Velika Srbija

БРО.Т 907 - ГОД. III.

СОЛУН, ПЕТАК 19. ОКТОБРА 1918.ГОД.

БРОЛ 15 ЛЕПТА

ВЕША 1 шг Јлаваи «втапл 12? -

1А 0ИАН1

ОО

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ дан ПО ПОДПЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мосечно 1.50 драхмс, тромесечпо 13.50 драхми, годишње 51 драхми РУКОПИГ.И СЕ НЕ ВРАЂА.1У Стан уродништва: улица кр?л>а Петра Лр; 70. Уређује О Д Б О Р

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коививк« Савезннлнрх В о ј с а к а »«г>—■ У пределу Јабуковца француски коњички одреди одбили су ватром пегаачка и коњичка нзпријатељска одел»ења која су покугаала да напредују. На београдском сектору Срби су дога ли до Дунава код Гроцке, а њихови истакнути делови прошли су висове Косма ја. Српска артиљерија бомбардовала је мониторе и реморкере на путу за Београд. Западније прешли су реку Колубару. У треаутку, када Фраицузи и Срби држе обале Дунава на Фхзоату већем од 100 нм., може се проненити њнн накор од почетка победничке оФанзиве. Без обзира на умор и безбројно тешкоке, упрКос често врло оскудног сн>бдеван>а, њкжове трупе су преш.ле у једном полету за 45 дава територију Србнје од југа на север. у хтздаљини 500 км. у ваздушној линији. Показали су дкван полет а издржљивост до краја днвеог подвига.

Б 0 Г

Кадп јс нп зсмл.и сатана запладо, Кад, у зл}' и крви, огрезоше л.уди, Вог је посло Сина, да би грозно страдо, Тсдп својом крвљу смири бесне -ћуди!... И Божја је воља испуњена тако: Свет је лмшен зала, Божијим Спасењем: Хрисгова је вера победила пагсо: Муненичком Смрћу... Свстлим Васкреењем! Ал‘ људи, ко људи, забораве Бога, Па се стану опет клати, као звсри; Бог набрана чсла, погружен због тога, Нареди зловољно: — Отворите двери.... — Да поново идем — Христос Те му реТ.г Да сиТем међ људе... јад је опет зрео?... -- Не, Сине Мој, немој!.... Зло Те ипак лећи; Крст Ке сад понети: један народ цсо!...

РоТсн еи на слами родне груде својс, Као и Сан Божји — Витлејсхмскс вдтале; Презиран си, ружен, као и Он што јс, Гањан, мучен, злобом из сатане пале!... Понео си крст свој, као и Он што јс, И носио дуго, — већ је седмо лето Распет, склопио си најзад очи своје, Па сахрањен био, и — васкрсо, ето!... Имао си и ти своје Фарисеје: Чинио си чуда. као и Он шго јс; Имао и Јуду, кој се још и смеје: Кад ти гази земљу, и кад коље твоје!....

»....,Не, Синс Мој, немој!... Зло Те ипак леТи; Крсг -ће сад понети: један народ цео!....«

То ти сам Бог вели!... Т

Свет ти за то шаље Нз Св. Тому, 1918 г. у Солуву

е, шта нише рећи ?. повдрав тако врео:. Пукопник, Драгутии Ћ. Окаш:

Непријатељ ;е хтео да те понизи и оскврнв; ширио се по теби, сипао отров; говор собарица лостао је званични јсзик твојкх надлештава и књига у школама; чистачи .чуншика издавали су нуноважна нарегуења; убице су одржавале безбедност, а разбојннци делили правду. Али се нлшга од тога није дотзкло душс твоје, јер ока је псшласа нама кроз албанске кршеве и боравила уз нас и код нас на висовима Меглена И Кајмакчалана, ближе осветничком Ббгу; ии за тренутак није сеодвајала од нас, ни ми од ње, седела је на престолу на чињеном од срдаца на ших. Данас се она једним олујним замахом победоносно враћа до>му на врховима високо уздигнутих барјака јуначких пукова српских сва трептеГ.и у злату, и данас. си, лепи Београде, слободо наша, сјајније засветлео него што је икзд иједан српсги сан уснио. У- зори која те је оаога пута обагјала, не са истока, него са југа и запада, твојој сдави и твоме сјају нема премца. Над тобохМ, К])вавс канџе заринуаши у гнусну непријатељеву лобању, бесмртни српскн двоглави орао опетширјг с-воја бела крила!

