Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК _ - 165

А по некада, неких жарких дана, прашина има од«сев мастике, о којој певају, источњачки песници. Ниједан друм не личи на други, и човек их воли «све... Сваки је друкчији из дана у дани за свако доба_ године Они који воде кроз тужне долине пријатни су собом и утеха су предела у коме су. == -Завијају кокетно, постају стазе, углови, еспланаде вију се уз планине, отварају у сред шуме пругу светлости, прилазе бојажљиво језеру докле га не опашу белим пасом. — И најгори пут има своје небо, препуно чари, и с леваи са десна стидљиве травке и цвеће са меденим мирисом, као ситни каћунци првена детелина, мирисна мајкина душица, удовица, „златица и стотину других чија се имена не знају.“

Ми смо само поменули овде колико се из апатије, из незнања, остављају необрађене моћи одулшевљења и дивљења, остављајући их оне усахну.

Планине.

Многи варошани о распусту беже из градова. -Заточени без додира са природом, додир који је не'опходан за срећу, они траже у планинама да оживе оно готово угушено чуло за живот у природи.

ја сам лично био срећан и да се родим у Шамонију — том хаџилуку а"пинизма или једном од полова лепоте како каже Раскин, — и да проведем своју младост на подножју Мон Блана.

Велики. Алпи су најмлађе планине у Европи, најмање „овештале“ Отуда је њихов венац, сваки, готово вертикалан, те стварају страшне провалије. Један писац [де Запззите: МУорасе аФапу 128 АПрез] описује овако своје бављење на Мон-Блану: „Видео сам сасвим јасно оно што сам давно желео, скуп свију високих врхова чији сам систем одавно желво видети... нисам веровао својим очима, то је био читав сан, кад сам доле, испод мојих ногу видео величанствене и страшне танке врхове Миди, Аржантјер, Жеан, чијем подножју нисам могао приступити, толико је то било тешко и опасно. Тад сам одједном разумео њихове односе, везе, састав,