Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

5 Жил Паја

наших грехова може збрисати ако се покајемо. Ти разлози показују зашто је смисао узрочности тако редак у животу једне душе. Човек који пропада или који је упропастио цео живот љутито одбија ла 10 није било случајно.

Нека какав високи државни чиновник, који треба да служи као пример другима, остави своју жену и пође за каквом женом пробисветом, одмах ће се рећи: „Ето и образовани људи верују да је морални живот састављен од случаја, из ничега, од чуда. Луд човек! Старачка будалаштина!“ Никоме не пада на памет да је то природно дејство слагања дубоих психолошких стења. Сваки прима да се поштен живот, у коме је човек свој господар, може про-– играти. Истина је друкчија.

У свима сличним случајевима добар посматралац видеће да је разум одавно, у недостатку симпатије и племенитости, окренуо другим путем. Лагано распадање узвишених осећања и злоба и горчина јесу видни докази воље која се копрца у узама унутрашње фаталности.

Мати која је цео свој живот провела да, храбро, и весело, право и у доброти, своју породицу учини срећном, са годинама добије сјајну лепоту. Душевна, чврста душевна снага огледа се у покре– тима, у осмеху, а нарочито у очима које обасјава. Највећи сликар Рембрандт, који је цео живот посветио проучавању душевних црта на лицу љу није се преварио Он је код стараца открио нај већу лепоту. Он је умео да обележи племенитост и величину које је једноставна, мудра и јака душа на лицу човечјем исписала.

Ко упореди лик Рембрандтове матере са оних нафраканим госпама које се скупљају по коцкарницама у Монте: Карлу, ухватиће одмах у контрасту закон узрочности, закон који влада душевним животом: немилосрдна је строгост са којом узроци производе своја дејства.

Непажљиви и не слуте колико је велика гомила узрујаних и напраситих у чије се мозгове сахат [0