Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

146 ЖИЛ ПАЈО _

него што га људи замишљају, он разазнаје главно од спореднога.

Као што човека обујми пријатно осећање кад

са какве високе планине оком обухвати бескрајне видике, тако исто и старац је стално одушевљен једним општим погледом на целокупни живот. Ето зашто су велики старци од Парменида, Сократа, Софокла ... до МОРУ, Ренувија, Пастера тако ведри, __Они стари људи који се нису дигли на ту духовну висину, већ у породици, у својим унуцима, гледају како се обнавља њихова младост, и ти имају опет некога узвишенога живота. Они осећају тешку усамљеност и беду старих момака, који се, мало по мало, одају навикама каванским;

Последице овога пустошнога рата притискиваће још дуго људе средњега стања, они ће дуго страдати од финансијскога ропства које слабовољне могу навести на најгоре лудорије.

Да ли ће разумни људи, од којих многи не знају шта су радости једноставнога живота, мирнога, стоичкога живота, видети > Кад се нађу у сиротињи, која ће многе људе снаћи, они ће открити ону дубоку истину, која се налази у религијама иу философијама: да само духовни живот, живот могућан само очишћен од извештачених потреба, има суверену вредност и сачињава чврсту основу наше судбине.

У. обичајима треба револуције; револуција мора доћи озго.

Француска списатељка Анри Гревил, која је писца ове књиге помагала у почетку његова рада, примала је једнога дана, после једне тешке болести, своје знанце. Кроз њене дворане пролазиле су министарке, жене књижевника и уметника; све су оне, без изузетка, приписивале болест претераноме раду; све су јој казивале; „Ви сте урадили много, ви сте постали славна и богата, немојте више писати... Кад смо остали сами, она ће рећи: „Зар то није бедног Ове госпе мисле да је рад кулук. Ниједна