Velika Srbija

БРОЈ 900 — ГОД. Ш.

СОЛУН, ПЕДГЛ.А 2'Ј ОКТОБРЛ 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛКПТА

ЛИСЛ ИЗЛАЗИ СНАКИ ДАН ПО ПОДМЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСП: Месечно 1.Л0 драхмс, тромесечно 13.50 драхми, годишње 51 драхми РУКОПИСИ С.К МЕ ВРАЋАЈУ Стаа уредчиштва : улица крал.а Петра бр. 70. Уређује О Д Б О Р

НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминвке Савезничких Војсака . ’ /' Српске трупе су јуче (19. ов. мес.) ушле свечано у Београд одушевљено до чекане од становништва. Непријатељ се повукао северно од Дунава. Србија је у овоме часу скоро потпуко ослобо^ена. Може се сматрати заузеће Бвограда као крунисање кампање у Србији у 1918. у току које је низ срећних маневара и победа довео савезничке трупе на истоку са маћед. фронта до обала Дунава. Битка код Сокола, која је пробила бугарски фронт; заузеће Скопља, ксје је довршило непријатељево расуло и нагнало га на капитулацију и тражеше примирја; битка код Нигаа, која је пресекла везу са Турском; долазак Француза на Дунав, где је саобраћај за будуће спречен централним силама; огорчено српско гоњење после Ниша и улазак у Београд, то су славне етапе у победничком напре довању савезника. Напредозање према Дунаву, пошто је омогућило да се прекине веза НеЈ/гачке с истоком, даће гиме гато се рат преноси на праг Аустро-Угарске, народима потлаченим од централних сила могућност, да поврате слободу и независност.

ИЗЈАВЕ МАЛИНОВА Чланак »Тан«-а

Парпски »Тапа објавио је овај мламак: »У спојој скорашн/лј изјави г. Малинов јс рскао: Гек сад можсмо да водимо политику која јс увек била политика бугарског народа.« Друге бугарске личности рекле су: »Фердинанд и Радославов натерали су Бугарску да се здружи с Мемачком, али г. Малинов и становништво остали су присталице Споразума.« Да ли је то било из симпатија прсма Споразуму што је »Прспорец«, орган г. Малинова, кад су немачки авионм лстели над Паризом, писао: »Ми се можемо само радовати делу које су извршили нсмачки авиони над Паризом. Французи треба најзад да схватс да је немачка сила велика и да јс Варош Свстлостн на милост и немилост Хинденбургу.« Бсстидност, чак и кад долази од првог министра Бугарске, нс би трстрсбала да прелази извесне границе, и значило бп пјЈеђати француско јаино мишљењеако би се П[Јетпоставл>ало да оно може некажњено да ее обмањује таквим лажима. Кад је Споразум 1915 Бугарској чинио предлоге, она је одговорила издајничким нападом на Србију с лс^а, отварајући Немцима путза Цариград, и пресецајући везу Солуна са Румунијом. Пре него што су извршили ову издају која ће осгати као неизорисива мрља у бу-

гарској историји, Бугари су на нашс пои)'дс одгорили најбсзобразнпјс. Г. Генадијев, за ксга су јавили да хоћс ускоро да до!,е у Париз, рскао је: »Ако имају да иам нудс само обећања, Бугарска се неће дати ухватити празним разлозима.« Д сам Малинов, којц сесад нада да тће Споразум о простити Бугарима, изјавло је 23 иов. 1915 на збору своје странке: »Пошто Централне Силе желе и имају снаге да испуне свс бугарске аепирације, срећни смо што можемо да поздравимо славну немачку војску која се такође бори за наш идеал.« Бугари су, пошто су гледали да угуше јуначку Србију док се она борила против Аустријанаца и Немаца, нападали код Криволака с л а а н е француске војнике који су се искрцали у Македонију да спасу Србију. За време 191(> и 1917, најтеже године за западни фронт, на бугарску пада одговорност за повећавање напора које је Споразум морао да чини да би одржао Источну Војску. И тск 1918 је иеколико енглеских дивизија могло да се повуче из Македоније и доведе да се бију у Француској кад је препорођена Грчка по(лала десет дивизијн на фронт Црне Реке, Вардара и Струме, и тимс осигурала бројну надмо-ћ Савезника. Од почетка офанзиве било је довољно 12дана, )ла да се рат са БЈгари-

