Veliki Petar ruski car i njegovo doba, S. 39

саму варош. Већ се виђаше преко градских зидина варош, одпочеше напади и непријатељ се не може одбранити. После двомесечне опсаде преда се посада (19. Јула) и сваком се дозволи да понесе собом што може, али мораде издати и издајицу Јансона и остале. У Азову нађоше 96 топова, а у суседном градићу Љутину, који се предаде после три дана, 31. Опсадници су сву варош опустошили и порушили..

„Радујте се са Павлом“ — писаше цар бојару Стрежњеву — јер нам се жеља испунила, Бог нам је наградио двогодишње труде и проливену крв“. Плен оста војницима у награду, они морадоше да очисте и поправе варош. Петар заповеди да се сагради пристаниште, те се морало ишчистити 8450 стопа просторије, да тим утврдише град још боље и с друге стране Дона. Петар је још мислио како би свезао Дон са Волгом једним прокопом, те да буде саобраћаја и измеђ каспијског и средиземног мора. 830 хиљада, људи радило је, али не испаде за руком невештином инжинира, пуковника Брекела.

Још је Петар остао војницима дужан; требало је да уђу победоносно те да им се задовољи частољубље. 5

80. Септембра свечано. уђоше у Москву кроз украшену капију на каменоме мосту, а на њој беше руски нанисано: „дДођот, видог "у победиг“ РМ би весеље велико, евираше војничка банда, груваху топови и звона и певаху се победне песме. -

Прво се појавише кола са шест коња

0 Дебар је тета нрабиа рерате, ту

РЊИ ЗЕРТЕ . =

0 РГ

225