдржати окупиранетерида ЈЛ ве св0 Ј е Ј ач ‘ торије. Председник вла не адресе г. Животи Лаза- Ј .> Ј “ .
протна наредба и онаје морала да се задржи у једном малом месту уШтајерској. Свуда се. говори да је стање на бечком двору узело нов обрт и да је мајка мла де царице прогнана. Пангерманистички листови монархије огорчено нападају принца Сикста. Када је војвоткиња од Парме напустила Беч, политичким круговима знатно је лакнуло. Шгамаи је наређено да не говори о томе инциденту. Цирих, 29. — Догодиле су се бурне манифестације противу Словена у Салцбургу, Инсбруку, Базслу и јужном Тиролу. Манифестанти су послали бечкој влади одлуку, у којој траже да се са двора уклони неодговорна камарила, која утиче на одлуке цара. Одлука се завршава: »Очекујемо мир постигнут мачем, а не састанцима и разговорима појединих личности. Мир се може постићи само победом нашег оружја«. Амстердам, 29. Према В ерлинер Тагеблату одлагање сазива аустријског парламента има се приписати жељи цара Карла, да 6 и се избегла дискусија о н.его, м писму. ' ти зј сва недела НемаАке. »Мајка руске ревблуције«, Катарина Берсрешовскаја, упутила је аиел Споразуму за помоћ ради епасавања рус ког народа од немачког јарма. Цирих, 29. — У бугарском Собраљу изјавио је посланик и бивши министар Апостолов: да бугарски народ почиње отворено да негодује противу данашц>ег тешког стања у емљи и продужења раа, тим пре што зна, да тије сигурно да ће за
де Радославов није хтео да опширније одговора, већ је само изјавио на-
ди угушивања енентуалних побуна. Цирих, 29. — Загребачки лист И(идов доноси: Је врејске општине у Хрваг ској потписале су манифест, у коме изражавају г(скрену симпатију за идеју о независности и слободи српско - хрватско-словеначког народа. Југословенски Јевреји дају обећање да ће употребити сав свој утицај код руских Јев),еја да и они потпомогну праведну ствар југословенског народа, који ће у својој новој држави дати исту слободу и прака које Јевреји уживају у слободној Србији. Цирих, 29. — Немци из Аустрије силно негодују због повлачења графа Чернина. Сва штампа огорчено напада новог министра Буријаиа. Наје~Фрије Пресе износи неуспех Бурнјана у преговорима који су претходили уласку Италијеу рат»У моменту — вели лист када је Аустрији лотребан човек способан, да паметно упранља земљом, долази иа положај личност која не располаже са довољно моћи и ауторитета да изврши погребиу мисију«. тину ЉИл. Берн, 29. (<'ри> итивно је образован мађарски кабинет под председништсом Векерла. 5’ кабинет су ушли Тот, Апоњи, Г.стерхази, Васоњи и Воклод. Андрашиева странка одбила је да уђе у владу.
Са нашег фронта Српски званичан извештај Солун, 39. априла Ноћас смо ватром одбили напад једног не при јатељског оделења пешадије у областн села Зборског.
НОВА КЊИГА: Тајна Превратна Организација, целокупан извешгај са познатог претреса у ВојномСуду за 0 фицире, заједно са’ пресудама. Књига има 640 страна. Цена јој је 5 драхми. Поруџбине треба упући-
вати: Николи Л. Б 'Р* УР бије). Књига се може доби-
Бркићу, новинару, — Солун, Краља Петра улица бр. 70 (у згради уреднипггва »Велике Ср-
ти и у књижари М. Ристи војевића, код Беле Куле, у Солуну. СРПСКА КЊШКАРА Ш. РИСТИВОЈЕВИЋА Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енглескињу у српској војсци« др. 3-50. Доживљаји Наредника Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију др. 3. »Југославлју« др. 2*50. »Изгнаник свете жртве« др. 2. »Нд Капији Будућности« иревод од Анатона Франса др 1 '50. »На Рекама Маћедонсквмс др, 1*50, »На По-
молу« др. 1*50. »Под Туфим Кровом« др. 1-50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 040. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болести др. 2 . Тајна Организација др. 5. Србијански Венац др. 2. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. Речнике Стевовића комад др. 6-50. Разговоре Српско-Француске, Талијанске и Енглеске писано српски др. 1 - 20 . Практичан уџбеник француског језика са граматиком и конверзацијама од Длкалаја др. 4. Уџбеник француског језика са француским речима и француско-српским разроворима од Плеца др. 2-50. Учитељ енглеског језика са граматиком и конверзацијама од Ђ. Петровића драх. 3-50, Дописне беле карте по најнижој цени. Књижара моли поштоване муштераје са фронта да поруџбину врше преко курира пошто јој немогу1е слати робу пре.ко поште.
