Velika Srbija

БРОЈ .874. — ГОД. III.

БРОЈ 15 ЛЕГПЧ

1.А ОШОЕ ЗЕВВ1Е

СОЛУН, ИОНЕДЕЉАК 1'.. СЕПТЕМБРА 1918. ГОД. - — I

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 1 30 драхме, тромесечно 1Т50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: у лида Краља Петра 6р. 70. Уређује ОДБОР

Његовом Величанству Краљу Србије Молим Ваше Величанство да прими Моја најтоплија и најискренија честитања за победу коју су однеле српске трупе и за велико јунаштво које су оне показале под командом Његовог Краљевског Височанства Наследника Престола у херојској борби за ослобо!,ењс српске отаџбине и неизбежни триумф савезничких војсака. Виктор Емануел. Његовом Величанству Краљу Главни Стан Рим. Честитања која је Ваше Величанство изволсло упутити Ми поводом победе које су однеле српске трупе под командом Наследника Престола дубоко су ме дирнула и захваљујуки Вашем Величанству молим Га да прими израз високог поштовања којс Моја војска и Ја оссћамо за храбре италијанске трупе које се боре раме уз раме са нама за ослобођење Србије и за траумф ствари Савезника. Петар. ★ Руселу Потпредседнику Општинсксг Одбора Париз. Поздрав који Ми је ипутио општински одбор у име становништва драгс Ми вароши Париза особито Мије био пријатан. Захваљујем топло и молим је да верује да сам врло срећан што знам да је благодарећи храбрости француских и савез■ ничких војника ван домашаја од сваког покушаја неаријатеља без скрупула. Моја најтоплија жеља јесте да ускоро видим да светку/е са делегацијама аз Алзаских и Лоренских ослобођених вароиш. Петар. Његовом Величанству Краљу Србије Париз поздравља херојску српску војску коЈа уз саучецгће храбрих трупа Споразума гони непријатеља издајника. Општински одбор као тумач становништва шаље Његозом Величанству Краљу Петру Првом у овим славним часовима своја пуна поштовања честита&а као ■&' гонле жеље зл сксрс ослобођење целе националне територије. Р у с е л Потпредеедник Олштинског Одбора Председнику општвне битољске Господину Петру ЛешњареваАу Из>авите напаћендм становништву вароши Битоља Моју топлу захвалност на храбрости ко • ;ом је издржавао насртљивос.т и бес непрџјатсљаш V рецнте му да су његова слобода и његов развитаа дефиншпивно зајемченппоследњим успесима наше и савезничке војске. Александгр Његовом Краљевском Височанству Престолонаоледннку Александру Битољско становништво ослобо^ено беса непријатељског у највећој понизности шаље своме Ослободиоцу изразе најдубље захвалности и најсрдачнија честитања на сјајним подвизима Ваших арми.ја које разносе слободу целокупноме Српству. Председник Бигољске Општине Петар Дешњаревић Председник Југословенског 0 дбора Г. Трумбић упутио је Краљевској Српској Влади следећи телеграм : »Са заносом и одушевљењем Југословенски Одбор позбравља победу коју су извојевале К раљевско Сриска Војска и добровољачке југословенске трупе наших синова из Аусггро Угарсне, уједињенс у осећајима и у тежњи за заједн«ч..зм слобсдг.ч у пеЛШншЗ? дриеава Јних Срба. Крвата и Словенаца. ЗаузеЈ.ем теШких плвнинских-поттирн- на Со колу, Ветренику, Добром П ољу и Козјаку, мученичка Србија враћа се на своје разорено огњаште и приближава се час кад ће се за увексломити окови у које је Аустро Угарска оковала наш искушани народ «. На овај телеграм заступник I. Минпстра ИностранпхДела, Г. Стојан М.Протић, послаоје следећа одговор: » Краљевско Српска В лада је веома ганута братском честитком Југословенског Одбора на дивним успесима витсшке српске војске којц тако братска и с толико херојства помажу југословенске трцпе. Морамо само жалити, и ми, као и ви, што нам се јои> није дало да оне и јаче учествују у овој дивовској борби за осло6о1,гње. и уједињење свих Срба, Хрвата и Словлнаца, који заједнички и сложно створише и свечано прокламоваше основицу своје будуће самосталне државе Крфском Декларацијом. Она само чека неподељено и свечано признање наших великих Саврзника и племенитих пријатеља, па да постане и правна мећуна-

родна основа Уједињене КраЂввине свега нашег народа. Надамо се да ће скоро соколови са Триглава и В ардара, са Сињег т Велог Мора добитч и то заслужшо при, знање. Они су уз витешку и илеменату сарадњу својих 1 ’ Савезника, за о сам дани, већ стигли са Ветреника у Град К раљевића Марса и на Бабуну, родни крај наш:г дивног сокола Бабунског. Мало им још треба. па да с.а јуначком срећо ч и Божр.м помоћу очисте сву Македонију и Стару Србијуо. БОРВЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ. Коминвте Иоточних Савезннчких Војсака 3 току ј перпшњег дана аостигнита еч новп успеси на це: с рронту. п поред врло живог отпора непријатсљских зашпттница, које бране сваку стопу терена, северо-западно од Битоља, француске кблоне, гонећи их енажно, заузсле су кланац Врод / кланац Демир Хасар у правцу 1\ичева. Варош Ххрид пала је у наше руке. Италијанске колош прирдужујући своје напоре нашим, потискују кспријатеља у правцу Кичева. У правци Скопља смо такође знатно напредовали ., Српске трупе наставиле су јуче серију евојих величанствегих успеха. У своме победоносном надирању оне а; дошле до ивица Клисуре и у област Кочана, где су иресекле повлачење многим неприја тељским одр дима из разних пукова, који су били нападани од ; француско-грчких трупа. На овом борбеном фр('пту зидобавено ј много војника а топова. У оо иапи Веласице грчке трупе су проду.жиле своје мапредовање. Постуш им развијањем операција путеви су све више закрчени неаријатељским материјалом. Савезнички цвијатичари су немилосрдно тукли митраљезимч и бомбама остаткс бугарске коморе. Број заробљеника је прешао 15.000 војника, а број запле) ених топова прелази 350.

