Velika Srbija

ЕРОЈ 878 — ГОД. Ш.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК У) СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

БР01 15 ЛЕПТА

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОГИ: Мегечао 4-50 драхме, тромесечно 13*5П драхмн, годишње Г»4 драхми. РУКОШ1ГИ ГЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улицл Краља Петра бр. 70. Уређује О Д В О Р

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Иеточних Савезничких Војсака

Бугарска влада ратификовала је одредбе конвенције од 16 . септембра и бугарска врховна команда наредила је брзо извршен»е клаузула конвенције. У Албанији српске трупе заузсле су Пренс на друму Лчн-Елбасан и заообилс 100 војника, једну пољску болницу, јсдан марински велики тон и много матери јала. Са свих се страна јавља, да се заплењени мигперијал стално повеФтва. Он Фе. мојш бити избројан тек доцније.

РУШЕЊЕ ЦЕНТРАЈШОГ СМЗА После слома Бугарске

0

Интересаптне су вести једно колико непрнјатно којестижу и.Ацентара цен-јтолико, ако не и више, и тралнихсила после капи- оласно изненафење. тулације Бугарске, Изгле-1 Што централне силе да, према њима.да је ова одиста наричу зз »преракапитулација изазвала 'НО« пропалом Бугарском, врло мучан утисак и у.и за невол.у им је, јер им Бечу и у Берлину и да је’се сада поставља врло озприлично изненадила дојучерашње савезнике Бу-

гарске. И немачка и ау-

биљно пита!ће: чиме 'ће накнадити знатан број ичшезлих бугарских бо-

стро-угарска инспириса-: раца. Ако им је тешко бина штампз квалификујејло заједно са Бугарима поступак Бугара као нај-јодупирати се прбтиву саординарнију издају саве-'везничких трупа, јоштеза и не крије огорчење!же ће им бити без Бугара. ирема таквом држању.-Али је и други разлог по Шта више.немачка штам- ( среди. Бугарска је, својом па тако реФи нариче што издајоад, разрешида обаје кппиту пацк јлм бугар- | »<ч)и осгале Чланове ЦсН ске немачки народ остаојтралног савеза или, ако потиуно изолован у од-јне то, дала један за буду брани интереса Немачке. ј-ће држање осталих члано Из оваквог држања не-ј 3 ф а нарочито за држање мачке и аустро-угарске ј I урске, доста незгоинспирисане штампе из-Јдан пример и створила лази јасно до очигледно- још незгоднији преседан. сти: да је Бугарска капи-.Страх да и Турска не пофе тулирала без знања сво-'стопама Бугарске примојих савезница и да њене Т )ав а Немачку и Аустросавезнице имају неког на-,У га рску, да наричу за Бурочитог рачуна што на- гарском и да подвуку и ричу над »прерано« и-.проклињу њену нову изскопаним гробом најмла-|Д а ЈУ* фе своје савезнице. Чуд-ј Али мала им корист од новато је, међутим, да Не-. нарицања. После смрти мачка и Аустро-Угарска ,' нема ни плача ни кајања. примају'ћиБугарскуусво 1 Бугарска :е отишла сусавез, нису унапред знале^новраг и дефииитивно за штоје све ова способ- пропала. А с њоме је и на и нису предвиделе све један део центрзлног саевентуалкости таквог ор- иеза пропао. Да ће тај део таклука, ве'ћ судозволиле, повући за собом и друге, после толико примера не-•— нв само што лежи у захвалности и издаје, да природи ствари, него то их Бугарскапреварии из-^и догафаји предсказују. невери и да им приреди!

ПОЛ ЛТНЧКЕ ВЕСТН ЦИРИХ, 'ЈО. - У Берлпну се настављају савотоваља о решењу нризе. Зоогвр.т. тешке војне си ТЈацнје многесе личности устручавају да приме понуђене и.м положаје. БАЗЕЛ, 20. — 'Ис потпр'1-,ујр сс вест о оетавци аустро-угарског министра опол-ник послова, алисе ипак верује, д« је његова остапка нензбежма. БА&ЕЛ, 20. Из Берлииа јав.вају:да се јеХел,р/?рих дефииитпнно повукао са полс :каја немачког дцпломатског предсгавннка у Русији. ници, који живе у Швајцар ск ј, морају иНи у Немачку Немачки су консулати добили тачне наредбе у томе смислу Многим немачким поданицима, који су гражили обавештења по консулатима, одго ворено је да морају ићи у Немачку, где ће бии упојтребљени на радовима у по ( задипк Подг.иици кајзера показа.и су веома слабу вољу - иа извршење ове екстремне ; мобилазације.

