Velika Srbija

БРОЈ 740

СОЛУН. СРЕДА 9. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. Ш.

Ш 6КНМ0Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4'бО драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишн.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 лепта

УреЈјује О Д Б 0 Р"

БРОЈ 15 лспта

ГОВОР ЗАСТУПНИКА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанковића држан у Народној Скупштини поводом претреса законског пројекта о ратним кредитчма

Најпре -ћу говорити о админиетративној контроли, унапред взјављујући, да ћу се на њој најмање задржати. Шта је то администрт тивна контрола с ! То је она контрола коју сама влада врши, и то свака влбда. па била она парламентарна или непарламеитарна вла да, — дакле контрода, коју сама влада врши над сво јим органима у границама своје администрације. За ову контролу нећу да ка жем да је сада боља. То нека други са стране цене. Али у сваком случају данас она није гора, т. ј. она је, објективно говореки, у главном остала иста. Истина, има много мојих партиских пријатеља, који кажу да је она боља него ли раније што је била под коалиционом владом из простог разлога, што обично, веле, кад је хомогена влада, она више отвара очи кад чини издатке јер има да одговара пред групама које нису у влади заступљене, но што то вма разлога да чини једна широка коалициона влада без опозиције. ( Драгољуб Јоксимовић: То су оријенталски појмови коалиционих влада, које треба да постоје зато, да ствари изведу на чистину,а не да их прикривају). Можда је тако у теорији, али у пракси изгледа, господине, да баш тако нијц. Али ја и- ! пак кажем да на томе не инсисгирам и о томе нећу да говорим. Понављам само, да та контрола сад није

своје рачуноиспитаче и Војно Привредна Дирекција^ у Солуну и делегација у Ници и т. д. Трећа и најиитересантнија за вас финансиска контрола јесте политичка, посланичка или парламентарна контрола. Кзд се говори офииаисијској контроли у Скупштини, обично се иа њу нзјвише и мисли, јер је контролисање кредита ствар парламента у првом реду, и за то ћу јој и ја поклонита више пажње но осталим. Да видимо како се ова контрола може у опште да врши у теорији и у пракси? Може да се врши у главном на три начина. Нрви и највзжнији начин и прао средство парламентарне контроле јесте буџет. Друга тако исто ефикасна и јака контродна мера Скупштине јесте завршни рачун. Трећа и по* следња врста политичке; контроле, господо, то су'

[ 2 ] тада тражио и тврдио овде, да је онамогућа и безусловна, док смо сви ми оетали стојади на супротном гледишту. Сада сте нак, кад је дошао хомогени каби-

I ковић навео је у сноме говсру да Вллда има ипак иза с^ бе нешто по^здано, што треба да је наведе на то, да спреми и да систеиатизиран бдџет рзсхода. Он је казао: »прилчче су се усталиле «; ми већ две до три године живимо под и-

нет наш, а сви ви осчалвјсе

етим приликама, па пЈ 1 ема гоме да нема великих промсна у издацима и за то су и предвифања лакша. Ја с овим мишљељем г. прешли у опозицију, сви.Марковића не бих могао иришли гледишту г. КостеЈда сложим. Упрано то само Стојановића. Е, не можете, јдонекле могу. Прилике су господо, и не смете за једну 1 су се, г. Марковићу, на жаи исту, ствар — чмати две ' лост, заиста усталиде; устатеорије. Кад сге на нлади!лиле на велику жалост свионда се служите једиом. а’ју нас. Али, јл не бих жекад сте у опозицији онда другом. ( Драгољуб Јоксимо-

вић: Нема ту ништа нелогичног: коалиционој влади верујемо а хомогеној вашој влади не верујемо). Онда

лсо да за овакву дцсадању, гробну и уст аложеву сигуацију да'см и утврћујем и чвтав један б^џет за целу ову годину. Ие 6«х дакле желео да ми склапамо ни-

се то тако клот и каже у.какав б) џет за овакву сиизвештају ман.ине, а не на-јтуацију у изгианству, чак води:те незнам немамооба-|и кад бих све елементе за вештења те не знам нева-~

ља контрола! Ја могу да разумем жељу опозиције: да тражи више но што влада може дц да, али гако исто и ви греба да разумете и то, да влада не може изић« опоаицијц то.тико на

