Velika Srbija

СТРАНА 2.

аедју.-ЈГш

НЕЛИКЛ СРБИЈА

БР. 906.

меи.ираша и пресељаван»а растурс>'ИЈС селп и крајева. Ускојен је. дакле, принцип ствараша једноставне државс еа широком местном самоуправом. Оеим техиичких нснгодп да се повуку границе између ерпског и хрватског као и пзмсћу хрватског и словеначког пдемена, постојади су и подитички обзири да би се у будут.е избегле антриге, које су ее вековима водиле против националиог јединства и од једног народа стварала многобројна нровинцијална илг племенска имена као . што I'. С.рбин, Хрваг, Словенац, Далматииац, Истријанац, Црногорац, Бошн.ак, Херцеговац, I ремац, Бачванин и БанаКанин. Биајтс, дакле, да Србија не жсли и не тежи водити империјалистичку политику и да ту реч употрсбд.аиају они, који или не знају тачно српску политику илп њом плаше оне, који се дају плашити; .мсђутим, изјављујем свечано, да Србија смагра за сној национални задатвк да ослободи Г.рбе, Хркате и Словепце и сваком од њих, кад буду слободни, остављено је право самоопредел.ен.а да кажу: хо•ће ли се са Србијомујединитп на оеиову Крфске Декларације, или Ј.с лравити посебне државице, као ијто еу биле у прошлости. Ие само да не водимо империјалистичку политику него и ие желимо ограничиги нрапо самоопредељења нашебра-

гКе Хрвата и Сдовенаца ни јКрфском Декларацијом ако 1се прочиви њиховим жељамо. Ј Јзјаве Југословенског Парламентарног Клуба, меЈлтим, свсдоче, да се слажемо у циљевима Тјгоименог народа, а будући предстојећи догаЈзаји потврдиће евс то још све.чаније.« СТАЊЕ У АУСТРКЈИ Побуне на еве етране

Цирих, 18 октобра Јављају да је избкча сељачка побуна у Влашкој протиг. Лусгро-Немаца и да се проширила чак по Ердељу. Аустромафарска влада ие може да је савлада јер је одатле трупе повучсле на одбранбеии фропт против Србије. С друге страме наоружаие чете српско-хрватско-словеначких дезертсра нанадају позадинј, аустроугарске воЈСке, и држс планине у Црној 1'ори и Босни. Најзад еу избиле побуке у Салцбургу, Краков}', Лвову, Прагу иТропави, ради глади.

ВАЖНЕ ит

ПјУЈОРК. — Нзвршеи јс спорааум иамећу Сједии.сних Држива, <ЦЈ)аицуеке ч 1-љглеске до еједиие ерсдстка .1 израду аероплана, и да скака земда пзрађујс делове који с\ у н.е најбол.п и и.ма их пајвите. ПАРИЗ.-- 11о добипсним извештајима, аустријскетрупе повлаче се мз Црне Горе.

НЕЗАВИСНОСТ ЈУГОСЛОВЕНА ПР0Ш1У1АЦИЈА 1 ЗАГРЕ5У

По извршеној народној концентрацвјн, у Загребу је 11 (чЈ) сспт. погписан најважнији акт у борби за јединство Срба, Хрвата и Словенаца. Прокламацзју су потписали иајугледнији народни предсгавници из свлх кргјева, а др. Корошец, председник клуба, прочитао ју је у аустријском рајхсрату 19 септ. (2 окт.) Њене главне тачке су: »Ми, лредетавници словенач ког, хрватског и срп ског народа сматрамо за дужност да пре свега истакнемо да аустро угар ска влада има праш да го вори сам.о у имс двају народа крји су гссподариу А.-Угарској, и да, према томе, начела мира која ц. и кр. влада хоФс да п редложи п редста вницима зараћених држава, ни у крлико ие • одговарају потребама потлачених на рода у монархији. По нашем дубоком уверењу, основа за трајан мир може се поставити само на новим начелима међународвог права, о< СР11СКИ МАГАЦИН дујшша тштш Натхпја Лимбо ул. бр. 3 6 пошавша од хотел Парта ка Покривеној Чо.ршши прва улнца десно у нспосргдној бливини Бур ма.чи џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чистог природногвина у бурадимаи флашама, које нарочито ппепоручује ерпсшш меиажама. Магацин је обилно снабдсвен коњаком, ликернма, ракпјом и осталом робом.Продаја навевнко и на мало. Цснс '.•мерснс 26-80 Кавана В А Љ Е В О препоручује Србима своју српскукујну, Игњатијева улица бр. 320. Угоститељ Теша С. Ковачевић

