Velika Srbija
СТРАНА 2.
•ВЕЛИКАСРБИЈА«
БР0.1 874
I
ШЛОЖАЈ РУМУНИЈЕ Пред озбиљним прео»ретом Цирих, 16. септембра Допнсник Наје Ц ирхер Цчјтунга у Букурешту гелеграфише: »Осгаака миншЈгра финансија Саулеска изазаана је тиме, што је овај држлвмин дошао до уверења, да је апсолутно немогуће да Румунија добије физансијску помок под условима предвиђеним у брест-литовском у говору. Разлози г. Саулеска су олбиљни, јер већ више недеља влада не може наћи личност за тај положај. Ситуација у Румунији је врло тешка и неизвесна. Изгледа да је ова зе.мља у очи буре. Ако сс догаћзји на западном фронту и на Балкану и даље буду развијали повољ но по Сџоразум, треба очекивати апсолутно потпуну промену румунске политке«.
јКоја ће, иезаписно од главногјде тих држава маслвле су да С 1 / јуче изјутра у ве.зи са штаба, водити политику којуЈће Силама Споразума бити у белгшском арми/ом Бетз&хтева озбиљност ситуације. I интересу да са њима прсго- • Ј кпми „ СТК р „о НР 4р |( оцијалистп су изјавили да вараЈу кчко бк избстле жргве ГИ Ј- ки коминике ИЗнеЋе су вољни да узу у кабинетју новим бзткама. Турска и, ток операЦНЈа. {подследећим условима: да с.е ; Бугарска чврсго с# рачунале; Авијатика. — Наши укину неки параграфи уста- да ће Споравтм пристати дајсу авијатичари врло усва. да ућу у кабинет три со-јвм да територијалне добиткај П е ШН0 тукли из митрацијалисге, који ће заузети који би бали као нека награ-; и Лпмбомд ноппто да за њихочо издмстао. Ме- , љеза и 0о - 1оЈМа НвпрИЈа ђутим, Спордзум је на про-, тг Ћ 0к е т РУ°е- комору.претив био реоден да им јасноЈлазе на каналу. Бацили су покаже у какиој се сигуацаји јб тона експлозива за поналазе. 1 лавни Савети Спо- слсдња 24 часа. Оборили
важније гпртфеље. Један од параграфа, који социјалисти траже да се укине, био би 9, По њему члан Рајхстага ие може бити једновремено и члан федералног одбо.са. Није још ташш, дч ће посланик у Копенхагеиу. Брокдорф за.менити Хертлинга. Код странака већине не постоји до сада јасно опредељење за личност која би имала заменити канцелара. УСЛОВИ ЗД ПРЕГОБОРЕ Један чланак »ОпсервервлПариз, 16. септембра У једном чланку о аустријској понуди ла мир »Опсервер« пише: »У рату мсже доћи до преговора о миру, али мора бити испуњен један низ иретходних услова, а на прром месту непријатељ мора признати да је побефен и то евакуацчјом без икаквах услова Белгије, Француске, Италије и Србије. Ни у ком случају Савезници не могу одустати од својих услова да Сг! враги Алзас и Лорен, де
КДЈВДЖН^ЈИ РДЗЛОГ Победа над Бугарском и Турском Пар.вз, 16. септембрд Говорећи о Турској и Бугарској, »Матен« додаје: »Вла-
разума, инспириеани погла- . оо вито од фрднцуске владе, ре- /V' испријатељска аерошили су да Турска и Бугар ■ алана и о оалона и 20 ска морају бити војнички ' аероплана прчморали да потпуно тучене пре нзго ш?о ’ се спусте. Деветнаест наби се ма какви преговори са ших апарата није се врањима отаочели. Сада Је већ г ј г јасно да ако би по изврше-, ТИЛ0, ном програму Сила Спора-' Амврич. КОМИНИКв зума и по Потпуиом унпште-' Вашинггон, 16. септембра њу турске и бугарске војске 1 Напад, који је почео 13. дошло до лога дз се Турска сспгембра, наставља се и Бугаоска отцене од П .мач- 1 ке, то ии у ком случају нзће и в Р ло У°пешно се развибити резултат дипломатскзх Ј а , и поред Јаког неприЈаинтрига ’нУго резултаг нај- тељског отпора. Наше су снажније 1 ЈДзлога: победе на трупе допрле до ивица бојном пов>((. Бријела и Екермона, о-
слободиле више од 20 села и заплениле огромнс количине материјала. Број заробљеника стално се повећава. Амерички авијатичари обо])или су 12 немачких балона и више од 60 аероилана. У вези са енглеским и француским авијатичарима учинили су врло велике услуге и извршили успешно многе мисије. ИталиЈ комшкико Рим. 16 септембра Жчва борбена активност на некнм тачкама планинског сектора. Наше су патроле нагнале на бегство нечријатељске извнднице на падинама брда Нозоло. Одбијен је непријатељски јуришни одред код положаја Корно. Узајамна артидеријска борба дуж Пјаве и измећу Фаве^е и с. Андреје. Оборен је један непријатељски аероплан.