»Пе мо::;емо ни у ком случају ни ма ком непријатељу дозволити да нам пресече ове артерије. Кад би немачке колоније биле враћене Немачкој, какву би ми гарантију имади да их њихови стари поседници неће једнога даиа искористити као базе за гусарско ратовање?« Балфур на ово питање даје само један одговор: »Ни у ком случају не сла* же се са сигурноигау и је дииством еиглеске империје да немачке колоније буду враћеве Немачкој«.

КЕ1ДЧКИ ЗДОЧКН Протест Француза Париз, 19. октобра. Академији паука упутилоје пе г научњака фраицус^их ко јн су били под немачком купацијом у Лиљу, један про тест против насиља која су Немци онде починили. Они из.међу осталога кажу : »О Ускрсу 1916 године, по наредби '1;,енерала Болнера одвео је из Лиља 1000 мла дпка и девоЈака један поме рански пук. То одвоћсње би ло је спојено с насиљима. Доциије, у јап\ ,р; о. год. одведено је у Немачку лод изговором репресалија 600 људи и 10'.) жена. За ово нису одговорни само шефови који су ивдавали наредбе, пего н људи који су наредбс извршивали са вољом и одушевљењем.«

Пољску, Мафареку, немпчку Аустрију; Лсмачка? Тразки примирје; унутрашње борбе.

НОДИТКЧИЕ ксти

ЦИРИХ, 13. — Аустријскн лиетови кажу за префесора Лама ша, новог председника аустријеког мннистаретЈа, да је шеф владе у држави која не постоји КОПЕНХАГЕЛ, 19. - Данека штампа сматра аустро-угарски одговор предсАднику Вилсону као капитулацију.

чгћ

НАШ ЛЕПИ БЕОГРАД Сишвол српске слободе

Три је годииемрски непријатсљ својом одирагном ногом газио по теби и мрцварио те, лепи Београде, поноее и уздање наше! Био си ум наш, јер у теби је била сва мисао нзша, кроз тебе и преко тебе мислио је цео народ наш, и из тебе су зрачиле мисли наше на све странс пространих сло-

бодиих и неослобофсдих области нпших! Бкт си срце наше; тсби су била управљсна сва ои-"ћања наша, око тебе сс свијала сва љубав и нада наша; кроз тебе јемрујала крв наша! Светлео си свима нама, и за све нас, био си символ слободе наше и живота нг.шег! Иосили смо те на челу.

свит сг: будм У повледњем тренутку Цирих, 18 октобра. »Франкфуртер Цајгунг« биЈе сз у прса и пвше: »Трпе ли смо оно итто нзс сада упрбпашФује. Деценијама смо трпели говоре, који су нас »омпромитовали пред целим светом. Пуштали смо да се води политига, која је држпла у сумњи н страху цео свет; а нисмо се никада решили да водлмо иашу политиви. У ток\ рзта пустали с-мо да нами владаЈу демони, које смо ми сами, култом за хероје, учинили великим, али сада се народ буди и нелико >л енергијом ступа кз демократији да сам упранља собом.

