Velika Srbija

ЕРОЈ 15 ЛЕПТА

. « ЕРО.1 873. - ГОД. Ш.

ВЕ1ШКА 1.А 6НАИ0Е ЗЕНВ1Е

СОЛУН, СУБОТА 15 С?ПТ'ЕМВРА 1918. ГОД.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОД11Е Г1РР.ТПЛАТА ИЗНОСИ: ЈМесРчно 4Т>0 драхме, тромесечно 13-лО драхми, годишње п4 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Кра.Ђа Петра 6р. 70. Уређује О Д Б О Р

в

БОРБЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Источних Савезничких Војсака У току 1'/. септембра савезничке армије задобиле су новс и значајне успехе. Француске трупе, потномогнуте италијанским и грчким јединицама, оствариле су на своме фронту велико нанредовање, које местимице прелази 18 километ< ра у дубину. Отпор неприЈатељских заштитш.ца и тергнске тешкаће нису могле задржати полгт наших трупа, које су, у току свога напредовања, заробиле нових војника и заплениле 8 топова, од којих два великог калибра, многобројне депое муниције ч огроман ратни матерпјал. Док су Италијани узели ћрушево и смелим напредовањем дочепали се брда Чесме, најве1\ег виса у области Кичево-Брод-Крушево, Французи су, савлађујући неуморно све врсте тешкоћа, ушли у Прибилце, Миргаш, Гопеш, Ресан, места ко1а се налазе на западу. Измсђу Преспанског и Охридског језера цела прва непријатељска линија пала је у наше руке. Наши одреди напредупу према северу, гонећи непријатељске заштитнице. Запленили смо у Ресну велике депое муниције, животних намир■ ница, кола и огромног материјала сваке врсте. Српске су трипе извришле такође врло ус■ псшне операције. Велес, очајно брањен, заузет је после озбаљнс борбс I току које је заробљено много војника, ме-ђу којима и Нсмаца. Нсточније српске трупе заузеле су важан мас.ив планине Градец, који доминира Демир Капијом, заробиле војника из 9 бугарских и једног немачког пука и запленилс трч пољска топа. И порсд огромних прспрска франко-грчке трупе напрсоују у горњем делу Струмице. Енглескс и грчке трупе, опеоишући прсма Струмици, појачале су своје напредовање према северу и истоку и заплениле много топова. Од почетка операција запленили смо више од 280 топова, Свуда савезничке трупе заплењују ратни матсријал, који су Бугари гомилали три године у позадини и који напуштају због повлаче.ња у нереду. Јака активност савезничких авијатичара, који пгуку из митраљеза и бомбардују без престанка непријатељске колоне у повлачењу и изазивају ч свуда неописан неред. ПОЛОЖАЈ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА Поводом савезничке победе у Шампањи

Америчко - француске трупе извршиле су прек>уче, на врло пространом грронту у Шампањи, западно од Вердена, јак напад, који ]е веТг првог дана дао одличне резултате; сем што су француске трупе продрле у непријател»ске линије до шест километара у дубину, а америчке чак око 11 километара, ове су заробиле

јпреко 5000 непријатељских војника. У првим извештајима о овом нападу нарочито се истиче констатација; да се операције настављају и да се развијају под врло повољним условима. Важноет овога савезничког уснеха на западном фронту огромна је и у неколико од пресудног утицаја на развој ратних ттштшштштшшт? чт'

САОПШТЕ&А — Потребно је да се још Одмах јаве Делегату Министра Народне Привреде ради извесног саопштења: Јован Ж. Степановић, Јован ПопЈањевић, Наум Н. Поповић, Добрица Павловић учитељ, Милош Ћириловић земљорадинк, Живорад Васи.игћ, зе.мљорадник општински делово■ђа и Милан Станковић на служби при овдашњој француској болници. — Анастас Благојевић, нарзд. посланик извештава да је добио из Србије следећа литања и нзвештаје: Ксстадин Сави-ћ из села Д. Ндкуљана ср. куршумлијски моли за вавештај да ли је жвв и адрав његов син Цветко Савић, полиц, стражар, кумановски одред, на

