Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕА 235

неке утехе да разметљивце скида до коже и да се. смеје њиховој голотињи. Задовољство је пуније да их човек замисли заковане у мртвачкоме сандуку, и да се смеје мислећи на оне будале које су цео. живот потчинили новцу да оне тек на издисају виде“ своју дубоку глупост униженога живота. Утеха је кад се зна да нико не зна који су били владаоци у Грчкој у доба Епиктета, или у Француској. у доба кад је живео Монтењ.

Смрт има нечега здравога, ироничнога за философа који гледа ову светску трку и политичку циганију. Смрт никада не уништи оно што има. праве вредности. Мудри не полаже ништа на своју бесмртност. Он зна добро како је та идеја о бесмртности постала, као и то да правда у њој нема никаква. учешћа. То је била најпре једна индуктивна претпоставка; развијена у научну обраду засновану на нетач- ним фактима. Тако су се створили Астрономија и МаБионичарство |Магу ег: Га зитућуапсе аде Рате ет! ае· !таве ае јигпсе сћег 165 решр!е; поп сту вез, 1894.

Тек доцније кад се свест пречистила, вера јепрожета идејом правде.

Саможиви живот упоређен са смрћу изгледа неоспорно апсурдан.

Васељена је разлог.

Напретци постигнути у анализи увели су у највећу дубину савремене мисли психолошко разјашњење материјалнога света. Ми знамо само оно. што нам пружају наша чула и саопштавају. Па и за та чулна опажања, која зависе од састава нашега тела, . треба да се догоде незнатне измене у нашим органима па да свет боја, звукова, отпора, буде уништен и замењен сензацијама о којима немамо појма. . Каква ће промена настати ако треперење наше бубне опне уместо !8—38000 буде веће од 38.000... Исто тако и свет боја, мириса, био би замењен, сасвим новим кад бисмо осећали само ултра-љубичасте зраке, или магнетичне струје, или известан, број оних безбројних непознатих врста таласања, етера.