Velika Srbija

ГОЛУН, 1ЕТВРТАК 18. ОКТОБРА 1918.ГОД. * БРОЈ 1Г> ЛЕПТА ЛИСТ ИЗЛАЛИ ГВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4.50 драхме, тромесечко 15.50 драхми, годишње 54 драхми РУКОПИСИ ГЕ ИЕ ВРАЋА.1У Гтан уредкиштпа: улкца краља Петра бр. 70. Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 90Г) — ГОД. III.

НА НАШЕМ' ФРОНТУ КонЕВвке СаЕезничкнг Војсака 4 *ГАЛЈулрно од Ћердапа француска коњица је у додиру са кепријатељем у области Јабуковца. На обема обабалама Мораве Срби, без одмора гонећи Аусто-Немце који беже, прешлк су целу Рудничку планину, где су се водиле победоносне борбе 1944, стиглн су до истакнутих одбранбених положаја Београда. После борби, Срби су заузели важан положај Космај, 38 км. одБеограда, и прешли Азању. Источнше, српска коњица потиснула је непријатељске загатитнице на- обалама Дунава према Сааедереву.

А Т/П1 лл!

МУДАР ДРЖАВНИЧКИ Министарство Просвете и Вера Док са Сојних пољаод-јонда кад су цркве служијекује звскет бружја и пу-|зе туђим политичким ци-

новиК, председнак радовишке општине до пада тога краја. Сем тога, наредио је да се убију његово дете, њсгов брат Јованча и овога •керчица. Па тај начин је хтео да загре једну целу породицу, звто што је бчла одана својој отацбини. Жртве су страховато бвле -мучсне пре но што су помр ле, али мрцвпрење ј; 1 . наста 10 тек после сиртк. Тако, комите су Николинотело нскоп.чкале јцјлпцп год пута би г.ч родбина закопкла, и најзад су раздрузгане кости бациле у један бунар. ГОВОР БДЛФУРА Иотребна

је саморазвијање могуке за разне националчости које станују у њкма, — онда, и тада само, ке ваша Лига Нација радити. И тога радк, да би се Лига Нацкја омогукила, победа и само потнупа победа је апсолутно потреб на (бурио пљескање). •?-?- Ј т-~—■ -Јг.>-и-гв.'М-ш^7.~|.|ДЧ| ■■■■ т\ -— г-Угигшиг — "Т

Је бе;

потнупа поа цањ топова, Министарски СаЕет Краљевине Србије спремио је и кзвршио једну значајну реформу моралнога реда у иашој држави. У Централној Управи, у мин штарсгву проевете одељење за црквсне послове претворено / у Одељење за Ве ре, — кн.о последица претеараља срлске држапе од православне у међуверс-Кј , I посјјС пј.»'даласка великог броја прнпадника к.тголичкеи муслиманске вероисповести обухваћснцх новвм досадашн>лм држазним г раницама Србије, и будућимс које су у пројекту са остварењем Краљевнне Срба, Хрвата и Словенаца. Раетрзап вековима иазни.м туђинсчсим управама, наш народ подлезао је и разним културним утпцајима, те.се, к ако везан, .мање или више чврсто, у целину једним језиком и истим националним тежњама, ипак поделио на три вероисповести које су у ранија доба могла имати и извеснога деструктивнога значаја по његов политички живот. Маши народнк Нспријатељ/ су одиста, нарочкто Хабсбурговски режим, преко те вереке поцепаиости, вечито маневрисали против нашега народнога уједињења. Наш народ, међутим, у својој целокупности нпкад није ао свом општем ме нталитету покази вао верску нетрпељивост за какзу има небројено при мера у историји западних народа. У демократским особинама нашега народа, које су гллвна црта наша, лежи поштовање интимних осећања и приватних убеђењз, и стога је само туђа интрига код нас могла да изопачи стварно душсвно стање наших маса. Оне су билс иоцепанс и у супротности због вере само

љевима. Ми смо л у Средњем Веку, кад су верске бој)бе била главиа садржина политнчког живота, дали еклатантнога доказа о поштовању веоских убеђсн>а. Још је Милутин Немањић, гај мудри и велики владалац, општа схватања свога народа формулисао и спрозео, изједначивши и лризиав^11 С ‘ С 8С |> >Ј »ТОПОПС С7М1 којима су припддали тадашњи Срби. Од тада је то још остало и до данас. Крфска Декларација, створена по заједничком договору с представницима слободних и неослобо1зених де лова нашега иарода, та је наша данашља схватања кап у мрамору јасно истесала. Њоме се будућа наша држава издиже међу најцивилизованије земље. Био је дакле, мудар др жавнички акт ономе што је већ и иначе у практичном животу код нас вршено и осећано, дати адмииистративиу форму, те отклонити могућкостк за све интриге.

