Velika Srbija

БРО.Т 9вГ. — ГОД. Ш.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

СОЛУН,

СРЕДЛ 17. аОКТОБРА 1»18.ГОД.

ЛИГТ ИВЛА.-Ш СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Моссчпп 1.50 дрзхме, тромесечно 13.50 драхми, годишн.е 54 драхми РУКОПИСИ СЕ МЕ ПРАЂАЛУ Стан уредквштна: улица крал.а Петра ир. 70. Уређује О Д Б О јР

НА НАШЕМ ФРОНТУ Комнннке Савезнвпких Војоака У долиии Мораве, под притиско.м победничке српске војске, непријатељ убр зава своје повлачење. У току свог брзог гоњења, Срби су ноћу изјме^у 15 и 16 окт. ослободили Г’орњи Милановац Карађорђево родно место 'Гополу, Паланку и Великр Орашје, задобивши заробљеника, 1 топ и аштраљеза. ' На свом десиом крилу српска коњица је дошла до Дунава и ослободила Пожарсвац. На другизд деловима фронта покрети се наста~вљају сходно нашим плановима.

УЗАЛУД И ДОЦКАН п Аустрија преклиње за мир

Аустро-Угарска јс сшомадпоновозамолила Пред седника Вилсона за мир. Њена нота, коју је потписао гроф Андраши, нови министар за спо.ђнс иослове бивше Двојнс Монархије, лрима сне Вилсонове усдове и прсклиње да се одмах закључи примирјс, без обзира на рсзултате других преговора, т. ј. преговрра са Пемачком. 'Го јој јс за невољу. Зграда централногсавсза напукла је са свих страна, темсљи су пољуљани из основз, и питањс је сати, а нс дана, да се Аустро-Угарска сручи сама у себс као кука од карата, и собом здроби све н.ене управљаче, крвнике човсчанства, убице »ена, деце и стараца, паликуће и пљачкаше са грофовским и кнежевским титулама. Знамо ми врло добро да то страх диктујс грофу Андрашију и његовом опаком друштву те се бацио на колена, и, као и његов дојучерашши вероломни савезник Бугарска, зацвилсо, и начинио се, у току неколико недеља само, пријатељ националних права. Никад не би они начинили т.ткво мирољубиво лице дз их у Внлсонове принципе нису убедили неуспеси на свима бојним пољима, и да се савсзничке војске, са осветничком српском, нису појавиле на Дунаву, претеФи да као бујица преплзве и уништс ову варварску земљу. Своја политичка схватања показали су аустро-угарски државници при уговору мира у БрссгЛитовску, кад им је остало да по својој вољи своје принципе спроведу. Сви анамо какве су зверске иистинкте они тада обелоданили, и зато се ни сада не-ће поверовати вуку у јагњећој кожи док му" се не избију зуби и не скрате канџе.

Тако кас је још добри Доситеј учио. И све то сада је доцкан и узалуд. Савезници немају више потребе Да преговараЈу са Двојном Монархкјом. Они пред собом имају народе који су се сами ослободили, и који хитају да се шго пре споразумеју како ће до краја дотуцати прежчвсли организам који је служио тираНији и назатку. Њима је, и једнима и другима, посредовање грофт Андрашаја иалишно, оно .с дошло доцкан.

ПСШТШЕ ВЕСТИ ЛОНДОН, 17. - »Тајмсул јављају из ЈВујорка, да у Вашпнгтону политивно анају да Ље 1>грлин ускоро упутнти иов апел аг мпр. ЛОНДОН, 17. Лорд Вересфорд у једном мвтервјуу је иајавио да је Вилеон својим одговором Нем&чкој објасниода она може добитм мир еамо беаусловном капитулацијом, која је такође једниа могућа гараптија. Сви шефови енглсских радника одобравају Вилсоиов одговор.

ТУРСХА УЗНЕШРЕНОСГ Страх од Вилсонова суда Лондон, 17 октобра Цариградска се штампа бави пигањем да ли још увек постоји савез са Немачком, јер се сазнаје да Немачка намерава да закључи мир не водећи у опште рдчуна о иитересима Хурске. »Сабах« пише да би новн кабинет морао радит.ч само оно што захтевају ингереси Турске. Остали листовч исЈјољују бојазчн што Вллсон не одговара на турску поту.