— чарламентарнп кон- с > с Р ет » колико она жели

Ну, да префемо на-ствар1 Пвтање: Зашто тражимо глобалне кредите? Зашто нс можемо, ни даиас, после годину и. по дана од последњег скупштинскога рада, да дамо годишње расходе детаљисане, у виду буџета, како би омогућили Скупштини њену контролу над одобреним кредитима? Зашто немамо данас буцета? Немамо и не можемо да дамо такав систематизиран буџет годишњих расхода најаре зато, господо, што нам недостају основслегње кредите (од 200 ' Ии еле менти за склаиање ништа гора и да, ако ни Је милиона) свн ми 1 буџета. Ти осковни елено по, «о,ли. "менти потребни да се буџет може добро израдити — то

тролни одбори. Они се обично заводе онда, кад нема могућности да се буџет изради и поднесе, те се велике суме имају трошити у виду глобалних кредита. Зашто данас немамо буџета? Зашто тражимо »глобалне« кредите? Да прећем прво на буџет, на ову најзгоднију контролу парламентарну. ! Зашто је ми у ствари данас немамо? Пре свега моI рам да констатујем да смо прошлога пута 1916. годипе, кад смо решавали по-

боља но она под коали ционом владом, она је о стала исга.

Друга врста финанеиске конгроле јесте рачунска

деснице и са левице, изузев г. Косту Стојановића и либерале, свега десетак посланика, — сви ми онда били сложни у гоме,

или судска контрола. По да се буџет док смо тан

закону о урећењу Главне

земље« и живимо »на пар-

Контроле њу код нас врши' 1ев> не може да дц ц Главна Контрола, од в.тадеГ^ и зато смо 6или

независна установа, преко својих рачуноиспигача. Ова је контрола код насдо-

изведе. И зато смо били тада стали на гледиште, и ми радикали и ви само сталци и напредњаци, да

иста ефикасна и вриш < е нлади дамо глобсрлне креди апсолутно над свима и- те> не састематизир ф ки сплатама. Њу је зажелео (/Јасх0()е дакле дц не тра _ после евакуације сам пре- ■ жимо буџет, а сад сте, ћашњи коалициони каби-ј ето, сви ви, сем нас радинет и дао јој је могућност да се што пре организује. Та контрола ради и сада пуном паром и, могу рећи, да је она сада чак ефикаснија но што је раније била, и го из простог разлога: што је преће, 1916. године била тек у почетку своје организације.а сад је у јеку рада, сада је контрола комплетирана, т. ј. сада већим бројем рачуноиспитачаГлавна Контрола'располаже, те их сада има н тамо, где их раније није

кала, то гледпште нагхустили ! Зашто, питам се дакле, та господа посланици изданашњеопозиције — самосталци и напредњаци нису била и раније, кад су била' у влади, за израду буџета и буџетску контролу, него то траже сад? Одговор је прост: само зато што су данас у опозицији. — Факатје, дакле, да је један једини посланик из финансиског одбора тада, који је био за ову врсту контроле,

су завршни рачуни за прет-

њега имао, јер миглим. надам се и очекујем, посигурно, да ће се ова страшна ситуација убрзо променити, да ћемо ускоро васкЈЈСнути из овога сгања и наћи се у нашој лоаој мемљ07'И забо »ч оојим, Да би онда овакав буџет, ко“и би сада дали, за овакие усталожене прилике у изгнанству, био апсолутно неунотребљив. 1'осподо, шта ће мени, као министру финансија, 6 ј џет израћен за ове ПЈ>илике у изгнанству, ако кроз пет до ш е с т месеци или и после тога будемо ушли у своју земљу са сасвим другим, новим и великим државним потребама, које сада не посгоје и које, с тога, тај буџет неће моћи ни да задовољв? (Др.Милан Марковик Дајте ви нама буџет, па ћемо после лако кад ее вратимо у земљу!) Напротив, кад се вратимо у земљу неће бити тако лако са овде утврђеним буџетом;'јер у опште буџет се веома тешко во-

ходне две, три или четири и у ре довним прилигодине. А њих ми, господо,

немамо Аако нематеовакве податке за протекло време, ви истина можете дати тзв. буџет, само што тај буџет неће бити онакав какав треба да буде: неће одговарати правоме стању ствари и неће бити слика предстојећег финансиског плана земље. Рекло се, па шта се бар није радило као у Нишу 1914. године кад се стари буџет из 1914. године прогласио за 1915? Ми би могли заиста и сада да променимо корице на старом буџету 1914/15. год. па да на новом закбнском предлогу напишемо: Буџет за 1918. годину. Само да ли би нам такавбуџетдао ону слику коју треба да нам да, да ли 6и одговорио новим измењеним потребама данас? Замислите: буџет из Ниша прогласчти за бу-

т, ј, за буџет, био г. Коста-ре/л на Крфу\?

