Velika Srbija

БРОЈ 814. - ГОД, Ш.

СОЛУН, СРЕДА 18. ЈУЛА 1918. ГОД-

БРОЈ ЛЕПТА

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНБ, ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: .Иесечно 4 50 драхме, тромесечно 13*Г>0 драхми, годишње 54 драхмп. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднигатва: улица Краља Петра бр. 70. УређуЈе ОДВОР

ВЕЈ1ИЧИНА НЕМаЧКОГ ПОРАЗА Непријатељ тучен где је најјачи

Немачка офанзивз, предузета 2. овог месеца на клинастом фронту Соасон-Марна и Марна-Ремс, претрпела је саврдаен неуспех; она је п.тта више донела Немцима пораз, какав им нијеприрећенна западномфронтуод првог пораза на Марни у 1914. години. Још прпог дана ове офанзиве назирало се да она ке-ће имати никаквауспеха; аливећ другог дана савезничке контра-офанзиве, дакле шестог дана од почетка немачке офанзиве, њен неуспех добио је карактер једног правог пораза. Ма да је тај пораз био од огромног. управо пресудког значаја, ипак се онда, првих дана савезничке контра-офанзиве, није могла са поуздањем предвидети величина тога пораза. Мефутим, ствари су се до данас тако развијале, да се немачки пораз,представља у непредвифеиоЈ потпуности. Последњи извсшташ са аападног фронта јављају, да се Немци поњдаче што мог} т брже иа целом борбеном фронту, остављаЈући демолирану сву тешку артилерију и велике неуништене депое муници1е. У веаи с тим, службени извештаји савезничке Врховне Команде потврфују то повлачење и допуњују ствар констатовањем, да савезничке војске гоне Немце у стопу и без прекида им наносе врло велике губитке. Из свега тога могао би се извести савршено тачан закључак: да се овај немачки пораз тек сада комплетира, да се ужаси тога пораза још јављају и множе и да они нису завршени. Према свему што се је догодило и према томе што се ствари још развијају, прерана је данас свестрана оцена- овога не мачког пораза. Али то не значи, да се о његовом

зкачају саданеможе говорити. У суштини, значај пораза није само у њему самоме;он јеу толико већи, што је овим поразом бесповратно и непроменљиво решена судбина овога рата иштоје пораз прире, ђен непрИјатељу под нарочито важним околностима. До сада су Немци увек бирали најслабије тачке савезничког фронта заизвофење својих планова, свакојако са рачуном да ће их лакше извести на таквим тачкама. Па ипак они нисупостизаваЛипрејсуднеуспехе или бар такве успехе који би имали утицајана чисто војничку ситуацију, ма да су при извршивању таквих нападасконцентрисавали на нападним тачкама најве•ће и најбоље своје снаге. Тако су и на садашњем борбеном фронту сконцентрисали, запредузимање офанзиве од 2. овог месеца, огромне и наЈбоље снаге. претварајућитај борбенифронт усвојунајСОЛИДНИЈу војничку линијуи рачунЗјући да ћ,еоиа, као гвоздени ваљак, уништити и згњечити све што јој се стави на пут. Мефутим, догодило се обрнуто. Ова немачка линија је задржанаупокрету и (едним делом, у враћању, неочекивано окрњена и разбијена. Утисак немачке праксе, да нападају противника где је најслабији и стварног резултата овог последњег њихова напада, само је један: да су Савезници, противно непријатељевој пракси, тукли Немце онде где су они најјачи, и то онда, кад су они имали. у рукама преимућство иницијативе. Ирирећен под оваквим условима, овај пораз добија троструку важност, и једном за узек утврћује: да никакво непријатељско изненаћење на> може по-

правитп тежах и неиздржљив положај централних држава!

ПОДКТРННЕ ВЕГЛИ ПаРИЗ. 15 — „Матвн" сазнаје, да Ке Ми.г>ухсп бнти позвлт да пред ошлтим конгресом кпдетске странке објасии извесаа спорпзумевања са Немцима. ЦИРИХ. 15. — Ивпсааданодапдак крг.г? Фердкмгкда иа Софије дово-

да је предузео пут у пуном спо разуму са владом. Званвчан ко мишше о његовом одлаеку има симо да маскирп циљ пута, дајућн могућности за разнолика комен• тарисања. БАЗЕЛ, 13. --Предстоји озбпљва криза у Туиској. Несуглнсице између ведиког чезира Тадат паше м министра војног Енвер ппше тако су велике, да је непзбежви врло оабнљан сукоб из.мећу њих. Еивер паша све внше губи присталице, док /алат пашу помажу и Старотурци ,и пе■ћи део Младотурзка. ЛОНДОН, )8. — Максималисти су'за свога предстгвника уШтокхолму одредрлк Балнбанова. ЦИРИХ, 18. — Пз Беча јављају, да се је нови председник владе Х-усарек предг.тавио парламенту. Немачки су \а посланнци врло добро примилб. а чешхн су дркали гротиву н,ега врло оштре говоре. ЦИРИХ. 18. - И.< Беча јапл.ају, да јс иарли кепат одбио еа л5 Противу 762 гласа предлог о оптужби Сајдлерове владе.

