Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

152 ЖИЛ ПАЈО

бале би да буду у кругу великих паркова како би дете, бар неколико часова дневно, могло да буде далеко од ругобе, од хуке и од узнемирујуће средине. Шта више мали грађани би требало да буду васпитани на селу, и тако ће бити кад се буде разумело да су јуначке игре само „сурогати, и то рђаве врсте сурогати продуктивнога земљорадничкога и занатлијскога рада“

Страшна ствар која ствара од градова пакао! Деца затворена у тескобне собе постају узнемирена. Њихова вика и несташлук додијавају родитељима који су и сами од умора узнемирени. Великоварошка зла богиња преобраћа живу веселост и обнову младости — што здрава деца доносе у кућу — у зловољу целу кућу!

(Сироте затворене тичице! Кроз решетке својих кавеза, гледају како слободно летају ласте!

Велики градови морају бити много привлачни кад толики људи примају толике тегобе и патње! Вај! већина писаца који стварају јавно мнење живе по великим градовима! Убеђења се, најзад, прилагоде потребама живота, и за то варошани пронађу начин да оправдају ненормалан живот.

„Од тебе само зависи, лепи господине, — казује

басна, — да будеш овако гојазан као ја, одговори му пас.“ „Остави шуму, учинићеш добро... И вук себи

већ представља благовање. Да су му сузе удариле на очи.“

Али видевши да је врагу пса олињао од ланца, обрати се псу:

„Шта везан > рече вук: ти не можеш да трчиш,_

53

куда ти је воља 2...

И вук побеже..: волео је више слободу, а псето опет ланац; предати се својој судбини, па чак ни заволети је у души је људи.

Има једна група умних људи који се даду лако ухватити на ланац великоварошки; то су они који се боје паланке као ватре и они који лично не представљају богзнашта; они не смеју да уреде свој жи-

Ки са = 5 <- љета