Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ом .

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК ЕЕ 51

Доиста, страст, кад узме владу над асоцијацијом идеја и временом, своди вољу на немоћ. Страст постаје несавладљива. Она спречава пажњу да се усредсреди на идеје и осећања која би могла да ј01 сметају, и силна снага умнога детерминизма упреже

«се сва у службу страсти. Кир Јања и чача Гранде

(јунак из романа Балзакова истога имена] две кла-

„сичне тврдице, због свога претеранога тврдичења тубе осећање поштења, љубав породице, и сваку памет, ципијашлук је лудило. То исто се може рећи о љубоморној Хермиони [јунакиња у Расиновој |

"Андромахиј и о славољубивој Клеопатри |унакиња у Корнејевој Родогуни], о 2380] страсти која овлада разумом.

Шта људи могу. –

Нечувена дејства ових страсти храбре људе. Оне по- -

жазују шта све може каква много племенитија страст!

Страст за слободом, за независношћу начиниле су

од Француске народ јунака. Кад саревњивост, тврдичење, чини што чини, зашто не би претерана љубав за унутрашњом независношћу, за слободом душевне

снаге, чинила то исто пред спољним непријатељем 2 Овде се можемо сетити што су Шпартанци постигли својим васпитањем. У будистичким мана-

стирима дотерали су дотле да униште у калуђерима

најсилнија осећања, а језуити су успели да стварно промене људску душу. Умеднемо ли утишати вихор спољних утисака; и умирити навалу идеја и унутрашњих осећања; ако себе стишавамо; ако у ти– шини слушамо глас разума, једнога дана, као награда, изаћиће у пуноме сјају и величини један живот у хармонији са животом јунака и светаца. _

Јунаци и свеци су били људи као вим ми, често слабовољни и од природе слаби, али дошао је један дан кад су,открили чудотворву моћ одрицања, дар пажње и снагу збирних напора. Од тога дана они су се спасли растурености, осетили су да би могли стећи највишу духовну слободу. Своја првобитна ОВВИја они су преобразили у силна и стална

лњ