Velika Srbija

БРОЈ 887. - ГОД. III.

СОЛУН, СУБОТА 20. СЕПТЕМБРА 1018. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

1А СКАИОЕ ЗЕИВ1Е

ОДГОВСР СЈЕДНЊЕВИХ ДРЖ^ВА Неиачка мора на чистину

Државни секретар за спољне послове Сједиње них Држава, г. Лансинг, одговорио је, у име Председника Вилсона, на предлог немачког канделара принда Макса Баденског за преговоре о миру. У свом одговору г. Лансинг не одбија а Нпппе немачки предлог, али га и не усваја, већ тражи извесна објашњења, подсека на услове без чијег извршења не може бити говора о ма каквом примирју или дигкусији и истиче потребу да се Председник Вилсон увери у тачан смисао поднете му ноте, као и у то, да ли нови канцелар говори за немачке владе које су до сада водиле рат. У овоме одговору, ма да рго 1огта нмје одговор, јасно се манифестује тенденција: да се немачка влада, коЈа је своје освајачке намере стално, још од 1916. године, заклањала за своје нејасие предлоге иизјаве о миру, истера једном на чистину и натера на игру отворених карата. Начелним »усвајањем« услова изложених у посланицама Председника Вилсона итражењем да се закључи примирје и отвори дискусија о детаљима услова, нови немачки канцелар ни по чему није одступио од демаскираних маневара својих претходника; његова нота, самимтим што истиче начелио усвајлње Вил сонових услова, без гарантија и са прилично нејасним тумачењем, одваја и гора 1 е у суштини чак и од ноте барона Буријана, аустријског мимистра спољних послова

председника Вилсона, да се обусгаве непријатељства и почну преговори. Мејзутмм, он прелази-ћутке и преко окулираних туђих територија и лреко свију других питања, чије решење не можс да се остави преговорама, јер оно за Савезнике није ниги може бити спорно. Зато је и добио једино могуА одговор: »Добро и потребно рато ложење за дискусију зависигке од усваЈања централних сила, да одмах повуку евоје трупе из свију заузетих територија«. Ати је г. Лансинг још нешто истакао и нарочито подвукао. Он је.наиме, у своме одговору нагласио, да Председник Вилсон сматра као врло важ но да сазна: да ли садашњи канцелар Немачке, односно њена садашња влада, говори ииспреднемачких влада које су до сада водиле рат1?Очигледна је тенденција овогазахтева. Председник Вилсон истакао је у неколико махова, да не може уопште разговарати са немачким владама, којенису биле друго нонајобичкије ору-ђе немачких милитариста и чија је политика била изразито освајачка, а схватања меЈзународних конвенција, уговора и односа манифестоваиа у преварама, дивљаштвима, свирепствима и злочинима. И зато он жели да зна, да ли је данашња влада обичан наследник ранијих немачких влада. А како она нше и не може бити ништа друго, јер је и њу довела иста воља, која је довела, држала и уклонила рани-

вити оружју, све док Немачка падне на колена и своју судбину понери пресуди Савезника. НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминике Источних Савез ничких Еојсака Ништа важно на целом фронту.

Док је овај тражио саста- је владе, воља кајзерова нак представника свију то ће Председник Вилсон зара кених држава за из- остати без јасног и одремену мшх-ш о питању ми-ј ђеног одговора, а Макс ра, дотле принц Макс Ба- Баденски и Немачка без денски тражи, не дајуки Јжељених резултата свог ништа сем празне изјавејпредлога о миру, и да Немачка прима услове>ствар Тв,е се и даље оста-

ШШШК1 ВкСТИ БКРН, 29 — Бивши канцелар Хертлинг повукао <ч дефииитивно са подитпчке поаорнице и почетком идућег месеца отићи ће у Мннхен, где ће се иеко вре.ме аодмпрагп«. АТИНА. 29. — Венизелос је јуче нзјутра стигао у Тарант, одвкле Је отпутовао та Рим, где ће се бааити два дава. ЦИРИХ, 29. — Ин Беча јављају: да цар Карло употре6л>зна све напоре да спречи кризу. Он је примио, једно за другим," у ауднјенцнју, начелиика аЈнаба фон Арцп, Буријвна и Хусарека. БКРН, .9. — Даиас се састаје Рај.чстаг. На прној еедницн дискутоваће се штж>е о миру. АМСТЕРДАМ, 29. К.жцелар Мдкс Баденскн прпмио је н порлфел> мннистра спољних послове.