и м нш ти Ново нсмачко повла л гење Париз, 17. октобра. Изгледа да ће се Немци ловући с ону странуМезе. Сди су И8глсдм за велику евакуацију. Густе колоне трупа у покрегу врве. путевима сеиерне Белгије и још окупврааог дела Француске. Ако знаци не варају, могли би смо скоро дочекати дан кад ће Немци евакуисати не само Ган, већ и Брисел, Анверс, Лувен, Монс и Аселт. Нови фронт ишао ба током Меве. Са Меца би линија ишла иа Мезу

код Седана, загим дуж реке преко Мезиера, Дкнана, Намира, Лиежа, до ' холапдске границс код Местрлхга. Само ако савезнички ударци, као оно у заобилажењу' Лила, ие зададу нове сжртоиосне Јдарце кајзеровим зрмијама, и баце их одмах т Рајку,

СТАЊЕ У ДУСТРИЈИ Ло 1 М на сво опране Нври лЈ жтобра Овде се шири глас да се у Бечу одиграпају прло озбил.ни догађаји. Цирих, 17 октобра Из бсчког извора сазнајемо да су Чеси, Југословени, Ру муни, Малоруси ит.д. известили аустро-утарсву владу о евојој непоколебивој вољи да ођтваре своју потнуну независност. Словени одбијају сваке прегоиоре са ‘минисгрима цара Карла. Пол.аци гебе не/ћ смаграју одцепљеним од Дустрије Ццрих, 17. октобра Фииансијско стање Аустрије тако јс страшн.0 да је данас министар зајсдничких финансија пред делегдције изнео захтев о привременом буџету до краја оке годи 1 Л\ У томс захтеву не оомиње гс пи колики су издачци- нв приходи. Он само вели да Аустријадо сада има (>2 милиарде м 440 мил. ратних трошкова и једну и гк> милиарду за морнарицу. I г >Лтт^гптгт$1Тј, ИЕЋЕ СЕ Ш ЕШИТИ Цар Карло у Мађарској Рим, 17 октобра Цар Карло се јс са целом породицом преселио на своје имање 1'еделе уМаћарСкој. Предвића се да 'Ке он тамо остати веома дуго, пошто је ситуација све критичнија.

ЗНАЧАЈНА ИЗМЕНА Мннистарство Просвете и Вера Услед догаћаја од почетка послсдн>их ратова до данас, настале су вслике промене у обележјима наше државе. Гако је сад ( рбија изгубила и обслежје једне чксто православнс државе какво је имала до ових ратова који су доноли проширење Србије, којим је њеиом ранијсм житељству, готово иск.’вучиво православне вере, придошао знатно већи број римокатоличке и огроман број муслиманске верс. Тиме, и даљим циљевима државне иолитике Србијиие, изазван је био рад њсие Владе, дипломатским и лаконодавним пугем, као и путем доношења иотребннх уредаба, да ее све всрскс управе у њој организују игго боље и што вишс у правцу државних интереса Србијс. Тако је, као шго је већ повиато, био закључеи и озакоњен конкордат са Римском Стодицом. а додацвма Трговииг.ког Уговора измећу Србије и Турске постављене су биле основе за верску улраву муслимана у протиреној Србији, те еу тако, и доцнијим законима и уредбама, створене биле сасвим нове основе за урећење верских односа у њој Тако, и признањем прапа српским подгу ницима православне и католичкс вероисиовести, да могу међусобно закључивати бракове и, по споразуму, крш-

гавати децу у једној или другој вероисповести, учињен је један огроман корак ка обележавању Србије као интерконфесиопалне у м.-сто чисто православне државе.. Према познатом државном акту н.ених меродавних фактора,Крфској Декларацији, она је ве-ћ добила потнуно обележје та* кве дрл;аве, пошто су тим актом римокатолкчка и муслиманска изједначене са православном вером. Из ових разлога, е због примедаба, учињених од стране извесних предсгавника неправославних вероисповести, а у првом реду муслиманских, које су на меродавним местима наћепе као умесне, потребно је. и за з праву целисходнп, да се још сад при-

ступи изменн назипа централне управе за Просвету и Бере. Док се ие би редовним законодавним путем решило дефиниливно о централној врхоеној и нодзорној управп државе за вере, А1инист: рски Гавет је решио у својој ссдници од 30 сетембра хек. годвне, да се досадан.н назив овог дела Цгчпрзлне Управе промени и од с.чда гласИ:Министарство Просвете и Всра, а Одељење за Црквене IIослове тога Министарства зваће се Одељење за Вере. Из канцеларије Одел>ења за Всше Министарства Поосвете и Вера. Ка ЦБрој 740. 8. октобра 1918. Крф.