кама, а ми нећемо ваљда тек о д м а х по уласку у земљу сазивати Скупштину за промену буџета. Ми, господо, греба да имамо нешто већ готово, еластично у рукама, а не да тада држимо седнице и разговарамо о буџетској и финансиској политици владинпј. Ја ћу да наведем само неколико примера из којих ће се видети, да је немогуће данас утврћивити икакав буџет расхода. За ове усталожене приликс, овде, Министарство Народце Привреде нпр. има врло мале пздатке, мали буџег. Исто тако и Министарство Граћевина в Унутрашњих Дела. Она се дакле, сада и не виде. Али онога тренутка, кад уфемо у земљу, ми, у тим мииистарствима: прнвреде, граћевина и т. д. мораћемо да имамо сасвим другчије, веће издатке, друге буџе-

било. Тако нпр. сад имају Стојановнћ. Онјујеједини Господин Др, Милан Мар- те. Њпх ће ихискнвали ре-

консгитуција земље, како у погледу привредие гако и у пргледу граћевинеке и опшге унутарње политике. И ако 6и Скупштина тим Миннстарствима дала сада буџет, тај буџет не би био по улазу у земљу ни верно огледало новога етања ни обим ни мерилопослова и рада, које желимо у земљи да учинимо и који се тада морају учинитн, (Глас са левице: За то постоје ванредни кредити). За то и тражимо само ванредне кредиге, глобалне, еластичне, нераспорефене. Али се и обрнуто може десити.Манисгарство Про свете нпр. сада има једаи огроман издатак на ивдржавање својих питомаца. Ако би тај изда гак, који иде у милионе, оставили и у буџету за целу 1918. годину, а утоку године ВЈтагиле се у земљу, ја вас пи там, да ли би наша земља могла и смела да прими гај и толики издатак и кад се будемо вратили на своје огњиште? Не! Ти се питомца сада издржавају о трошку државе, али кад се будемо вратили у земљу кајаећи део њихов мораће се шголоза:л :га пашсм универзитету, мораће се иадрл:авати приватно, о трошку и буџету својих родитеља, који су данас осгали у земљи иди су овде без средстава. Као што видите, тешко је нредвићати буџетом издашке сада, кад смо у изгнаству и у пуном јеку рата, кад с.е свикога дана ситуација може променпти и увести нас у земљу. Сваки буџет, који би био овде утврћен не би ни у колико, ако ућемо у земљу, одговарао приликама тамошњим, па ма на љегоним корицама и писало: »Буџет Краљевине Србијс за 1918. годину«. Био би дакле посве фиктиван. Дакле, да утврћујемо буџет за стадно изгнанство овде, нема смисла, чак и кад би се то по досадањим подацима могло. Али, господо, да одмах донекле умирим Народну Скупштину! Ми и ако тражимо од вас глобалне кредите, — по оном истом рецепту и праву по коме их је од вас тражила и прошла, коалициона влада и до била их — ипак, господо., у. овом истом законском тексту, којим тражимо тај глобални кредит, у једној одредби (чл. 2), један велики део државних рас.хода везујемо у ствари, истина посредним ххупхем, за буџетска ограничењи. Именовани чл. 2 законског пројекга задржава у сили чл. 4 закона о ванредним кредитима од 1916. године, по коме ће се и у будуће сви издацхх предвићени у буџету за 1915. год. трошити само »до износа пхих партххја «. Дакле и у овом пројекту имате прикривено систематизирање расхпда и го у првом реду

гглате чиновника и личне старства Војног, кад се зна расходе. Атоје добро.јер је д а ће демобилизација у зенајопасније за Скупшгину М љи ову цифру сеести на и за Мцнистра Финансија иса0 д половине? Дакле наако нема за плате утврћен буџет/ 3;1То б_удите мирни, јер се та -одредба везује и за овај законски пројвкат. (Др Милан Марко-

