Velika Srbija

БРОЈ Н71. - ГОД, Ш.

СОЛУН. ЧЕТВРТАК 13. ГчПТЕМБРА ШВ, ГОД.

ЕРОТ 15 ЛЕПТА

к Ш '4 1А БВАИОЕ 8ЕВВ1Е

ЛИГТ ИЗЛАЗИ ГВАКИ ДАН Г10 ПОДНЕ ПРТ ! Л.Л \ТА ИЗНОГИг ечно 4-.М) т.рћхмр, гпомееечно 13др.»ч..ш, »-одншгм* 54 драхми. РУКОПИГИ ( Г. НЕ ВРАЋАЈУ 1 пан уредништвл: • лиц.т К;к 1 Петра 6р. 70. Уређу.Је О Д Е О Р

тшгјллсАУхкжјтг*

ВОРВЕ НА НАШЕМ ФР0Н1 Коминнке Исгочних Саввзвичких Војсака

Ч V

11. и 1*2. сетпембра истичц се у сјајним станама напредовања савезничкнх ирмија. Неприја тељ наетавља свпје повлачење // нередц на целом фронту. Источно од борбеног фронпга снглеске’су тру ■ пе сјајно ааузелс јак бедем ко[а сачиљава Беласица п прегиле бугарску границу код Костурине . Западтпе франко-грчке трупс, п порсд тешкоЉа око прелаза на Вардару ччја су мостовч већпном порушенп, а савлаћујући отпор непријатеља, напредују падинама Југо-западно од Градеца и пла■ нине Влагуше. Па фронту српских армаја извршено је вели ко наиредовање. Ми смо преигли гребене леве обале Вардара и заузели Штип, У том правцу српске су труае заробиле једног пуковника , командачта бугарског пука, еелики број заробљеника и заплениле I хаубице, три брдска тоиа, стотину кола са запрегом. Станица Градско ко[у еу Немци бранали пала је у наше руке. Заплењена је огромна количина ратног матерајала. Пзмећу осталога запленала смо 19 топова, всћштм тешких, од којихједан од 210 м. м. Заробили смо и апјника. Северније српске су трупе, у једном на/>очито успслом миневру, нрешле друм Прилеп — Ве.чес. Па томефронту постигнути су такоће. врло сјајни резултати. Нарочито су изненаћенс и стављене у бегство колоне у повлачењу. 3 апленили см» ве ликиброј кола и матернјала. Персонал једне батерије, којије покушао да се брани, био је уништ. н ватром наших митраљеза. Запленили смо топове. Једно комплетно митраљеско немачкоодслењс иретрпсло је исту судбину. У нарочитом и скгјно изведеном наглом ни предовању франко-српске армше ослобобиле су 60 грчких и 10 шпалијанских војника кцј. с,; Бу гари заробили у току послсдњих борби У Тројацима Немци су запалили депос: изгоиела је једна непријатељска болница где је азгорело 100 рањенпх војника. Бугари су вршили зверства над ерпским за робљеним војницима. Нађена су четири леша срис.ких војника које је непријатељ заробио у близини еела Вепречане и унаказио. На западном фронту бојног поља пораз 11. нсмачке армије повећава се. Италијанске. трупе гоне немачке заштитнаце и задобиле су војника и топова. У области Битоља непрајатељ је, под сталним притиском француских трупа и грчких одреда, чпји су вешти манее.ри и уобичајена хра брост савладали његов отпор, напустио своје ј>овове и после јаке борбсповлачи се у највећем нереду. Необично нагло напредовање наших трупа у току гонења апсолутно онемогућпва тачно пребројавање огромног заплењеног материјала. Може се рећа да је заробљено више од 10.000 војника и заплењено више од 200 топова.

ОСЛОБОПЊЕ ПРИЛЕПА Понос и слава наша народна

Немогу&е нам је без узбуђеља и усхи-ћења говорити о дога-ђајима на нашем фронту. Наша херојска војска, потпомогаута дивним подвизима наших драгих Савезника, улази све дубље у Отаџбину и доноси поступно слободу својим поробл»еним очевима и мајкама, жеаама и сестрама, старцима и нејачи! Преживљујемо најсветије дане и прослављамо, уз напоре и жртве, васкрсаваље своје слободе, у]едињеља и независности. Успеси се нижу један за другим. Падају селз, вароши, читавикрајеви. Дога-ђзји се одигравзју та-

квом брзином, да их је тако рећи немогуће све побележити, а још маље се на 1 вима више и дуже задржати. Ати нас један догађај нарочито привлачи и ставља нам у дужност да га што јаче подвучемо. У венцу свежег победничког цвећа, пониклог из крви хероја, блиста данас један наш миомирисни цвет, чи ји је мирис опијао од давнина многа покољеља нашег троименог народа. Историјски ГЈрилеп, наш народни понос, колевка наЈвећег нашег јунака, слави већ два дана своје друго и, с Божјом помођу, дефинитив-

