Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

4 5 ЖИЛ ПАЈО

Кроз нас струје страсти, жеље. Хиљада пролазних струја промичу кроз нашу свест: страх, наде, малаксалост, одушевљење. То су непрекидна плима и осека осећања, утисака, идеја, жудњи, нагона, мрачних тежња наслеђених од предака који живе у нама. Сваки је од нас једна гомила. Кад кажем „јаг, то је у фигури, јер докле год се нисмо саздали ми смо једна збрка. 2

Младић је, пре него је могао у овоме нереду да на светлости искуства позна неодређене линије своје индивидуалности, бачен у свет са својих осамнаест година, пуних жара и лакомислености. Њега збуни ларма жестоких полемика, верских, моралних, политичких, књижевних, уметничких. Па откуд би да се нађе у њима

Требало би да се он у школи очеличи размишљадући о моралним стварностима. Али, зар данашње васпитање није с брда с дола; оно се у главноме само речима врши.

Филозофија, у којој би могли наћи спас, када би Ђаци били очи у очи са речима мудраца, постаје предмет за нерешене дискусије, одјеци сколастичких препирака. Један студент знаће све разлоге за и против слободнога суђења, али неће ништа практично знати о васпитању воље, које је животно питање за њега.

А како би и било друкчије2 Лаенек је пре сто година пронашао оскултирање болесника; дотле ниједан од лекара није могао да прави тачно клинично посматрање. И зато се не могу одређивати болести које су они описивали. У старо доба место посматрања биле су бесплодне препирке. Тако је било и са психологијом пре Рибоа. |

Наши младићи место да се упућују на душевне и психолошке стварности, васпитавају се речима, те улазе у свет у сред ове хуке-буке што праве свечани _ бСрбљавци. Они виде да имају успеха они који много _ говоре а не раде ништа. Они у запећак који у тишини радеза човечанство. Горе, навидику сунеисцрпни политичари, новинари, књижевни роботници који

с и