ЈУГОСЛОВЕНШ ПОНРЕТ Начела Старчевнћеве Странке 11рава На својој скупшгини од 5. прошлог месецз, одржаној у Загрсбу, Старчевићева Странка Права прихватила је једнодушно одлуку као основу за своје даље деловање. Главна начела ове одлуке, дакле она која обележавају држање странке у националном питању, до.чосимо по загребачкој 'Хрватској Држави у целини. Она гласе: »Народ Хрвата, Срба и Словенаца са три имена јесте један всти народ. Дослгдно томе, ослањајући се на право самоопределења, (вабрањено). 1). Тражимо..... (лабрањено) уједињење и слободу у народној држави Словенаца, Хрвата и Срба, у којој ће народне оссбине троаменог је динственог нагода бнти очу-

ване и осигурапи државиопрчвни континуитети исторнјско - политичквх територија 2) . Тражимо за држапу Словенаца, Хрвата и Срба чита ву територију, на којој у непреки\ном континуитету жавн наш нарол, јемчећи културну самоуправу и ненарод' ним мањинама. Тој нашо) на јродној територији неотућиво (припадају остале луке и острва северног и источног Јадраиа. 3) . Тражимо државу урећену на начелима потпуне гра'ћанске слободе и демократске управч и правне и друштвене једнакости, т. ј. могућности економског опстанка а потпуног просветног и друштвеног развнткасвих држављана«. ПРЕОШТ У СИБИРУ Нова влада у Омону Токио, 18. јула Иа Пекинга телеграфишу: да је провиворна влада у Омску прокламовала неаависност Сибира под управом министарског савета, чија је резиденција у Омску. Ова влада укинула је све максималистичке декре: е и привремене законе. Успо. тављенн је Сибирска Дума. Влада је уништила закон о конфисковању имања и решила аграрно питање. Очекујући сазии ,'ставотворне Скупштине, провизорва влада у Омску тражила је од вчаде V Владизостоку да одобрн њен рад.

СТА&Е У БУГАРСКОЈ Поводом Фердинааовог одласка Лондон, 18. јула. Манчестер Г вардиан пише, да је, у бугарским званичним листовима објављенавест: да је краљ Фердинанд нагло напустио Софију и оти шао у непознатом правцу, изазвала разне коментаре последњих нереда у Бугарској. Ствар је потенпирана званичном вешћу, да је бугарска влада узела на се регентство. Нестанак Фердинанда је пун мистерије. С друге страие јављају: да узрујаност у Бугарској противу лица одговорних за Е ат узима велаке размере. рло рфава овогодншња жетва огромно утиче на духове, незадовољне самим тим што се рат продужује у бесконачност. ди се у зезу ег< његовом миелјом у Не.чачкој рада утврћивања начива за решен.е турско-бугарског спора на штету 1урске. Онје отишао из Бугарске послеједие мпнистарске седнпце, одржане под његовим председаиштво.ч, што знцчи

збуњеност немаца Аргукентација за глупаке Париз, 18. јула У Немачкој је настало опште иапрезање да се окуражи немачки народ, узнемирен преокретом операција но западном фронту. Сем војних критичара, сада се у том цвљу напреже и немачки штаб. Манхајмер Генераи Анцајгер објавио је зиачајан чланак генерала фон Фрајтага. начелиика штаба у министарству војном. Његова аргументација, мећутим, са свим је слаба и врло мало убедљива, Карактеристична је појава. да је ои у излагању факата несагуран и збуњен. Генерал Фрајтаг се труди, ла убеди јавно мишљење, да је једеа битка изгубљена онда када се верује да је она изгубљена. Али Немци знају, да у Француској има 1,300.000' амернчких војника и да сваког месеца долази 3.0.000 нових. Судећа према азлагањвма сенерала Фрајгага, паметнк Пемци ће закључнти, да ситуација мора бити врло рћава, јер у противном главна команда не би предузвмала оваква несигурна. и вбуњена доказивања.