Лондон, 18 октобра Прилик отварања ножн енглсског зајма у земљк, Балфур, министар спољних послоса у Енглеској, држао је говор о светској слободн и из мени мапе, и завршио је свој говор овато: »Ако трпите да остане стање ствари овакво хакво јс сада у Централној Еаропи; ако учинате сталном, на г.р. кемачку хегенију над Русијом, нарочкто нод западном Русвјом; ако не оставитеј наде малим народима дуж 'Батгика; ако одбијете да поправите једностолећпу а и вкше од једног столећа непранду учињену Пољској: оставвли Пољску у оааквом стању у какзом је век ггнерацијама — правн

ПРЕД ОСТВДРЕЊЕ Велика Југославија ‘Лоадон, 18 октобра Југ.чслсвеиски Народнн Савет у Загребу празнале су као Приврсмену Владу све југословенске обл.асти у Аустро Угарској. Овајсавег ке, по свој прплпци, говорекп у пме 8 милиоиа Срба, Хрвата 15 ('ловеиаца из Аустро Угарске, преговзратн са српсхом к црногорском владом о оствзрењ} велвке Југославије.

НАПУШТАЊЕ беагије Немци евакуишу Париз, 18. октобра. »Матен« догнчје из Амстер дама да је нек добар део кемачких тр}на евпхуисао Брисел. Пјтници који долазе из Белгије тахоће јааљају, да је 35 немачких сумарена, који су били у Зебриџу, стигло у Анверс, где је. приепело и 15 торплл.ера. Лугозападни сектор одбранбаног система Днверса Немца су поплавили. Немци су пренели такоће сас-

тунг« — умвре својом крквкцом. Док су у Бечу веровали у Лудендорфа, нпсу хтсли аи чути о праву самоопредељења народа, већ су мгслили да двор, полпција н бкрокрација имзју прачо да }>асполажу судбинсм скчх народа. Што се тиче његових савезника, Беч је увек намеравао да их взда, али му је нсдостајало храбрсстл за иатају. 1’ако, даг по дан, паде ксмад по комад, сгаде отпорна снага и кестаде веитг.ког пагјнуоткзма. Гг.да је А> • стрија мртва «

■кор 5Г са« Ц!<ч свет> Ј; асродромс г.з Ггпа -

ПОЛИТгаЕ ВЕСТИ ВАШИШ'ТОН,*18. - Министарстоо финансија јанља да је нови зајам од 8 мнлпарди долари иоетигао велнки успех. До сада јс г.сћ упнсано внше од 150иилиоиа долара.

ПО ТРАГУЈВАРВАРд Радовиште, 11 окт. 1918 Бугарски злочини су огромни, и њихова зверства пре вазилазе сваку мок уобразиље. Историја јаничара не памта овако крваве и језовиге сгнари. Коса сс човеку диже на глави, и дах му од ужаса застаје, кад стане да слуша црне приче мештана. Једаи од најстрашнијих зло чина је овај: Бугарски прсдседник општине у Радовишту, некакав Никола Георгијев, адвокат из Бугарске, нарсдио је био да се још, пре његова доласка у варош, убијс Иикола Андо-

Дако сан подјармљени на |роди, који се већ генерациГјама газе петом немачкс и мафарско мањине -- ако их остазите још у п.чховом оадашњем положају; ако Бал кан има наново да буде по-1 зорнаца крвавих ратова изМејју балканских народа и прилика за непријатељства измефу њихових суседа; ако ће се Турчину допустити да ланово предузме своју крваву владавину над територијама, које су бклс истргнуте нспод његове власти, ако ке он опет клатн по вољи п пља* чкати по вољи; ако Италија ие буде васпостављена и ако (ој се не даде оно становништво, које јој заиста прппа да; ако се Грчкој може и даљс претити, као шго јој се претило, доминацијом Централштх Државл; ако Србија не буде васпостављена пссле евих њених страшних жртаац и после сиег н>еног славног витештва (— бурно пљескање); ако Француска не моз;е да наново заузме своје пуно месго у Западној Европи, н ако Белгпји ке буде повракено у пуној мери све што је гнусно разбојииштво Централних Царства истргло од ње, — ако хоћете да се свјт ови злочини стварно не поврате — онда ви морате учинити иешто виш^нсго само да обравујете Лигу Народа; ва морате поправити ове неправде пре него што Лига Народа отпочне свој рад (пљескање). Ви м о р а т е дат и њвма једно чисто стање, на коме ће они радити. Ви не смете посхупати с Лигом Нација као са каквом велаком машинеријом, коју треба реформисати, на евим линајама, ја верујем да је то немогуке. Вн морахе показати народима да, пошто сте извели оие велике реформе, пошто смо ослободили Европу од пруског милитаризма, пошто сте васпосгавили Азију, као и Европу, на положај, на коме