вић: То је баш оно што не ваља, јер можете да трошите колико хоћете). Чудо се са тиме преклане могао сложити са овим колега г. Марковић, а сад не може!? Да се.не ба казало: Па колики су ти издаци, који су веааии за партије из буџета од 1915. године; колико износе ти издаци, ги буџетски раеходи, који остају и при глобалном кредиту у границама буџетског распореда, — ја ћу одмах изнети цифре. Из завршног рачуна за 1916. годину види се, да је од целокупне суме од 156 милиоиа, утрошене у 1916. годиаи, било утрошено по буџету т. ј. онако како је парламентжелео округло 63 милиона динара. А ван буџета, из глобалних кредита,утрошено је по решењима Менистарског Савета а уз сарадњу Парламгнгарнога Одбора око 93 милиона динара. Према томе, господо, кад се сравне ове две цифре, види се, да је, ако не половина а оно равно две петине од целокупног расхода, који је учињен из глобалнах к ре -_| буџеТЈ који је Клоц под . дита \ !ој Iодинн, утро- нео> 0 бухватио само један °У' 1 егп У' к °Ј и Ј е )-„. мали део расхода

што на основу данашњег стања доносити буџепх, један читав годишхви нредрачун, з а х\елу финансиску 1918. годину, кад нам она може донепхи убрзо чипхаву гхертурбацију, у, надамо се, само добром смислу? »Глобални« кредитв у Француској и Енглеској У осталом овако финансирање у рату, иомоћу глобалних кредига, без 6уџета детаљисаног, нзје само патент СЈзбије. 1'осподин Нинчићје лепо казао: Зашто данас буџет тражити од Србије, која је у пуном рату, у изгнанству, ван своје територије, ван свога елемента и далеко од својих финансиских извора, — кад ни француски парламент ниЈе тражио од француске владе да под носи буџет за читавс три проихле рапхне године?! А при том су Французи у својој земљи, на својој територији. код своје куће?! Заисга се онда то у толико мање може тражити од нас. Францускв мнни^тар финансија Клоц тек је ове године, после пуне три године, први пут поднео парламеиту законски предлог о буџету. Ну, господо, да будете још више умирени и још боље обавештени, ја одмах додајем, да је и овај

шено по _ а , ,, -Ј-Ј- 1 впл0 да.,а Народна Ск\пш1ина.|ф п ске реП ублике. Јер, Атај члан коЈИ туобавезу јкао што ^ се уве буџегског тражеља наре- ‘ ћује, члан четврти, I данас, предлаже се

уверио, б,џет је иоднесен само за важи и ! (редовне, сталке, перманенО П(! Т * * „ Јтнеиздатке француске адДакле и на да.ве остаћемо 'министрације, и то сем извезани великим делом за датака министарства војбуџст из 1915. године. |ног. А, господо, сем тога Ингересантно је да је и малога дела, редовних своод ових ванбуџетских рас-јјих трошкова Француска хода од 93 милиона, дакле !држава, можете мислити, од три петине укупних • даје у рату и друга новчарасхода, — и то греба на-^на средства, поред буџета, рочито подвући — с а м о а та су средства много, Министарство Војно утро-јмного већа. 13и сте, госпошило око 72 милиона ди-'до, чули колико износи нара, готово све на тате, | француско задужење које новчану храну и другеЈје свс, у виду глобалних личне аздатке. Значз: за ј(тромесечних) кредита од све остале цивилне струке . парламента одобрено на а издатке у/ххрошено је ј/!војме и ратне трошкове и 1916. годхши само и цигло ‘трошкове целе остале вандвадесет милиона данара ■ редне цивилне администратј. неиуних 13%! Ту до- ције, дакле трошкове који лазе сва друга министар-Јстоје у тесној вези са раства и сви материјалии и том. Дакле истичем да франлични издаци њнхови! Јцуски парламент и сада, Па зар да се онда после кад је добио буџет за онај овога не заиитамо: зар биЈмали, трогодишњим аскусмели са тако једном ма- >ством регулисани део рас* Ј.ш« пивп»мл* министап-

лом сумом, резервисаном за магеријалне издатке, презснтирати скупштински буџег за 1918. .годину, која нас може у земљу увести?! Зар са 20 и неколико милиона предвићати материјалне издатке у буџету, који ће важити евентуално и по уласку у земљу? Зар се у том буџету сме задржати и цифра од преко 70 милиона динара за личне иадагке Миии-

хода цивилних минисгарстава, француски парламент још и сада одобрава влади страховито велике глобалне кредите, апсолутно без икаквог буџетског ограничења. А ти глобални кредити, господо, за пет пута су већи но што износв онај део трошкова, који је укапалисан путем буџетизирања расхода! Па кад, господо, Ф ранцуска овако ради и посту-