ма сврши. Чим се ступило на њихову територију, и чим је ћенерал Франше Деспере ,пошао на Ссфију, Бугари похиташе да моле за милост. Они сад гледају да понизношћу и оптужбама против цара Фердмнанда обману Савезнике, које су још јуче пресипали уврсдама. Исте меке правде које ФранцуШ: Енглези и Американци траже према Немачкој, треба применити и на Бугарску. Не можс то бити да постоји једна правда за Запад, а друга за Исток. Изјаве г. Малинова вреде исто толико колико и уверавања Макса Бадгнског. На Бугарској лсже тешке одговорности. Бугари не могу тражити да забсравимо њихова издајства и бесрамље, зато што они налазе да им је корисно да нам се извињавају. На крају рата који је четири године притискивао човсчанство, они који су се борили за идеал правде и слободе имаће право да граже да им се даде поаерење од једнога суда који ће бити позват да утврди услове мира, и имаће право да траже да њихова поробљсна браћа могу с њима заједно живети слободно и незавиа о. А на против, они који су били уз државе пљачке и плена да би задовољили своју же1з за господарењем, и који су у рату употребљавали исте злочиначке методе које и њихови немачки учитељи, имаће да поднесу казну коју ће Јдензура нација доделити и великим и малим народима који су изазвали ову беду. Најосновнија обазривост захтева да Бугари буду доведени у немогућност да у будуће своје суседе мећу на нове муке«. м.а.1..«*«! -тдпг^-д^-|'.чг. ПСШТНЧИЕ 8ЕСТН МАРИВ, 21. — Парламснтарна комисија рсшила јс* д;. жене, са навршспом 30. годипом, могу и.мати право гласа н бит.т иаабране у иабррима онштингки.ч, среским и окружмнм.

ПОСЛЕДЊГ ННТРИГЕ Отров на нздисају Јуче је из Бсча послата депеша како су у Сарајеву, приликом проглашењп Великс Србијс, војници пустили у слободу убицу надвојводе Фердинанда. Циљ тој вести је провидан, и њој каоисвима осталима из Беча кад се односи на српски народ, не треба всровати. Зар није сам Беч у свсфе зреме јавио да су Принцип и Чабриновић, главни уч^сници у атевтату, умр-

ли у затвору у Винер Најштату? Откуда то да су сад наједанпут васкр сли у Сарајеву? Беч је на издисају, али још сипа от{К)в против нас.

У РУМУНКЈН Покрет за рат Цирих, 21. окт. Из Букурешта: Дгитација за Споразум је врло ,Кива. Бивши министар Коетантинеску предметје беспрекиднах и бурмих манифестација. Лека и Бакагољи, који су били ухапшени шсо су учеетвовапи у уНиштавању Маргиломаноиа листа, пуштени су у слободу од комесара четвртог корпуса. »Епока« пише, да су они као и Костантинеску народпи мученици и персонификацаја суполитичке доктрине либералне странке и националних идеала који морају изаћи победоносни из овог рата. У рату са ценгралним силама »Дрезднер Најесте Нахрихтен« дознаје, да је Румунија саопштпла владама централних сила, да отказује букурешки уговор о миру и да се поново налази у ратном стању с њима. ПАКИКА Аустријанци беже Ним, 21 октобра Са фронта долазе најлепие вести. Италијанска коњица брише фриулоку равницу и заробљава читаве дивизије непријатељске које, обузете паником, напуштају топове и муницију, и беже у највеђем нереду. Непријатељев отаор сломљен јс на свима тачкама фронта.