Цирвх, 18. октобра нованог на истини и правичности. Једна од тих истина јесте да је српско-хрват ско-словеначки народ етнички један, и да по националном принципу признатом од свих, ова целина треба да остане недељива и ослобофена и као територија и као држава. На тој се истини оснивају наша ме!зународна права и наши захтеви који се слажу са демократском организацијом цивилизованог човечанства. Ослањајући се на право, које је увек живело у нашем народу, да сваки народ има право да живи својим животом, изјављујемо, у име нарсда Словенаца Хрвата и Срба, да хоћемо да располажемо сами својом судбииом и да осиујемо своју државу, и да нам то право друге нације зајемче. У споразуму са демократским тежњама зараћених народа као и иеу»Краљевско Сриска Повлашћеиа Трговинска Агенција В. Петковића, дзје бесплатнс заинтересозанам сва обаве штења трговачке природе за послове у Италији. Агенције се налаке у 1 Ј иму, Милаку и Напуљу. Ради враткоће адресе гшсма упућивати на: Л<*е 1 ша Соттегс1а!е бегћа Кота-УЈп Оае1а Хо. 55 МИапо СогзоУ. Етапис1е N. 21 ХароН-У1а Утсепго Внз$о N. 5

ШТАМНАРИЈА АКВАРОНЕ у улвци Коломбо бр. (), израђује свс врстс ш гампарских послова и штамбиље од каучука. Цсне снижене. 2—5

тралних, тражимо и за наш варод мир који ћс нам донети уједињење, независност и слободу, које Фе једино нг.шемнаЈ>оду осигурати миран Ј>азвитак. Мир који би подјарам друге нације одчео и најман.и дсо нашега карода из географскецслине.сам по себи носио би клицу буду!шх сукоба и нњнао би српско-хрватско-словеначки народ да свим силама прегне да за цсо свој организам поетигне правонанезависан живот. Народ Словенаца, Хрвата и Срба снестан је своје снаге.и своје воље које 'ке развити у свакој прилици да би постао члаи Друштва Народа те да с њиме ради на зајсдничком' добру и напретку човечанства. У име целе нације признајемо мањинама других народа у нашој средини одвојеним теригориално, сва права потребна за културни и економски национални развитак. Пристаништа у Јадрану која, по свом становништву, острвима и позадином, припадају економској домени нашега народа, биФс отворена свима народима који живе иза наше позадине ради њихове трговкне; на-

СА Р АIН И Л Франц. коминике Париз, 17 окгобра Измефу Оазе и Сере била је јака артилеријска вагра у области Крсси на Сери. Зап. од замка Торсиен неуморне трупе пстс армијс понова су напрсдовале на фронту од 12 км. измсЈју Сси Кантен ле Пти и Хергш. Напад је мзвр|шенснажно и Нсмци, који су добнли наредбу да се одрже по сваку цсну, претрпсли су тешке гз^битке. Лево, и порсд јаке непријатељске митраљеске ватро, Французи су продрли у Сен Кантен-ле Пти и дошли до коте 167. Напредовали су и зап. од Баноња.

ша иоција склопике меФународне уговоре ради организ. ције и зајемче ња тих слобода. У име целе нације, изјављујемо још да не допуштамо никоме, чак ни конференцији мира да решава о судбини нашега народа без његовог целокупног учешка при решавању, и зато тражиме, на основи слободног самоопредељења, да на будуТем конгресу мира учествује и народ Срба, Х(>вата и Словенаца преко својих народних представника нарочнто изаораних за тај циљ, У име народних организација Срба, Хрвата и Словенаца, у Загребу 11 (24) септ. 1918: Д-р. Антс Корошец, за иароднп савет словеначки: др. Булат, за нар. савет изДалмације; др. А. Павелић. за Старчсвикеву странку права; Стјспан Радић, за хрватску сељачку страику; др. Ћорће Красојевић, ва српску радикалну странку; посланици Срфан Будисавл.евић, И. Лорковић, за независне групе: графани Букшег, Кораћ и Бслић 3 1 социјалистич. странку. (Представници Босне и Херцеговине поднели су грофу Тиси сличан меморандум.) Фронтавд У центру, ломећи немачки отпор, Французи су принудили Немце да се повуку на другу страну пута од Рекувранса за Сен Фиерже иа фронту од 3 км. ист. од коте Рекувраис. Десно су узели коту 156 и напредовали источно. Број заробљсника прелази 850. Париз, 18 окт. Локалне операције ј. од Гиза, где су Французи напредовали према друму од Гиза за Хери Виевљ. Зап. од Сен Ферже према коти 145 врло јаке борбе. Одбијено више против напада.