ОССССООСОСОСО!
<ОО 0 “ г
!
КАФАНА ?7 ВАЉЕ&0 Игљатијева ул. бр. 32) препоручује чисто срп ску кујну са најукуснијим фришким јелом, у свако доба разни мезелуци, чиста при- «; | родна пића, пива, ње- 2| I гоиисог и тали јансчог (ј ‘ “
«0 0 о I о о
00 О ——000 0 0 ® Узели смо под закуп о хотел са ресторацијом, ° кафаном и баштом
„Х0ТЕЛ МННЕРВА“
■!
талиЈанског Л’0 вина. — У кафани се б 8 могу чигати сви днев- ~ о ни санезнички листо- | о ви и илусгровани часописи. Засебни кревети са чистим постељама, у намештеним собама. Продаја вина и све друго на више и мање. Уз кафану и магацин снабдевен робом за нашу војску и избеглцце. Цене су у свему за све умерене, скромне и јефтине, П отребна су два вредна келнера Пријатеље, познанике и 0 другове моле за посету 0 Др&гиБ и Теша V кафеџије, Ваљевци А .2-3 0 ОООСЧ) ООООО ОСООО 0
преко пута српског кои сулага . ул. Крал>а Борђа бр. 23 о која је почела да при- | ма посетиоце од другог п - о
б дана Ускрса. Пред хо- б 5 телом је изванредна 0 ' лепа башта. ^ Преко целога дана I можесе добити чувено ^ ппво»Н>аушта« уфла- о ишма и сва ладна јела. ј
о иоо
Послуга брза и тачна Моле аа посету Максим Милошевић и Компан. 6-6 ооо ооо
ић 3 6 $ о оон
ШТАМПАРИЈА „ВЕЛИКА СРБИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига, формулара, плаката, *>гласа и т. д.
И ТО ОСИ \! српског и на свима Савезничким јешцима. Послови се примају У штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ.станици) Израда б{)за, тачна и солидна. Цене врло умерене.
СРПСКИ МАГАЦИН ДУШАНА СТОЈАНОВНЋА Павихија Лимбо ул. бр. 36 иошавши од хотел Париза ка Покривеној Чаршији прва улица десно у неиосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацинје обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Нродаја на велико и на мало, Цене умерене 29-3(1
иоеосчз осч>со соссоа
ПАЖЊА СРБИШ1А! јј Најбољег вина, ко- у њака свих врста, ра- 5 кије и добре комо- о вице, има на всће и I мање колииине у радњи | ЕГНА ТИЈЕВА УЈ. БИ. 271 ° спротиву ерпског ресторана „Војводина". Препоручујесе српскам ресторагперима, менажама и свима Србима
наЈлепшег вина и ко њака у Солуну. Ис
'А
1 поруке по курирама I најсавесније се орше. о С поштовањем, о 5 Л. Зордумис, Ј. Ку- 2 А кулидес н Коста Ха- л 6 риз, Грк, кафеџија из 6 ^ Куманова 5 5 ^ ■ ОСЧЗОО СЧСООО осооои
Нова амернкавсказубна клнвика Д-р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатиј« бр. 367 мш углу >Камара< Једини атеље нове американске зубне клинике, где се могу иалечити болесни зуби и качнннти ноштачш
американски десни са зубима. За господу: српске , официре и војнике знатан Iпопуст у ценама. 5—12 ОЉОАОЈБОАООЈеОЈћОЉОАО 2 Н 0 В 0! Ј ^ У педељу 29. а- ј* ♦Ј прилаотвара сеВе- К ч лики биоскоп са I* О О Н синфоничким КОН- н 3 цертом н ц код НОВОГ ФАЛЕРОНА р о 1 /, 11 /ца Краљ. Олге број 12. о о Представа траје од {Ј И 7 часова и вече до ио- Н о ** о ц ла нојш. 2-2 р о о ОТОТГОХОЧГООЧГОДГОТОТ-О
СИФИЛИС и све вснеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице венеричпих болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 24-30 Штампарија »Ведика Срблј**