служби начелства у К. ивој Паланци. Укућани су сел живи и здрави. Милица Војводић пита ј° ли је жив и здрав њен муж Ликола Војводић из села Трпеље, срев коса:шчки. Укућаки су сви живи и здрави. Симона Сташевић моли за нзвештај да ли је жив њен муж Митар Сташевић из села јБаћоглаве, п.наредник 2-2, 2 Јпук првог позива. Укућани су сви живи и здрави. Станнја Марковић моли за извештај: да ли је жив њен муж Ранко Марковић, редов 1-2, 2 пук, из села Чунгула (срез прокупљачки). ј — Господин Чеда Јанковић 'судски писар и војни обвезник умољава се, да се јави оделењу службе безбедности. — С болом у души извештавамо роћаке и поанани'ке, да је иаш сии, односно

догађаја уопшге.По њему се може оценигм страховито тежак положај наших непријатеља. Кад је Немачка била позвана да помогне својим савезницима и сачува их од евентуалних последица њихова ноЈничкогслома, она сама прима такаг ударац да јој од њега пуцају ребра, и долази у незгодан положај: да ли л • помогне Бугарској и Турској или да уложи свеснагеу циљу одлагања, ма и за најкрађе време, своје катастрофе. Ко јепратио досадашњи рад Немачке, он ће одмах бити на чисто, шта -ће она претпоставити. Послс овога пораза Немачке на западном фронту, кад је очигледно да су тамо сконцентрисане све њене снаге, 1ер би их иначе употребила на спасавање с.траховито разбијених својих савезника, не постош никаква сумња о томе, да се и она руши, не тако нагло, али сасвим сигурно. Чак се мсже претпоставити, да ће се рушење од сада знатно убрзати и да се у томе могу изненадити и они, који су математички срачунали да ћс рушење нешто дуже трајати. У последње време догађаји се на свима фронтовима развијају убрзаним темпом и, што је најважније.на непоправимуштету централних сила и њихових спрежница. Ако овако потраје, у шго можемо с правом веровати, нећемо дуго чекати на коначан триумф наше и савезничке ствари. Победа у Шампањи представља још један убедљив доказ, да се централне силе налазе пред катастрофом.

ПОШНЧКЕ ВЕСТИ цИРИХ, 13- — Јавл.ају из Берлина, да је немвчки посланик у Петрограду Хелфернд поднео оставку. БАЗБЛ, 15. — Из Берлина јав.гају: да је канцелар примио турског принца, који је дошао да објави султаиов долазак на престо. При.мио је такофе и Тефик пашу и Зеки пашу.

брат Крста Милановић ћак умро у Невшателу (Швајцарска) 14. августа ове године. За навек ожалошћени и уцвељени отац Милан Костић свешт. из Риљева ср прилепски окр. битољски; браћа Стеван, ћак у Француској и Методије у Водену. 3 3 — Наш мили, љубљени и никад незаборавни и непрежаљени. •]• Толо А. Савић аргиљеријски мајор и делегат г. Министра војног за Епир. После прележаног вапалења Плућа.и плућне марамице задобив тешку и опасну болест трбушни тифус, није могао преболети, већ је 16. авг. т. г. испустио своју намучену и изнурену дуту V 45 годинн свога живота а 17 сахрањен у Јањини на новом

БЕРН, 15, — Влада републике Колј мбије наименовалп Је за свога представника у Швајцарској Франциска Жозе Урутиа, председннка сената у Колумбијп. на место 1>алиса. ко.ји је постпвл.ен аа посланика у Риму. СТАЊЕ У НЕМАЧКОЈ Незадовољство и оскудица Шгокхолм, 15. септембра Према поузданим информацијама у Немачкој је последњих дана стање врло очајно. У Берлину и у многим другим варошима раде ратни судови. Берлин је препун војних бегунаца, који више воле вечиту робију него одлазак на фронт. Нереди узимају неликог маха у свима већвм месгима. Глад и рћава жетва осећају се врло тешко у целој Немачкој.

Д 0 Б А Р У Д А Р Поводом аустријске ноте Париз, 15. септембра Уредник листа Еклерер де Нис интервјуисао је г. Јонеска о аустријском предлогу за мир. Овај Је одговорио, да су Силе Слоразума оцениле ноту грофа Буријана онако како заслужује: »Ја налазим — рекао је даље — да Немачка због свога достојанства није хтела сама да говори. Али тврдим, да би одговор био потпуно исти и кад би она сама то питање покренула Силе Споразума не могу да падну у замку коју им саре ма кзјзер. Смешно је говорити о миру пре него што Немачка усвоји принципе за које се народи Споразума боре. За сваког памегног човека је јасно, да ће Немачка усвојити ове принципе онда када њена војничка сила буде уништена. На нашу срећу дан је све ближи, но што сам веровао кад сам дошао у Француску. Сјајни успеси Савезника на свима фронтовима доказују, да је чудовиште добило удар од кога се неће подићи«.

