Velika Srbija

ГО V Н ; НћДћЉ V 9 Слш ШБРА 1915, ГОД.

ЕРО| 15 ЛЕПТЛ

ЕРОЈ «С7 — 1ОД. ш. ■да>тм

1А СРАКОЕ ЗЕШЕ

*ШГТ ИЗЛАЗИ ГВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТа ИАПОГИ. Месечно ГпО драхме, тјЈОМРсечно 1ЛТ>0 дрлкмн, годкшње Л4 дракми. РУКОПИГН СЕ ИЕ ВРАЋА1У < 'тап урсдикштва: V 'I нп.'! Крлљв Петра 6р. 70, Уре1,ује О Д Б О Р

иаЈ^^вегш

Поводом велике поОеде српске војске Њ. В Краљ Јелина упутао је Њ Кр. В. Вршиоцу Крал>евске В шстн Србије Паследиику Престола Александру ову депегау: »П од утпском неоппсане радастп аи победу коју су однеж последшсх дана српске трупе, драге савезнпце наших тпупа, молим Ваше Краљевско Височанство да прими Мпја срдачна честитања. А лександар.« Њ. Кр. В. Наследпик Престола Александар одговорио је: »Врлс сам дирнут честитањима које Ма В ате Велпчангтво таље и ерекан сам што могу с моје стране да Вп.м пзразим велику рпдаст због л-пис подвнга грчких трупа које се боре уз ипс и нонсолидују савез наших двеју земаља. Александар« *■ Њ. Кр. Васочанотво Наследник Престола Александтр одговорио је Господину Венивелосу следеће: »Вошп честитања п жеље које сте Мп доставали ловодом успеха српс.ке војске дубоко су ме дирнули и захваљујући Вам, Ја сам сре±ан да могу констатоватп леп полет јелгнских трупа које суделују у заједиичком делу. Александар.« Господии Вегшзелос, председпик грчке влзде, упутио је ову депегау: Шолпм Ваше К раљевско В асочанство изволи примити моја најсрдачнија честитања зз лепе победе које су однеле храбре српске трупе и израз моје најдубље ра бости коју осеЈа грчки народ еидећч да се. овим остварује почетак ослобоКења срлске територије. Ја сам среКан што у оеим лепим победома учествује и једон део грчких трупа ичершКујући велико иријатељство и трајни солидариост ‘између оба народа. Венизелос.« ВОРБЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Иеточннз: Савезничких Војсака Н(Л\] пзмеђу 7. и 8. и у току јучерашњег данп наше трупе, напредујуки неуморно, задобилс су нове и слаене успехе. Поптскујуки бугарске заштитнице, појачане немачким пуковима, српске су трупе допрле ве'К до Вардара. Важан саобраКајни чвор, Кавадар, у њиховим је рукама. Остварено напредовање у току послсдња 24 часа прелази на извесним местима 20 километара. Ослобођено је више од 20 села. Заробили смо војника и запленили 15 нових топова од којих је неколико великог калибра. На Црној Реци исеверо-западно одХуме, франко-грчки одрсди остварили си таксфе врло важно напредовање. Заплењен је јсдан брдски топ на вису Дзена. У току свог наглог повлачења непријатељ /е бацао у ваздух или палио своје дспое. Многа села су у пламену. Савезнички авијатичари активно кооперишу у борби. Они туку стално из митраљеза неиријатељске логоре и комору у повлачењу и јако бомбар■ дупЈ најважнијс тачкс у непријатељској позадини. Енглески су авшатичари оборилч један непри јатељски аероплан на Струми.