КО ЈЕ БКО ТКСА Главни кривац за рат

Лондон, 21 октобра »Вестминстер ! азета« пише да је мећу најфаталнијим Немцима и Аустријанцима који су одговорни за овај рат, убијеии гроф Тиса био највеђи крввац. Он је играо одлучну улогу кад је Србији био послат познати ултима-' тум ко.ји је запалио цео свет.

ДОГАБАЈН ИА РИЈЕЦК Како су отерани Мађари Циј их, 21. окт. У дога^гјкма на Ријеци (Фиуми) главну улогу играо је 79. Јелачићев пук који се рсгрутује у Оточцу, у Лици. ()н је напао на две мафарске чете које су вршиле граничну стражу, и ко)е су му дале јак отпор. Савладавши ове чете, пук је заузео све јавне зграде.

ДШГАТК Савезничка конФеренција Лондон, 21. окт. Г. Бонар Ло у срсду је сгигао у Париз на састанак са мимистром председнико м и својим колегама који су на савезничкој конферснцвји у Паризу. Конференцији присуствују и г. г. оалфур, лорд Милпер, сгр Црик 1 сд, ад.чирал Рослен Всмис, ћенерал Ханри Вилсои. ()д страно Сједињсних Држава су представници: адмирали Бснеон к Смис и пуковник Хјус. Пталију представљају г.г. Орландо, ('они* но и адмирпл Тан ди Ревик, Грчку представља г. Венизелос, а Србију г, Пашић.

КУЛТУРНИ РАД У БИГОЉУ Заштита деце

Оиих дана одр;кан је збор иајви ћеиијих граћана и преставника власти на коме је изабран месни одбор .»Друштва за заштиту дсцс«. Одбо))у јс циљ да си> ра гпу сирочад скупи у Дечије Склониште; за девојчицс да откори школу за женски рад, домаћинство и материнство; да отвори занатске радионицс за беспос.дсне дечаке, и утиче да се код све омладиис развије чегничка настава у слободнпм часовима. На збору јс одржано предавањс о циљу, оргацизацији и среетвима Друштва за зашгиту дсце. Предавачје веома јасно и с докалима истакао потЈ)ебу приватне подузетности која 1.е најбоље омогућити изноћсње циљева Одбора, јј на рочито истакао ‘значај и потрсбу да ни једно дете не проладне, јер оно је највећи капитал за нашу нацију. Предавање је примљеио еа најве•ћим одобравањем. Прсдеедник опаггипе г. ЛешњаревиК са најискренијим одушеаљсњем захвалио је гјј)сдавачу и ггозвао све присутнс да се не губи ни један тренутак, већ да се одмах почис са радом — јер то тражо изгинулв ратници, мученичке жртве битољске, човечмост и дужност граћана битољских, а он и општински одбор у-

Бигољ, 17. октобра. чиниће сг.е од спој*е страНе да с.е тако уввишен цил. изведс. Па збору је прочитано пнсмо председника Америчких Држава упућено секрстару за дечије питање, у коме другу годину рата назива дечијом годином — т. ј. у којој дечије питање има да заузме место у реду пајважнијих државних брига. И заиста, под мишљу: кад велики народи одају толико важности подизању деце, онда шта је тек намаосгало, нарбду т мањем по броју, и ратом, болешћу и ратном бедом прорећеном!? Битољска ће згаришта и рушевине опет замепити палате, али изгубљене људетамо деца, и ни друштво ни Јцжава пе смеју допустити да она и даље пропадају, јер то тражи проливена крв за лепшу будућност и коју има српско дете да ужива, српски граћанин 'да испуни, иначе све би било узалуд бачено. Асаи Гебац, из Босне, у прилог предавачм пзнео је да је 1()3.(НХЈ деце испод 10 година умрло у Босни и Херцеговини за време овограта, а што је »Хрватски Држава« изнела крвјем 1017 год. по дозволи загребачке цензуре. Исто теко др. Нрја Вељко-