Velika Srbija

БРОЈ 750

СОЛУН. НЕДЕЉА 13. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. III.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан з'редништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ГОБОР ЗАСТУПНИКА МИНКСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанковића држан ц Народној Скугиитини поводом претрсса законског пројекта о ратним кредитима

У оваквој ситуацији, господо, влада је чинила пуну своју дужност: она се је благовремено, још на месец дана раније, пре истека рока, обратила америчкој влади и тражила нов аванс. Исто тако, она је једновремено америчком преставнику, господину До'ђу, — коме морам да одам пуно признање да је увек марљипо сарађивао с нама на овом послу, — дала све податке о у г трошку ранијих сума и тс све благовремеио. За тим је влада лично преко г. Нинчића, а после преко мене, интервенисала преко америчког посланика, да нам овај аванс и за трећи период буде одобрен. Г. Дођ је одговарао: »Надам се да •ћете га добити, и саи сам ургирао«. Сем тога, влада је у току марта интервенисала, не само усмено, него и пасмено, актима и депешама, и сб у неколико махова, — и то како у Вашиигто ну, преко г. Михајловића, тако и преко г. Дођа, а и у Лондону и Паризу, где се гада налазио г. Кросби, главнн делегат америчког министарства финанспја. Али, господо, ни од једне стране није долазио никакав потврдни писмени одговор/ Ово је било у толико теже, што смо стајади пред отворсним роком кад греба слати помоћ за Србију. Кад је Мипистарски Савет о целој овој ствари био обавештен, донео је одлуку, да се и даље интервеаише за помоћ а да се још који дан причека са шиљањем помоћи. И после неколико дана чекања, ја сам послао 23. пр. м. у Берн депешу, којом сам укратко казао да амерички аванс још није етигао и да треба да се причека још који дан. Та депеша гласи: »Кредити за април, намењени помагању сгановништва у Србији, интернираних и заробљених, послаће се за неколико дана доцније, из разлога, што амерички аванс још није пр'имљен«... и т. д. Ово је све било дакле пре рока, пре но што је имао да доЈ>е амерички аванс. Рок за тај дан је 1. април. За тај дан треба да отварамо кредиге, да их дамо установама и банкама, које ту помоћ шиљу и да се издају налози. Кад смо видели овакву ситуацију у влади, ми смо онда утврдили најпре приоритет по хитности ових сума и нашли смо, да на првом месту треба наћи и послати оно што је одреЈјено за нашу војску, јер је то наша жива одбрана, први услов за повратак земље, / •ч V

носилац наше часги и гарантија наше бу т дуће независносги. И ове су суме и послаге тако, да наша војска није ниједнога дана трнзла од застоја. Ово сам учинио на свој ризик. Ја сам једва напабирчио суме одре^ене за друге потребе, за које се можејош причекати бар још који дан. (Са левице: Али нисте требали обуставити стање помоћи ни другима.) Слање у ствари није ки обустављено, јер је депешом евентуално обусгављење било само авизирано. (Са левицг: Друкчије сте нам у Одбору говорили). Да, господо, сваки Министар Финансија треба увек истину да говори, али он мора са своје стране и да све учини што је могуће, да политичко тело, као што је Одбор, које му сарађује у појединим финаиснским питањима, што брже ради. С друге стране истина је и то, да би и ова депепга, коју сам Берну послао, имала сигурно кроз неколико дана за последицу обуставу шиљања помоћи; јер кад не стижу паре, обустава самим тим почиње. Ја сам вам у осталом већ рекао, да сам за војску био напабирчио потребне суме и послао их на свој ризик, и ако покриће одреЈзено није било стигло. (7ј орђе Златкоаи ћ: Нема ту ризика, јер ће то Скупштина да одобри.) Нада је ту, али и ризик; јер он лежи у гоме, што ви можете, као што изгледа, да покварите кворум, па да ја останем без покрића. Господо, кад је дошла о иа америчка нота, — а она је дошла 3. а примљена 4. априла, — одмах смо ургирали на све стране и иреко Вашингтона, и Париза и Лондона, и преко наших и страних посланика, да се ова ствар што пре оконча. Али, како још ничег позитивног нисмо имали у рукама, тих првих дана априла, а видели смо да би, може бити, и са два три дана застоја нанели поремећај у редовном слању помоћи, ја сам једном згодном, — како рече г. д-р Марковић, — финансискобанкарском операцијом учинио, да се онима којима је помоћ најхитнија, којима је најтеже и код којих је застој наЈОсетљивији, помоћ што пре пошаље. Али су, господо, и поред тога остале прилично велике суме, које нису ни тим путем могле бити покривене, али које су мање осетљиве по хитности и за њих се имало чекати. ( Гласови : Врло сте добро то урадили.) Апи, на сре!у, у томе је стигла и депеша из Вашннгтона, да

