Velika Srbija

СТРАНА 2.

»ВЕЛИКА СРБИЈА«

БР0.1 873

настоје да се прнмеии букурешки уговор. .. ве-к да се Бугарска ослаби тако, да у будуће нлкад не буде у етању да узнемарава своје су ■ седе, који су пролнли толико крви борећи се на страни Енглеске«. хертлингов говор Комевтари фравцуске штамиа Париз, 15- септембра Француска штампа истнче две ствари из говора канцелара Хертлинга: прво, да је канцелар био приморан признати велико незадовољство код народа и да се нагло шари, и друго, да канцелар, у моменту када тврди да се слаже са пројектом председника Вилзона, мало инсистира на питаљима која се односе било на порекло рата, било на многобројие повреде учињене од стране Немачке. Поводом овога Матен пише: Да би се утишала струја клонулости, која постепено

јпрелаза у побуну. погребча су формална увер.тваља. Го је од велике потребе у мо менту када маршал Фош, наслољеп на своје победе, јавно објављује; »>Стићн ћемо на Ројну«. Али Херглииг нема с р е к е као Бетман. Код свих љегови.ч слушалаца ио стоји скептицазам и кло нулост и саветују му да буде умерениЈИ. Лист иронично пропраћа реченицу Хертлингову; »Ми смо били нападну ти; наши непријатељи хтели су рат; Белгија је отпочела овај конфликт«. Зашто није рекаопросто: »Наш напад није успео!«? Пти ПаризиЈен гсвореки о алз'зији ХертлинговоЈ на програм председникд Вилсона пише; Када Канцелар каже, да у прииципу усваја основе Вилсоновог мира, он се исмејава. ГЈредседник Сједињених Држава излажио је о Алзас-Лоруну, оБелгкји, Пољској, о Балкану, о Русији, о трансформацији Аусгрије и осчобо1јењу њених народа и друге идеје које Берлинска вллда није хтела никада дг лрихвати.

I ГЕРАПММ 3. ПОПОВИЋ | X Александронцу, у Србпјн, преминуо је прота Гера| сим 3. Попонић, народни посланик. ј Пок. прота Б ра био је позната и уважена личност, савестан свештеник и добар јавни радник.Био је и одличан економ и пољопривредник и служио је као прамер целом свом крају. За поеланика је биран 1912. годитге. Вечан му помен. Ожалошкеној породипи и осталим сродницима нагпе искрено саучешће. ПРИВАТНИ ИОВИТИ Приватнн испити у нашој гимиазији у Солуну бике из првог разреда 24. септембрз, из другог 2о., из трекег 26., из четвртог 27. и из петог разреда 28. септембра ове године.

П0В0Д0М ОСДОБОЂЕЊА ШТИПА Г, Саламон Меркадо Сион, тргокац из Штипа, послао је преко оделгња службе безбедности, да се подели српским војвицима који су први ушли у Штип, као напојница. 100 драхми. Г. Барух Јаков Леви, чиновник из Штипа за исту циљ подарио је двадесет и пет драхми. Хвала приложницима. жавц* .1» виимцлаи ВАЖИЕ ВЕСТИ

ЦИРИХ — Ив Цзриграда јављају, да је непозната личност убила Ђур-ђијанског патријарха Каунона Рома, који је пре »љколико времена отпуторао уједан манастир у околини Тифлиса, да проведе лето. ЦИРИХ. — Иђ Лила јављају, да Фе се иллажеље листа »Лилер Кригсцајтунга укинути од прпог октобра под изговором да је дирекгор оппг.ван у Берлнн.

С А ГПШ Ф?б.ЧГ0бЈ

Франц козбкаик» Париз, 1 Г>. септембра У току јучерашњег дана француске су трупе оствариле ново наиредовање на целом борбеном фронту и сломиле отпорНемаца који су узалуд покушали да спрече напредовање. Оне су задобиле терена између Обер 1 ?ва и Сент Мари-Пи. И поред многцх >пкнх проптв-напада чсточно од Сом-Пи Франи,у.ш су прешли железничку поигу код Шалеранжа, на проарору од '> километра, и напредовали вишеод два километра на север. У области североисточно оа Тахира, заузелч су јако утврђени опторни центар Кратеј , као ч село. Источнчје заузел ч су тако1)С Ф онтен ан Дормоа. На десном крилу Французи су напредовали један киломе■ тар северно од Буконвила и освојили шуму Ешел дс Жернеј. Наше су труие од јуче оствариле иа извесним местима напредовање од 8 киломвтара у дубину. У току дводневнихопе-