П I Р А Т Н I I 0 р 0 Н 'Т 8 В А
Д Н Е Б Н I
б Е С Т 8! Франц. ноквникв довала јудч.-источао од о- ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ . њен У будућност. Освећењу Париз. 16. септембра дЈОГмеспк .1едан енглески Врхоани комамдамт фегово ћ „*°Р, и 5 У< Ј1.^“1 И .1^ Г0 ®.°„ К Р^ ПрекЈуче у 0 и по часова батаљон форсирао је пре- К Р аљежко Васочанство Пре
земље, да се да независност Чехо-Словацима и Југословенима, да се обезбедн руска федерација на целом пристранству које је припадало рускои царсгв?, да реста урира Румунија и да се да стварна независност Пољској. Споразум је признао све потлачене народе који се боре на његазој страни веруј ћи у часну реч Сила Споразума н оне гз нзроде неће напустити«. се Игалији усгупе иредентне једној успешној оаерацији
и по изјутра француске трупепо- К , 1Н - Р . - дд-. нова су почеле нападати. лаз иа канал\ Б-кол Мар Заузеле су Сом-Пц и вчсове северно од дРонтен ан Дормоа, зароаиле нових војника и заплениг.и топова. Бор6а се наставља изме!ју Елете и Ена Французи су настави ли своје напредоеање у току ноћи. Северо источно од Санси у
УСЛОВК АМЕРВКЕ Значајан говор еенатора
говор Лоџа
Вашингтон, 16. септембра Поиодом аустријске ноте за преговоре о миру сеиатор Лор држао је говор, у коме јс, измећу осталога, оекао: »Одговор председнига Вилсо на на ову глупу ноту примљен је са општим одушевљер,ем. Његово одбацизаље аустрвјске ноте је правично г, оиортуно. Централне силе морају знати, да је амерички народ решек да однесе потпуну победу. Оне морају ра зумети, да ма не мислимо ни како да дискутујемо услове мира за столом. Када пруски милитаризам буде срушен и када Немци дигну руке у анак предаје, онда ће Сједињене Држаае дикгарати своје усло ве мира, ксји морају бити примљени. Само на овај начин свет ће се моћи спасти од 'Јевтонаца. Зрак величанствеће победе почео је да обасјава наше и савезничке трупе. Услови, које је Немачка хтела да намегне свету, морају сзда би ги наметнути њој. У1и хоћемо да сваки народ буде слободан и да се придружи народима који воле право и пранду. За то се 6о римо. Ми не тражимо нишга више, а и нешта мање«.
КРИЗА У НЕМАЧКОЈ Предзваци дефнннтивног слома
Цирих, 16. септембра Дајпцигер Тагеблат јавља да манистарска криза улази у врло критично стање. Стран ке већине су решене да обравују парламентарну вледу
Епи-
Височанство П ре- љекс «° Височанство Наследстолонаследник, 13. текућег ник Престола Алекскндар, а . месеца , пршшком обиласка ,Ч амо осввЋсње иавршиЋе_Њекоен И ут&рдио се на не- наше храбре војске, благоволео ј 1 ово Преосвештенство мачким одбранбеним оо- произаести у чиц, војводе\ скоп Ва Р нава - “ ложајима на обали источ- Ко манданта П рве Армије Зе-јП?ЕДАВАге>Е 0 БЕЛГИЈИ но и северно од овог ме-
Господии Ван ден Бош, „ акпшм Врховни Ко -‘ белгијски делегат у Грчкој, С1а. Др\'га к о/. диви- мандант Је олаговолео иста - држаће данас у 6
држаће данас у 6 и по часо
падно верно
од °Д
Ф ранцузи су задобиш те.ре на и '150 војника од којих 4 официра. Одбијен је немачки против напад северно Алмана. Јужније Французи су продр.ш у јпругу од Жуиа до Езиа и заузели оба се.т. Доцније. — У учестани.ч нападима на платоима северно од Еаа француске су трупе приморале Немце да се повлаче према Елети, источно одли-1 ске 1 1 Ј 3’ ас није Алман — Жул. Французи, гонећп немачке заштитнице.заузели сусела Водесон, Шавињон, ивице 1 'ужно од шуме Пинона и угврфење Малмезона. Јужније, знатно су иапредовали ка платоу северно од Ваји. У Шгмпањи јаки немачки против-напади. Воде се огорчене борбе у области Буконвила на платоима северно од Фонтен ан Дормоа и северно од Кратеја. У центру и на левом крилу фра.чцуске су трупе наставиле своје напредовање северно од железничке пругс, која иде из Шалеранжа. Заузеле су Манр и допрле до ивица источно од Сент Мари а Пи. Француски су губитци незнатни. Ечгллока к: зккиика Лочдон, 16 септембра Операције на борбеном фронту код Камбреја развијале су се врло повољ но. На десном крилу 56. и 42. дивизија имзле су да издржејаке борбе према грсбену Бокам, где је непријател. вршио јаке против-нападе. Оне су савладале немачки отпор и одбациле непријатеља више од три километра с оне стране села и заузелеја&о угарЕенеположаје познате код именом »Хингланд« и »Вебех«. У току дана наш сеје успех проширио на г. Гузокур је заузег. руга* дивизија заузела је Марчоен и напре-
ЗИЈа потисле су нелри- 1ш кико своје иризнање неујатеља са обале за- мирном раду доскорашњег наканала до се- челника С војега иипаба око јченој Белглји, њеним страда' ф () 1и и реорганизовања нише војске ' њима, борбама и надама. У1 и п0 ^ тешким приликама, која лазак је заузеле Јтоајел сир Еско, сада широм света проКантен и Фонтен Нотр носа сзаву наше нације, тако Дам. Друге енглеске тру- ! исто и признање великим упе напреДују ИСТОЧНО ОД саесима и П рве Армије којаје) Б -- С е'судар иаме_ всшпшм и енергично изврше- Д лв г брза д воза на Лајп . ним маневром убрзала нагли^ циг-Берлин. Иогинуло је 31 лице,
ва, у просторијама Беле Куле, јавно предавање о потла-
бесплатан.