одгоеор вилсонов Утисак у Италвји Рим, 20. септембра Одсовор предссдника Вилсока на нем^чку ноту чотпуно је задовољио предвићзља италијанских кругова. Јавно мншљење истиче, да је одговор морао бити онакаву интересу Савезиика а у ингересу правичног мира који цео свег жели. Одговор обухвата мисли свију народа, чији је аредседник Вилсои веран тумач. Опште је уверење, да центрадне силе неке моћи прист упиткједном а п олутно јасном и дефииитивном одгоаору. Игалија ее погпуно слаже са Савезницима и искреао дели њихово мишљење. Убекење о то.че појачава, у свему, код италијанског народа поверење да оружаком акцијом одговори на сваки цеискрен маневар од страае непријатеља. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечпо -1 -Г>() драхме, Јромесечно 13-50 дра.чми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ ( тан уредништаа: улица Краља Петра бр. 70. Уређујв ОДЕОР

турских армија. Француски' (:е д Нака Вилсона. Послааик одреди, под командом Аене- Станек је и по треки пут иврала Аленбиа, састављени оу|ложио програм Чехо-Словаод две групе: од пешадије; ка и с:,ветовао Аустрију да и коњице. Ова је оперисала ј одмах закључи мир. Одговор са енглеским снагама к °је јХусарека на овај говор био су извршиле јединствен ма-,ј е стално прекидан. На изјаненар и и.шзвале слом тур-| 0 у председника владе: да уских армија. Наша пешадија,- СВи ј а аутономнју народа, Коопервсала јса еиглеским Ди-Јрошец је одговорио: да је та визијама \ центру За сље ■ 0 ддука пала врло доцкан. Чевреме операција у Палестини.| си и Југосл<)вепи су садааако спојени мефусобпо да, их ништа не може раздвојатп. Они чраже независности слободу, а не аутономију.

француски су војници били на виоиии своја положајп

ОЛСР.јЦХЈЕ у АШИјШ Једно нталијанско саопштење Рим, 29. септембра Јуче је објављено следеће полузваначно саопттење: Операције у Албанији узимају велике размере. Оне угрожавају аустро-угарске снаге, које још оперишу на томе фронту. После реокупације Маћедоније извеске "француске колоне прешле су на источни фронт Агбаније, у циљу да кооперишу са италијанским трупама противу непрпјатељ ских снага. Веза ових трупа извршена је у Елбасану, неколико чпсова после заузеБа вароши од стране италијаискнх трупа.

ацмиацмПЈП

НАДА УСКОРУ ПОБЕДУ Са седвицеФранцускнх радакалних социјалиста

Париз, 29. септенбра Радикално- социјалистичка група држала је јуче седиицу. Иредседник странке г. Репул изложио је рлд комисије за јвојне послове, постигнуте јвојне успехе последн»чх даиа ? и за Савезнике повољне о■ колноста под којима је Буј гарска тразсила и добила јпримирје. Група је и,;разила своје задовољство и наду да кроз иратко време види своју дефинитивпу победу. РАСУЛО У АУСТРИЈИ Сви прстиву државне заједанце Цприх, 29. септембра Никада седнице у ауетриј-

ЈЕДНО ПИТАЊЕ

Да ли Немачка може взсистем владавнае

шоннти

гако бурне као данас

ФРАНЦ?ЗИ У ПАЛЕСТИНН Учешће у великој победи Париз, 29. септембра Француски контигенат у Палестини, којим командује пуковник Пиепат, узео је једпнствено учешће у поразу

Париз, 29. септембра „ Чувени Француски публиском пнрламенту нвсу Оиле цис ^ 0 иар објавво је у ли. згла-1 сгу ,-7е П еј чланак о томе: да п 0Л 3'ЦИЈа-Ј ли Немачка може да проЧесв, Пољаци н Југословени, меви реЖИМ . Проучввајући траже у својој резолуцијв, да т |, питање , он је довлада отворено и искрено из-‘^ ао следе Фих закључака: ложи својс мишљеае о пи-, ))|{ рааум ни историјн танл- мира и о праву народа не иск ^ чу ^ ^огућносг једне да располажу сами својом суд- ( демокр атскеифедералнеНема” ном ‘. . . ) чке државе и добро је лривући ( оциЈалисти у својој резо-.духове на идеју ове могућчолудији траже да се примене , С ти. На тај начин може се одмах следећи принципи: дајд 0 Ј гИ до правог мира, који ће се оствара Лага 11чрода; да; 0 м 0 гућити Аигу Нирода«. се укину економски рагови: да не оуде анексија; да ее; " ' ' успостави Србија, ЦрнаГорај ДОВА В1АДА У ЈАПАНУ и Белгија: да се реше тери-ј торијални проблеми и у ца-; Двмократизација државревини, дајући народима пра- ј ног жнвота во да се сами опредељују; да ј _ се ревидирају брестлитовски \ Лондон, 29. септембра а букурешки уговори, и да( Први пут у историји Јапапољски уставотворни парла- на десило се садз, да шеф менат реши пољзчки проблем.. јапанског кабинета није араПољаци у својој резолуци- сгократа и да је кабинет хоји траже излаз на море и у-;моген. Образонањем садашчешие Пољака иа конферен- 1 њег кабинета Јапанједао доцији мира. Бсчки пославик) каза о поступном усавршаОфбер енергично је захтевао, вању и демократизацаји парда парламенат одмах претре-ламентарног режима и о праса услове мира, а нарочито мени политичке идеологије да пр Ј треса 14 пр.-даога пред-* и система влздаввне великпх