но ослобо'ђељс. У нашем народу иема, нити ке битм шсога, чије срце нијс и неће јаче закуцати, чије се груди ниеу и г . ђс силније нлдиматм, кроз чије жиле на јо и мсђе крн јаче застру ати ■— на глас о ослобогђељу престонице Краље•. виђа Марка, дива ааше јтроимене расе. I Не спомиљемо скораш■; љг проливеиу крв око ■Прилеаа; нс спомињемо :ни ммогобројне жртве љеЈгове и љегове околице ■ дл се очуаа народу своме; |не спомињемо ни узалуд| на злочинства дивљег Та(тарина да га однзроди и 1 присвоји. Довољно је ре■ђи: »Прилеп је слободан!«, па да свако српско око засузи суаом највсђе народне радостк. Ослобо•ђељем Прилепа почиње да се буди јунак, иред чијим Шсрцсм исма прспома и иод чији.м ударцима нема отпора. Краљевиђ Маркоје један од највеђих подстрекача данашњег дивног јунаштва и пожртвоваља нашег наоружаног иарода. А Прилеп и Марко само су два гшјма сједиљека у јсдној великој идеји. Уз Прилеп је сада вевано још једно тт: спободу Прилепу донели су, уз подвиге достојне славе, храбри синови племените Француске! Наша народна песма проткана је у свом великом делу именом Прилепа и Марка. Нема колибе у целом иашем народу, где

ипјлве се види огромна мржи»а протину НемЈца. Официр је ивјавио: да се љегова земља жртвовнла за Лемачку, која је имала да доблје. нешто у овоме. рату. Одкоеи намеђу љегоких другова и немачких официра такр.а с.у, да му < мису дотиолили да Ј-.“де ?.а љиховим столом. Ом је молио Амери чаие да га ие лридружјју иемачким официрима, ве|ј да га ославе самог. Овјј офнцир гоеорио је врло ралдраж-но, јер је још Сио псд утисци.ми поаижаваља. вор владе Сједиљених Дрлсава, у коие се одбија аус.тријска предлог, лредат је шведскол! посланику и овпј га је доетавио аустријској влади. У аванични л круговима постоје вероваља да це ускоро Немачка у велико отпочети ви нре иеколако дамаЈ ево ју пацифнстичку офанзл'ну. Верује се да ке немпчке и аустријске војне власти објавити одговор Америке као доказ да су учиниле све што је могуђе да се дође до мирк, да 6 а тиме подигле морал код народа и првпречиле ;:а идуђу зимску кам пању. т И Одлучно држаље Еаглеске Лондон, 13. септембра Коментаришући одбијаље аустријске воте за мир од страче Савезнлка, »Опсервер« пише: »Не може бити никаквог покушаја ла мир путем преговора сем иод једним условом, н»рочато иод условом прианаља пораза, који не се испољкти безусловном и апсолетвом еаакуацијом Велгкје, Францу ке, Игалије, Србије, Миу ком случају Савезииц« не могу одустати од својих захтева за дезанексију Алзаса и Лорена, уступање Италији .чределтистичких почраЈ - ина, слободно васпостављање ру< ке федерације ппостране и мођне каа што је била импсрпја царева, впспостав љање стварне румунске независ.чости, еманципац !ј’л Пол,ске, Чехо-Словака и .Тугословепа. Ови пос.-;едн,и нл роди прианати су као Са везници и чине своје услуге Савезницима. Они лију своју кри са нама, верујуђи ис. реаости н части Споразумних Сила иАмерике. Њзх не можемо издати Обавезе према љима чине преговоре за мир још непрактичнијич но што су икада раније били. Пре него што би ова идеја

се Мзркова слава и слава могла постати пракгичном,

Прилепа не зна, не пева и не узноси. Од сада ће уз ту славу одје.кивати н спомен на дефинитнвно ослобођење нашег националног гордог Прилепа, спомен иа улазак француских ослободилаца. Чјст која се указује само изабраним! ПОЈШТМЧНЕ ВГСТИ ЦИРИХ, 13. — Нп ианаљивање Бугарске, да се. што пре рсши и>сн спор са Турском, немачка влада прсдлоатла” јс за прбитра цпра Карла. ЦИРИХ, 13. - С,ед| 1 и>ене Др*а-ј пе поливају скс неутралне државе!