јрација заробиле су преко 10.000 војника и заплениле огроман ратни материјал. < Америч. коминике Вашингтои, 15. септембра . Северно од Вердена прва армија наетавила је своје операцијс, Заузета су села Шарпантри, Вера, Епчнонвил ч Ивоари. Америчке т[>упе одбиле су учестане нечријатељске п ротив- н аппде, заробиле више од 8.000 војника, од којих 125 официра, и заплениле више од 100 топова, од којих 12 великог калибра, велики број рововских топова и стотине митраљеза. | ј Италај. коша-нкке Рим, 15. септембра 1 Артиљеријска активност у долини Лагарине, Асгико и {на неким секторима Пјаве. ( Северно од Лаги наша је патрола изненадила непријатељска оделења која су по, бегла у нереду- Ззгобљено ! је неколико војника. Наша извидница заробила је војника у долини Орнич. ј Наши су авијатачари при’ морали три непријатељск.ч ае’ роплана да се спусте у њијхове линијо

СА НАШЕГ ФРОНТА Српски комнаеке за 14 септембра 14, септембра постигнути су нови ус песи. Наше трупе претерујући непријатеља налгзе се на Пљачкавици. код Царевог Села, код Св Нкколе и северно од Велеса. У околини Скопља виде се велики пожари. По приближној процени запленила је до сада само Српска Војска око 160 топова, не рачунајући рововска оруђа. Н А Ј Е 0ВИ Ј Е ТТИ

А Н Е В Н Е 8 Е С Т

ММЈЕМ Г. ПАШИЋА У ПАРИЗУ »Г1ти Паризијен« доноси: »Председник Министарског Савета наишао је код свију

фраицуских државкика иа кгобичво симпатичан нријем, како у погледу његове личности, тако и у погледу Ср бијиних иационалних тежњи«.

Цирих, 15, — Во>нч догаЦа/и на македонском фроншу изазвали су озбчљну узнемиренос.т у Бугарскпј. Узрујаност се човећава све више. Мчнчстарски савет од недеље држч чо цео дан седнчце. Тајни саветник Добровчк редовно присуств 1 Ј 1 е седччцама. Прва седнчца Со брања бчла је врло бурна. Парламеиат грражч тачне податкео счтуацчјч. ПолицчЈа задрањује кретањеулицама после 9 часовау вече.Стално круже вести о министарској кризч. Говори се да 1\е кчбчнет Малинова заменити Савст.који кеврчштч неку врсту диктатуре. Очекују се крупнч дога1}аји. ЦИРИХ, 15. — Пре ма једној јсш непотврђеној вести, У Вугарско| је избила револуција и почело је , озбиљно међусобно разрачунаваше. Ио јединоети се не јављају. ј Париз, 15. — Дога-ђаји на западноч фронту и у Македонији имали су јаког утицаја на Румунију.

Јапљају о великим покретима у Румунији и јавним ма н и феста ц и ј а ма у ко рист Споразума. Париз, 15. — Број непршатељских војника, заробљеннх само на западном фронту од 5. јула ове гпдине до данас прелази 220 хиљада. Париз, 15. — Ратни ‘дописннк Хавасове Аген: ције објавЂује податке о јпочетку француске офанјзиве зададно од Аргоне. јСпотичући се о непробојнп бедем наших борбених положаја, непријатељ је покушао да евајкуише својеистакнутели;није и наведе нас на ојпасност употребљујући мзневар који смо ми раније искоришћавали. Али ми нисмо пали у замку. јНемајући поверења, на' ша је команда послала у току ноћи извиднице, које су иотврдиле да су сви први немачки положзји евакуисани. Наша је артиљерија одмах изме.чила правац гафања. У место да туче празан терен. она је почела бомбардовати други ред непријаТељских положаја,

