Velika Srbija

БРО.Т 866. - ГОД. Ш.

СОЛУН, СУЕОТА 8. СЕПТШБРА 191?. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

и еВАИОЕ ЗЕВВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНбСИ: Мееечно 4‘50 д[>пхме, тромееечно 13*50 драхми, годкшње 54 драхмн. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Ста к уреднв штва: улица Кра ља Петра бр. 70. Уређује ОДБОР

В0РЕЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ Званичан коминике Команде Иеточие Војске

У пркос снажном отпору непријатељских заштитница срггско-француске трупе појачале су своје напредовање и оствариле, у току претпрошле наки и јучерашњегдана, напредовање које пре лази местимице 10 километара. Освојиле су села Градиште, Бојанчиште, Конопиште, Бохила, Боишва и Драгожил. Заробили смо нових војника и запленилп многобројан материјал, између осталога једну пољску батерију са свима карама и муницијом. Заплењено је дакле до сада више од 80 топова. Савлађујући храбро огромне теренске тешкоке, франко-грчки одреди, који се борс са српском војском, остварили су такођс врло осетно напредовање. Освојили су важне врхове Портс и Џени, који доминирију долином Вардара. Јака артилеријска борба у долини Вардараи на завијутку ЦрнеРске. У току јучерашњег дана савезнички авијатичари бацили су 4 тоне експлозива на центре за снабдсвање, на железничке станице и комору која се повлачи.

Д0ЧЕК 0СЛ0Б0ШАЦА Наши нови крајеви противу Бугара

У својој отменој краткоки јучерашњи српеки званичан извештај износи две чињенице огромног домашаја и за нас, и за све слободољубиве народе. »Становннштво одушеввено дочекује српске трупе«. — После вековне потлачености под Турцима браТа иаша у МаФедонији удахнуше 1912. годинежи-ј вотворни ваздух слободе; у својнм лепимкрајевима. ‘

Али, зар да их очигледно^ научи, колико је благо-ј творна и драгоцена сло-ј бода, судба им донесе го-| дину 1915. и са њом Та-< таро-Бугаре. Нестадежи-, вотворнога даха, и лепа! МаТедонија опет би при-| тиснута крутим насиљем. ' ; Сада је во^ска српска опет унела животворни дах ме-, ■ђу бра*ђу нашу, слобода | се вратила огњиштима њиховим. Его зашто бра-ј 'Јга наша одушевљено до- ј чекују српске трупе, исто. онако одушевљс-но као ( што и те трупе подносе, све жртве, да поробљеној браТи врате слободу. »Војници из нове Ср-1

бије, силом узети у бугарску војску, бацају оружје и прелазе нама«. У својој бездушно! н бсзгранич ној себич ности Бугари су били извршили н а ј одвратн и ј и зл о чи н п ро • тив најплеменптији.ч човекових осећа ја. Поробљену бра ћу нашу силом су нагнали да узму оружје против бра*ће своје, против заједничке мајке наше Сропје. Кад се човечанско осе-ћање слободне Евроле побунило против овог чудовишног злочина, Бугари покушаше да пред Европом фалсификују осећаје наше поробљене бра*ће. И ево, кратка реченица из српског извештоја ма 1 *новено разголити лаж бугарску, доказа злочин бугарски: »Вошици из нове Србије, силом узети у бугарску војску, бацају оружЈе и прелазе нама«. Злочин је дакле доказак. Ост:?је, да злочинац искуси казну за злочин свој. То ће бити брига српског и савезиичког оружја.

ГШШ84КЕ ВЕСТИ

ИАРИЗ, 8. — Таке .Тонеску по сетио је српског министра председника г. ПашиГ.и, са којим је имао дуг разговор. ЛОНДОН, 13. — Амбасадор Сједињених Држава у Лондону објавио је да председник Вцлсон неКе додазити у Еаропу. БАЗЕЛ, 8. — ,,Штрасбургер Пост ‘ јавља да !.с се на ндуТој сесији Рајхстага подпети пројект о образовпњ • кабинета на новим основама. ,

Кл.'Л.1Л-<г^:ЛХа*ЛГСА=У-.-^г.

ПроФвсср Масарик за словенску демократију Њујорк, 8 . септембра Сви листоаи Сједињених Држава сгалио говоре о звавичном признању независносги Чехо-Словака. У Вашингтону се налази професор Масарик, један од најистакнутијих предстовника тога херојског народа. Он је у главном линијама саставио програм ма коме се има заснивати велика словенска демократија потпомогнута демократијом целога света. Што се тиче Чехо-Словака, н.чстањених у Америци, он ве. 10 , да је њихова дужност, да пре счеттг буду добри америчии граћани до дана када ће се придружити сопственој независној застави.