(Крајј је америчка нлада, по на шим преставкама, одобрила и послала један део потребних средстава и тако до тога застоја није ни дошло. ( Гласови : »Живела америчка влада!« и бурно пљескање ) Тако су одмах потом послани и сви застоји кредита, који су чекали. Према томе цео овај застој од неколико дана имао је у ствари само један теориски значај, то је био само један рачунски застој, један рачунски поремећај у авизирању кредита и у експедицији наредаба за исплату. Али, да ова депеша није благовремено дошла, онда би застој био у брзо и ефективан, стварап. Дакле, насгао је био само овај теориски, рачунскизастој и поремећај у администрацији, али, на срећу, није настао онај прави е фективон застој, у смислу заустављања срестава и пакета, у смислу одашиљањи стварне помсћи. (Одобраваље на десници.) Та се, дакле, стварна помоћ није ни прекидала, јер се све ексиедиције не пресецају баш математички тачно од првог до првог, као ножем месо на пању. Ну.господо, г. Др. Милан Марковић, говорећи у току дискусије о овом питању, казао је, на жалост, једчу стнар, сасвим олако. Казао је једчу ствар, за коју ми је жао што ју је баш он казао. Он је рекао од прилике: »Д/ц жалимо и осукујемо ако до застоја до г !)е«, разуме се владу односно мене, а неко је тада чак добацио и то, да би то била и »казнима « ствар. Господо посланици, и ја жалим и жалио бих, ако би до тога застоја дошло, дубоко бих жалио, као што и сваки Србин то мора жалити. Ја жалим чак и овај мали рачунски, теориски застој и ако знам како је дошао. Жалио бих га и више, из дубине срца, ако би тај застој био ефективан и ако би неки наш »красан човексг, како то рече г. Маринковић, »платио главом због тога«. Али, кад се то мени овде пребацило, допустите ми, да вам и ја у згодној контра-форми кажем ово. Ако треба жалити овај мали, недељни застој, који је имао само рачунски и теориски карактер, како бих тек имао права ја, кад бих истим путем пошао, жалити шго се за све оно време, док сам ја као посланик седео у тим клупама тамо а ваше партиске колеге овде за овим столом — помоћ у Србију готово никако није ни слала!? Како бих ја тек мграо жалити к осу-

■ђивати сав оцај застој, који .која ће уживати и новереје у ствари тада и био и'њедеснице — скупштинске

то застоЈ од читаве годи-јвећине — а не преко ње не и по дана?! Да, тада, гпрелазити, као да она у када се за годину дана опште и не постоји/ (Пље-

шиљало у Србију и по ло 1 »рима у т ћини свега онолшсо, к ико ми, ова

скање и бурно одобравање на десници).

Ш8ШВЕ 8ЕСТ*

нлада, само ЈЈа месец дана пошаљемо?! (Марко Трифковик: Ја вам ево пружамј Париз }3 . - француска руку да го заједнички °'ј влада је наимсновала за свосудимо! Хоћете ли то?) - * предапавнит у Токиу Истина није српска кри-1 бившег префекта Сене г. вица што Америка нијс ^Мареела Деланеја. раније ушла у рат, али Лондон> 13ш _ пТајмС(( кад бих ја пошао овим пу-| сазна; - е аЈ Шангаја , Кане . тем којим ви у опозицији ска 1шпампа јавЉпу да ■ сад идете, ја бих тада као:- а/)ОН Ха/ у шш> амбасадор посланикмогао рећи: »Шта /опана Пе1ШНгу< посетио ме се тиче да ли Је Амери-« П р едседника владе г . Туана ка ушла у рат. Ја тражам „ доставио м , 1НСтрчкцпје одвладе средстаа а она« №егове втде ‘ кфш от нуди своје посредништво измејуу јужне и северне Кине, како би се постигло јединство целог кинеског народа. Сајдлеров положај