ПОБУНЕ У РУМУНИЈИ Звдвично аустрнјско признанве Цирнх, 20. септембра Сви пемачкн листови веома су забринути стањем у (’умунији. Савезничке .победе изаззале су ентузиазам код етановништва. Побуна се шири.. Сел,аци се отворено одупнру гадној експлоатацнји коју Немци врше нзд њвма. Локалие се побуне умвожа вајт. »Форверц« објављује депешу из 1>ечз, која јпнл,а: да је посланик аустријског парламента ЛаугенАан питао гр фа| Буријане: да ли је истииа да је у мшчим вирошима Румуније бвло непрајател, ки.ч по крега протиг.у центра швх сила. Мииипар је <јдго« рио: да су му лозп&ти побуњеипчки покречи у неким рум\нским облзстима, али да |е влада удвосгру Ч";13 СВОЈ НИДЗОр.

УГСВОР БГЗ 8РЕДН0СТИ Немоћнв туроко-аемачке обавезе Лондон, 20. ссптембра Дописнкк Тајмса у главном италијанеком штабу сазнаје из поузданог извора: да је пре неколико месеци закљ\чеа тајки уговор измећу Не мачке и Турске, по коме се Турској даје сва слобода аЕције у Персији. Т^рска се је пак сб всзала, да уступи Немачкој важна трговачка при станишта и концесије у Малој Алији, и да поткрепи изаесне немачке предлоге односно Балкана на конгресу мира. Аусчро-Угарска није обавештена о постојању овш у говора. ПС&ЕДА У ПДДЕСТМНИ Комевтарн енглеске штампе

Јг:л>с<№'»|иЈгч1 аати- -ч.-*г.НАЈБСМ НУТ За игалијансво југсловенско братство Рим, 20. септембра Лугословенски официри из једпог логора, где се вежбају војници у Италији, упутили су депешу председнику италијанске владе. г. Орланду, у којој изражавају своју захвалност за званично призпање југословенске независиости и за постнвљање захтееа о потреби распарчавања АустроУгарске. Жгневска гекција југословенског одбора упутила је такоће г. Орланду депешу, у којој потврћује вечито пријатељство измећу Италије. и Југословена.

Најпотпуннја пс,беда коју су Савезнвци постигли на равивм ратинпима, јеле победа Ненерала Аленбиа у Па [лествни. Природна последица овс* победе јесте ослобоћење Свете Земље. Цео железничком систем Сирије биће у рукамаангло-францусквхснага. Сем овога, турски је пораз изазвао страшан и болан ушсак у Цариграду и Ссфикомпромитовао полсжај [Турака у Месопотамији и привео крају турске операције у Персији и на Кавказу. Дејлп Телеграф јавља, да је опстанак отоманског царства гстављену безизлазан положај. Морнинг П ост саветује савезнпчки.м владама да је. сада најзгоднијн моменат да учине енергичан дипломатски кораки одвоје Турску од цептралног блока,

ПОСЛЕДЊЕ ОРЕДСТВО На што јв пала Немачка Берн, 20. септембра Према инструкцијама из Берлина сви немачки пода-

НЕ1АЧКИ СОЦИЈАЛИСТК Једна аадоцвела одлЈ г ка Цирих, 20. септембра Из Берлииа јављају: да је социјалистичка група решпла да одобри улазкк социјалиста у кабинет под следећим

условима: безусловно усвајање јулске одгуке од 1917 године од стране владе; тачна изјава о белгијском проблему; успоставл>ање Белгије; услоставл.ање Србије и Црне Горе; брзо увоћење граћанске администрације у свима заузетим територајама, које морају бити ослобо^ење приликом закључења ог.штег мира, - аутоаомија Алзас-Лорена; т:»јно нодједнзко гласаље; распуштањ? пруског парламента, ако господска пруска кућа не одобри подједнако изборно право; политичке а војне изјаве круне и војних власти морају се саопштити канцелару пре њиховог јавног објављивања; ограничење цензуре на војна пигања и уништење свих војничких институција, које утичу на политику. КОД ОСЛОБШш” Мннвстар Прввреде у реоиупнраним областвма По своме повратку из Солува за Крф, а по обиласку свих цен гара Бојно Прввредие Дирекције на реокупираној областп и прегледу рада у тим центрвмз, као и по учињеној посетн Пољопрнвредиој Мисији Америчког Црвеног Крста, која је веп ствгла и инсталврала се на нашој реокупираној области, 1'осподан Министар Народне Привреде отишао је 14. овога месеца и до Бигоља и Прилепа. У Прилепу је у част Господина Министра, а у присуству представника наших цивнлних н војних власти, као и г. Др. Рајана, шефа по.љопривредне Мисије Америчког Црвеног Крста, одржана седница општинског Одбора, ка којој је Господин Мпнистар псздравио гр-ћзне прилепске и у своме говору у кратко им изнео политику нашег будућег рада у тим крајевима. На тај говор и поздрав Господина Министра, који су од одбора примљенв више него одушевљено, одговорио је у име Одбора деловођа општвкски, истичући да се граћаии прилепскн из све душе радују своме ослобођењу в натем повратку. Општинска града (5ила је окићена нашом и заставана савезничких државз, а у сали, у којој је одржана одборскг. седница, биле су истакнуте слике Краља, Престолонаследника и Председнпка Краљевске Владе госп. Пиколе Пашића. Маса Прилепчаиа, хоја се била окупила око општинске зграде, будно је поздравл.ала