соцпЈалистима ииемачким радикалима, сачнљавају у парле.менгу непремостиву тешкоћу за Хусарека. Немогућа је предвидети одлуке које ће алада предузети. Депеше из Будампешге стално наговештавају министарску кризу. Покушзј Векерлеа да саоји радничку странку са осталим владајућим странкамл наилази на озбиљан отпор. Верује се да ће покушаги да обори владу још пре сазива парламента.

АМЕРИЧКИ НАИОР Огроман број војника Њујорк, 8 . септембра Ћенерал Гравдер, главни номоћник у штабу америчке војске, изјавио је: Данас је ступило у војне редове 13 милиона америчких војника. -Четнри су милиона готова да отпутз'ју на западни фронт. (’а десет ми

годиие почели су још од првог дана регрутацпје да се упасују у војску«. на1ечке кнтриге Одговор званичве и незваничне ИталиЈе Рим, 8 . септембра Политичка и парламентарни кругови, као и јавно итчлијанеко мтшвење, са задовољством су прихватили одговор италијанске владе на бечки пацифистички лредлог. Трибуна изражава своје задовољство, што се је Италија у томе одмах придпужила (Ји[лама Споразума. Пацифистичкн маневар може се сматрати као сасвим пропао. Ђорнале д‘ Италија вели: Док у централним силама улрављају људи, који носе пуну одговорност за овај конфликт, немогућа је ма каква измена идеја измећу зараћепих држава. К орие.ре д‘ Италија истиче: Чврсто држање Савезника да-

лиона људи од 21. до 31. године, који су већ уписани уквна знање Берлину и Бечу, војне редове, садашња регру-Јда се не могу отпочети претација износн ефектив од 23.говора док централне силе глона. јнеусвоје конкретне формуНајчад, велики број млааи- ! ле изложене у савезничквм •ћа од 20 година и људи до 45.1условима. — .

лгосшенш покрет Утисци Једног стравца Наје Фраје пресе, која је послал .1 свога дописника у Загреб да испита југословенски покрет, објављу)‘е чланак у коме овај износн своје прве утиске: »Доћи у Загреб значи продрети у срце једног покрета који је узео такве размере да његов одјек избија из свт 1 х словенских покрајина у Аустрији. Варош је задахнута југословенском политиком. Листови излажу нарочитим језиком, пуним е нигматичких израза, едсје приступачке народу југословенских покрајина, али сасввм неразумљиве за једног странца«.

У ВЕЧИТОЈ КРИЗИ Положај Аустро - Угарске Зпзел, 8 . септембра Бечки дописници немачких лнстова констатују, да Хусарек, у пркос својих напора, неће имати већину у парламенту. У финансијском одбору владини су пројекти изгласани само са два гласа ве■ћине. Гловени, заједно са

БОРБЕ НА ЗАПАЛУ Комонтарн и појвдиноста

Лондон, 8 . — Тајмс пише: Прекјучерашњи дам је најбољи која смо имали од почетка садашњег рата. Немачке су армије очипгћеие са спољних одбранбених организацвја Хинденбургове линије. Једино гштање, које се сада може поставити, јесте: »Где ће се онп зауставита?« Паркз, 8 . — Коменгаришући последње енглеске операције, Тпн вели: да се пораз Немаца разввја. Немци трпе данас силне ударце од војске. коју су потцењивали, Ми данас водимо силне канадске

армије које пробијзЈЧ: немачке линије. Журиал де. Деба пише: .(единстввн успех постигнут од енглеске војске јесте на( града неуморног и методнч(ногрида. То је задобивена ! победа у сваком погледу. • Британски је напор достојан 'својвх последида. I Либерте каже: Нов извршен јпролом на ХинденбурговоЈ [линији сачињава лепу и веома плодну победу. Она је лостигнута не само благодарећи храбрости енглесхих армија, него и неодољивој сили једног маневга вешто комбинованог и вешто извршеног.

АОГАНЈИ у русији Успостављање источног Фроата Токио, 8 . — Званичан ја-1 успостављен је преко Омска. Успостављање источног фронта нијеввшесан. Савезници судужни—вели дописник — да признаЈ - у зтслуге Чехо* Словацима који су униттили утицај Немаца од Владнвосто* кл до Волге. Царих, 8. — Депеше из Кракова јављају: да се је побупа сељака проширила на целу јужну УкраЈину. Желез.