НДЖНЕ 8ЕСТ11 ВАЗЕЛ. — црема једној вести
Фонтен Нотр Дам, опери шући са неким канадским' јединицама северно од
слом нашег непријатеља. ЈХРАМ НА КАЈМАКЧАЛАКУ
друма Вапом Камбре. Се-Ј Сутра ће се осаетити храм, верно од друма Арас —, подигнуг на Кајмакчалану у Камбре канадске и енгле-Јсдаву иаших палих хероја за
стално напрсдују ист4Ј>:,то и северчо од Беланкура. Одби^ени су сви јаки немачки противнапади. Јуче су канадске трупе заузеле беланкур и Сеји, као и рововски систем који про -ази кроз ова села. Северније, тр) г пе 5. дивизије заузеле су Ејнекур. Број злробљеника и заплењених топова стално се повећава. Доцније, — Напад на фронту КјЈмбреа наставља се. Напш су трупе оствариле прексиноћ ново напредовање северно од борбеног фронта и згдобиле нових војника и топова. Трупе 6. и 17. корпуса напредују измефу гребена Флескиер и висова Бурлбна. Прва ка надска дивизија, прешавши Ешекур. допрла једо друма Дуе-Камбре. Једанеестадивизија брзоје напредовада на фрогу више од 3 километра и заузела Епиноај и Оази ле Берже. Истовременђ 56 дивизија. V своме напредован,у дуж канала, ззробила је 300 војникасеверо источно од Соши—Коши. Благодарећи инжињерији ове су се операције успешно извршиле. Операције се развијају врло повољно дуж целог борбеног фронта. Наше су трупе заробиле више од 10.000 вој ника и запдениле више од 200 талова. Операције друге енглеске армије ‘у Фландрши почеле
с шау Отаџбиду,
њену слободу
а има више од 60 рањених. ШТОКХОЛМ. - Најмла-ђи син | шведског краља принц Анри умро !је од запалења плу-ћа. РИМ. — Бојни бидтен објављујс да .је пређашњн генералисим италијннске војскс ђс-нерал Кадорна -реведен у реверву иоог старости,
ј л: И Јп
СА НАШЕГ ФРОНТА Српски коминике за 16. септембра Једним смелим маневром у пределу северно од Пл.ачкавице узеле су наше трупе Царево Село и пресекле одступницу бугарским трупама са Пљачкавице. Преко 700 заробљеника и око 20 топова пало је у наше руке. Више западно, непријатељ је са десет пукова покушао да брани Св. Николу, али је под ударцима наших трупз. жорао одступити даље на север. Наши делови налазе се на 40 км. северно од Св. Николе. На правцу Велес —Скопље отеле су наше и француске трупе доминирајуће висове на левој обали Пчин>е.
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Лондон, 16. — У спо- 'жеговоритисамо као про-
разуму са савезничким иипабом јак српски контингснат под командом Маринкови&а учествује сада у операцијама на Мурманској обали. ЦИРИХ, 16. — Стање је у Аустро-Угар ској неиздржљиво. Наступило је свуда безвлапгће. Огроман је број војних дезер тера по брдима и шумама у свима покрајинама. Власти су апсолутно немоћне. Сви догађаји у Монархији предотавЉају отварно и беспо вратно пропадање и државно распарчавање. Никада још једна држава није била у сличном стању раопадања. О Ауотро-Угарској се мо-
о дефинитивно палој држави. Париз, 16. — »Еко д' ГТари« јавља: да Споразум расправлш питање о томе да се Немачкој запрети репресалијама за све злочине које буде извршила на окупираним. земљама. П редседник Вилсон је одговорио да сматра да је то излишно и да Ае потиуна вој■ ничка лобеда Савезника доне ти казну свима Немцима који 6уду криви за те злочине. Верн, 16. — Долазак избеглица из Меца у разне немачке вароши, чак и у сам Берлин, начинило је дубок утисак на целу Немачку и појачало општу вебњу и страх од каквог великог слома, за који се у Немачкој очекује да може наступити у врло блиској будућности. .— * ■ ■ - ■ Одговорни уредннк; Алежа ГрдановиА