САОПШТЕЊА — Са болом у души јављамо нашим прајатељима да је наш брат, отац и син Душан М. Рашић из Пожежена обавез. 1. чете 3. бат. бр. п. 36, у почетку наше офанзиве погинуо у својој 35 год. не до чекавши да види своје миле и драге у поробљеној нам огаџбини за које је и свој жавот положпо. За новек ожалошБена браБа Радивоје и Јован Рашики; у Србији: баба Наста, отац Миша и мајка Велика, супруга Ружа са сином Станишом и Керком Бојанком, брат Витомир, стриц Милан и стрина Милева, снаје Божа и Дара брат од стрица Миле и.сестра Зора, синовице Милева и Вида синовац Кос.та и остала фамилија, и

— Позивају се канцеларији Службе Безбедности да се одмах јаве: Јован Бојић, избеглицз по акту бр. 4876. Коста Булатовик, 4788. Коста Михајловић, чиновник железничке дирекцпје, 5009. Влајко Радовић, мех. 5016. Станоје Вуличевић, ме.чан џија, 5017. Младен Жуњић, кафеџаја, 5015, и Милан Тодоровић по акту бр. 5014. — Потребко је да се још одмах јаве Делегату Министра Народне Привреде: Јован Поп Јањевић, ћак, Регина удова пок. Јов. Мандила адвоката, Никола Поповић, бив. трговац, Јован Ж. СтепановиК ђак, Велибор М. Гинвћ, студент технике. Стевка Одовићка, Љубомир Новаковић ^ак, Радиша Јоваковић адвокат,

Антоније Лазић трговац и Вићентије Милојевић трговац, Милан Т. Рисгић трговац ив Врања, Алберт Јозеф Бенвенист трговац, М. Фараџи и Жак Мисраки трговац из Солуна и Светозар Марковаћ, трговац. — Ре.тервни пешадиеки поручникТодор С. Стефановић, бивши економ, родом изКиез Села, среза и округа нишког, умро је 10. октобра 1916. године у Ниму, у Фраицуској. Вел.ан Марковиђ, који је живео у Битољу, у прошлој години случајно је погииуо у Битољу, а иначе је био на раду код француских власти (нема других података о њему) Позивају се сродници напред именоваиих покојника, који за сада суду нису познати, да се јаве старатељском судији Битсљског Првостепеиог Суда у Солуну, ради ра-

справе заоставштина. Од одељка Битољског Првосгепеног Суда V Солуну — 21. септембра 1918. године, број 1105 и 1742. — Поапвају се да подигну своје остане из Генералиог Консулата уз повраћај издатог им реверса: Поедседник општине топличке (срез прилепски), начелство среза ГјСвфелијског, Скопљанска .-келезничка станица, Љубомир Лазаревић деловоћа општине крајничке (срез велешки), општина долњанска, магации 2. нишке пуковске окружне команде, Александар Стамијевић, општине: бучинска, трковска, миднничка, јашсовачка, жељ. Речка, негорачка, стојаковачка, дебарска, кленовачка и раштанска, церска, цапарска. ослодејска, орланска, суд округа тиквешког, секцијв за одржавање пруге

ј Скопље—-Гуменџа, А Поповић и Ранко Трифуновић. | Из Канцеларије Генералног Консула у Солуну, Бр. 8154, |28. септембра 191’8. годнне. — Умољава се г. Фшгап [ Каралин, да взволи престати Генералпом Консулату ради 'саопштења. ‘ Из канцеларије Краљевско * Српског Гекералног Консу•лата у Солуну, број 8138 од 28. септембра 1918. године. — Мирисав Димитријевић, редов антенског оделења п. бр. 711, тражи брата Раика Димитрнјеввћа из Ковачевца — Јаходина. — Добровољац Јово Бороја 3—3, п. бр. 96, тража браћу Љубоја и Ђор-ђа. I — Миодраг .Мирковић, типограф, 2—3, п. бр. 56, тра,жи наредника Драгољуба ДијмитриЈевића, коморџају.