НЕМАЧКД БЕЗ ШОННЈА БалФурове изјаве Лондон, 19 октобра Министар спољних послова Бвлфур у једном свом говору истакао је важност, да енглеска империја за увек обезбеди артерије својих комуникација, и изјавио је:

САМО КАПМТУЛАЦИЈА Нзјава амервч. радкика Париз, 19 октобра »Матен« прима из Њујорка Мишљење је скоро свих чланова радничког конгрсса, да немачки одговор на Нилсонову ноту не пружа кикакву основу, која 6и навела саве знике да уђу у нреговоре са пруском 'владом. Овај је ОД' говор уопштс сматран као двосмислен и смео. Мисли се да Вилсон мора форм ;лно одбити да улази у дискусију и да 1\е једноставно одустати да уопште одговара. Удруже ње рудничких радника у Америци упутилоје Вилсону писмо, подстичући га да узче у обзир само немачку капитулацију. КО ЈЕ ПОБЕЂЕН Мигаљење немачке штампе

Берн, 19 окт. Берлкнски лист »Пост« пкше: Главии карактер одговора немачке владе на иитање Вилсоново јесте да побефени одговара победиоцу. Тај утисак човек још више добија из одговора кад размисдн шта зиачи за немачку царевину примање 14 тачака Вилсоновог програма и евакуа цкју заузетих областа.

ШТА ЈЕ ЈОШ 00 Ш 0 Кратак обрачун Ситуација Централних Сила данас изгледа овако: Бугарска капитулирала и разоружана; отерана еа српске и грчке територије; Турска капитулирала; савезница у Цариградуц Аустро-Угарска тражи примирје и мир, а у ствари се распала на незаииснс државе: Чехо-Словачку,

ЛИНИЈА ОДБРАНЕ Нов немачка отпор Париз, 19 окт, На за.падном фронту влада релагавно затишје. Није предузета ииједна велика акција од стране савезника у посаедње време. Локалне акције показују да непријатсл, даје отпор ' на својим садашњим положајима, који су прва линија одбране коју је он изабрао. Осгале три организују се у позадини; последња би била од Мезе (ток од севера к југу), линаја Ду ксембург—Штрасбург. Оса огорчена одбрана је по наредби и везапа је за тражење примирја. Пепријатељ јс мефутнм приморан да уступа земљиште. Локалне акпије које су Савеаници били предузели јуше и прекјуче довеле су их до на запад од замка Порсиен, с једне и друге стране Оазе, и на леву обалу Мезе.

крај шгттч Мкшљеае »Пел-Мела« Локдон, 19. октобра 1 оворећи о Вилсоновом одговору »Пел Мел« каже: Немци нису раса која се одликује моралном храбрсшћу. Не треоа да очекујемода ће они своју судбиму узети У своје руке према лоруцц Вилсоновој. С тога ће, докле год буде Хохенцолерка и њиховог режама, јачати у Немачкој све счаге које супогпомагале кајзеризам, уувере њу да ке се рат наставиги. ЈШК КОЗДРДЗ Југоелопеви у Амернци Крф, 19. окт. »Његош«, огранак Луг 0 . словенске Народне () бране у Антофагасту-т, у« путио је председнкЈуу ц Л а_ де I. Пашићу оГјЦј тетсграм: »5 име хиљ’ада Хрвата Далмације, Ју гословена у Антофагастм, сакупљени радн прос.лављања сјајних победа Савезничких армија, које значе слободу цедога света, поздрављају славну Српску Војску, убефени да 'ће њене победе донети потпуну слободу Србима, Хрватима и Словенцима под скиптром нашсга Краља Петр а Кара форфе ви’ћ а «. Прсдседнмк Лукшвћ, Секретар Крлим.

ВАЖНЕ ВЕСТМ ВАШИШТОИ. - 3[|Ш!(сиј; ,л. ринс Даниел комнсији ла морнарицу изНео је ков ирограм 14,3,1 1)>:| ратних бродова, и то: 10 нони.ч оклоињача, (> крстг.рмца ,| мо другпх бродона игго иахтсоа крсдит ол (Ј00 лШднова долара.

Р У 0 И Ј А Држање Украјине

Париз, 19 октобра Према вестимп из Штокхолма, Украјина тражи да се приближи савозницима и усЈугославију, I коро ће изаслати мисијс у