КЛ0НЈЛ0СТ НЕМАЦА Утицај доеадаш&их савезиичких победа Базел, 15. септембра Готово сви немачки листови пишу да се дефетизам, услед успешне Фошове офанзиве, почео нагло ширити у свима немачким земљама. »Док су наше армије веле они — вршиле сјајну офанзиву последњег пролећа, народ је много рачунао да ће се рат коначно и успешно

завршити у јесен. Али разочарење, које је наступпло, изазвало је незадовољство и узрујаност код масе. Гиме је бао припремљеи терен ачархистима, несавесним људима, као и онима који су знали шта су радили. Није могуће замислити, да здрав разум нашег народа не појми: да ситуација није много измењена и да ловерње у Хинденбурга остаје као и раније, Дужност је сваког човека да у овим тешким приликама хладнокрвно посматра догаћаје и помогне отаџбини«.

ЖЕЉА ЗА АДБАНИЈОМ Изгледи по Бугарску Софајски лист Зарја донео је у броју од 20. октобра прошле године измећу осталога и ово: »Бугарска као да се до сада није иптересовала албанским питањем: то је једна погрешка »Бугарској је неопходно да очува оно од албанске земље шго јој припада по сили прошлости и запозести садашности, као гарантију за добру будућност, којој сви тежимо« Може сада врло лако да се испуни жеља Завје в да бугарска западна војска оде, по заповести садашњости, ираво у — Албанију! Противу тога нико од « ас неће имати — ништа.

ЈЕЛНО ПРОРОЧАНСТВО Бугарска у друштву Немачке »Русофилски« софијски Мир од 6. новембра 1917. године, говорећи о одговору Балфурову на познати говор Бекстонов, нзмећу ооталогц написао је а ово: »Имајући на уму то, да ће се подржавати интереси Србије после рата, ми немамо разлога да очекујемо, да ће наша ствар .... бити призната и потпомагака не само бд наших савезника, већ н од оних који су савезници наших непријатеља. Ми ћемо триумфоватн.... само кад триумфују и наши савевиицн. Проаадну ли они, и ми , сио пропали. Што нам се ‘ г ‘ сада праве комплименти, то је само зато што стојимо с нашим савезницима чврсто на ногама и с оружјем у руци бранимо своје. Изгубимо ли своја преимућства на бојном пољу, исти Балфур ће изјавити, да савезничке обавезе Енглеза диктују не само да

гробљу код цркве Св. Николе остављајући нас, да за њиме вечито тужимо и цвилимо. О овоме извештавамо сроднике, пријатеље и повнанике милог нам Томе. За навек ожалошћени несретни и неутешни: стара мајка Катарина, сестре: Драга, Каја В. Протића и Љубица, сестричина Пола (Грлица) ает Влада С. 'Протић, рачуноиспитач, Битољска улица бр. 86, Солун, тетке: Цаја Даница и Перса Ћ. Жујонића, браћа од тетке: Божа Г Божић, учитељ, Сава Г. Божић, управник царииарнице, Михајло Ђ. Жујевић, п пуковник сестре од гетака Даница А. Стевановића, Лена*Д. Туфегџића, теча Ђ. Жујовић, браћа од стричева Периша Драгиша и Лазар Савићи. сестре од стрица Стана, сестрићи, сестричине, синовцв и сино-

вице, тетха Милица Начић, сестре од тетака Јелисавета и Јела и брат од тетке Јован Начић, контролор желевн. дирекције, зет Душан Туфекџић пуковиик, снаје, кумовн, и остала родбина. — Добривоје Панић опанчар из Вел. Градишта, кадро!вац 1. чете, 2. батаљона, по* шта 84, борећи се да ослободи своју милу отаџбину, од немилосрдног непријатеља погинуо је у почетку операција наше сјајне победе у 23 години, не дочекавши да о‘ слободи и лтољуби своје мвле сестре Александру и Веру. ! Вечито ожалошћени: браћа Богољуб, Никола и Василвје, у Србији сестре Александра и Вера, теча Сава, тетка Милица, снаје Љубица и Јулка као и остала родбена.