најглавниЈИ условн за мир, којс су вишс пута Савезници изнели, имају бити отворено примљени и остварени. Сло бодчн пристанак п остварење тих услова требало би да дође на првом месту непо гредно од Немпчке, а не од Аустрије. Да се изразимо са обичном формулом, рећи ћемо да послове морамо преговарати само са господарима«. (Извештај Ратног Пресбироа).

ОШЧНОСТ АМЕРИКЕ Узалудни напори централних г.ила Вашингтон, 13. септембра Министар спољних послова

да се једнодушно сложс и предуз-; Г ; ‘ Псшвћл лзо ичму мере противу стЈЈахоиитог бе- ј ;.Једнњеннх др.каиа д ,о је и3

са п терора макснмалиста у ру- јаву 0 аустриЈСКОМ предлогу сији. ” јпола сата доцније но што га ЦИРИХ, \3. — Немачки поткаи- ' је прочитао. Брзина ове из* целар фон Пајер стигао је у Бер- ј аве цоказује одлучност Амерајхстага тражи да Ј ПИ[(Р пп П „ Ј П11 ^ 0дго .

ршсе по томе питаљу.

, 11 ] н Већииа фон Пајер дг. остовку и да нп н.еј гопо мссто дофе кемачки гтосла-ј ник у Шгокхолму. ЛОМДОИ, 13. — »Тајмс« доноси Ј из Токија: Ски листовн гопорео: вероватио.ј скорој оставцн каби-ј нета. Мисли се да Г,е об|)ааован>е владе битн поверено или маркиау: Сајоние-у или Хара-у, шефу кон- : Лондои, 13. — Лисгови нас титуциоиалиста . јстављају доношеље похвал-- и- - и -п 11 ■.Т|Гтг- 1 ~тг- 1 гчдц^^. ’ пих коментара о операцијама цдп у «8 1 у » п пг шв оц Мађедонском фронту. !А11 н тв пАг иС т*ЛИ, В естмимстер Газет пигае; Каквв су Немци према ; »Брзи покрети српских трудругима ј па на Балкану престављају | успехе тако исто сепзационал* Париз 13. септембра ј не као и операције у ПалеЛистови објављују ивјаву стини. Бугари одсгупају сву* једног варобљеног мађарског да пред нападом, палеђи села сфицира пз 375. дививије. Из и ввроши, осгпвл.зјуђи огром-

ПОКРЕТ НОШЧЕНПХ За слободну Чешку, Југославију и Пољску Лондон, 13. сетембра Јављају из Вашиштоиа: Приликом конференције чехо-словачких, пољскнх и југослове.нских цредставпики, «ОЈ’а јетрајала 15 дана, утврђен је потпун нрограм циљева иа чвјем остварељу роде нвродности подјармљене од стргче Лустро-Угарске. Решено ј? да се ради ка новој цеитралној организацији група у централној Европи за заштиту интереса свих нзродности. На свршетку !>он фереицнје г. Вилсон је причко Масзрика, председника че хо словачког Савета, Падеревског, председпика пољског народног комитета, Хинковвђа, ју гословенског изасланика, и друге представнике који су изложи.ш г. Вилсопу програм у верввајуви га да су поглачени народи сада чврсто ' дружени на ратке штљеве Америка. У програму тражп ее слсбодна г 1ешка, с.лободна Југославија и слободка Пољска«. (Чарочити извештаји Батног Пресбироа). ПОСЛЕ ОДВИЈАЊА Одјек америчког одбвјаља у Нвмачко) Цирих, 12. септембра Бечки лист Рајхспост тврди: да је аустријска нота редигована после спорааума између Немачке и Аустро Угарске." Немачка је влада изјавила да је згодан моменат да се објакн текст докучеито. Ж орж Бернхарди пии;е у Фосшие Цајтунгу: »Нота је била последљг дело -лтогих транс&кција које су дуго трајале. Последње путовање Хиицеа у Беч стоји у директиој вези са овом нотом«. Комевтари немачке штампе о одбијању аустријске ноте од стране Амераке ретки су. Вестфалише Цајтунг вели: Одговор потврђује наше мншљење, да се Вилсон Неђе одрећи својих ратних циљева. Ово хладно одбијање има страшнију последицу него све званичне фразе које је човек Беле Куђе могао употрзбити ГДГЈГТ' IТ~Г-ИПјаиШЛ пЈПТгП

ОДЈЕК СА НАШЕГА ФРОНТА Коментари савезннчкв штампв

ие количћне хране и велики број топова. Срби су прешли Кавадар западно. док су друге савезпичке трупе поселе Вардар, тако-да бугарска војсна мора бити одсечена на два дела, тиме што је желебница која везује фронт пресечена. Немогуке је предсказати доцнијв развој операција у земљи где постоји добра одбранбсна линцја н , свчких 10 мп-