ЈЕДНО ПИСМО Г, СТОЈАНА ПРЗШ Г. Сетону Ватсону

У енглеском листу »Тће Иеш Еигоре« Бр. 97. од 9. августа, изашао 1 ‘е један члаиак без потписа под насловом Србија на раскрсници. У том чланку су изнесене оне обичне оптужбе на Владу и Г. ГТашика које су се чуле у Народној Скупштини од стране опозиције с додатком отворене одбране осу-ђених официраи атентатора Ма лобаби^ћа. У грех се Влади приписује ту и смена пок. Војводе Путника, па се замера и Њ. В. Престолонаследнику на држању његовом за време кризе, и што је послушао своје саветнике а није се обазрео на мишљења друга да ке одобри извршење

смртне пресзде над Димитријевњћем, ВуловиГем и Малобаби-ћем. ПаЈзад се у 'чланку пребацује Србији ’као да она хо^ће да напусти Крфску Декларацију ,’и узме неку другу уску '»српску« основу нашег ' народног ослобсђења и уједињења; како је пензионисала посланика Михајиловњћа у Вашиигтону који тобож хсЉе неку ширу основу и како је ппу. ковник Прибнћеви-ћ пао -у немилост код ње! I На тај чланак послао је Г. Стојан М. Проти"ћ, чим је чланак дотио, Г. Сетону | Ватсону, који је уредник јтога листа, овај телеграм као и одговор:

»Госиодг.ну Ггтпиу Ватсону, Лондоп. Драги ијтјптсљу, Сад сам прочитао В >ш чланак у »Иеш Ечгоре». Наше пршатељгтво, Ваша симпатија и рад за нашу народну ствар, донеклеи > 1оја политичкапрош п огт,

главних сметњи за кон- принуђена неодољивом цептркцију полнтичких силом; а против ње се она снага. Опозиција је још бори свим својим силама и у тој великој контра~ ( и данас, као што се бодикцији: она хо^ће концеи-'рила н јуче н ономад, и трацвју, коалнцију, а из као што Ге се борнти и ње искд>уЧЈЈе Пашића,' сутра и прекосутра. мене, Љ. .Јованови-ћа, Ан-ј Стојсћи Вам на расподру Николиђа којега је ложењу за свако обаве дају ми, мислим, права да демонстративио принуди-јштење којс Виувек можеВам упутнм ово неколи- ла на одступање с иред-^те контролисати, и за свако речи. јседништва НароднеСкуп- ку, и контрадикторну, Ви ете, раги пријате- штине. јдискусију, ја Вас молим, л»у, мистифнцирани, и то Њ. В. Престолонаслед- 1 драги пријатељу, да имате не мало. ник се држао за време‘на уму ово: и Србија

|а има

Смена Војводе Путника к Р® зе како се само мс>же|своје тешкоће као и сси

држати Један истински ијдруги у овом великом и модгрноуставан владалац. страшном рату; у њеном ПашиЈј је одиста етарј необично изузетном и дегодинама, али не ретко ликдтном политичком помлафи духом и погледима | ложају пре је места за од многе господе опози- дивљење да их она нема ционара. Он је наш на-‘ и ве-ћих и тежих. Да ли је принор: да војска носи на ционални к^питал, којијто много кад она од своле-ђима свога војсковођу нн 1 едан паметан човек и јјих осведочених приЈатеГТ I < тгПЈО гто V1ПТ1СТО ГЛ47ПП I ГТ. О ЈЛО ГЛ Т»Т*Т>/Л

оила је природна послејдица његове физичке неспособности за рад. По мом уверењу она је требала да буде још раније, ! н онда се не би дбгодио тај необичан и јединствен

уместо да је ои води. Војвода Путник је био неспособан пише од годпку дана да икад обпђе фронт. На његоне се одлуке ие

ни једка пзметна групајља, као што сте Ви, тра-

неће одбацивати. Наша опозиција, ка жалост, тс чини. У Пашиђевој мла дости нема никаквих по~

ретко чекало по кедељу ј лутурских т родици|а; иадана. За смеку његова штаба Ви имате довољан рарлог и у Вашем' чланку: група »Уједињење или Смрт« добила је знатан

против, у њој има традиција револуционарних и заподних, као и у нас других »конзервативнкх скага«.