СА НАШЕГ ФРОЗГА Комунике о дејствима 19. октобра Српске трупе неуморно гонећи скоро даа пута јаче немачке и аустриске снаге и савла!јујући најзеће теш : коће избиле су на тироком фронту на Дунав. КЛИЧЕВАЦ, ДУБРАВИЦА, СМЕДЕРЕВО иГРОЦКАу нашкш рукама. Наша артиљерија тукла је непријатељске мониторе, реморкере и шлепозе, који су пловели Дунавом ка Београду. На правцу Младеновац-Веоград заузели смо важне положаје Варовница—Космај и даље на запад достигли смо лини ју Стојник-Лајковац. У наступаљу долином Западне Мораве заузели смо Пожегу.

ДН ЕВНЕ ВЕСТН

ОДЛУКА 0 ДНЕВНИЦИ УЧИТЕМ И СВЕШТЕНИКА Манистарски Савет у ссдници својој од 5, октобра т. год. изволео је под ДРБрој 87509 донсти следећу одлуку: »Д« се решењс Миписгарслог Савета ДРБр. 35969 од

27. септембра ове годиме, у поглсду исплате днсвнице, примени и на снештеникс и учиТеље, који врше своје дужности на нашој територији рачунајући свештеницима, који нису државни чиновници, и учитељима дневницу од по 6 (шест) динара, а свима

свештспицима државним чиновницима, по 6 (шест) динара, ако им је плата испод 3000 динара а по 8 (осом) динара, ако им је плата од 3000 динара па на вшЛе. »Ову дневпицу примаће свештеиици у етарим областима Србије, поред би}>а који по буцету примају, а свештеиици у новим областима поред досадашњих 90 дииара одрефсних у место бира.« Ч ИТУАА Јављамо сродницима и пријатељима, да је иаша пикад иепрежаљена мајка, одиосно свекрва, таштн и баба, Марија Д. Гфдановић, премвнула 14 о. м. у Битољу а спхрањена 15 о. м. Ожалошћени: сипови: 'Борће, Алекса, Јефта, Јован и 1‘ома; кћери: Фанија и Јелисавета; зет Воја Чакаревић и осхала многобројна фамцлија,

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Пола, 18. —• (Аустријски коминике.) Ако се свакуација Венеције будс вршила под дритиском италијанске војске, т. ј. са сталпим борбама, неизбежно ће бити рушење вароши, мостова, пруге итд. Напротив, ако непријатељстна престану, евакуација ове богатеисбрађене равнице изврши•ће сс безоштећења. Зато би врховна команда трсбола да нареди да се непријатељсгва одмах обуставе. Цирих, 18. — Јављају из Беча да је земаљски сабор Доње Аустрије на седници изгласао прокламацију немачком народу за независност или зауједињење са Немачкош. Берн, 18. — Сви извештаји тврде да су покрети у Аустрији стварни, и да је распад Аустро-Угарске свршен чин. Базел, 18. — Из Беча јављају да је Андраши 14 окт. упутио г. Лансингу још један телеграм, моле - ћи одмах примирје на целом аустро - угарском фронту и да се затим отпочну прсговори о миру. Цирих, 18.—Сви Немци из Румунијс беже и одлазе у Мемачку. Напустили суитрговачке радње и све евоје капитале бојећи се гњева народнога. Народ је сав листом устао тражећи објаву рата. Цирих, 18. — Из Беча јављају да се данас састаје на ванредну седницу Југословенски Клуб, који ће изјавити влади: Очигледно је да Југословени, Словенци, Хрвати и Срби не могу даље живети под аустрзјском упра вом; зато они отворено проглашују зва нично пуну независност, коју Аустрија признаје у одговору Вилсону. Женева, 18. — Немци из Белгије повлаче сс хитно ка Мези.

Одговорни уредник: Алекса Грдановић Штампарија Акуароци