СЛОМ ВУГАРСКЕ СетонВатсон о издајнкциага

»1Бу Јуроп« у бр. од 3 окт. доноси овај чланак г. Сетона Ватсона. »...Сасвим потпуи и свесгран слом Бугарске може да подстакне нека сањала да ту зем љу срдачно пркхвпте и да траже да се она, а ако као позии покајник, прими у Велику Алиансију. Ле може се довољно јасно нагласитл да сада није закључен сепаратан мир нећ војна погодба, која се засиива на чисго стратегијским и ратним обзирима. Не може биги речи о сааезу са издајничким непријатељем, који је најзад бачен нч Лолена. 11е мОже сс има ти према њему никакео поверење и наш први корак треба да се еаетоји из његоног разоружања и предузимања контроле над њим, уз коју би ишла крајња обазрииост у полигица. Није довољ но да Савезиици не прсдузимају ништа, да би спасли кра ља Фердинанда и његове кре атуре од праведног гнеиа његових заведених подаиика. Чак ако он и његова динаетија изгубе престо, он ће тиме сасвим заслужити такву судбину услед своје дуге кариере пуне безобзирних интрига и ирдаја. Сем тога, савезничкојавно мн.ење не сме никада заборавиги, да су се њсгови циљеви и амбицаје, у главном, поклапали са тежњама његовог народа, јер 1>е се једва наћи и један обичан бугарски државник вли ловинар, који није заступао поглуно уништење Грбије и окупацију не само српске и грчке Мат.сдоније, него и целе области Ниш—Пирот —Тимок и целе Добруце до ушћа Дунааа. Тај п])ограм о иретерано великој Бугарској која би своју превласг натурила це10 м Балканс»(ом Полуострву, пОТпомагали су главни представници бугарског јавног мњења, служсћи ес. свима врстама фалсификата, корулције и насилничког однарођаван>а. Пајужасније стране немачког режима у Белгији нлгледају благе и часнс када се упореде са бухарском владавином у окупираној Србији. У својим будућим всзама са бугарским политичарима треба да имамо на уму, да су оии, готоно без иауаетка, стајали на становишту грубог шовипизма и да су, са ош ман.е изузетка, подлегали корупцији и богаћењу, зато што им је редовио пружао прилике њихов краљевски газда. Ти људи морају да приме на ссбе сној дсо Ферди-

нандовог рћавог 1 ласа ц рђа вог његово! режима и њи.ч треба држати под чнрстим рукама чрула, које ће окупиј)ати Бугареку. Бугарска се предала на милост и немилост и стога не може бити ни речи о каквии те р итори ј а л: шм усту пц п м а, који би се учинили ч.ој на рачун паша три лојална балканска савезника, Србије, Румунаје и Грчке. Међутим, она може бити уверена да Фе Споразум и Сједињене Државе, када се васпостави мир, гледати да обезбезс такво стање на Балкаиу, кс-је бк остало дефинитиањ). Прц томе ће епакако етнографски обзири имати првенстно према осталима, али се не могу искључити економски захтеви и географски обзври. Ш га више, 1 л&вни претходни услов за свако уређено сгање на југу Балкана је остварење југословенског и румунског националног ујсдињења. Све дотле недосгајала би она иова основа, на којој мора да почвва ново уређење Ев]>опе, а свако друго решен.е би се постизало помо-Ку старих дипломагских и политичках формула. Балканска конфедерација је го сан,. догод постоји Аустро 5Тарска, апо кушај да се та федерација осгвари био би у том елучају беднн пример за стару изреку, да с.е ражањ спрема још док је зец у шуми. Има само један правац у коме се Бугарска може да шнри, а да тиме никако не погаћа интересе Савезниха, и мргу се отворено износити мишљења, да би њу требало подсгвцати да нападне на Турску са оним саојим снагама које Споразум не би разоружао. То ће поглавито зависити од држања Турске за две даље критичне недеље, али чо не би била никакви збркана несталност и пометња, кад би се пристало, у замецу за указане дефинитинне услуге, на ревизију линије Енос-Миднја, коју је у мају 151.1. год. лризнао лоидонски уго*вор, или на враћан.с нн лпнвју Енос-Родосто-Мидија, коју су Бугари држали у доба њиховог најјачег наступања у балканском рату. Мећутим, прни и најхичнији задагак на Балкану биће за Савсзниже консолидовање новог фронта према Аустро5 гарској, а ту спадају, као двс тачке од животног интереса, васпостављан.е непосредних веза са Румунијом и снабдевањс храном исцрпљену Србију, која је одавно би-