ркк.

АУС1РО-УГДГСКД УМИ Мишљење једног аустрофилспог лнста Цирих, 18 охтобра. »Аустро Угарска мире пише базелска Национал Цај-

МОВ КЕЂУН РОДИИ т После закључења мкра Лондок, 14. октобра Па једнсм банкету у »мећународном аонкнарском друштвуое лорд Сесил је рекао: »Наравно, шјко не може казати колико ће рат грајатц, али ја сам убефен да је победа у нашим рукама. Победа мора бити таква да ојача још више пријатељство измећу савсзничких држава. Од свих релултвта рага ми ништа више не ценимо од утвркења англо - змеричког пријатељства. Угонор о миру који г ће довршити овај рат, бјлће најважиији од свих ме■ђународних докумеиата, којп су до сада закључени. ! 1адамо се, да ће из тога нлкнути нов међунаоодна дух.«

НЕРВОЗНА КЕВДАЧКА Паника Лондок, 17. октобра У нсмачкнм варошима западно од 1'ајне влада нелика нернозност која ће скоро нрс■ћг. у паннку. Путсни су закрчсни избеглицама којп нуку гоми.Је својнх ствари. Демонетрације које су биле последњих дана, имале с\ свс жешћи и озбиљнији облнк.

ЈЕДНА ИЗЈАВА Србија ослобађа а не осваја

Париз, (1 окгобра Цео тексг интервјуа кој! је Председник Министарског Савета дао парискк м’листсвима гласа: »На питан.е да ли српска злада стоји чврсго на Крфској Декларацији и далииха какве истане у гласовима да српска влада води империјалистичку политику н жели да затзме какав доминпрајуђи положај у будућој држави Срба, Хрвага и Сдовенаца, изјзвљујем вам овс: СрпскаВледа стоји чврсто на Крфској Декларацији; она не вода н неће никад водкти кмперијалистичку политику, а српски демократски нарбд, који је све заложио да се ослободи од аустриског империализма, неке никада водити »мперија листичку ПОЛИТИКј , нити жсли да има домипирајући по ложај у будућој краљевинн Срба, Хрвита и Слсвепаца. Српска Влада изјлзала је одмах, у почетку ратз, да се она бори за опстанак Србије и за ослобођен.е својс браће Срба, Хриата и Словенаца. Много доцније Крфском Де кларацијом пружили смо доказа нашој браћи у аустроугарском ролстку и светском Јавном мнењу да можемо и ди желимо живети у једној независној демократској др кави Срба, Хрвата и Словенаца, у којој би били сви грађани политички равно-

правпв и при том ои имали један државни грб, једну круиу, једну држаану засгаву, а сви П 1 емблемк били би сасгављени кз постојсћих, и ухврђени великом Народном Скупштином, изабраном општим правом гласања. Крфском Декларацвјом дала је српска влада доказа ди Србија и Српски Народ ке желе нмати, као што неки злонамерна тзрде, никакав доминирајући положај у будућој држани, еко будемо срећни да је створимо. За време дебате на Крфу између краљевске владе и чданова југословсиског одбора, коистатовано Је да јс стварање једнославне државе и Краљевине, састављене од троименог н.чроди Србз, Хрвата п Слозенаца, најцедисходнија и пајсавременија демократска државна творсвнна. , Срби, Хрватн и Словенци траже да им се иЈ нзна слобода и право самоопрсдед>ења и не признају никаква права хабсбуршке династвје, нати аустро-угарске државе, која б« била јач.ч од права самоопредел.е): а скдашњегнараштзја да сам собом реши своју судбу. Иапуштен јс принцип сгварања федеративне државе Срба, Хрвага и Словенаца, јер није могућно повући грапицу између Србп, Хрвата и Словгнаца, осем ако би се усвојио систем из-