ПОКРЕТ У РУСИЈИ Макскиалвсти у сне горем положају Лондон, 18. јула Званичио јављбју из Москве: да су чечо-словачке трупе заузеле Симбирк, и поред огорченог отпора максималистачких трупа, ксје су морале напустити не само леву обалу Волге, него и један део територије с оее стране реке. Максималистички о р г а н П равда јавља : да се покрет шири као епвдемија и де је непријатељ многобројан и добро оргаиизован. Варрш Симбирк је центар максималиста у области Волге и његов пад погоршао је знатно положај совјета. Једна депеша из немачког извора јавља: да Чехо-Словаци, појачан« великим бројем сељака, иду на Москву.

ЗА ЛИГУ НАРОДА Једна изјава г. Думерга

Париз, 18. јулв Јредник Ппш П аризијена интервјуисао је бившег председника владе г. Думерга. Овај му је о осгварењу Лиге Народа изјавио следеће: Запгго Савевници још данас не

САОПШТЕ&А — Артељериски капетан Ђокп Ж. Ђорћевић, п. бр. 414 моли артиљ, капетана Љубу Јањића, који је сада на Крфу, на боловању, да му се јави одмах, јер 1га граже мати и жена и да бн могао до* ставити неке извештаје о њима. — Михајло 0. Докнић, п. наред. 3 митраљ. одел. п. бр. 32, тражв браћу: Обрена, Ристу Никоду и Мишу Докниће, аа које је чуо да су дошли из Америке и моли сваког ко би ма шго о њима внао да га извести. — Риста Свјић, продавац дувана у Водену, тражи Милорада - Миле — Ђпрћа Хаџа Антића, ћака из Врања, који је још фебоуара 1916 г, ј као иабеглица отишао у фран- 1

цуску па се до данас нвкоме нијејавво и моли ко бишто о њему знао да га извести на горњу адресу. — Артиљ. капетг.н Ђока Ж. Ђорћевић п. 6р. 414, моли другове и пријатеље да гаиз весте о резервном пешадиском потпоручнику Јовану К. Ризнићу, трг. из Београда, о коме аећ давно нема никаквих вести, где се сада налази, да би му могао доставитине ке извештаје. — Јеврем М. Јовановић, 5 страж. чета, п. бр. XX из села Грошнице (Гружа — Крагујерац) тражи синовца Божидара Калушеаићв учитеља, и моли да му се јави ко би шта о њему знао. — Љубомир 11. Трдоровић, неборац да се јави Милоју Н. Суботићу, 2—3, п. бр, 16, ради пријема взвештвја од Драге ив Ужица.

— Мој добри отац Стојан М. Поповић тргонац из Кру шевца премину 29. маја т. г. после дужег боловвња 0 овоме иавештавам роћаке, прнјатеље и познанике. Ожалошћени син : Душан Ст. Поповвћ, обвезник Доп команде пошта XX. 1—3 — Још иеосушених суза за рано преминулим ун} т цима синовцима: Срећком, полиц. писаром и Миком, студентом права у Паризу, — јављамо сродницима и пријатељима, и за трећу нашу пород*чну тешку жалост: да је иаш син, односио муж и брат Милоје Николић, кројач из Ваљева, преминуо у Ахилеону нп Крфу 11. ов. мес. где је и сахрањен 12 т. м. заједно са својнм недочеканим жељама, да се врати у ослобоћену Отаџбину у загрљај својвх милвх а драгвх, који га са

толико чежње очекују иа тућине. Ожалошћани: мати Борика, супруга Жввка; браћа: Јован, Лазар и Василије са осталом мнсгобројном породицом, 3-3

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Сава Коаарап, пошта 44, извештава своју жену Радмилу Козарац и осталу своју породицу у Јагодини, да је здрав, моли да му јаве како су код куће сви. — Јеремија П. Максимовић обвезник артиљ. радаонице п. бр. XX извештава суд општине Змињачке у среау мачванском — Шабац, да изволи известити породцце у Петловачи, да су доле именовани сви живи и вдрави и то: Љуба Милановићсвештсник, Драгутин Марковић капетан, Ко*

ста Живановић медецикар, Милош Стојадин, Светомир, Светислав и Милорад Алак сићи, Бојан и Станимир Бог лановићи, Душан, Драгутин, •Милак и Коста Туцићн, Дрв| гјтвн , Филип, Грујнца и Ми > лорад Чолићи, Јанко и Милу| тин Мнлутиновићи, Мнлвсае |п Владислав Марковићн, Милорад Радивојевић, Јован Мартвћ, Живан Поповић, Стеван, | Степан, Крста и Божидар Влајковић, Јанко и Војислав .Танасић, Драгојло и Свето(мир Бирташићи, Војислав Д. • Пввловић, Живко Ристић, Ра' дован Исаиловић, Павле Васиљовић, Маринко Врућикић, Димитрије Томић, Обрад 0брадовић, Живан Живковић, Љубомир Гргуревић, Жнван и Радован Исаиловић-