уплив у околшш воњодеј У Карафорфевој ’ Србији Путника. Ми, стари ра- никад није било М( ста ни дикалн, или, како Ни ка-јза полутурске ни за по-

жете, коисерва.ивне снаге, борили смо се увек против превласти војне власти у држави. Ми смо хтели и хсћемо да гра'ђанскз власт буде старија, и она једини представник воље државне и народне. Црна Рука или група официра »Уједињс-ње или Смрт« било је тајно удрз т жење, и оно се мешало у политику и хтело утицај и превласт у држави за себе. Њеном утицају био је подлегао и сам Војвода Путник, и његов јој је велики ауторитет служио као заклон. Пуковник ДимитријевиК био је шеф Црне Руке; он је био Малобаби-ћу заштитник и прикривач. За прошлост Малобаби-ћа можете при питатимало иг. Хинкови•ћа. По мом дубоком уверењу ои је био аустријски шпијун. Ноторна 1с

луаустриске традиције. За то је доказ и сама исторкја српских владалаца. И зато је Србија и била и јесте заставник пародног ослобофења и уЈедињења. Она је оличење и носилац великога, ако хоћете опет револуцчонарног, принципа, од кога сте се и Ви пренеколико годинауплашилибили:дасе ослобофење и уједињење нашега народа не може остварити оез пропасти Турске која је уЈевропи вошички логориатуђем земљишту, и без пропасти Аустрије која је Једча администрација а не држава — како је рекао Мацини. Пре се ваља бојати, чини ми се, да тамо, ближе вама, нема, драги пријатељу, полутурских и полуаустриских традиција, које сметају извофењу ослобође-

жи да ]ОЈ их они не увећавају оваквим неоспованим критикама — молим да изволите оценнти Ви с Ваиим друговима, такођенашимдобримпријатељима, енглеским. Поштом Вам шаљеми коминике Владин, од 26. јуна ове године, поводом последње кризе. Ја Вас, разуме се ло себи, овлашћујем да ово моје писмо употреоите како год за потребно нађете, и под мојим пуним потписом. 22. августа 1918. Крф. Взш олани, Сгој. М Протић, с. р.«

ња и у 1 едшвења нашег стпар да је био владин; народа на основу Крфске кортеш прн изборима у;Декларације, коју Србија Хрватској. јгледа и ради само да проПротив суда и судија 1 шири и удуби а никако ниједан од оптужених о-1 с узи и ослаби. фицира није се жалио.Ј Парламеитарна и демоОпознција није имала ијкратска Србија је најбоље нема чисто држање према 1 јемство да се Пијемонат официрима, који су во-Гутапа у Италију, ако је, дили политику и који су-наравно, и Италија парзасновали Црну Руку. ]ламентарна и демократОна им је повл.тђивала у ска. У Немачкој је највесвојој политичкој борби 'ћи партикуларистПруска, против Владе и радикалне’а у нас они који се углепартије. Она је због тога :дају на Пруску и показују и кризу створила јула ј велеитете да у Уједиње1917. г., и ако постоји и ној Краљсвини нашој пре1 ■ Цирих, 9. септембра Из Берлина јављају: Пра апсолутно ’ искључивао јмеђу Угарске и Хрватске!; Т д ИЈ странГ гГЈцелар”; помиловање Димитријб-ј На уску, »српску« базујпосланик Тома је изјавио: да внђа. То је и г?*дједна од Србија може бити само је кемачки нлрод ужаснок.о-

ПОЛИТКЧИР ВЕСТК ИАРИЗ, 9. — Влада Луксснбурга поднела је оставку, јер сс сиупштина није задовољила илјапама министра председника. ЛОНДОН, 9 — Шсстог октобра отпочефе у Лондону седниде савезничког парламента. На њима •ће се претресатн нарочито питаља финансијске и екопомске природе. БЕРН, 9. — Др. Антс ТрумбиФ, председник Југословенског Одбора, приспс-о јс у Берн.

ОСВЕТА ХУНИМА Једав члавак г. Бартуа

Иариз, 9, септембра Пређашњи манистар, г. Барту, објавио је у Матену чланак, у коме одушевљено и .тиче хероизам савезничких трупа и завршава речима: »0света Хунима! Освета повре■ђеног права била 6и горка поруга, ако се не резервнше чувгним бандатима и њиховам саучесницима егземпларна казна. Сви иароди и све владе потпуно се слажу у томе погледу. Немачка и њенп савезницв испаштаћ- за своје злочине и недела, што су починили човечанству«.

СТАЊЕ У 8ЕМАЧК0Ј Тешко је и за немачка леђа