где су биле концентрисане трупе кронпринца. Под оваквим условима наше еу трупе рано изјутра извршиле јуриш и задобиле одмах све одређене им објекте. I Цирих, 15. — Орган аустријског,министарства спољн» 1 Х послова донео је I у једном свом броју овај цапис: »Санечувеном без| обзирношћу захтевају ‘ Словени да крунишу своје в е л е и з д ај н и чк о држање на бојишту и у позадини оснивањем словенских држава на севе РУ и ЈУ Г У наше отаџбине, То не значи ништа мање, него национално и економскоугњетавањемилиона синова немачког народа, затварање Ладрана од Немаца и осуду Аустрије на немоћ која унипхтава. Злонамерно, подмукло и са планом раде противсавезаса немачком царевином, који се савез сја јно одржао. Задржовају животне намирнице, са којима су њихови крајеви јсш увек богато снабдевени, те пуштају да смрт од глади са свима страхотама бесни у немачким покрајинама«. { Из овога написа се лако може оценити, колико јс јак покрет Словена и колико је немоћна АустроУгарска да спречи своје распарчавање чак и пре свршетка рата. •~т "т~~*~^т* ? ” НЗВЕШТАЈ Обавештајног Бироа Срп. Црв. Крсга у Солуну о исплаћеним пошиљкама по уплатама положеним код Бкроа. Овај извештај је састављен на основу добивених спискова о исплаћеним пошиљкама; оригиналне признанице још нису стигле чим стигну позваће се улагачи да их подигну : Драгољуб Јовановић — Драги, 26861, 26. фебруара, круна 94 20. Атександар Југовић — Стани. 26866, круна 190-15. Урош Михаиловић за Кону. 26867, круна 190-15. Реља Бели-Марковић — Велики 26889, 24. фебруара, круна 382 05. ; Исидор Раковић за Десанку, 26476, 27. фебруара, круна 474-72. Мплија Јовановић — Јелена 23183, круна 567-99. Ант. Мћринковик — Мари, 23977, 11. фебртара, круна 382 05. ј Милош Сгојичевић — Јул■ки, 25690, 24. фебруара, круна 190 15. ј Танасије Гавриловик — Да,ринки, 25713, 1. фебруара, | круна 478, — Наставиће се —

СРПСКА Н ЊИЖАРА М. РИСТИВОЈЕВИЋА Код Беле Куле — Солун Препоручује: Д о п и с н е војничке к а р т е и разни канцелариски материјал. Поред осталих књига »Красни пријатељ« пун интересантног живота роман са сликама од Ги де Мопасана, у две књиге од којих те прва готова и цена јој је 4 драхме, а друга је у штампи. »Азијада« чувени, једпнствено занимљив ромаи из харемског живота од Пиера Лотиа, драхме 4. »Кова женска писма« од чувеног писца Марсела Прево цена 3 драхме. Н о в енглеско • српски рсчниг са изговором, од Ђ. Петроввћа у фнном повезу драхми 7. Сврано де Бержерак дрох-

ми 6 Величанетво драх. 3 50. Мемоари приаца Лихновског драхме 2 Горски Вјенац д?»ахми 4. Смрт Смаил Аге Ченгића фина израда драхме 3, а обична израда драхме 2. Доживљаји наредника Миладина са сликама драхме 3. О Словенији и Словенцима драхми Г50. За крстом драх. Г50. На капији будућиости, од А-

катола Франса драхми Г50. Г р а м ати ка од Алкалаја ва француски језик драхми 5, Разговори српско француски Талиј. и енглески штампано српски драх. Г20. С-мрт Смаил Аге Ченгића, превод на енглес, језик, др. 2. Нова колекција дописних карата са српским сликама од 8 комада Драх, Г20.

СЛАВОЉУБ

- СЛАВКО М. РАДОВИЋ трговац са Уба

извештава своје пријатеље, познанике и ратне другове да је отворио радњу у Водени, улица Веницелос, до француске полиције. Радња је снабдевена у лепом избору свима војничким потребама, кав и већом количином вина и коњака. Скреће пажњу војнии куририма. да се у исгој радњи може снабдети свима потребама како за менаасе, тако и ва војнике, по вајповољнијим ценама. У исто време ставља до 8вања својим муштеријама да има згодно мссто — лсжлл за остеву и пзковање етвари воје курири нупују у радњи и вароши. 14—15

ВИНАРС1АИРАКИЏИНПКАРАДЊА У лрећашњој кафанској радњи Мнлисава Живика Ча ир мала, идући од железничке станице преко трећег моста право у улици бр. 9 отворилл смо винарску и ракиЈцтчску радњу, коју смо снабде ш чистим и изврсним црним и белим вином као и чистом гомоввцом коју самп произ»одимо од сувог грожћа а тако исто коњаком више арсги и мастиком (ципором). Скрећемо пажњу како грађанству тако куририма и комесарима, да се за куповину обрате нашој радњи где ће бити на потпуно задовољство услужени, како са квалитетом тако н са умереном ценом. Продају вршимо иа велико у бурадима и на мпло у фла*

шама и кантама. С поштовањем Јово Ђвловић и еомп . 8-10 из Јагодине , п -Г - . ј I - СРПСКО ТРГ08АНК0 ДРУШТВО УБИТОЉУ Српско Трговачко Друштво је отворило свој филијал у Бвтољу. Филијал је смештен у згради Солунске Банке у Битољу и обавља све банкарске, трговечке и мењачке послозе. 1—10

Д-р АЛБЕРТ ГАТЕЊО Зубии лекал с Униве/титета Џаризу. вади зубе без болова, 18 година искуства. Савршен рад знатних зуба за 4—5 дана. Улица Егнатлја бр. 339. 14—15 Одговорвв уредник: Алексл Грдановаћ Штвмпаријп »Велвка Србнјм