нека иде ако хоће по њих и на Марс!« (Морко Трифковик: За то а јесте влада ту, да тражн средства за народ.) 11а, ето, г. Трифко вићу, мв их и тражвмо, ми _______________________ влашћење за ™т;:;;°.;:стање у аустрији а ви то ометате! — Велим, даље, госпо. о, како Си било прошлсј коалиционој Цирих, 13. маја влада, да сам се и ја, по- Из Беча јзвљају: Поло шавши п путем вашеј жа ј Сајдлеровог кабинета ктннике нас, — узбудпо: ппстао је »рло критичан. и казао јој лрошлог сази-! Последњих дана избила су ва скупштинског: »Ја жа-] 0 збиљна неслагања измећу лим и оплакујем оне хи-ј МИН истара.Тројица одњих, љаде наших »красних« љу-јкоји су приликом образоди који су вбог иебрежљи-ј Ц ања кабинета ушли у кавог рада, или боље нере-|бинет као представници да тадање владе, може би-| народности, дали су оставти платили својом гла-;ку. Цар Карло није хтео из вом!.Ч Али ја нисам по-| многих разлога да свнма уважи оставку. Дописник Наје Цирхер Цајтунга телеграфише: да су последњих дака аустриске власти још више појачале строге мере у југословенским областима. СаЈ-,

шао тим путем, јер сам1~> гледао факга, узроке и могућности, али вас зато сада молим, да кад говоримо о озбиљним фннансиским стварима, као што су данас ове, као шго је пигање кредита за продужење рата и помоћи народу нашем — да оставите на

ддер се сада налази у бор би са свима народима у Аустро - Угарској. Он не страну »ос) ћивање« и пред-ј М оже рачунати на помоћ виђање ко ће бити за што Немаца, јер се ови непри-

крив, — то ће други. реће, или бар црво пресудите себи, 1 —него да имамо сви пред собом само један велика циљ нашу отаџбину* нашу Србају!

Јатељски држе према њему. Словени су увек његови непријатељи, ма да се Пољаци држе резервисано.

САОПШТЕЊА

»Србији су потребнн кредити!« Да, господо, Србији су потребни кредити и ггаре, оној наоружаној Србији у Солуну и оној окованој у нашој земљи и по туђини! Њој дајете кредите, а не овој или оној влади/ Ја вам нећу говорити о папатриотизму, али апелујући на Скупштину да одобри ратне кредите морам вас позвати на дужиосг, све, и вас на левици и вас на десници: да сви ви, задржавајући сваки себи пуно право критвке, резерве и ограде, што пре даге земљи средства, да може опстати у рату, уз своје Савезнике/ Зато или изгласавајте кредите овој влади, или.ако то не желите, дајте их новој, коалиционој влади, — јер ми од ње не бежимо, — али само дајте вх брзо и коалицији таквој,

— Да се јаве оделењу сл. безбедности. Сви они који су оставили своје ствари на чување код 'Борђа Чомићи, хотелијера, нека се јвве одел. сл. безбедности ради пријема истах бр. 773. 1—2 — Позивају се да предстану одбору за регулисавање увога, у улици Краљице Олге бр. 5, у 3 часа по подне у понедеоник 14. маја 1918. господа: Живојин Величковнћ бр. 40, Јован Ћеловић бр. 49, Леон Фортомнровић бр. 4 и 36, Радиша Јовановић бр. 33 и 35, Адам Грегоровић бр. 30, Радисав Крсгић бр. 15, Никола Попови-ћ бр. 1, Илија ЈањиЈ* бр, 21, Милорад Лазаревић бр. 50, Драгослав Петровић бр. 7, Радивоје Томић бр. 8, Светозар Марковнћ бр. 12 и 32, Риста Ристовић бр. 13,

Говори се о могућем паду Сајдлеровог кабинета. У том случају нову владу образовао би Таронка или Бек. Свакојако рад Сајдлера без парламента осз'1>ен је на пораз.