пански коминикејавља, да Је јагтпска коњица ушла у варош Болшавеле. Дондоп, 8 — Дописник Дејли Мела у Хар 6 а. 1 у телегафише: чехо-словачке чрупе, којима командује пукозјник Гајдч растерале су макси| малисте и иагнале на бегство. | Саобраћај измећ. Чехо Слова ј ка у Сибиру и олих на Волги

СДО&ШТЕ&Д — Сава Вељковић обвезник 3. брд. батерије, пошта 714, из Вражогорца (Зајчар) извештава да је његов мили син Влада, студент права у Ментони, испустио своју напаћену душу 14. маја ове год. — Г. Љубомир Стојковић, ерески писар, да одмах јави своју адресу оделењу Службе Безбедности, с позивом на бр. 4582. — Наш добри отгц, очух, свекар, деда, зет Вукбман Ћукић економ из Чачка преминуо јс 14. априла тек. год. у својој 76. год. у Чачку, не дочекавши ослобофење Србије, коју је безгранично волео, нити дочека нас који смо ван Србије. Овим извештавамо покојни« кове и наше сроднаке и по-

знанике Ожалошћени: синови — пасторци Милан и Милутин И. Петровић тргокца, војни обвезници, снаје Милка и Љубица, унучад Петар, Надежда и Софија, шураци Богдан полиц. практ. Бсжадар Милосавл.евић резерв. потпоручник и остала многобројна фамилија. 3-3 — Наши храбри и никад незаборављени другови, активни пешад. поручници Милорад С т. Лукови-к аЛулеч, из Краљева; Д рагутин П. Кост^гћ, из Прњавора, ср. и окр. крагујевачки и Живота С. Милојевић, из Грбица, срез гружански окр. крагујевачки, положили су своје младе и племените животе на прагу своје миле Отаџбине, и то: Милорад, као командир чете пука п. бр. 44. — 30. јула, а, Драгутин и Живота 24. јунај ове године — као водници и-

стога пука, — оставпвши своје породице у поробљеној Отаџбини и своје другове на положвј ' у , да за њима вечито тЈгују. Ову тужну вест јављају друговима, пријатељима и познаницима покојника. Ожалошћени другови. — Дасе јаве. У једном београдском листу латиницом штампаном изашао је овнх дана оглас, којим се моле родитељи или сродници деце у сиротињском дому у Нишу да се јаве стараоцу града Београда. Деца су; Димитрије син Ђорфа Милосављевића, 12 . год: Загорка 7. год. Јелисавета 11. год , Софија 9. год. деца Крсте Арсовића (Арсића); Милорад син Милутина Најдановића 11 . год., Милена кћи Милана Стефановића 7. год., Никола 7. год., Живојин 6 . год. и Г>жиц* 5, год.ј

деца Ћор-ђа Илиђа, Маливоје син Мите Миловановића 12. год. Сва су ова деца из Веограда и Милорад син Ђорђа и Дане Николића 11. год. из Младеновца. Моли се сваки који ма шта вна о родитељима или срод ницима дечајим да то непосредно јаве Друштву за заштиту Деце у Водену. — С болом у души извештавамо рођаке и познанике, да је наш син, односно брат Крста Милановнћ ђак умро V Невшателу (Швајцарска) 14. августа ове године. За навек ожалошћени и уцвељени отац Милан Костић свешт. из Риљева ср. при-ј

ИЗВЕШТАЈ

Обавештајног Бироа Срп. Црв. Крстау Солуну о нсплаћеним пошиљкама по уплатама положеним код Бироа. Овај извештај је састављен на основу добивепих спискова о исплаћеним пошиљкама; оригиналне признанпце још нису стигле чим стигну позваће се улагачи да их подигну: Ранко Обрадоеић за Катарину, 25934, круна 206,83. Лазар Трифуновић — Коети 25942, круна 94*20. Драгиша Пандуровић Драгици, 25843, 18. јануара круна 573 95. Панта Ђукић — Цаји, 25952 ва 242*92.

лепски окр. битољски; бра*ћа! к РД е С.теван, ђак у Француској и ј ‘ а ®ЈР®*®° °Р ДИ<1 ~ -БубиМетодије у Водену. 1 *3' ?К* -596о, 28. Јануара, круна

Методије у Водену. “'јзц-10

; иа*