сле, будукност захтева да злочинац искуси пуну ,казну. I Али има још нешто.Бугари су дали и сувише ;доказа о томе, да њима не импонује ништа друго сем—песница, ида су они увек били способни на сваку превару. С друге стране, Савезници знају колико је излишно с Бугарима преговарати. И ?г .. . пц ае могу с њима разговарати на други начин, него само намећући им своЈу вољу. Због свега тога, нити треба веровати Бугарима, нити иолагати на вести из Бугарске. Бугарска је тучена; онз ће бити прегажена; она мора бити кажњена.

ПОШКНКЕ ВЕСТК

СУј БИНА БУГАРСКЕ Поводом разних бугарских маневара

ПаРИЗ, 16. — Једнв депешп кз /(ириха јавља, према полудваиичним саопштежима пз Берлин •, да а » стриска влада, и поред вегатигнич одговорн Савевника на њен'. нолу, остаје м да.ве при снојим предловима што их је V тој ноти изнела. ПАРИЗ, 16. — Једна десеша нз Цириха јав.ва да је Маргиломан решио да распусти румунски парламенат 13. октобра ЛОНДО/У, 16. — Јављају ив Токија, да је умољена кинеска влада да саопшти Чечо-Слоеацима одлуку уапана о признаљу чехо-словачке војске за савезничку снаг\ у овоме јрату. БАЗЕЛ, 1б. — »Лајпаигер Нахрихтенк јављају: да су максимллисти ухапсили у р]етрограду представнике Енглеске и С!един>ених Дри;ава и погланика Францусге на румупском двору,

Бугарска в јскаје тучена, управо етраховито разбијена и поцепана у дсоје, без иктавих изгледа да се поново среди и успешно одунре надирању савезничких трупа. То )е неоСпоран |>акти с њим и ми, као и наши непријатељи, мора ло рачунати. Други је фак-г, да бугар ско 1 војсци ; >ш не стижу озбиљнија ! ујачања и да, према томе напредовање савезничких трупа има све услове дасе с успехом продужи. Ова два факта изазвала су разне вести из Вугарске. Има их више, а најглавније су две:да јеу Бугарској иа&гсла револуција и да је Бугарска готова да понудизасебан мир. Скоро је немогуће одмах утврдити, да ли су ове две вести д чне, ма да нису невероватне. Питање /с сада: Д:’- :Ш вести о револуцији . Бугарској и о злсебном миру нису уобичајене ичтриге у циљу спасавања — ако се може што спастн, — или ометања продужења операција, чији је циљ, с војничког гледишта, уништење непријател.ске војнеснаге? Бугарска је, одиста, како је у почетку наглашено, претрпела страховит ударац. Сасвим је природно, да се у њој сада мора јовити озбиљна у-

{знемиреност. Али тојош нше револуцијз. Они би могли да приреде чак и формалну револуцију, само да избегну инвазију своЈе земље, јер знају шта су све они радили по Србији. Али тој и таквој њиховој револуцији не треба веровати све док се Вугари мећусобно не покољу. А ни тада их не треба пустити, већ треба, у сваком случзју, ући у Бугарску и васпоставити мир, какав је потребан Савезницима. У Бугарску греба ући још и због тога, да би се видело шта су све они украли у Србији и донели у Бугарску и затим ко је све вршио она страшна злочинства по Србији, да би се могла задовољити правда. 0 сепаратном миру Бугарске са Савезницима не може бити говора. То су Савезници јасно истакли. Она има да положи оружје и доживи — катастрофу, управо оно што је она желела нама и нашим Савезницима. Другојаче правда не би била задовољена. Бугарска би можда пристала сада на мир поравнања, па чак и на савез. Али је питање: да ли злочинцу треба олакшати положаЈ? Друга претпоставка је немогућа због тога, што злочинцу и издајнику нема места у поштеном друштву. Најпо-

1ШК0ВН СПОРШШ Пред страшним ударом Париз, 16. септембра Под насловом »Планови Споразума« париски лист Ма тен објављује један интересантан чланак у коме поглавито каже: »Ништа боље не може да посведочи о моћи планова које су владе Споразума решиле да изврше, него многобројне офанзиве које се рећзју једна за другом по свима крајевима света у моменту када се француске и енглеске армије, потпомогнуте америчким армијама, спремају да изврше један најстрашнији ударац на главном борбеном фронту«.

ПОЧИЊЕ И У НЕМАЧНОЈ Гањање незавнсних социјалиста Цирих, 16. септембра Берлински листови јављају, да Је независни социјалиста Хофман имао бити на једном изборном митингу ухапшен, али су га остали социјалисти ју оној гужви успели да спасу. ЈПолиција га је свуда трзжила, |али без успеха. Изгледа даје јјХофман напустио Берлин в сакрио се. Полиција, пошто није успела да ухвати Хофмана, почела је хапсити многе друге независне социјалнсте, ко]и су присуствовали збору. Из Дрезде јављају: да је немачка полиција ухапсила социјалисту мањине Хекерта и многе његове присталице за1то тто су живо критиковали {владину политику која подјлежи директном утицају ћејнерала и анексиониста који ' хоће завојевања.