СВЕЧАНОСТ У РИМУ Поводом трогодишњнце уласка Италије у рат Рим, 13. маја. Прослава трогодишњице уласка Италије у рат узела је карактер огромне савезничке манифестације. Цео Рим учествује у прослеви. Присуство Галског Принца, кога је становништво Рима одушевљено дочекало, сматра се као доказ јаког савеза између Енглеске и Италије. Присуство чехо-словачких одреда, састављених од добровољаца који су дошли из разних европских држава и из Америке, поздрављено је са великом симпатијом. Чехо-словачки војници, којима командују италијански официри, изазивају код становништза велико дављење и они су оредмет нарочитих манифестацаја. Сви овц војнаци изражавају своје задовољство што се могу борити за заједаичку ствар права и слободе.

УЗАЛУДАН НУТ Цар Карло у Турској и Бугарској Берн, 13. маја У политичким и дипломатским швајцарским круговима верује се, да је путовање цара Карла у Софију и Цариград имзло троструки ци-њ Потребно јв, наиме, било умирити турско и бугарско становништво и отклонити узнемиреност због продужења рата; потом је било потребно уверити турске и бугарске владајуће круго-

ве о потреби да пошљу војску на западни фронт, и, најзад, потребно је било припремити терен за економске споразуме које Немачка спрема да закључи са њима. У добро обавештенг. круговима влада убе&е!. да ни један од ових ци* љева ни1е постигнут, Ј‘|.-р се и у Бугарској' и Турског насгавља негод вање п р о т и в у рат Владе су одлучиле да шиљу своје војнике на падни фронт, а економ су споразуми апсолути немогући услед јаке струј која влада, нарочито у Бугарској, прогиву економског потчињавања централним силама.

ЦИЉ ИТАЛИЈЕ Две значајне изјаве Лондон, 13. маја У одржаном говору у лондонској општини, приликом прославе трогодишњице уласка Италије у рат, лорд Сесил је се врло одушевљено изразио о конгресу предстачника потлачених народа из Аустро-Угарске у Риму. »Ов&ј збор — рекао је он — показује да Италија остаје верна принципу народности«. Као одговор на ову Исјаву, посланикИталије, маркиз Империали, рекао је: да Италијане руководе лкберални принципи Мациниа, Гарибалдиа и Кавура и да се они боре за ослобоћење своје браће. »Ова борба — наставио је Империали — нема империјалистички карактер. Она тежи за тим, да Италијанима загарантује закониту безбедност и дозволи да у буду■ће живе на миру«. Енглеска штампа повољно коментарише ове изјазе.

Срп. Тргов. Друштво бр. 24 и 56 и Димитрије Танасковић. Одбор за регулисање увозних дозвола, за председника, ген. консул Р. Винтровић. — Јела и Воја П. Кузмановић начел. срески г. Петар Ђорђевић, учитељ извештавају да је њихова мајка-ташта Љубица Васићка удова преминула 12 овог мца по подне. Опело ће се извршити данас у 4 часа по подне у цркви Св. Саве. Улица Воци бр. 5. — Читуља. Са родитељским болом у души извештавамсвојепријатеље.сродни- ке, другове и познанике, да сам добио тужну вест из наше милеи поробљене Отаџбине Србије, да је наша најстарија ћерка Милана, бив одлична и пуна идеала ученица III. разреда јагодинске гимназије, испусти-

ла своју напаћену анђелску душицу ове године, без очинскс неге, у најлепшем цвету младости, у 16 години свога млаћеног живота, у селу Јовцу, среза беличког, у наручју своје тужне мајке, деде, сестара и браће, а далеко од свог милог и несрећног јој тате, кога је осгавила да аа њоме вечито тугује, не дочекавши најсрећнији тренутак, да је види милу и веселу у ослобоћеној отаџбини. Вечито ожалошћен отац, Стеван Милићевић, полиц. писар среза темнићског, мати Даринка, сестре: Радмила, Јованка и Вндосава, браћа Мнлорад и Милан, дед. Владимир Поповић, предузимач, као о остала многобројна родбина. 1-2 Наша мила мати, Персида, — немогавши преболети смрт сина јој Радмила, који умре по операцији у Америци 22. фебруара т. г , умре 5. мзја ове годи-