КАРТЕ ИЗСРБИЈЕ — Јован К. Благојевић. вој-

(3 Јоза (презиме непознато) од Саре Живка Ракнка, општ. Граоовачка — 8:ље»о. 7. Милан Ракић, од мајке ИпСтамене р а кић, општ. Грабони чиновник има карту од^ вачка _ В аљев0 . жене Мошинке (место непоз-} 8. Момчило Ракић од мајке нато) — код Косте Динића, Стамене Рзкић (Грабонац магацин хране п. бр. XX. I Ваљево). — Код Душана Вељића, 2. ј д. л( И ка Ракић од мајке завојиште п. бр. 315, имају Станије Ракић (Грабовац карте од својих и то: •' Ваљево). 1. АлександаЈЈ Ђорћевић одј јо. Аксентије Лекић, пређе Бојане Лукић из Лајковца. !у бродарској команди, од жс2. Бора Павловић, поштар, не Обреније из Диваца. одЂоке Петковића из Гра-| Ц. Живко Ракић од кћери довца — Ваљево. јМилуне (Грабовац—Ваљево). 3. Живко Савић, од боата 1 — —- ■ - Војс Савића, заробљеника. I 4. Димитрије — Мита Стан- П А ЛПШТРЦ 1 .Л ковић, рез, официр од се- 3 VI Л V АА Ш 1 и Ш Л стре Марте Кречаревићеве из —:Београда. ј — Љубомир Бисић, 2. чете 6. Малиша (презиме непоз- пионерске, пошта 315, тражи: нато) од сестре Саре Живка Тиосава Бисића, који је бао Ракића из општине Грабо- редов у 3—2, 4. пука 3. повачке — Ваљево. ‘лава, Драгоуира Бисића, био

у 3—2, 4. пука 2. позива, Владимира и Светолика БисиКа, регрута из 1914 г. који је био у Шгипу.Молим сваког ;ко ма шга о њима зна да ме (извести на горњу адресу. ј — У нашем уредништву и. мају изнешћа од Срп.- Ц ве(ног Крста у Женеви ова лица: Светозар Ђорћевик писар, Ра(домир Преднћ секретар најчелства (2), и Божа БожиН јсрески начелник. | — Спасоје Н. Башкаловић, Ј1—1, п. бр. 88, тражи свога бврата Светозара Савковића, регЈЈута из 1917. год. к моли сваког ко што о њему зна, да га извести. — Драгутин Вујичић, 1—4, резервни пук, Лазуаз — Бизерт тражи брата Јеврема Радова спојити новића и моли да му се јави, - У сенци а мирису своја трв крина, сноје миле деце;

Александра, Роксанде и Бра нислава, на нежној руци сво је миде сестре Даринке, изгледајући зору слободе од блеска српских бзјонета, очекујући мужа свога после трогодиши>ег растанка, истрошеиа напорима, болом и бригом; претуривши све брнге за 19 година брачног срећног жчвота и тешкоће и несреће рата — премину у јулу ове године Марија Ј. ТелебаковиФ учитељица у Крњеву, у 37. години живота, као примерна супруга, мајка и учитељица. Ожалошћени: муж, Јован Телебаковић учитељ у Крњеву (солунски инвалид. одред пошта бр. XX] сестра Даринка Ј. Јовић, девери Драгољуб, Никола и Крста, зет Јевта Јовић, заова Митра, браћа и остала родбина. 1—2

ИЗВЕШТАЈ Обавештајног Бироа Срп. Црв. Крста у Солуну о исплаћеним пошиљкама по уплатама положеним код Бироа. Овај извештај је састављен на основу добивених спискова о исплаћеним пошиљкама; оригиналне признанице још нису стигле чим стигну позваће се улагачи да их подигну: С. Јаковљевић — Чедв, по призн. 28647, 26. фебруара, кр. 84 01. Данило Костић за Катарииу по признаници 28643, од 25. фебруара, круна 341*27. Панта Раденковић — Фнд. Савићу, по признан. 286^5, од24. фебруара, круна 414 89 М. Т. Сдвић за Цају, по признаници 28646, од 24. фебруара, круна 137*11. — Ниставиће се —